Industrijska proizvodnja u Srbiji u avgustu je bila 3,4 odsto veća nego u istom mesecu prošle godine ali je prema proseku iz 2009. bila manja za 0,1 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
U periodu januar-avgust, u poređenju sa istih osam meseci 2009. godine, ostvaren je rast industrijske proizvodnje od 4,7 odsto.
Posmatrano po sektorima, u avgustu je rast na godišnjem nivou zabeležen u vađenju rude i kamena, od 11,5 odsto, i perađivačkoj industriji, od pet procenata, dok je u proizvodnji i distribuciji električne energije, gasa i vode ubeležen pad od pet odsto.
Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama pokazuju rast u proizvodnji intermedijarnih proizvoda osim energije, od 6,9 odsto, kapitalnih proizvoda, od četiri odsto, netrajnih proizvoda za široku potrošnju, od 2,7 odsto, i energije, od 2,2 odsto.
Pad je u avgustu ove u poređenju sa avgustom prošle godine registrovan u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju, od 7,1 odsto.
Obim industrijske proizvodnje u avgustu 2010. u odnosu na isti mesec 2009. porastao je u 19 oblasti koje u strukturi industrijske proizvodnje imaju učešće od 65 odsto. Pad je ubeležen kod deset oblasti.
Avgustovskom rastu industrijske proizvodnje najviše su doprineli povećanje proizvodnje hemikalija i hemijskih proizvoda, derivate nafte, prehrambenih proizvoda, duvanskih proizvoda i mašina i uređaja.
Uključujući industrijsku proizvodnju malih preduzeća, koja se prati na uzorku, industrijska proizvodnja u avgustu ove godine u odnosu na prosek 2009. kod ukupne industrijske proizvodnje je bila veća za 0,3 odsto a kod prerađivačke industrije za procenat.
Ove godine će iznos kredita koje će Evropska investiciona banka (EIB) odobriti Srbiji dostići gotovo 900 miliona evra, kazao je u razgovoru za Ekonom:east magazin predsednik te finansijske institucije Filip Mejstad.
„Prošle godine smo potpisali zajmove u vrednosti od 893 miliona evra i slično će biti i ove godine. Kad jednom Srbija bude bliže punopravnom članstvu, povećaćemo iznos sredstava kao što smo uradili za Poljsku ili Bugarsku kako su se pridruživale EU“, kazao je Mejstad dodajući kako je misija EIB-a da pomaže u procesu evropskih integracija kad su u pitanju projekti u oblasti zaštite životne sredine, transporta, energetike, kao i u privatnom sektoru.
Prema njegovim rečima, Evropska komisija ima nekoliko instrumenata da pomogne budućim članicama za pridruženje koji će biti aktivirani čim se kandidatura ozvaniči.
„Da bi država postala članica EU, moraju da se steknu politički i ekonomski uslovi.
Osnovni uslov koji mora biti ispunjen je uspostavljena tržišna ekonomija u zemlji kako bi ona jednog dana mogla da se uključi u jedinstveno evropsko tržište. Takođe, napredak u oblasti infrastrukture mora biti vidljiv i zbog toga smo ulagali u taj sektor, naročito u koridore koji fizički povezuju zapadni Balkan sa Unijom“, kazao je Mejstad.
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvoj polovini 2010. bio za 1,2 odsto veći nego u istom periodu prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RSZ).
Kako se navodi u saopštenju Zavoda, realni rast bruto domaćeg proizvoda u drugom kvartalu 2010. u odnosu na isti period prethodne godine bio je dva procenta.
Prema procenama Ministarstva finansija, vrednost BDP Srbije u 2010. godini biće 3.074 milijarde dinara, odnosno 30 milijardi evra.
Najveći uticaj na raast BDP u drugom kvartalu ove godine imao je sektor finansijskog posredovanja, gde je rast bruto dodate vrednosti bio 6,9 odsto.
U saobraćajnom sektoru rast je iznosio 6,6 procenata, u sektoru vađenja ruda i kamena 10,4 procenta, a u prerađivačkoj industriji rast je bio 5,7 odsto.
Najveći pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u građevinarstvu, od 11,9 odsto, i hotelijerstvu i ugostiteljstvu, od osam odsto, navodi se u saopštenju RZS.
Dodaje se da desezonirani podaci kvartalnog obračuna BDP, u stalnim cenama 2002. godine, pokazuju rast BDP u drugom kvartalu od 0,8 odsto u odnosu na prvi kvartal ove godine.
Podaci RZS Srbije o BDP se odnose na Srbiju bez Kosova i Metohije.
Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) spreman je da od sutra na svojim šalterima prima jedinstvene obrasce za prijavu i odjavu zaposlenih čime će procedura biti značajno jednostavnija, izjavila je portparolka Fonda Jelica Timotijević.
Poslodavci su ranije dokumenta gotovo iste sadržine o obaveznom socijalnom osiguranju podnosili na tri šaltera, službama Fonda PIO, Zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje, a popunjavanjem jednog obrasca ceo posao će završiti na jednom šalteru.
Jelica Timotijević je navela da poslodavci mogu da odaberu da li će prijave podneti na šalterima filijala Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ili Zavoda za zdravstveno osiguranje.
Ustanova kojoj je predata prijava obavezna je da istog dana elektronski posledi podatke ostalim službama.
Jelica Timotijević je rekla da jedinstvene obrasce poslodavci mogu preuzeti sa internet sajta Fonda www.pio.rs a moguće ih je kupiti i u knjižarama Službenog glasnika.
„Uvođenje jedinstvenog saltera za poslodavce znači ušedu vremena, pojednostavljenje posla i neuporedivo manje papirologije. Šalteri će biti rasterećeniji jer od dosadašnjeg godišnjeg prošeka od 6,5 miliona dokumenata svesće se na jednu trećinu“, dodala je Jelica Timotijević.
Navela je da su zaposleni na šalterima PIO fonda obučeni za prijem jedinstvenih obrazaca i oni će poslodavcima znati i da ukažu na eventualne greške u popunjavanju tih formulara.
Jelica Timotijević je precizirala da jedinstvena prijava sadrži podatke o zaposlenom, poslodavcu i o osnovu osiguranja (penziono, zdravstveno i za nezaposlene).
Obrazac je isti za prijavu i promenu podataka ili odjavu zaposlenog.
Popusti za legalizaciju objekata, koji su građanima na raspolaganju zaključno sa 31. decembrom ove godine, važiće i tokom cele 2011. godine. Ovakva odluka biće doneta na narednoj sednici Skupštine grada.
U svih 17 gradskih opština podneto je ukupno 248.000 zahteva za legalizaciju
To znači da će građani koji su podneli zahteve za legalizaciju objekata do marta 2010. godine, i u narednoj godini moći da iskoriste popuste za plaćanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Za porodične stambene objekte i stanove do 100 kvadratnih metara popust iznosi 60 odsto, dok je za stambene objekte do 300 kvadrata za prvu nepokretnost na teritoriji grada popust 50 odsto. Ako se naknada plati jednokratno, Grad je obezbedio dodatni popust od 50 odsto. Beograđani inače imaju mogućnost i da naknadu plate u ratama, tokom 240 meseci.
U svih 17 gradskih opština podneto je ukupno 248.000 zahteva za legalizaciju, a od tog broja pozitivno je rešeno 1.743 zahteva.
Prema rečima Predraga Vučića, sekretara za poslove legalizacije, najviše problema ima zbog nepotpune dokumentacije jer su građani predavali samo zahteve bez potrebnih dokumenata.
- Apelujemo na građene da u zakonskom roku postupe po nalozima opštine ili Grada, kako bismo mogli što pre da okončamo postupak legalizacije, a time doprinesemo i pravnoj sigurnosti građana koji su podneli zahteve. Zakonom je predviđeno da je rok za dopunu potrebne dokumentacije maksimalno 60 dana – rekao je Vučić.
On je istakao da ovaj Sekretarijat, kada je u pitanju predmet sa kompletnom dokumentacijom, zahteve rešava za samo nekoliko dana. On kaže da je tek svaki 10-15 zahtev za legalizaciju kompletan.
Korekcije u zoniranju
Gradonačelnik Dragan Đilas izjavio je za RTV „Studio B” da Grad radi na određenim korekcijama u zoniranju.
- Promene su usmerene, pre svega, na to da se napravi pošteniji pristup po pitanju takse na firme koja zavisi od same lokacije. Neće biti velikih promena u zonama, ostaće sve kao i do sada i čitav proces legalizacije će se nastaviti i završiti po onim principima, cenama i pravilima kako je i započet – rekao je Đilas.
U Kliničkom centru Niš od početka ove godine u primeni je metoda lečenja hronične cerebrospinalne venske insuficijencije kod bolesnika obolelih od multipleks skleroze (MS), koja je dala značajne rezultate, a koja se osim tog centra u Srbiji primenjuje u još samo tri svetske ustanove. Reč je o oboljenju kod kojeg krv iz mozga i kičmene moždine ima zastoj i delimično obrnut tok u povratku ka srcu usled suženja jedne ili obe vene na vratu.
Grupa radiologa, vaskularnih hirurga, neurologa i farmakologa iz Kliničkog centra u Nišu primenila je metodu proširenja vena kod 164 obolela od MS od 11. januara do sada. Samo troje nisu imali stanje suženja vena, tako da se ova metoda vezuje za obolele od MS. Na listi čekanja za ovu metodu je 700 pacijenata iz Srbije i gotovo svih zemalja iz ovog dela Evrope.
- Još smo u fazi izrade studije, tako da validne naučne rezultate možemo da očekujemo 2012. godine. Narodski rečeno mi bolesnima od MS-a proširujemo vene kroz koje treba da ide krv iz vrata i mozga do srca ili iz kičmene moždine do srca. Nakon ove metode kod nekih obolelih je vidljiv boljitak, kod nekih je to odmah, kod nekih za nekoliko dana, ili za mesec… Nažalost, ima i onih kod kojih zdravstveno stanje nije bolje nakon ove metode. Svi naši pacijenti su stariji od 18 godina, a uglavnom imaju više od 30 godina – kaže direktor Instituta za radiologiju prof. dr Petar Bošnjaković, koji je u timu koji primenjuje metodu proširenja vena.
Beograđanka Dušica Petrović (40) već 15 godina boluje od multipleks skleroze i nada se da će joj ova metoda pomoći.
- Videla sam dr Dragana Milića u nekoj emisiji na televiziji, čula šta je govorio o ovoj metodi i predosetila da treba da dođem u Niš. Rekli su mi da ovu metodu primenjuju i u bolnici na Dedinju, ali ja verujem dr Miliću. Nadam se da će mi biti bolje i da ću moći da stanem na noge jer sam u invalidskim kolicima – priča ova bolesnica.
Da bi našao lek za svoju bolest Draško Savić (42) je iz Banjaluke došao u Niš.
- Znam da ću prohodati, siguran sam. Nemam šta da izgubim, i onako sam u kolicima. Bolujem 15 godina, sve sam pokušao. Nije bilo mnogo komplikacija oko zakazivanja intervencije, nisam mogao da verujem da su mi tako brzo zakazali termin – kaže on.
Dr Dragan Milić, vaskularni hirurg, ističe da je metoda bezbedna i da gotovo ne postoji rizik od nekih komplikacija.
- Kod pacijenata koji boluju od MS utvrđujemo da li imaju CCSVI-odnosno hroničnu cerebspinalnu vensku insuficijenciju tako što na Klinici za vaskularnu hirurgiju provode samo 12 časova. Ujutru im uradimo celokupnu dijagnostiku, kolor dopler vrata, snimak mozga na magnetnoj rezonanci, a onda sledi neurološki pregled mozga. Nakon toga se u angio-sali utvrđuje da li imaju proširenje vena, tako što im kroz preponsku venu ubacujemo kateter. Tamo gde je suženje. balonom se širi vena. Ova metoda je bezbolna, osim uboda u preponsku venu – objašnjava dr Milić.
U timu za ovu metodu su osim dr Bošnjakovića i Milića i dr Saša Živić, dr Dragan Stojanović, dr Vesna Milojković, prof. dr Slobodan Vojinović, dr Anđelka Ilić i prof. dr Radmila Veličković.
Više od 90 odsto pacijenata je iz Srbije jer je primarni cilj ovih niški lekara da leče naše građane. Ostali dolaze iz drugih zemalja, a cena intervencije je od 2.200 do 2.700 evra.
Otkrio metodu da bi izlečio suprugu
- Dr Paolo Zomboli iz grada Ferare u Italiji otkrio je ovu metodu jer je želeo da pomogne svojoj supruzi koja je bila bolesna od MS-a. On je svoju metodu nazvao procedurom oslobađanja. Naime, dr Zomboli je otkrio da se kod većine obolelih od MS-a taloži gvožđe duž venskih krvnih sudova. Suženja su najčešća u dve jugularne vene koje iz vrata odvode krv u srce i u veni azigus koja iz kičmene moždine vodi krv do srca – kaže dr Milić.
Na Sajmu automobila u Nišu, koji se održava od 29. septembra do 3. oktobra, Mazdin ovlašćeni diler iz Niša Auto MG Commerce predstavlja sledeće modele: Mazda 2 1.3i TE, Mazda 3 1.6i CE, Mazda 6 CD129 TE i Mazda CX-7 CD173 REVOLUTION TOP.
Mazda izlaže svoja vozila na 85m2 u Hali Čair. Svi modeli Mazde3 sa CE i TE paketom dostupni su uz još jednu povoljnost: besplatne zimske gume i aluminijumske felne.
Radno vreme sajma je od 10 do 20 časova.
NIŠ – “EkOlimpijada Srbije 2010” održaće se 1. oktobra u Nišu.
U EkOlimpijskom igralištu, na Trgu oslobođenja u 13 časova, deca će kroz druženje i igru učiti o istoriji olimpizma i Olimpijskih igara, o tome kako se sportski navija, a posebno će se baviti neophodnišću zaštite životne sredine i time koliko je ona važna za zdravlje građana.
Nakon toga, od 15 časova organizovaće se turnir u fudbalu čiji je glavni cilj razvijanje svesti o fer-pleju i korektnosti svih učesnika.
Nakon završetka programa predsednik OKS –a Vlade Divac, Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić, gradonačelnik Niša Miloš Simonović i Lidija Mihajlović, naš proslavljeni strelac, dodeliće svim učesnicima EkOlimpijade diplome za uspešno razvijen EkOlimpijski duh.
SEUL, BEOGRAD – Ukoliko se nastavi postojeći trend tražnje za „Jurinim“ proizvodima, u novoj fabrici u Nišu, koja treba da bude gotova već do aprila iduće godine, moglo bi da radi i više od 2.000 ljudi, iako se ova kompanija ugovorom obavezala da će zaposliti 1.500 radnika, prenosi Tanjug.
To je potvrđeno na današnjem sastanku potpredsednika Vlade Srbije i ministra ekonomije Mlađana Dinkića sa predsednikom te kompanije Om Daj Jolom u Seulu, u sedištu „Jure“.
AIK Banka
Niška AIK banka objavila je da je otpočela isplatu dividende za prioritetne akcije za 2008. i 2009. godinu dok je dan dividende, kako je određeno internim aktima ove bankarske ustanove, 31. decembar 2010. godine. Bruto iznos koji će dobiti vlasnici prioritetnih akcija je 6% nominalne vrednosti odnosno 114 dinara po akciji. AIK banka ima emitovanih 37.919 komada prioritetnih konveribilnih akcija i 1.212.304 komada prioritetnih kumulativnih akcija, te će po ovom osnovu akcionarima biti isplaćeno 2,7 mil EUR.
Ranije, menadžment ove niške banke izjavio je da će uskoro akcionarima biti isplaćeno 10 mil EUR na ime dividende. Ova najprofitabilnija banka domaćeg tržišta ostala je akcionarima „dužna“ dividendu za poslovnu 2008. godinu jer se protekle godine prema navodima same banke nisu stvorili svi potrebni uslovi za isplatu novčanog dela dividende u iznosu od 447,8 miliona dinara, dok su ove godine na skupštini akcionara za dividendu planirana sredstva u visini od 341,1 milion dinara.
Izvor: E kapija
