NIŠ – Od večeras do subote u rovovima niške Tvrđave održava se jedinstven multimedijalni Internet festival.
- E-tvrđava je jedinstveni Internet festival čiji je cilj da tokom pet dana dešavanja na otvorenom prostoru skrene pažnju na fenomen, progresiju i povezanost Interneta sa svim sferama današnjeg života. Želimo da promovišemo mulitkulturalnost, multimedijalnu umetnost, tehnološke inovacije i spomenike kulture. Za to vreme rovovi niške Tvrđave biće mesto gde se održavaju i dobijaju kreativne bitke – kažu organizatori.
Ovogodišnju E-tvrđavu prati gomila dešavanja, prezentacija, predavanja, radionica, projekcija i izložbi.
Na spisku aktivnosti nalaze se slikarska radionica Marka Lazića, vajarska radionica, radionica pravljenja maski i umetničkih radova od žice, radionica tkanja i srpske tradicionalne igre, dečije radionice, pozorišne predstave..
Važan deo Festivala je i internacionalni filmski festival FreeNetWorld. On je takmičarskog karaktera gde će biti prikazivani filmovi pristigli putem Interneta iz celog sveta. Žiriranje je povereno mladim, kreativnim i poznatim umetnicima.
Na muzičkom delu festivala nastupaju Trip (Knjaževac), Sound of illusion (Beograd). The dogstar revolution (Niš), Revelator’s (Niš) i Offload (Niš).
Detaljnij program Festivala možete videti na sajtu e-tvrdjava.com ili na Facebook stranici www.facebook.com/etvrdjava.
Prva tri festivalska dana su besplatna, a karta za 3. i 4. septembar košta 300 dinara i može se naći u svim Pakom Shopovima i kod Promo timova E-Tvrdjava Festa.
Po prvi put u Srbiji ulaznice za jedan festival možete kupiti preko mobilnog telefona. Mobi Karta za korisnike MTS (064, 065 i 066) mreže. Za kupovinu potrebno je poslati SMS sa tekstom ET 1 na broj 5000. Cena 300 dinara (+ servis 30din + porezi). Direktno na mobilni telefon dobićete svoju MOBI kartu u vidu bar koda
ili numeričke šifre koje ćete pokazati na ulazu.
Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja raspisala je drugi Javni konkurs za dodelu sredstava za izradu projektne dokumentacije u 2010. godini za nedovoljno razvijena područja.
Pravo učešća na konkursu imaju najnerazvijenije opštine koje su svrstane u četvrtu grupu po stepenu razvijenosti i u nadležnosti su Kancelarije.
Predmet konkursa je finasiranje i sufinansiranje izrade projektne dokumentacije i zahtevi za dodelu sredstava podnose se isključivo na konkursnim obrascima, uz koje se prilaže i ostala neophodna dokumentacija koja se može preuzeti na sajtu Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja – www.kornrp.gov.rs
„Predloženi projekti treba da budu usaglašeni sa osnovnim principima održivog razvoja, a prioritet u odobravanju imaće projekti, odnosno planska akta, od regionalnog značaja, zatim projekti kojima će se urediti prostorni i generalni urbanistički planovi, kao i ostali infrastrukturni projekti. Po ovom kokursu za plansku dokumentaciju nerazvijenim opštinama koje su u nadležnosti Kancelarije predviđeno je oko 50 miliona dinara“, izjavio je Edib Kajević, pomoćnik direktora Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja.
Konkurs će trajati do 24. septembra 2010. godine, posle čega će biti objavljeni rezultati konkursa, kao i projekti koji su dobili sredstva za izradu projektne dokumentacije.
Srbija od Međunarodnog monetarnog fonda može da očekuje pozitivnu ocenu pete revizije aktuelnog stendbaj aranžmana. Za dan MMF završava posetu Beogradu. Konkretan dogovor je odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija u januaru 2011., a na jesen oko milion penzionera dobiće po 5.000 dinara jednokratne pomoći.
- U januaru će plate u javnom sektoru i penzije biti uvećane za stopu inflacije u drugom polugodištu ove godine. Uspeo sam da izdejstvujem da veći broj penzionera dobije jednokratnu pomoć od po 5.000 dinara. Biće i više novca za podsticaj privredi. Međutim, ne mogu da budem zadovoljan što se plate i penzije ne odmrzavaju još ranije jer bi to svakako bilo bolje rešenje za građane i srpsku ekonomiju u celini – kaže za „Blic“ Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Srbije.
On je juče u Vlasotincu, rekao da će prilikom glasanja na Vladi o sporazumu sa MMF zbog toga biti uzdržan.
Ovi pregovori osim razgovora o odmrzavanju plata i penzija, bili su i u znaku nacrta zakona o fiskalnoj odgovornosti, kojim treba da se unapredi odgovorno upravljanje javnim finansijama u Srbiji.
Po prvobitnoj verziji, ostavljeno je otvoreno pitanje da li će zakon imati prelazna fiskalna pravila ili će postojati samo jedno fiskalno pravilo, kao i da li će se zakon odnositi samo na centralni nivo vlasti – državu i fondove socijalnog i zdravstvenog osiguranja ili i na lokalnu samoupravu.
Prema prvom predlogu deficit bi morao svake godine da se smanji za određeni procenat bruto domaćeg proizvoda, najverovatnije za 0,75 odsto, a alternativa je da postoji formula koja u obzir uzima i ekonomski rast.
Nacrtom zakona o fiskalnoj odgovornosti predviđeno je da će se do 2015. godine deficit budžeta Srbije svesti na nulu, odnosno na jedan odsto bruto domaćeg proizvoda ako se zakon bude odnosio i na lokalne samouprave.
Takođe, predviđeno je i osnivanje Saveta za fiskalnu odgovornost (fiskalnog saveta), koji će kao nezavisno telo da prati da li Vlada poštuje zakon i određuje budžet u skladu s njim. Savet bi nadzirao sprovođenje fiskalne politike, ali neće imati ingerencije da nešto nalaže.
Vlada Srbije bi do 15. septembra trebalo da usvoji nacrt zakona o fiskalnoj odgovornosti, pošto se na to obavezala prilikom četvrte revizije aranžmana sa MMF.
Vlada Srbije odložila je obavezu uvođenja fiskalnih kasa za taksiste do decembra 2011. godine, a nekoliko drugih delatnosti potpuno oslobodila te obaveze, saopštilo je Ministarstvo trgovine. Kako se navodi, odložena je i fiskalizacija za advokate, a pitanje poreskog statusa za tu grupu biće uređeno novim zakonom o advokaturi koji priprema Ministarstvo pravde u saradnji sa Advokatskom komorom Srbije. Obaveze uvođenja fiskalnih kasa oslobođeni su prosveta, odnosno osnovno, srednje i visoko obrazovanje, kao i ulična prodaja sladoleda, opravka satova, časovnika i nakita i čišćenje objekata. Vlada Srbije je usvojila u februaru odluku o odlaganju uvođenja fiskalnih kasa za taksiste, advokate i obrazovanje do 31. avgusta ove godine, zbog štrajkova advokata i taksiTaksisti, advokati i obrazovne ustanove trebalo je da uvedu fiskalne kase 1. marta 2010. godine.
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) najavila je danas da će u narednom periodu u Srbiji promovisati model „poslovnih anđela“, kroz projekat razvoja investicionih potencijala u inovativne projekte u Srbiji, pomoću kojih će domaći preduzetnici sa dobrim idejama moći da se povežu sa stranim investitorima.
Savetnik u SIEPA Andrija Bednarik je na skupu u Privrednoj komori Srbije (PKS) kazao je da će biti odabrane najbolje ideje, koje će u novembru biti predstavljene stranim investitorima uz podršku SIEPA.
Bednarik je objasnio da su „poslovni anđeli“ – poslovni ljudi i kompanije, koje žele da investiraju u dobre ideje i da će se u okviru projekta SIEPA ulaganja kretati od 50.000 do milion evra.
On je istakao da nije tačno da je teško naći stranog investitora, kao što se to obično priča, već je teže naći dobre ideje i timove koji će da ih realizuju.
Prema rečima Bednarika, model „poslovnih anđela“ još je nerazvijen u Srbiji, a u njegovoj primeni najdalje je odmakla Slovenija.
Projekat su podržali PKS, Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta, Mreže poslovnih anđela Srbije, Nemačke i Slovenije, Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GTZ) i druge institucije.
Niš postaje veliko gradilište Branislav Janaćković |
Buđenje Niša iz višegodišnje ekonomske obamrlosti najavljeno je dolaskom italijanskog “Dajteha” i južnokorejske “Jure” koji će u Nišu sagraditi fabrike i zaposliti 1.900 radnika. Posle 20 godina pauze, na jesen će se nastaviti radovi na izgradnji urgentnog centra u Nišu, u zadnjoj su fazi pripreme za izgradnju nove hale za 6.000 gledalaca u kojoj će se igrati mečevi na rukometnom prvenstvu Evrope 2012. godine, stadion na Čairu biće rekonstruisan po standardima UEFA, novo lice dobiće i hala “Čair”, a konačno će biti izgrađena i savremena zgrada muzeja, kako bi vredni arheološki eksponati konačno bili valjano predstavljeni javnosti. Gradonačelnik Niša mr Miloš Simonović ističe da nema sumnja da Niš postaje veliko gradilište i da je na putu da nadoknadi sve propušteno.
U kom pravcu bi Niš trebalo da se razvija, kakva je vizija gradskih vlasti u narednih pet do 10 godina? – Niš bi kroz pet do 10 godina trebalo da bude u svakom pogledu regionalni centar ovog dela Balkana. Da iskoristi sve svoje potencijale o kojima smo pričali unazad više decenija, a nismo ih stavljali u funkciju. To znači da je pre svega potrebno dodatno ulagati u infrastrukturu. Najviše se to odnosi na kapitalna ulaganja u završetak koridora 10, ali ne samo drumskog, već i železničkog koridora. Nužna je modernizacija železnice, dalji razvoj niškog aerodroma, dalje ulaganje u takozvanu obrazovnu i naučnu infrastrukturu koja bi trebalo da omogući još bolje uslove Niškom univerzitetu. I naravno da je osnovni prioritet nalaženje novih strateških partnera za postojeća preduzeća u Nišu koja su privatizovana, loše privatizovana, ali i za privatna preduzeća, kako bi se obezbedila ekonomska održivost kompanija u Nišu, na taj način smanjila nezaposlenost.
Koji su ključni infrastrukturni projekti? – Dva kapitalna infrastrukturna projekta su od najveće važnosti: izgradnja železničke obilaznice duž autoputa Niš-Dimitrovgrad (čime se stvaraju uslovi za izmeštanje dela pruge od Železnička stanice do Niške Banje) i završetak saobraćajnog prstena oko grada (na čemu se već radi dve godine). Sa završetkom železničke obilaznice stvaraju se uslovi za izgradnju još jednog bulevara koji će rasteretiti centar grada – i koji bi išao trasom sadašnje Pirotske pruge. Mnogo će značiti završetak Somborskog bulevara koji će se spojiti sa Bulevarom Medijana. U toku je tender za donji deo Bulevara Medijana od mosta do Bulevara cara Konstantina. I kada se završi Bulevar Petra Aranđelovića na Ledenoj steni iza MIN-ovog naselja, onda će saobraćajni prsten biti kompletiran. Sve saobraćajnice, osim bulevara koji će biti građen tek po završetku železničke obilaznice, biće završeni u naredne dve godine. Takođe, započeta je i rekonstrukcija najopterećenijih bulevara, što će doprineti da Niš zaokruži saobraćajnu infrastrukturu na pravi način.
Da li su istorijski spomenici potencijal Niša? – Naravno, pogledajte Arheološki park Medijanu, Tvrđavu, Ćele-kulu, Čegar… Niš je jedan od retkih gradova koji ima tako bogatu istoriju i puno važnih svetskih i nacionalnih datuma. Nije samo činjenica da je car Konstantin rođen ovde, već i postojanje tog jedinstvenog spomenika u svetu kao što je Ćele-kula. Tvrđava je prava riznica raznih kulturno-istorijskih spomenika iz različitih perioda. Godina do koje treba da stavimo što više turističkih potencijala u funkciju jeste 2013. godina. Zato je predviđeno opsežno obnavljanje kulturno-istorijskih spomenika, obnavljanje infrastrukture do tih lokacija, povećanje smeštajnih kapaciteta. Takođe, treba pomenuti i razna prirodna dobra kao što je Cerjanska pećina i prirodne uslove za ekstremne sportove. Šta su prioriteti u privredi? Da li će biti novih radnih zona? – Prioritet je privlačenje strateških partnera u oblasti metalske i elektronske industrije u oblasti informacionih tehnologija. Cilj nam je da privučemo još nekoliko kompanija kao što su “Dajteh” i “Jura”, ali sa fokusom u narednim godinama na razvijanju razvojnih centara. U radnoj zoni Donje Međurovo imamo najave za još dve kompanije, čime ćemo popuniti njene kapacitete. Planiramo da oformimo još neke nove radne zone u Ulici Ivana Milutinovića i na Bulevaru Dimitrija Tucovića. Ono što nam je generalno u planu je stvaranje infrastrukturnih preduslova za novu industrijsku zonu pored Nišave, koja se zove MIN zapad i koja predstavlja prostor od Mašinske industrije pa do autoputa Niš-Skoplje kod KP doma. Potez od oko 200 hektara zemljišta. U naredne dve godine izgradnjom saobraćajnica omogućićemo pristup toj zoni. Ona je sada nepristupačna u potpunosti. Veliki se napori čine da se oživi niški civilni aerodrom “Konstantin Veliki”. Koliko je on bitan za razvoj Niša i regiona? – To je jedan od potencijala o kojem se pričalo dosta, ne samo u Nišu nego i svim okolnim opštinama. U svim strateškim dokumentima i preduslovima za privlačenje investicija opština na jugoistoku Srbije niški aerodrom je jedna od prednosti. Ove godine se nadamo da ćemo da se približimo toj brojci od 40.000 putnika i da uz pomoć Ministarstva infrastrukture krenemo u dalji razvoj aerodroma. S druge strane, i tu ćemo dugoročno tražiti strateškog partnera koji bi nam značio za dalji razvoj. Jer nije prirodno da grad bude jedini akcionar i vlasnik aerodroma. To će sigurno biti jedno strateško opredeljenje u budućnosti. Korejci i Italijani su upravo postojanje aerodroma naveli kao veliku prednost kada su odlučili da krenu s poslom u Nišu. Da li je grad odustao od tehnološkog parka u Elektronskoj industriji? – Do kraja godine ćemo sigurno nekoliko preduzeća da uvedemo u EI, ne tako velikih i ne tako pompeznih, ali koja će biti iz oblasti elektronike. Neka od tih preduzeća će da šire svoje kapacitete, neki će novi da dođu – to će biti početak razvoja tehnološkog parka. To je bila i jedna od tema mog razgovora sa predsednikom Tadićem prilikom nedavne posete Nišu. Grad je spreman da preuzme odgovornost za tu industrijsku zonu, to znači da smo spremni da preuzmemo celu infrastrukturu. Na koju stranu će se širiti Niš, gde će biti nova niška naselja? – Zadnjih godinu dana je veliko širenje grada u opštini Pantelej. Tamo se gradi veliki broj zgrada i stambenih naselja i GUP koji će u septembru biti usvojen u Skupštini grada, usmeren je na stambenu izgradnju i širenje grada preko reke, sa desne obale Nišave. Inače, po prostornom planiranju, to je i najbolji deo za stanovanje. Kako će se Niš rangirati za 10 godina u Srbiji? – Niš će za deset godina moći opet da se nosi sa Novim Sadom na mestu broj dva u Srbiji. Potrebno je realno vreme da se nadoknade propuštene godine koje su za nama, da ne kažem decenije. Za to je potrebno uključenje što većeg broja ljudi, manje kriticizma i negativizma, a više predloga i inicijativa.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio da će programi podrške privredi biti nastavljeni i 2011. jer su u rastu bruto domaćeg proizvoda Srbije učestvovali s 40 odsto.
Dinkić je na otvaranju Centra za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalida u Beogradu kazao da je ohrabren tom računicom Međunarodnog monetarnog fonda o doprinosu subvencionisanih kredita rastu BDP-a. „Od 1,5 odsto, koliko će biti ovogodišnji rast BDP-a, 0,6 odsto je doprinos mera i zato nameravamo da ih nastavimo sve dok Srbija značajnijie ne ubrza rast. Nastavljamo i idućoj godini“, kazao je on.
Dinkić je rekao da mora biti prekinuto obezvređivanje primanja stanovništva, pošto dva miliona građana Srbije ima stalan pad primanja. Ako se nastavi pad primanja ne može se očekivati rast ni u poljoprivredi, jer će manje ljudi kupovati i hranu, a kamoli u građevinarstvu i ugostiteljstvu, kazao je on.
Međunarodni investitori, među njima i nemački, ponovo otkrivaju Srbiju, a ta država na Balkanu privlači strance niskim porezima i platama, kao i subvencijama, piše nemački privredni dnevnik Handelsblat.
„Jedanaest godina posle rata za Kosovo, nekad prezrena Srbija etablirala se kao mesto aktivnosti stranih preduzeća, ne samo iz Nemačke. Više snabdevača automobilske industrije, Siemens, Fresenius Medical Care ili Deutcshe Telekom otkrili su Srbiju kao investicioni cilj“, navodi list.
Dodaje se da su među inostranim investitorima koji iznova otkrivaju Srbiju i zvučna imena kao Benetton, Armani, Panasonic i Samsung.
Dnevnik navodi da investitore ne privlače samo porez od 10 odsto, niske plate, kvalifikovana radna snaga i državne subvencije, već je od značaja i to što Srbija ima ugovore o slobodnoj trgovini sa Evropom i balkanskim zemljama, ali i slične sporazume s Rusijom, Turskom i Kazahstanom.
Ističe se da je polovina od 250 nemačkih preduzeća aktivnih u Srbiji uspela da i u prošloj, kriznoj, 2009. poveća promet.
Konkurs za izradu novih projekata biće raspisan 15. septembra, a biće finansirani isključivo infrastrukturni projekti, kazala je ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović.
Kako je istakla, još prošle godine uočen je problem nedostataka kvalitetnih projekata, odnosno da su neki projekti koji nisu bili pravi prioritet – ni u lokalnim sredinama, niti na regionalnom nivou – bili finansirani, jer drugih nije bilo.
Zato je odlučeno da ove godine značajna sredstva iz NIP-a, u iznosu od 20-ak odsto, budu opredeljena za izradu projektne dokumentacije, što prethodnih godina nije bio slučaj.
Kalanović je objasnila da su ranijih godina sredstva izdvajana za, na primer, već započete bazene ili sportske hale, ukazujući da su projekti koji su stali na pola – najskuplji.
- Danas je izmenjena situacija i prioritetne su potrebe opština za ekonomskim razvojem i izradom puteva i vodovoda do novootvorenih fabrika, a ne postoji ni projektna dokumentacija, ni mogućnost opština da to same finansiraju i realizuju – ocenila je ona i istakla da su zato pokrenute aktivnosti da Ministarstvo za NIP, zajedno sa opštinama na regionalnom i nacionalnom nivou pripremi ove godine kvalitetne projekte za realizaciju u narednim godinama.
- To znači da će biti nešto manje novca za realizaciju, ali će sledeće godine biti projekti koji apsolutno odgovaraju onome što je najpotrebnije građanima – kazala je Kalanović.
Konkurs će biti otvoren 45 dana.
Ministarstvo ekonomije objavilo pozive za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa podrške malim i srednjim preduzećima za jačanje inovativnosti i programa o rasporedu i korišćenju sredstava za razvoj inovativnih klastera, ukupne vrednosti 70 miliona dinara.
Prijave za MSP treba poslati do 13. septembra, a za klastere do 8. oktobra.
Sve planirane aktivnosti korisnici podsticajnih sredstava za MSP moraju da završe do 31. marta 2011, a u okviru pomoći klasterima 1. septembra sledeće godine.
