Srbija i Južna Koreja potpisale su danas sporazum o saradnji u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, kojim se uspostavlja okvir za saradnju dve države u toj oblasti.
Sporazum su potpisali ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Srbije Jasna Matić i direktor Korejske komunikacione komisije, najvišeg državnog tela Južne Koreje zaduženog za telekomunikacije, Se Jong Čoi, saopštilo je srpsko ministarstvo.
Saradnja će se odnositi na regulativu u oblasti telekomunikacija, razvoj širokopojasnog pristupa Internetu, prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i TV-programa, upravljanje radio-frekvencijskim spektrom, razvoj ljudskih resursa, informacionu bezbednost.
U narednih nekoliko nedelja, na osnovu potpisanog sporazuma, krenuće se u preciznije definisanje zajedničkih projekata.
Na osnovu potpisanog sporazuma dve zemlje će nastojati da unaprede saradnju poslovnih sektora, istraživačkih i obrazovanih institucija i vladinih tela i agencija koja se bave telekomunikacijama i informacionim društvom.
Čoi je naglasio da su fokus na znanje i ulaganje u obrazovanje značajno doprineli uspešnom razvoju Južne Koreje.
Jasna Matić je istakla da je ovo, nakon sporazuma potpisanih sa Evropskom unijom, jedan od najvažnijih sporazuma koje je Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo Srbije do sada potpisalo.
Cvetković pozvao južnokorejske privrednike da ulažu u Srbiji
Premijer Srbije Mirko Cvetković razgovarao je danas u Seulu s južnokorejskim privrednicima o mogućnostima ulaganja u Srbiju i posetio korporaciju Samsung Electronics.
Cvetković je o mogućnostima ulaganja u Srbiju razgovarao s predstavnicima četiri najvažnije ekonomske asocijacije u Koreji,a to su Federacija korejske industrije, Korejska komore za trgovinu i industriju, Korejska međunarodna trgovinska asocijacija i Korejska asocijacija malog i srednjeg biznisa.
Premijer je prilikom posete Samsungu predstavio ekonomsku situaciju i potencijale Srbije i pozvao poslovodstvo te korporacije da ulaže u Srbiju.
Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao danas u Beču sa austrijskim kancelarom Vernerom Fajmanom i predsednikom Privredne komore Austrije Kristofom Lajtlom o ekonomskoj i poslovnoj saradnji dve zemlje, evropskoj perspektivi Srbije i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
„Austrija je kroz reči njenog premijera još jednom iskazala da je Srbija dobrodošla u EU, kao i da želi ispunjavanje osnovnih uslova kada je reč o procesu evropske integracije Srbije. Austrija nam pruža punu i iskrenu podršku na putu ka EU“, rekao je Tadić novinarima posle razgovora s Fajmanom.
Tadić je posle razgovora s predsednikom austrijske Privredne komore rekao da je to bila odlična prilika da se razmotre nove investicije austrijskih kompanija koje posluju u Srbiji.
Prema njegovim rečima, razgovorima su prisustvovali i predstavnici svih austrijskih kompanija zainteresovanih za nove investicije u Srbiji, kao i onih koje već godinama rade u njoj i nameravaju da prošire poslovanje.
Srpski predsednik je dodao da su mu predstavnici nekih kompanija preneli i svoje primedbe koje se tiču administrativnih procedura u Srbiji, koje ih ponekad usporavaju, pogotovu sad u uslovima krize, i dodao da će te primedbe preneti predsedniku vlade, koji će u skladu sa svojim nadležnostima reagovati.
„S druge strane, austrijske firme koje su zadovoljne, a većina od 300 kompanija koje posluju u Srbiji su zadovoljne, nema nameru da se povuče iz naše zemlje, u kojoj stabilno posluju“, naveo je Tadić.
On je rekao da je austrijskim građevinskim kompanijama zainteresovanim za učešće na tržištu Srbije izložio planove Beograda da 2011. završi koridor prema Mađarskoj, do kraja 2012. koridor prema Bugarskoj, 2013. prema Makedoniji, a 2015. prema Crnoj Gori i BiH. „To znači da ćemo u narednih pet godina biti povezani autoputevima s državama u regionu, što je važno i za Srbiju i za Austriju“, poručio je Tadić.
Kompanija Panasonic počeće da radi u Svilajncu 15. oktobra i u tom gradu će izgraditi novu fabriku, izjavio je danas ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić.
„Panasonic će najpre od svojih nemačkih kolega iz Reuma iznajmiti jedan deo hala, a zatim će graditi sopstvenu potpuno novu fabriku“, rekao je Dinkić u Svilajncu.
On je rekao da će konkurs za prve inženjere biti objavljen u julu.
„U maloj opštini Svilajnac imamo čak dva velika investitora – nemačku kompaniju Reum, koja proizvodi auto delove, ovde završava svoju fabriku, a u oktobru treba da krene sa radom i Panasonic, koji je odabrao da ovde proizvodi elektroniku“, izjavio je Dinkić.
Dinkić kazao je da će na osnovu svih dosadašnjih ugovora koje su Vlada Srbije i opština Svilajnac zaključile sa investitorima, u ovoj industrijskoj zoni, uskoro raditi 1.000 ljudi.
Iz fondova Evropske unije IPA obezbeđeno je oko 20 miliona evra za koje će moći da konkurišu sve opštine u Srbiji koje imaju spremljene projekte u vezi s Dunavom i očuvanjem te reke, izjavio je danas potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
On je na skupu koji su organizovali Udruženje Nautus i Privredna komora Srbije rekao da Dunav može biti ključan za razvoj zemlje, a Dunavska evropska strategija može pomoći Srbiji da pripremi projekte u tri oblasti.
Kako je istakao, prva oblast je ekologija jer sada Beograd svu otpadnu vodu izbacuje u Dunav, a za rešavanje tih problema je potrebno oko 600 miliona evra. Druga oblast je socijalno-ekonomski razvoj jer Dunav prolazi i kroz razvijene i kroz nerazvijene opštine, rekao je Đelić. Treća oblast su radovi na gradnji mostova, kao što su oni koji se grade na Dunvu kod Beške, Žeželjev most u Novom Sadu i most Zemun-Borča s kineskim partnerima.
Đelić, koji je na skupu govorio kao predstavnik srpske delegacije za izradu Dunavske strategije, kazao je da je taj dokument makroreginalna stretegija koja obuhvata 14 zemalja i da će u septembru EU raspravljati o sredstvima za njenu izradu. Taj novac mora biti u skladu sa sredstvima koja su predviđena fondovima EU.
Ukupan godišnji potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji jednak je iznosu od 4,3 miliona tona nafte, odnosno gotovo polovini godišnje potrebe zemlje za energijom, rečeno je na skupu o obnovljivim izvorima energije.
Kako je kazao pomoćnik ministra rudarstva i energetike Dejan Stojadinović, biomasa predstavlja najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji i čini dve terećine ukupnog potencijala ili 62 odsto obnovljivih izvora energije.
- Biogorivo je jedini produkt biomase koje bi Srbija mogla da izvozi, jer se ostali načini korišćenja biomase zasnivaju na lokalnoj proizvodnji i potrošnji – kazao je on i dodao da je u južnim delovima Srbije najprisutnija šumska, odnosno drvna biomasa, dok je na severu zemlje najprisutnija poljoprivredna biuomasa.
On je podsetio da je prošle godine počela izrada Akcionog plana za biomasu kojom su definisane sve prepreke i problemi za što veće iskorišćavanje potencijala tog obnovljivog izvora energije.
- U završnoj fazi je razgovor Srbije sa Švajcarskom agencijom za međunarodni razvoj kako bi iduće godine počela gradnja prvog postojenja na biomasu u Srbiji, u Padinskoj skeli, vrednog pet miliona evra, od čega bi tri miliona evra bila donacija – najavio je Stojadinović i precizirao da bi postrojenje imalo instalisanu snagu od 800 kilovata električne i pet megavata toplotne snage.
Ministar poljoprivrede Saša Dragin kazao je da samo korišćenjem drvnih ostataka u Srbiji može da se obezbedi dovoljno energije za potrebe 800.000 domaćinstava, jer je Srbija pokrivena sa 30 odsto šuma, u kojima se svake godine gubi velika količina energije biomase.
- Izvori fosilnih goriva su ograničeni i za ostvarenje održivog razvoja i ekonomski rast, zbog čega je neophodno ulagati u obnovljive izvore energije. Korišćenje obnovljivih izvora energije doprinosi razvoju lokalne industrije, odnosno primeni novih tehnologija i povećanju zapošljavanja – kazao je on i dodao da korišćenje biomase i drugih alternativnih izvora energije u proizvodnji štedi novac.
Izvor: Beta
Niš — Južnokorejska fabrika autodelova Jura započeće u septembru izgradnju fabrike u Nišu, a grad Niš ispunio je sve obaveze prema toj firmi.
Gradonačelnik Niša Miloš Simonović je kazao da je Gradsko veće usvojilo tri odluke neophodne za početak izgradnje, a usvojiće ih i Skupština grada Niša 5. jula.
Gradsko veće je stavilo van snage regulacioni plan radne zone Donje Međurovo, izmenilo odluku o nadoknadi za uredjenje gradskog gradjevinskog zemljišta i ukinulo odluku o izdavanju zemljišta u zakup u zoni Donje Međurovo.
Grad Niš će južnokorejskoj firmi dati besplatno zemljište površine od četiri hektara za izgradnju fabrike u kojoj bi trebalo da od iduće godine radi 1.500 radnika.
„Ovo je najveća investicija u poslednjih 20 godina u Nišu“, rekao je Simonović i kritikovao ranije navode da Niš nije spreman za početak izgradnje fabrike Jura. On je istakao da je Niš prvi u Srbiji koji daje u zakup zemljište po novom Zakonu o planiranju i izgradnji.
Simonović je danas najavio i da će italijanska kompanija koja proizvodi komponente za Fijat u Nišu takođe otvoriti fabriku i zaposliti 400 radnika. „Radi se o kompaniji koja čitavu proizvodnju radi za izvoz, a sporazum bi trebalo da bude potpisan do sredine narednog meseca“, rekao je Simonović, ali nije želeo još uvek da saopšti ime kompanije iz Italije.
Zaposleni u Srbiji od danas mogu da elektronskim putem provere da li im poslodavci uplaćuju doprinose za penzijsko osiguranje i u kom iznosu, saopštio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ta usluga je besplatna, a omogućena je dodelom pin kodova, koji se mogu uzeti na šalterima Fonda.
Ukucavanjem jedinstvenog matičnog broja i pin koda na portalu Fonda u podatke matične evidencije za osiguranike, zaposleni mogu, pored podataka o doprinosima, da se informišu i da li su prijavljeni, odnosno odjavljeni i s kojim datumima, odnosno da li su eventualne promene unete u bazu Fonda.
Takve podatake građani su i do sada mogli da dobiju, ali samo dolaskom u filijale Fonda.
Ukupan doprinos korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova u prvom kvartalu 2010. godine u Srbiji iznosio je 618,5 miliona dinara, što je najveći iznos uplata na nivou kvartala od početka poslovanja fondova.
Kako se navodi u izveštaju Narodne banke Srbije (NBS), prosečan doprinos korisnika je, takođe, najviši od osnivanja fondova, i iznosi 3. 940 dinara. Od ukupno uplaćenih sredstava, na individualne uplate se odnosi oko 16,9 odsto, na uplate poslodavaca, koji kao obveznici uplate svojim zaposlenima uplaćuju doprinose u penzijski fond, 28,6 odsto. Uplate preko penzijskih planova, sa učešćem od 54,4 odsto, i u ovom kvartalu čine najveći deo ukupnih uplata.
Prema delatnosti kojoj pripadaju uplatioci, proizvodnja električne energije, gasa i vode, saobraćaj, skladištenje i veze, i finansijsko posredovanje učestvuju sa više od 50 odsto uplata, a sve ostale delatnosti učestvuju sa 28 odsto.
Kako se ističe, s obzirom na to da individualne uplate čine 17 odsto, treba napomenuti da na osnovu postojećih podataka te uplate nije moguće rasporediti na delatnosti.
Ukupna povlačenja sredstava u prvom kvartalu su niža za oko 20 odsto nego u poslednjem kvartalu prethodne godine i iznose 106 miliona dinara. Najveći deo tog iznosa, tačnije 99,7 odsto, čine jednokratna povlačenja sredstava, dok su programirane isplate, kao i tokom prethodne godine, zastupljene u malom procentu.
Na kraju prvog kvartala ove godine, 96 odsto korisnika ostvarilo je pozitivan prinos po individualnom računu, pri čemu je najveći broj korisnika ostvario stopu prinosa između deset i 15 odsto.
U poređenju sa istim periodom prethodne godine, situacija se značajno izmenila, pošto je na kraju prvog kvartala 2009. godine, najveći broj korisnika ostvario prinos između minus pet i nula odsto, dok je 77 odsto korisnika zabeležilo negativnu stopu prinosa.
Na kraju prvog kvartala ove godine, u fazi aktivne akumulacije, fazi članstva u kojoj se doprinosi uplaćuju u fond, nalazi se ukupno 166.625 korisnika, odnosno za 0,84 odsto više nego na kraju prethodnog kvartala.
Oni ukupno imaju 217.026 sklopljenih ugovora o članstvu u dobrovoljnim penzijskim fondovima, što je povećanje od oko 0,61 odsto u odnosu na prethodni kvartal.
U toku ovog kvartala, dobrovoljni penzijski fondovi su stekli 2.820 novih korisnika, dok je 1.439 korisnika povuklo sva sredstva sa individualnih računa, čime je prestalo njihovo članstvo.
Struktura korisnika i sredstava po polu nije se značajno promenila ni u ovom kvartalu. U većini su muškarci, koji u ukupnom broju korisnika učestvuju sa 61 odsto, ali i dalje u proseku imaju manje sredstava na računima, pa je njihov udeo u ukupnim sredstvima 58,38 odsto. I u ovom periodu žene su redovnije od muškaraca uplaćivale doprinose.
Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova, na kraju prvog kvartala, iznosi 43,5 godine, a najviše je korisnika starosti od 49 godina. Procentualno najviše novih korisnika u ovom kvartalu, kao i u prethodnom, ima između 30 i 40 godina. Ova starosna kategorija je i u ovom kvartalu bila najaktivnija kada su u pitanju uplate doprinosa.
Procenat korisnika koji na kraju prvog kvartala imaju ispunjen starosni uslov za povlačenje sredstava – navršene 53 godine života, je oko 19 odsto, kao i u prethodnim periodima.
Izvor: Danas
Niš — Predstavnici kompanije Beneton obišli su nedavno nišku tekstilnu industriju Niteks kako bi se upoznali sa stanjem i potencijalima te fabrike.
Predstoji odluka Benetona o tome koju vrstu eventualne saradnje će uspostaviti sa Niteksom, piše Danas i navodi da je mišljenje nadležnih da je „perspektiva Niteksa u Benetonu“.
Prema saznanjima Danasa, do saradnje bi moglo da dođe kroz tzv. „lon poslove“ gde bi Niteks izrađivao odevne predmete za italijansku kompaniju.
Beneton ima veliku fabriku u Osijeku i inženjeri iz tog pogona, ukoliko imaju velike porudžbine, a nemaju dovoljno kapaciteta u Hrvatskoj, obilaze zemlje u okruženju gde pronalaze partnere koji bi proizveli nedostajuće količine. Međutim, ti partneri moraju da zadovolje visoke standarde Benetona pre svega u pogledu kvaliteta i rokova isporuke.
Kako kaže izvor Danasa, ta odeća bi morala da izgleda kao da je iz Italije. Prema njegovim rečima, od obilaska fabrike do zaključivanja posla mogu da prođu i meseci. On podseća da je takvih kontakata bilo i ranije sa drugim fabrikama u Srbiji, ali nije došlo do saradnje, pa isto može da se dogodi i Niteksu ako ne zadovolji uslove.
U Niteksu nisu mogli da potvrde dolazak predstavnika Benetona, ali su kazali da je fabriku nedavno posetila „delegacija nekoliko italijanskih kompanija, u organizaciji Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza“. U toj niškoj fabrici ocenjuju da bi eventualna saradnja sa Benetonom bila „veoma dobra“, ali da je prioritet njeno restruktuiranje.
„Pre eventualne saradnje sa Benetonom ili drugim kompanijama potrebno je srediti stanje u Niteksu. Odluka Agencija za privatizaciju o poništenju privatizacije je dobra, ali se posle nje ništa nije promenilo jer u Niteksu još uvek radi, po ugovoru o delu, takozvani direktor Milan Kljajić, koga su postavile Irva investicije“, kaže Zoran Tošić, predsednik većinskog Samostalnog sindikata.
On navodi da „Agencija još nije imenovala zastupnika akcijskog kapitala, proizvodnje još nema, a svi radnici, koji su, inače, u toku ove godine primili samo dve plate, poslati su na jednomesečno plaćeno odsustvo. To je nedopustiva bahatost, neozbiljnost i nemar Ministarstva ekonomije, Agencije za privatizaciju i grada Niša. Čekaćemo do kraja ovog meseca da oni nešto učine, a ukoliko se to ne dogodi reagovaćemo“.
Tošić još kaže da je Samostalni sindikat Niteksa nedavno uputio predlog Agenciji za privatizaciju, propraćen potpisima većine od 660 preostalih radnika, da za zastupnika akcijskog kapitala postavi bivšeg direktora Mileta Novakovića.
Novaković je bio na čelu Niteksa dve i po decenije, kada je fabrika slovila za „jugoslovenski tekstilni gigant“. Smenjen je posle oktobarskih promena 2000. Tada se, inače, kao generalni direktor fabrike i član Glavnog odbora SPS nalazio na spisku 600 državljana SRJ kojima je EU zabranila ulazak u zemlje članice Unije, na kojem je svrstan u „saradnike Slobodana Miloševića“.
„Novaković je stručan i sposoban čovek koji dobro poznaje Niteks i tekstilnu industriju, a takvi ljudi su nam neophodni da bi sredili haotično stanje i pokrenuli proizvodnju“, tvrdi Tošić
Volksbank Srbija snizila je kamatne stope za kredite u evrima iz programa energetske efikasnosti, a uvela je i dinarske kredite sa fiksnom kamatnom stopom za te programe, saopšteno je danas iz te banke.
Nove kamatne stope u evrima za potrošačke kredite iznose od 8,95 odsto, za kredite za rekonstrukciju stambenog prostora od 5,7 odsto, za kredite za rekonstrukciju poslovnog prostora od 8,95 odsto kolika je kamata i za kredite za opremu i vozila.
Dinarski krediti sa fiksnom kamatnom stopom odobravaju se na rok od 60 meseci. Kamata za potrošačke kredite iznosi od 14,95 odsto, za kredite za rekonstrukciju stambenog prostora od 12,95 odsto, za kredite za rekonstrukciju poslovnog prostora od 11.95 i za kredite za opremu i vozila od 13,95 odsto.
