Izvor: EMportal

Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila je Srbiji kredit od 150 miliona evra za gradnju deonice autoputa od Niša do Dimitrovgrada, na Koridoru 10.

EBRD će finansirati gradnju preostalih 82 od 90 kilometara autoputa E-80. Vrednost radova na toj deonici procenjena je na 795 miliona evra, a kredite će obezbediti, pored EBRD, Svetska banka i Evropska investiciona banka.

Izvor: RTS

Vlada Srbije će do kraja avgusta napraviti paket mera koji bi trebalo da pomogne najsiromašnijima, radnicima koji ostaju bez posla i da spreči radikalizaciju protesta, izjavio je danas ministar rada Rasim Ljajić. Nastavite čitanje

Izvor: Beta

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i banka Societe Generale kreditiraće mala i srednja preduzeća u Srbiji i još pet zemalja sa ukupno 400 miliona evra, saopštila je danas banka Societe Generale u Srbiji.

Krediti za finansiranje malih i srednjih preduzeća biće plasirani u Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji, Poljskoj, Rusiji i Crnoj Gori, navode u Sosijete ženeralu.

EBRD je saopštila je da planira da uloži 400 miliona evra kroz kredite u istočnim filijalama francuskog Societe Generale da bi podstakla kredite privredi i doprinela ublažavanju ekonomske krize.

Detaljan plan realizacije tih kredita još nije napravljen.

Program će, kako navodi EBRD, biti finansiran iz više od 24 milijarde evra koliko su EBRD i Svetska banka odlučile da izdvoje za pomoć bankarskim sistemima istočne Evrope i za pozajmice preduzećima koje je pogodila kriza.

Izvor: Blic

Predlog ministarke finansija Diane Dragutinović o povećanju poreza na plate veće od 40.000 dinara na koje bi državi trebalo uplatiti 20 odsto, jednostavno – neće proći. Prvi čovek Vlade Mirko Cvetković oglasio se juče tim povodom rekavši da izvršna vlast neće opterećivati privredu i građane novim nametima. U vrhu G17 plus „Blicu” je takođe rečeno da neće podržati izmene oporezivanja plata koje bi značile veće dažbine državi. Čak i ako bi predlog prošao Vladu, ova stranka ne bi dala kvorum u parlamentu za izglasavanje zakona.

U osudi ovog predloga jedinstveni su i predstavnici opozicije, kao i privrednici.
Privrednici, naime, objašnjavaju da bi veći porezi značili nove tegove za privredu koja ne bi mogla da ih ponese. Zaposleni bi jednostavno kod pojedinih privrednika završili na ulici ili sa manjim platama od 40.000 dinara. Država, pri tom, ne bi imala koristi jer bi novac umesto u državnoj kasi završio u sivoj ekonomiji i na crnom tržištu.
Državna kasa ne bi bila punija smatra i Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Na ovaj način bi poslodavci jednostavno isplaćivali plate do 39.000 dinara, a ostatak davali na ruke. Prosta računica kaže da bi u tom slučaju budžet bio i prazniji nego što je sada kada se na plate izdvaja 12 odsto poreza, dok bi u slučaju isplate na ruke dela plate poslodavci plaćali samo nižu stopu poreza od 10 odsto po novom predlogu.
- Za takav zakon sigurno ne bismo glasali. Jaka privreda je moguća samo ako joj se dozvoli da slobodno diše (niski porezi, manje birokratije), a ne ako se guši većim nametima – ponovio je za „Blic” Dinkić. On naglašava da ni povećanje PDV ili akciza, jednostavno ne dolazi u obzir.

Izvor: EMportal

Kompanija za međunarodni transfer novca Western Union uložila je u Srbiju više od pet miliona dolara za osam godina, koliko posluje na ovom tržištu, rekao je danas regionalnalni potpredsednik te kompanije za istočnu Evropu i Zajednicu nezavisnih država Džonatan Knaus. Nastavite čitanje

Evropska investiciona banka i UniCredit banka su za podršku privredama zemalja centralne i jugoistočne Evrope ove godine namenile 12,2 milijardi evra.

Reč je o kreditima za mala i srednja preduzeća u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Češkoj, Hrvatskoj, Litvaniji, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Sloveniji, Srbiji i Turskoj, kao delu programa EIB, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke, koje su obećale do 24,5 milijardi evra za ublažavanje svetske ekonomske krize.

Preduzeća treba da dobiju srednjeročne i dugoročne kredite pod povoljnim uslovima.

(BIZNIS)

Vodeći prevoznik juga Srbije „Nišekspres“ u saradnji sa Mašinskim fakultetom u Nišu proizveo je prvu seriju od šest midibusa koji su opremljeni vrhunskom tehnologijom po evropskim standardima i motorom „euro 4″.
Na promociji novog vozila rečeno je da midibus ima 30 sedišta i da je njegova proizvodnja u pogonima „Nišekspresa“ jeftinija za 20 do 30 odsto u odnosu na slična vozila drugih proizvođača.
Uz poštovanje svih ekoloških normi i zahteva sigurnosti, novo vozilo uobičajenu potrošnju goriva na 100 kilometara smanjuje sa 35 na 25 litara, rečeno je na konferenciji za novinare u tom preduzeću

Mala preduzeća u Srbiji na ime raznoraznih taksi i administriranja svake godine moraju da plate gotovo milion dinara! Da nije suvišnih i duplih procedura, troškovi bi bili upola manji, tvrde stručnjaci. Prosečno malo preduzeće u Srbiji, sa osam zaposlenih, godišnje mora da plati čak 923.654 dinara za različite takse i administrativne troškove. To znači da 105.000 registrovanih malih preduzeća u Srbiji godišnje ostavi birokratiji neverovatnih 96,98 milijardi dinara, odnosno više od milijardu evra!
Ovi alarmantni podaci rezultat su istraživanja koje je Unija poslodavaca Srbije sprovela u 12 opština u Vojvodini, Šumadiji i Beogradu.

Ovo je izjavio ambasador Indije, Adžaj Svarup, naglasivši da upravo ovaj sektor treba da ima vodeću ulogu u ekonomskim odnosima Srbije i Indije. On je ujedno naveo da srpska i indijska preduzeća mogu saradjivati u oblasti poljoprivrede, proizvodnje hrane, farmaceutske industrije, industrije automobila, proizvodnji nameštaja itd.
Indijski ambasador je ponudio srpskim preduzetnicima obuku na kratkim kursevima na kojima bi preuzeli znanja o uspesima Indije u oblasti malih i srednjih preduzeća.
Nacionalna korporacija Indije je razvila oko 700 predloga projekata koje bi mogla primeniti u Srbiji.
Nadamo se uspešnoj saradnji.

Prema najavi ministarke finansija, osnovne životne namirnice bi bile oporezivane sa sadašnjih 8 na 18%. Poskupeće hleb, mleko, brašno, šećer, povrće, meso, riba, lekovi.
Po rečima ministarke ovo povećanje je direktiva EU.
Pored gore navedenog poskupeće i medicinska sredstva, materijal za dijalizu, sredstva za zaštitu bilja, udžbenici i nastavna sredstva, dnevne novine, ogrevno drvo, ugostiteljske i komunalne usluge, računarska oprema, prirodni gas kao i novoizgradjeni stanovi.
Treba preživeti sve ovo.