Nacionalna agencija za regionalni razvoj objavila konkurs za prijavu 150 malih i srednjih preduzeća koja žele da se prijave za uslugu savetovanja.
Pravo učešća u javnom pozivu imaju mala i srednja preduzeća i preduzetnici koji se bave proizvodnjom ili pružanjem usluga ako su u većinskom domaćem privatnom vlasništvu, registrovane u Srbiji, ona koja imaju pozitivan poslovni rezultat u prethodne dve godine, izmirene obaveze po osnovu uplate poreza i doprinosa i ako ne obavljaju delatnost u okviru vojne industrije i ne organizuju igre na sreću.
Usluga je besplatna, a posle prijave preduzeća vrši se selekcija. Lista preduzeća se može očekivati u maju ove godine.
Savetovanje je sveobuhvatan proces podrške preduzetnicima koji se nalaze u presudnom trenutku za razvoj ili opstanak preduzeća. Zajedničkim radom, mentor i preduzetnik nastoje da prevaziđu problem i nađu najpovoljnije rešenje za poslovanje.
Predsednik Privredne komore Beograda Milan Janković i direktorka Nacionalne službe zapošljavanja Filijala Beograd Dragana Konakov-Radovanović potpisali su danas sporazum o saradnji kojim će se podstaći zapošljavanje na tržištu rada u Beogradu. Sporazum će omogućiti poslodavcima da se informišu o programima i uslugama NZS-a i obezbede odgovarajući kadar, a pomoći će i zapošljavanje mladih bez radnog iskustva, osoba sa invaliditetom i pripadnika romske nacionalnosti. „Povezivanje obrazovanja i privrede preko ove dve institucije je sigurna formula za uspeh jer NZS ima najbolju mrežu odnosa s raznim institucijama u državi“, rekao je Janković. On je poručio da će ovaj sporazum pomoći ljudima koji žele da rade, tako što će im pružiti šansu da se prekvalifikuju, specijalizuju i zaposle, a osiguraće i razvoj poslodavcima. Dragana Konakov-Radovanović je ukazala da je obaveza NZS-a da pomogne privrednicima da nađu kvalitetan kadar, održe i razvijaju poslovanje, tako što će im obezbediti ljude koji mogu i žele da rade. NZS je raspisala javne pozive poslodavcima za dodelu subvencije za otvaranje radnih mesta u 2011, za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i pripadnika romske nacionalnosti i za samozapošljavanje nezaposlenih invalida. Subvencije za otvaranje novih radnih mesta odobravaju se u jednokratnom iznosu od 100.000 do 400.000 dinara, zavisno od razvijenosti opština u kojoj se lica zapošljavaju i broja radnih mesta.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva dva meseca ove godine bila je 3,217 milijardi evra, što je za 27,1 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Izraženo u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska razmena u periodu januar-februar 2011. godine bila je 4,345 milijardi, što je za 22,8 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Prema podacima Zavoda za statistiku, vrednost izvezene robe u prva dva meseca bila je 1,189 milijardi evra, što je povećanje od 36,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvoz robe bio 2,028 milijardi evra ili za 22,3 odsto veći.
Deficit je bio za sedam odsto veći nego u istom periodu prethodne godine i iznosi 839,2 miliona evra.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 58,6 odsto u prva dva meseca 2011. godine, a u 2010. godini ona je bila 52,6 odsto. Spoljnotrgovinska razmena za dva meseca 3,217 milijardi evra
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva dva meseca ove godine bila je 3,217 milijardi evra, što je za 27,1 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Skupština Srbije usvojila je danas izmene Zakona o porezu na imovinu i na upotrebu, držanje i nošenje dobara, kojima je utvrđeno da porez na imovinu ne može biti veći od 60 odsto u odnosu na poresku obavezu iz 2010, kao i da se teretna vozila mase manje od 3, 5 tona ne oporezuju.
Izmenama zakona o porezu na imovinu predviđeno je i da zakupci građevinskog zemljišta u javnoj svojini i poljoprivrednog u državnoj svojini neće plaćati porez na imovinu za plac do deset ari. Neće se plaćati ni porez na imovinu na zemljište ispod zgrade, kako bi se izbeglo dvostruko oporezivanje. Površine veće od 10 ari oporezivaće se, ali se porez neće plaćati na ukupnu površinu već se površina od deset ari izuzima od oporezivanja. Novine u oporezivanju zemljišta primenjivaće se retroaktivno, od 1. januara 2011. godine. Lokalne samouprave imaju mogućnost da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu zakona utvrde niže stope poreza za nepokretnosti na svojoj teritoriji. Izmenama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara predviđeno je da se ne oporezuju teretna vozila čija je masa manja od 3, 5 tona ne oporezuju, odnosno, neće više biti oporezivani kao luksuzna dobra.
Skupština ratifikovala međunarodne sporazume
Skupština Srbije potvrdila je danas ugovor sa Crnom Gorom o međusobnom izručenju državljana dve zemlje, kao i nekoliko međunarodnih sporazuma koji se uglavnom odnose na policijsku saradnju. Parlament je ratifikovao i ugovor sa Crnom Gorom o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima. Potvrđen je i sporazum s Bosnom i Hercegovinom o policijskoj saradnji, koji će, prema navodima predlagača, doprineti suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Skupština je ratifikovala i dva sporazuma sa Makedonijom – o regulisanju režima pograničnog saobraćaja i o predaji i prihvatu lica čiji je boravak nelegalan. Parlament je potvrdio Međunarodnu konvenciju o zaštiti lica od prisilnih nestanaka i dodatni protokol uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji. Potvrđeni su i završni akti Svetske konferencije o radio-komunikacijama. Skupština Srbije potvrdila je i sporazum između Srbije i Bosne i Hercegovine o veterinarskoj saradnji.
NIŠ – U Nišu je večeras svečano otvoren šoping centar “Forum” u kojem će se na 17.000 kvadrata, u 45 lokala, prodavati 80 brendova odeće, obuće i tehnike. Na otvaranju je, među mnogobrojnim zvanicama, bio i patrijarh srpski Irinej koji je osveštao prostorije.
Čak 18 brendova će imati robnu premijeru u Nišu, a poseban kuriozitet je dolazak nemačkog lanaca obuće “Dajhman” koji u “Forumu” otvara prvu radnju u Srbiji. Ovaj gigant godišnje proda 100 miliona pari obuće u 20 zemalja evrope i SAD. Obuća u “Dajhmanu” je poznata po pristupačnim cenama.
Milovan Živković, generalni direktor “Kapoto bilda”, građevinske kompanije zadužene za nadzor i izgradnju “Foruma”, istakao je da je kompletan poslovni prostor u koji je uloženo 25 miliona evra izdat bez obzira na tešku ekonomsku situaciju u zemlji.
- To, kao i dolazak “Dajhmana”, smatramo našim najvećim uspehom – rekao je Živković.
Jasenka Stekić, direktor za korporativne komunikacije u preduzeću “Fešn kompani” istakla je da je investicija u šoping centar “Forum” bila jedna od najznačajnih za ovu kompaniju.
Centralno mesto u prizemnom delu “Foruma” zauzima nemački brend “Njujorker”, u pojednačno najvećoj prodavnici površine 1.200 kvadrata.
U prizemlju je i raskošna francuska parfimerija “Sefora” koja u asortimanu ima i svetske brendove “Dior”,”Šanel”… U ostalim lokalima zastupljeni su i “Riplej”,”Mis siksti”, “Enerdži”,”Gest” i drugi svetski brendovi.
Od pratećih sadržaja u šoping centru su restoran, lokal brze hrane, menjačnica, trafika i velika garaža.
BEOGRAD – Desetak najvećih banaka u Srbiji koje drže 70 odsto tržišta sigurno će učestvovati u reprogramiranju kredita građanima, koje je pre mesec dana najavio premijer Mirko Cvetković.
Građani koji se odluče na grejs period otplatiće u konačnom saldu veću sumu
Još nije doneta konačna odluka na koje će se sve građane odnositi program olakšica, ali je izvesno da će taj broj biti veći od onog koje se nalazi u predlogu banaka. Banke su ponudile grejs period za sve koji su ostali bez posla i za prezadužene, dok je ideja premijera da pravo na reprogram imaju svi građani sa dugoročnim kreditom.
Vlada teoretski može doneti meru koja će biti obavezujuća za banke da svim građanima koji imaju dugoročne kredite odobre grejs period od 24 meseca, ali će se ipak zadržati na nivou preporuke, veruju bankari. Premijerova ideja je bila da se reprogramom rastereti oko 900.000 građana.
– Najveće banke su voljne da učestvuju u programu, tako za obavezujućom odlukom Vlade nema potrebe. Ipak, NBS bi morala da donese odluku da se novi krediti sa grejs periodom ne tretiraju kao rizični, što znači da banka za njih ne mora da izdvaja dodatna sredstva – kaže za „Blic” bankar koji je želeo da ostane anoniman.
U Hipo banci smatraju da je reprogram kredita dobra mera i da ne bi trebalo da predstavlja problem bankama.
– Definitivni dogovor banaka je da program mera ima karakter preporuke, da teoretski neka banka može da ne prihvati da učestvuje u programu. Najbolje bi bilo da svako uradi svoj deo posla – i Vlada, i NBS, i banke. Puni smisao ove mere će dobiti ako najveće banke prihvate učešće u programu. Važno je da mere budu operativno sprovodljive, a takve su i date u predlogu banaka – kaže za „Blic” Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adria-banke.
Predlog banaka je da oni koji su ostali bez posla tokom grejs perioda ne plaćaju kamatu i glavnicu, dok oni čije je zaduženje preskočilo propisanih 30, odnosno 50 odsto plate, plaćaju samo kamatu.
Građani koji budu mogli da dobiju grejs period treba da znaju da će im rata nakon isteka tog perioda biti veća nego sada, a u konačnom saldu će vratiti znatno više novca nego po trenutnim uslovima.
Da se banke donekle slažu s predlogom premijera, govori i činjenica da su neke već pokrenule kredite sa grejs periodom mimo konačnog dogovora.
Unikredit banka već daje kredite za reprogramiranje čak i stambenih pozajmica, i to klijentima koji su izgubili posao, ili su im smanjena primanja, ili kasne sa otplatom kredita do 180 dana.
– Od kada su se pojavili prvi signali da može doći do problema u otplati kredita, Unikredit banka ima aktiviran program namenjen tome da pruži podršku klijentima koji se nađu u teškoj situaciji. Klijenti moraju da podnesu dokaz o promeni radnog statusa ili o smanjenju zarade – kažu za „Blic” u Unikredit banci.
I Sosijete ženeral banka je odmah po pokretanju inicijative za reprogram zaduženja ponudila kredite sa grejs periodom za refinansiranje potrošačkih, gotovinskih i auto kredita. „Banka je spremna da se uključi i u program koji bi korisnicima stambenih kredita omogućio da dobiju grejs period tokom kojeg će plaćati samo kamatu“, kaže Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke.
Svi proizvođači hrane i trgovci u Srbiji do 11. juna ove godine prema Zakonu o bezbednosti hrane obavezni su da uvedu HACCP sistem, istaknuto je danas u Privrednoj komori Srbije.
Milan Simić, predstavnik Centra za ispitivanje namirnica, kazao je na sednici Odbora PKS za turizam i ugostiteljstvo, da neće biti odlaganja roka primene tog standarda i da će morati da ga imaju svi proizvođači i prometnici, kako veliki sistemi tako i mali trgovci i zanatske radnje. On je podsetio da veliki proizvođači hrane u Srbiji već imaju uveden HACCP standard.
HACCP je skraćenica od Hazard Analysis Critical Control Point (Analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke.
Po uvođenju ovog sistema proizvođači i trgovci će morati da vode računa o svemu – od ulaza sirovina ili gotovog proizvoda u objekat, preko načina njihovog čuvanja i skladištenja, do izlaza proizvoda iz objekta, uz poštovanje svih sanitarno-higijenskih propisa kako objekta tako i samih zaposlenih.
U Nišu su danas počeli radovi na rekonstrukciji stadiona Čair, u šta će biti uloženo devet miliona evra, a početku radova prisustvovao je ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić.
Sredstva za rekonstrukciju od po 10 odsto od vrednosti investicije obezbedili su država i grad Niš, a ostatak će biti obezbeđen iz kredita Fonda za razvoj Srbije i u okviru programa pomoći građevinskoj operativi u uslovima svetske ekonomske krize.
Dulić je rekao da je to jedan od najvećih projekata u okviru programa gde će biti uposleno 500 do 1.000 građevinskih radnika, kao i da je rok za završetak prve faze rekonstrukcije istočne, severne i južne tribine 270 dana odnosno devet meseci.
Gradonacelnik Niša Miloš Simonović rekao je da će Niš dobiti stadion po kriterijumima FIFA koji će moći da primi više od 18.000 gledalaca.
„Erste banka“ najavila je juče da će od 1. aprila redefinisati ponudu stambenih kredita, što, između ostalog, podrazumeva da u naredna četiri meseca neće naplaćivati naknadu za obradu kredita
Takođe, kamatne stope će biti niže, u rasponu od šestomesečni euribor plus 4,49 odsto do šestomesečni euribor plus 5,19 odsto, u zavisnosti od roka otplate kredita.
Po želji klijenta, kamatna stopa u prve tri godine, do 30. juna 2014, može biti fiksna, u zavisnosti od roka otplate u rasponu od 6,58 do 7,24 odsto, a nakon toga promenljiva, odnosno vezana za euribor.
U ponudi se nalaze varijante kredita sa osiguranjem kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, kao i neosigurani stambeni krediti. „Erste banka“ nudi i subvencionisane stambene kredite, a u ponudi je i stambeni kredit za kupovinu montažne kuće, navedeno je u saopštenju.
Niš – Direktor javno-komunalnog preduzeća Naissus Aleksandar Mitić saopštio je juče da je to preduzeće započelo prve pripreme za flaširanje vode iz niškog vodovoda koja bi već ?početkom naredne godine trebalo da se nađe na tržištu“. Stručnjaci, inače, već godinama vodu iz niškog vodovoda ocenjuju kao jednu od najkvalitetnijih u Srbiji.
Oglasite se na www.danas.rs
- Već četiri godine radimo biohemijske analize vode sa izvorišta Studena 2, a uskoro ćemo uraditi Studiju izvodljivosti koja bi pored ostalog trebalo da odgovori na pitanja koliko će ovakva delatnost i nova oprema da nas košta. Prema svim analizama, ova voda ispunjava sve parametre Pravilnika za mineralne, prirodne izvorske vode i stone vode. Voda iz Studene 2 dolazi iz velike dubine i prolazi kroz sastav crvenih peščara i krečnjaka, te je niskomineralna, sa malim sadržajem kalcijuma i natrijuma i zato dobra za zdravlje odraslih i dece. Ovo izvorište je stabilno, ne muti se zbog padavina, ima prosečnu izdašnost od 200 litara u sekundi – za flaširanu vodu potrebno je četiri do pet litara u sekundi, a njegova eksploatacija u komercijalne svrhe neće se ni na koji način odraziti na snabdevanje vodom grada – kaže Mitić za Danas.
Mitić, inače kadar DS-a, ocenjuje da bi flaširana voda iz JKP Naissus mogla da predstavlja „niški brend“, ali i dodatni izvor prihoda tog preduzeća, koje bi na taj način „počelo i tržišno da se ponaša“ i bude manje zavisno od gradskog budžeta.
Niška ‘ladna
Uputićemo poziv svim učenicima osnovnih i srednjih škola u Nišu da predlože naziv niške vode, kao i dizajn flaše i logo te vode. S obzirom na to da Podravka već ima vodu pod nazivom „Studena“, naša voda neće moći tako da se zove. Niški LDP je predložio da se ona zove Niška ‘ladna, ali želimo da čujemo predloge mladih i kreativnih ljudi, među kojima će možda biti i boljih – kaže Mitić.
