Božidar Đelić, potpredsednik Vlade rekao je da je sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama regiona CEFTA u interesu Srbije pošto jedino sa tim zemljama ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Suficit je prošle godine iznosio, kako je rekao, 1,3 milijarde evra. On je istakao da Srbija nije iscrpela sve potencijale razmene i da posebno sa Hrvatskom i Albanijom postoji dosta mogućnosti za napredak.
Đelić je istakao da postoji problem plasmana robe na UNMIK-Kosovo jer Srbija ne priznaje carinski pečat privremenih organa te teritorije.
„To će biti jedna od tema predstojećeg dijaloga Beograda i Prištine“, istakao je on na skupu „Iskustva CEFTA sporazuma i konkurentnost srpske privrede u regionu“, u organizaciji Centra za novu politiku.
Ekonomista Goran Nikolić je naglasio da će Srbija po ulasku Hrvatske u Evropsku uniju biti lider među zemljama potpisnicama CEFTA sporazuma.
„Srbiji je u interesu da Hrvatska što pre uđe u EU pošto će izvoziti u tu zemlju bez carina, dok će, s druge strane, Srbija imati carine prema Hrvatskoj“, kazao je on.
Cilj tog Sporazuma je, prema njegovim rečima, da se poveća izvoz i privuku strane direktne investicije.
„CEFTA ne odgovara samo domaćim preduzećima koja nisu konkurentna“, rekao je Nikolić.
Nebojša Savić, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju je istakao da su za jačanje pozicije Srbije potrebne nove i kvalitetne reforme.
On je objasnio da bi trebalo unaprediti političke institucije, makroekonomsku politiku i poslovno okruženje.
Savić je predložio osnivanje regionalne razvojne banke koja bi podsticajno delovala u regionu ne samo kada je reč o trgovinskoj razmeni već i proizvodnji.
„Infrastruktura mora biti unapređena kao i regionalna komunikacija, trebalo bi napraviti energetsku mrežu u funkciji celog regiona, produbiti veze finansijskog tržišta, smanjiti trgovinske barijere“, naglasio je on.
Najveći izazovi regiona, prema njegovim rečima, su otvaranje radnih mesta, povećanje investicija, reforma sistema obrazovanja i ekonomska diversifikacija.
Predstavnici Vlade, sindikata i poslodavaca potpisali sporazum o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora u poljoprivredi, koji će se odnositi na sve zaposlene u toj privrednoj grani, kojih ima oko 120.000.
Prošireno dejstvo podrazumeva da se ugovor odnosi na sve zaposlene u poljoprivrednoj industriji, a ne samo na Uniju poslodavaca.
Ugovor podrazumeva da najmanja zarada u duvanskoj i prehrambenoj industriji bude 95 dinara po satu. Poslodavci su u obavezi da zaposlenima isplaćuju 3.200 dinara mesečno i regres od oko 17.000 dinara, s tim da poslodavci koji dobro posluju imaju mogućnost da povećaju i regres i topli obrok.
Sporazum su potpisali ministri za rad i socijalnu politike Rasim Ljajić i poljoprivrede Saša Dragin sa Savezom samostalnih sindikata, Sindikatom Nezavisnost i Unijom poslodavaca Srbije. „Ovim će se obezbediti veća prava radnika“, naglasio je Ljajić.
On je najavio i da bi uskoro trebalo da budu potpisan sporazum o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora u građevini i metalskoj industriji.
Novi odbor za reprezentativnost će, prema njegovim rečima, ove nedelje utvrditi reprezentativnost socijalnih partnera, što je, kako je objasnio, bio jedan od razloga što Socio-ekonomski savet nije radio četiri meseca.
Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić najavio je danas u Pirotu da će uskoro biti uposlena celokupna domaća građevinska operativa.
Dulić je naveo da će to biti omogućeno realizacijom 244 projekta iz programa pomoći građevinskoj industriji u uslovima svetske krize.
Ministar je u Pirotu posetio radove na izgradnji zatvorenog bazena čija je vrednost četiri miliona evra i rekao da će realizacija ostalih projekata krenuti tokom godine i značajno doprineti ekonomskom oporavku zemlje.
„Širom Srbije gradiće se sportski objekti, škole, bolnice, stanovi i drugi infrastrukturni objekti, a sve to će se pozitivno odraziti i na standard građana. S druge strane, gradovi u kojima se izvode ovi građevinski radovi dobiće objekte koji su im nedostajali godinama unazad i koji verovatno ne bi bili ni izgrađeni da nije bilo ovog vladinog projekta“, rekao je Dulić.
Credit Agricole banka snizila kamatu na stambene kredite s varijabilnom kamatnom stopom na 4,2 odsto plus šestomesečni Euribor i dodala da je to trenutno najniža kamata na tržištu za taj vid kredita.
Period otplate je do 30 godina, uz troškove obrade zahteva od 0,5 odsto. Kredit od 30.000 evra imao bi inicijalne troškove za obradu zahteva od 150 evra i mesečnu ratu od 168,91 evra.
Eurobanka EFG saopštila je danas da je u svoju ponudu kredita stanovništvu uvela gotovinske kredite sa fiksnom kamatnom stopom u prve tri godine otplate.
Za klijente koji primaju platu preko Eurobanke, u ponudi su keš krediti u evrima ili dinarima, a kamatna stopa za kredite u evrima iznosi 12,9 odsto, dok je efektivna kamatna stopa od 18,35 odsto, dok je za dinarske kredite kamata 22,49 odsto, a efektivna kamatna stopa 27,95 odsto.
Keš krediti „Bez iznenađenja“ sa fiksnom kamatnom stopom mogu, takođe, biti iskorišćeni u svrhu konsolidacije postojećih obaveza po kreditima ili kreditnim karticama, uz mogućnost dobijanja dodatne gotovine u skladu sa potrebama klijenta, navedeno je u saopštenju.
Ambasador Turske Ali Riza Čolak rekao je danas da bi privreda Srbije mogla da godišnje u njegovu zemlju izveze robe do 200 miliona dolara, četiri puta više nego sada.
Čolak je na otvaranju drugog Srpsko-turskog foruma u Beogradu najavio da će 10. marta premijer Mirko Cvetković posetiti Tursku i izrazio uverenje u razvoj saradnje.
„Turska godišnje uvozi (robe iz sveta) u vrednosti oko 1.400 milijardi dolara, a narednih pet godina očekuje se veći privredni rast, što je šansa za srpske privrednike da investiraju na to veliko tržište“, naveo je Čolak.
Turizam je, prema njegovoj oceni, jedna od oblasti gde bi mogla da bude unapređena saradnja Srbije i Turske.
„Kompanije dve zemlje dobro sarađuju“ rekao je Čolak, ali nije pominjao mogućnost da bi Turkish airlines kupio srpsku kompaniju Jat airways.
Generalni sekretar Privredne komore Beograda (PKB) Ivana Zeljković je podsetila na značaj sporazuma Srbije i Turske o slobodnoj trgovini koji se primenjuje od septembra 2010. godine i istakla sniženje carinskih stopa do 15 odsto.
Predstavnik Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Aleksandar Nedeljković je privrednicima Turske predstavio mogućnosti investiranja u Srbiju i rekao da se ove godine očekuje priliv investicija od oko tri milijarde evra.
Na Srpsko-turskom forumu učestvuje 46 turskih i 60 domaćih firmi. Prvi takav skup organizovan je 2010. godine.
Agencija za privredne registre (APR) uspostavila je Registar mera i podsticaja regionalnog razvoja koji će pružiti osnov za vođenje politike uravnoteženog regionalnog razvoja u Srbiji.
Registar, kao jedinstvena, centralna i elektronska baza podataka o preduzetim merama i podsticajima koji su od značaja za regionalni razvoj u kojoj se nalaze podaci iz 11 ministarstava i institucija, biće dostupan na sajtu www.apr.gov.rs.
APR puni bazu podataka informacijama iz nadležnih institucija, ali još se ne zna kada će one biti dostupni javnosti.
Podatke u registar unose Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo za nacionalni investicioni plan, Ministarstvo za infrastrukturu, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo finansija, Fond za razvoj Srbije, Nacionalna služba za zapošljavanje, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), Nacionalna agencija za regionalni razvoj (NARR), Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) i Kancelarija za evropske integracije (SEIO).
Novi registar objedinjavaće informacije o ulaganjima u razvoj lokalnih zajednica iz državnih i iz donatorskih fondova, integracijom velikog broja podataka o konkretnim ulaganjima ili programskim usmeravanjima ulaganja sa republičkog nivoa.
Registar će sadržati informacije o vrsti dokumenata za podsticanje regionalnog razvoja, nameni podsticaja, finansijskim karakteristikama podsticaja, davaocima i korisnicima sredstava podsticaja, teritorijalnom usmeravanju podsticaja, kao i druge podatke od značaja za opredeljivanje novih ulaganja u pojedine regione.
U registru će biti objedinjeni podaci o subvencijama, investicijama u infrastrukturu, start ap kreditima i donacijama, prema teritorijalnoj raspoređenosti.
Zainteresovanima će biti dostupni podaci o ulaganjima za 2008, 2009. i 2010. godinu, kao i tekućim ulaganjima, koji omogućavaju njihovo celovitije praćenje i komparativnu analizu, radi daljeg planiranja i ulaganja u razvijanje određenih regiona, sa ciljem konačnog smanjivanja regionalnih dispariteta i povećanja regionalne konkurentnosti.
Sastavni delovi registra biće mapa, koja predstavlja skup grafickih, brojčanih i tekstualnih prikaza po regionima.
U APR navode da je registran urađen kako bi doprineo društveno-ekonomskom regionalnim razvoju, odnosno izgradnji ili obnovi komunalne, ekonomske, ekološke, energetske, socijalne i druge infrastrukture, izgradnje i jačanja institucija, ljudskih resursa, razvoja privrednih društava i preduzetništva, podsticanje naučnoistraživačkog rada.
Načelnik Pčinjskog okruga Budimir Mihajlović rekao je da je realno da ove godine u Vranju, centru tog okruga, bude otvoreno 1.500 novih radnih mesta
Mihajlović, inače ugledni privrednik tog kraja, ne krije da je ekonomska i privredna situacija u Vranju i okrugu izuzetno teška, čak alarmantna, ali da neki rezultati već sada govore da sve lađe nisu potonule..
Privredna situacija u Vranju je takva da više nemamo alternativu.. Uz sadašnju stopu nezaposlenosti od 19 odsto, novih 1.500 radnih mesta u 2011. godini, mora biti zadatak i obaveza svih relevantnih političkih i privrednih faktora , istakao je Mihajlović.
On je rekao da takav stav, kao svoj cilj, najpre mora da usvoji lokalna samouprava i kao obavezu, prosledi ga svim relevantnim političkim i privrednim subjektima.
Tek otvorena fabrika Novo-tekstil , uređenje industrijske zone za nove investitore, ubrzane aktivnosti na otvaranju slobodne carinske zone, ponovno otvaranje carinarnice u Vranju, uz već postojeće planove nekoliko preduzeća, stvaraju uverenje da je ta brojka realna konstatovao je nacelnik Pčinjskog okruga.
Privreda Vranja i Pčinjskog okruga je izvozno orjentisana. Lane je okrug ostvario spoljnotrgovinsku razmenu od čak 219 miliona dolara. Na svaki dolar uvoza, mi smo imali 1,22 dolara izvoza , objašnjava Mihajlović.
On takav optimizam o novim radnim mestima potkrepljuje podatkom da je sve ovo dogovoreno na sastanku najodgovornijih ljudi koji smatraju da Vranje ponovo, uz dobre inicijative, može biti lokomotiva razboja juga Srbije.
Ovakve ciljeve smo dogovorili na sastanku na kome su bili narodni poslanici Milan Nikolić i Goran Stefanović, gradonačelnik Vranja Miroljub Stojčić, direktor Nacionalne službe zapošljavanja Zoran Antić i predsednik Privredne komore u Leskovcu, Goran Jović , zaključio je Mihajlović.
Studenti iz Srbije u narednih nekoliko godina imaće veću šansu da dobiju stranu stipendiju za master ili doktorske studije u nekoj od zemalja Evropske unije. Naime, u planu je da se do 2020. godine na prestižnim fakultetima EU nađe bar 20 odsto inostranih studenata. Za upis, prosek ocena neće biti ograničavajući faktor i moći će da se prijavi bilo koji student.
To potvrđuje i Marjan Nikolić, portparol Univerziteta u Beogradu, i kaže da su studenti najviše interesovanja pokazali za univerzitete zapadne Evrope. Sve češće biraju i školovanje u zemljama regiona, istočne Evrope, SAD i Dalekog istoka.
– Od 90.000 akademaca Beogradskog univerzuiteta (BU), ovu pogodnost bolonjskog procesa koristi samo oko 1.000. Cilj nam je da ubuduće bar 10 odsto njih školovanje nastavi u inostranstvu – kaže Nikolić.
Prosek ocena nije bitan
Studenti imaju mogućnost da se za stipendije prijave preko Univerziteta, svog fakulteta ili Fonda za mlade talente Republike Srbije. Mogu da se prijave i na konkurse koje raspisuju svetske i evropske fondacije, organizacije, kao i stipendije pojednih zemalja.
Opšti kriterijumi
* Prosek od 7 do 9
* Znanje jednog ili više jezika
* Preporuke više profesora ili institucija
* Vannastavne aktivnosti (sport, omladinske organizacije, projekti)
Pavle Ivetić iz sektora za Međunarodnu i međuuniverzitetsku saradnju BU, kaže da prosek ocena nije ograničavajući faktor za stranu stipendiju, a da su presudni motivaciono pismo i vannastavne aktivnosti.
– Dobro poznavanje jezika domaćina takođe povećava šanse za dobijanje stipendije – objašnjava Ivetić i dodaje da prema podacima BU, najviše stranih stipendija dobijaju studenti sa društveno-humanističkih fakulteta.
Jedan od njih je i Nikola Savić, diplomac Fakulteta političkih nauka, koji je dobio stipendiju nemačke vlade – DAAD (Nemačka služba za akademsku razmenu) i trenutno pohađa „Willi Brandt School of Public Policy” u Erfurtu.
– Prilikom apliciranja podneo sam mnogo dokumenata: TOEFL, dve preporuke, diplomu, motivaciono i pozivno pismo, koje je veoma važno. Prosek mi nije loš, ali nije ništa specijalno – 8,94. Najvažnije je ko ti daje preporuke i da imaš profesora koji te poziva da studiraš u Nemačkoj. Poznavanje jezika je prednost, ali nije obavezno kao u mom slučaju, jer mi je master na engleskom – kaže Savić.
Semestar 1.500 evra
Školarina na ovom fakultetu je 1.500 evra po semestru – ukupno 6.000 evra, a mesečna stipendija je 750 evra.
– Stipendija pokriva sve i dovoljno mi je za život, pogotovu ako se uzme u obzir da sam u najsiromašnijem delu Nemačke. Nešto malo moram da dodam za školarinu, ali zdravstveno je pokriveno, i dobijam novac za knjige – kaže Savić.
I njegov kolega sa FPN Milan Milenković studije je nastavio na Fakultetu političkih nauka u Forliju, Univerziteta u Bolonji. Dobio je stipendiju „Erasmus Mundusa“, koja pokriva školarinu od 8.000 evra. U nju je uključeno zdravstveno osiguranje i jedna povratna karta. On napominje da nije obavezna diploma prilikom konkurisanja, odnosno da se očekuje da će student diplomirati pre početka studija u inostranstvu.
– Nakon konkurisanja, šalje se izvod ocena, motivaciono pismo, biografija i preporuke profesora ili samo kontakt fakulteta u Srbiji. Često traže i preporuke institucije gde je student bio na praksi, a poželjno je i da se priloži neki naučni rad – objašnjava Milenković i dodaje da većina fakulteta traži i sertifikat o znanju rada na računaru i engleskog jezika, ali da te diplome mogu da se prilože i kasnije.
I njih dvojica, kao i mnogi naši studenti, stipendije na prestižnim fakultetima dobili su pomoću raznih fondacija i organizacija, sa kojima te visokoobrazovne institucije sarađuju. I vlade pojedinih zemalja, poput SAD, Italije, Norveške i Nemačke i Velike Britanije sarađuju sa fakultetima u tim zemljama i stipendiraju inostrane studente. Najpopularnija organizacija preko koje naši diplomci dobijaju stipendije u inostranstvu jeste „Erasmus Mundus“. Za programe ove fondacije svaki kandidat prijavljuje se individualno, i to godinu dana unapred, a konkursi su najčešće otvoreni od septembra do kraja godine. Osnovni preduslov za konkurisanje za master studije su završene osnovne studije i stečenih minumum 180, dok je preduslov za doktorske završen master i 300 ESPB bodova.
Konkursi Fonda za mlade talente
Za razliku od inostranih programa za strane studente, koji akcenat ne stavljaju na prosek ocena, on je jedan od bitnijih za dobijanje stipendije Fonda za mlade talente Srbije i on ne sme da bude manji od 8,50. Fond svake godine raspisuje konkurse za studente koji žele da nastave studiranje u EU, zemljama Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) i na vodećim svetskim univerzitetima, koji se nalaze na prestižnoj šangajskoj listi. Prošle godine, stipendiju Fonda od 597.000 dinara dobila su 323 studenta.
– Stipendisti po završetku školovanja imaju obavezu da pet godina rade u svojoj zemlji, a sa Nacionalnom službom za zapošljavanje imamo ugovor, čiji je cilj da se nekadašnji stipendisti tretiraju kao prioritet prilikom traženja posla – kaže Neven Tubić, predstavnik Fonda za mlade talente, i dodaje da je od 2008. godine više od 5.000 mladih talenata dobilo stipendije ili nagrade.
Primer stipendije – Erasmus Mundus
Master studije Doktorske studije
Mesečni iznos stipendije 1.000 1.400-2.800
Školarina Pokrivena Pokrivena
Zdravstveno osiguranje Obezbeđeno Obezbeđeno
Napomena: iznosi su u evrima
Najviše stipendista odlazi u EU, a najčešće idu u Italiju, Veliku Britaniju, Španiju, Francusku, Nemačku i Austriju. Veliki broj stipendista školovao se van Evropske unije i to u Norveškoj i Švajcarskoj. Van Starog kontinenta, naši diplomci najčešće odlaze u SAD i Japan.
Jeftinije studije u inostranstvu
Da studenti tehničkih nauka najviše odlaze u zemlje nemačkog govornog područja potvrdio je i Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Prema njegovim procenama, oko 15 odsto studenata sa ovog fakulteta studije nastavlja u Nemačkoj ili Švajcarskoj.
- Ima ih dosta i u Holandiji, Belgiji, Španiji i Francuskoj. Prosek ocena možda jeste bitan, ali stranci mnogo pažnje posvećuju i studentskim vannastavnim aktivnostima. To znači da, ako stipendiju zatraže dva studenta sa istim prosekom, dobiće je onaj koji je više učestvovao u projektima – kaže profesor Popović.
Ukoliko diplomirani studenti naših fakulteta uspeju da zahvaljujući nekoj od ovih organizacija ili stranih vlada obezbede sebi novac za školarinu, sticanje diplome mastera ili doktora nauka ispada mnogo jeftinije u inostranstvu. Tako je, na primer, sa arhitekturom, jer postdiplomske studije u Austriji koštaju 670 evra po godini za naše studente. Ta suma je na beogradskom Arhitektonskom fakultetu mnogo veća i iznosi 3.000 evra.
Uslovi za pojedine stipendije
Srpski studenti stipendije najčešće dobijaju putem konkursa raznih fondacija i organizacija, među kojima su najpopularnije Erasmus, DAAD, Fulbrajt i Čiving. I strane vlade preko svojih ambasada u Srbiji raspisuju konkurse za dodelu stipendija srpskim akademcima. Kriterijumi za dobijanje stipendija uglavnom se poklapaju.
Nemačka (DAAD)
* Visoka stručna sprema (bačlor)
* Da student nije diplomirao pre više od šest godina
* Dobri rezultati i lična motivacija za isplaniran projekat u Nemačkoj
* Potvrda nemačkog univerziteta o prijemu na studije
* Dokaz o dobrom poznavanju nemačkog jezika (ili engleskog, ukoliko se nastava odvija na ovom jeziku)
EU (ERASMUS MUNDUS)
* Za master studije minumum 180 bodova (ESPB)
* Preduslov za upis na doktorske studije su završene master studije i stečenih 300 bodova (ESPB)
* Motivaciono pismo
* Potvrda o znanju engleskog jezika (najčešće TOEFL ili IELTS)
* Preporuke
Rusija
* Magistratura i doktorat: dokument o obrazovanju koji je ekvivalentan ruskoj diplomi o završenim osnovnim, četvorogodišnjim studijama ili diplomi specijaliste
* Lekarska potvrda da je kandidat zdrav
* Potvrda o odsustvu virusa side
* Za postdiplomske do 35 godina starosti, za doktorske 40
* Obrazovnu ustanovu i grad u kome će pohađati nastavu određuje ruska strana
SAD (FULBRAJT)
* Državljanin Srbije
* Doktorat u oblasti za koju kandidat aplicira
* Da dobro vlada pisanim i govornim engleskim jezikom
* Zdravstveni pregled
* Detaljan izveštaj o predloženim aktivnostima za istraživanje/predavanje u SAD
* CV i tri preporuke
* Predlog istraživanja ili program kurseva
* Pismo iz institucije koja poziva kandidata (ako postoji)
Velika Britanija (ČIVING)
* Da ste završili studije i započeli karijeru
* Najmanje dve godine radnog iskustva
* Nema starosnog ograničenja
* Većina univerziteta u Britaniji zahteva minimalnu ocenu 6,5 na IELTS testu engleskog jezika
*Napomena: Svaki program precizno definiše potrebnu dokumentaciju na svom vebsajtu.
Bivša prva dama i sadašnja ministarka inostranih poslova SAD Hilari Klinton to je svojevremeno nazvala “staklenim poklopcem”: u pitanju je nevidljiva, ali gotovo neprobojna granica koja žene u profesionalnom životu deli od zaista uticajnih pozicija i stvarnog napretka u karijeri. Koliko, međutim, žene njenom formiranju i same doprinose i kako treba da se postave da bi u karijeri napredovale u skladu sa svojim profesionalnm kvalitetima i mogućnostima?
Prema podacima nemačkog Instituta za profesionalna istraživanja i istraživanje tržišta rada (IAB), u rukovodstvu 500 najvećih nemačkih preduzeća nalazi se samo 49 žena, što je 2,4 odsto, dok ih je na rukovodećim mestima u privatnim preduzećima manje od 20 odsto, iako među zaposlenima čine gotovo polovinu. Zbog čega, dakle, žene već odavno nisu našle više mesta i tamo gde se donose važne odluke i zašto, uprkos dobrom radu i kvalifikacijama, u karijeri često tapkaju u mestu, dok njihove kolege napreduju?
Duga odsustva zbog trudnoće i materinstva svakako predstavljaju deo odgovora na ovo pitanje, kao i diskriminacija od muških pretpostavljenih, ali nova studija Univeziteta Helmut Šmit (HSU) iz Hamburga došla je do još jednog objašnjenja. Prema rečima rukovodioca ove studije, profesora Jerga Felfea, žene žele da vode, ali se retko usuđuju da to zaista i učine jer u poređenju s muškarcima “imaju veće blokade kada treba da projektuju svoju moć”. Studija, naime, pokazuje da žene još sumnjaju u sebe čak i kad imaju 95 odsto kvalifikacija potrebnih za neki položaj. Barbara Šnajder, književnica, profesionalna savetnica i stručnjak za tržište iz Hamburga, koja je i sama dugo kao menadžer radila za vodeće koncerne, ovo naziva “efektom Trnove Ružice”, koji se ogleda u tome da čovek čeka da mu prilike u životu dođu umesto da sam hrabro posegne za njima.
Najčešće greške
Statistika pokazuje da u zemljama Evropske unije žene čine samo trećinu menadžera. Najviše ih je u Letoniji, 44 odsto, i Litvaniji, 43 odsto, a najmanje na Kipru, 14, i Malti, 15 odsto. Prema podacima iz 2009. godine u Srbiji je bilo 51.500 žena preduzetnika. U 2004. godini žene su prosečno zarađivale 15 odsto manje od muškaraca. Raskorak je bio pet odsto na Malti, u Portugalu i Belgiji, a oko 25 odsto na Kipru, u Estoniji i Slovačkoj.
Druge dve greške koje žene često čine jesu izbegavanje da “igraju igrice”, kojima muškarci u profesionalnom svetu odmeravaju svoje mogućnosti, i nedovoljno negovanje mreže neformalnih kontakata (izlasci s kolegama u kafanu, održavanje kontakata s poznanicima iz škole i sa studija, kolegama iz struke i slično). Žene se često pouzdaju u zvanične puteve komunikacije i veruju da kvalitet govori sam za sebe, dok iskustvo pokazuje da na svoj rad i rezultate zaposleni često moraju sami da skrenu pažnju pretpostavljenih i da o unapređenju, zapošljavanju i funkcijama često odlučuju upravo neformalni kontakti.
Stoga Šnajderova na seminarima koje drži ženama savetuje pre svega da pretpostavljenima otvorenije predoče svoje ambicije i da obavezno grade i neguju svoju mrežu kontakata, kako na internetu tako i u realnom životu.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su žene u Srbiji obrazovanije, ali da se nalaze na nižim rukovodećim pozicijama i da u proseku zarađuju manje od svojih kolega. Među izabranim poslanicima Narodne skupštine Srbije 2002. i 2004. bilo je između 11 i 13 odsto žena. Vlada RS 2002. imala je četiri ministarke, baš kao i sada, a 2004. godine bilo ih je samo dve. U tom periodu oko 30,4 odsto žena nalazilo se među zakonodavcima, funkcionerima i rukoviodiocima i menadžerima. Zato je među stručnjacima bilo 53 odsto žena, stručnim saradnicima i tehničarima 59 odsto i među službenicima 53 odsto.
Agresivan nastup
Istraživači sa Univerziteta Virdžinije (SAD) sproveli su višegodišnju studiju u kojoj su 80 mladih žena na postdiplomskim studijama iz poslovne administracije intervjuisali kako bi utvrdili njihove karakteristike ličnosti, nakon čega su tokom osam godina pratili napredak njihovih karijera. Ispostavilo se da su žene koje su imale otvoreno agresivan nastup u karijeri napredovale slabije od koleginica čiji je nastup, uprkos “šefovskoj” prirodi ličnosti, bio ženstveniji i koje su uz ulaganje svesnog napora svoje ponašanje korigovale tako da ne deluju suviše bezobzirno i preteće.
Na osnovu toga, dr Olivija Onil, koja je studijom rukovodila, prodornim ženama savetuje da budu obazrive, da svoju ambiciju pokazuju otvoreno, ali ne i nasrtljivo. Ono u čemu se stručnjaci i istraživači slažu jeste, međutim, da vreme uspešnih žena tek dolazi. Muškarci su u međuvremenu stekli poverenje u njihove stručne sposobnosti i rukovodeće kvalitete, mnoge firme prosto vape za ženskim rukovodiocima, i potrebno je, pre svega, da i one same pokažu više poverenja u svoje kvalitete i da na pravi način iskoriste mogućnosti koje su im na raspolaganju.
Jedna od najuspešnijih žena u Srbiji, Ana Bovan, direktorka „Bovan Consultinga“, osnivač i izvršni potpredsednik Srpske asocijacije menadžera i prvi predsednik Društva lobista Srbije, kaže za “Blic” da su žene u Srbiji jake i sposobne.
– Žena fokusirana na karijeru ima veliko polje za napredovanje u Srbiji. Nema primetne razlike u odnosu na muškarce. Solidno obrazovanje, motivisanost za učenje, energija, kreativnost, strani jezici i socijalna inteligencija bitni su faktori za uspeh. Socijalna i istorijska naprslina koja nas je zadesila devedesetih otvorila je jedan novi i veći prostor za naše, inače jake žene. Snalaze se bolje u sličnim okolnostima, vrednije su, znatno manje podložne korupciji i pravi su “evropski model”, kojim bi trebalo da se ponosimo. Veliki zadatak pred državom, koju vode muškarci, jeste da regulativom obezbedi proporcionalno učešće žena i da ga stimuliše. Neprekidno zastupam tezu da su žene na suštinski važnim pozicijama naš veliki potencijal u građenju slike nove Srbije 21. veka i imale bi veliku vrednost u spoljnoj politici – kaže Bovanova.
Ona smatra da građenje karijere u Srbiji za ženu nije ništa teže nego u Francuskoj ili Engleskoj.
– Ako preskočimo specijalne muške bastione, klubove, sportske arene ili zatvorena okupljanja, šanse su velike i nema bitnih barijera. U javnom prostoru žena je slobodna, nema stigme. Ali, ukoliko želi da razvija i porodicu s partnerom, situacija se menja u korist muškaraca. Mora biti spremna da pravi kompromise, nema uvek istinsku podršku, mora biti veoma jaka i istrajna. Naravno, ima mnogo odličnih primera žena koje su to uspele – objašnjava Bovanova.
Maja Kovačević, sudija i portparolka Specijalnog suda, kaže da nikada nije imala problema da napravi karijeru.
– Nisam osetila taj probelm u svojoj profesiji. Nikad nisam imala utisak da meni nešto nije dozvoljeno u odnosu na muškarce. Ipak, znam one koji imaju taj problem. Mislim da su donekle i žene zbog svog mentaliteta manje ambiciozne i možda više okrenute porodici nego građenju karijere – kaže za “Blic” Maja Kovačević.
