Ministar ekonomije Srbije Nebojša Ćirić i izvršni direktor italijanske grupe „Beneton“ Bađo Čarolansa potpisali su danas ugovor u kupovini niške tekstilne kompanije „Niteks“ od strane te italijanske grupe.
Čarolansa je rekao da će „Beneton“ u Nišu u narednih nekoliko godina napraviti novi centar srpske tekstilne industrije.
„‘Beneton’ će u Nišu izgraditi kompleks novih fabrika u kojima će uposliti skoro 3.000 Nišlija“, kazao je Čarolansa.
Predsednik gupacije „Benetona“ Lučano Beneton naveo je da ta kompanija predviđa da otvori od 2.800 do 3.000 novih radnih mesta i investira oko 50 miliona evra.
Potpisivanju ugovora prisustvovao je predsednik Srbije Boris Tadić, koji je ocenio da srpski tekstilni radnici imaju ogromno iskustvo i da je Srbija zemlja u kojoj investitori u tekstilnoj industriji mogu da ostvare korist.
NIŠ – U Gornjem Matejevcu počela je igradnja dečijeg vrtića.
Ukoliko sve bude teklo po planu u opštini Pantelej kažu da je otvaranje predviđeno već za septembra ove godine.
- Obdanište je jedna od najvećih potreba ovog, ali i okolnih sela. Inicijativa je pokrenuta pre nekoliko godina, a interesovanje je zaista veliko – kaže predsednik Mesne kancelarije Gornji Matejevac, Milan Nikolić.
Vrtić će po projektu imati mesta za ukupno 90 mališana, a njegovu izgradnju kompletno finansira engleska državljanka Elejn Lejkok, koja je već pomogla otvaranje vrtića u selu Toponica.
- Ovo je jedno od malobrojnih sela gde, na našu veliku radost, ne opada broj stanovnika i gde postoji potreba za odaništem. Jer, pored Gornjeg Matejevca tu su i Knez Selo i Donji Matejevac. Sigurno je da će dosta popraviti uslove života, jer mnogo je mladih roditelja koji rade a dečicu vode u grad u neki od vrtića – kaže predsednik opštine Pantelej, Slaviša Dinić.
Gradonačelnik Niša Miloš Simonović kaže da je prošlogodišnje otvaranje vrtića u Toponici, prvog na seoskom području, i početak izgradnje ovog u Matejevcu, dokaz da se radi na smanjenju liste čekanja za niške vrtiće.
- Ove godine se pored ovog grade još tri obdaništa i na kraju 2012. godine mi ćemo imati 8 praktično završenih i useljenih vrtića, što nije urađeno u Nišu u proteklih 20tak godina – rekao je Simonović.
Uskoro novi vrtić u Panteleju
Slaviša Dinić, predsednik opštine Pantelej, najavio je da će uskoro početi gradnja još jednog vrtića na teritoriji ove opštine.
Vrtić će, kako kaže, biti građen u severnom delu Studeničke ulice, jer je tamo u poslenjih nekoliko godina izgrađeno više desetina stambenih zgrada.
Industriji motora Rakovica (IMR) će u junu biti dodeljen namenski kredit od 100 miliona dinara za izvoz traktora u Etiopiju, izjavio je danas ministar ekonomije Srbije Nebojša Ćirić.
Ćirić je prilikom obilska IMR-a rekao da će u toj fabrici narednih godinu dana biti zaposleno oko 100 mladih ljudi.
„U saradnji sa rukovodstvom te fabrike za proizvodnju traktora, motora i rezervnih delova, u narednih 12 meseci će biti rešen problem zaostalih dugova i potraživanja zaposlenih“, naveo je Ćirić.
Prema njegovim rečima, u toj fabrici više od 800 ljudi radi na mašinama starim od 20 do 30 godina.
„Prosek zarada zaposlenih je oko 29.000 dinara, što je ispod proseka u Beogradu“, kazao je on i dodao da su plate zaposlenih u tom preduzeću ipak redovne.
Ćirić je podsetio da zahvaljujući toj fabrici zarađuje još 200 dobavljača i privatnih kompanija u Srbiji i naveo da IMR treba da se transformiše iz društvene u državnu firmu.
„Planirano je da u sredu, 1. juna, razgovaramo sa evropskom firmom koja je zainteresovana za saradnju sa IMR-om, ali je pitanje da li će doći do privatizacije ili zajedničkog ulaganja“, rekao je ministar ekonomije.
Na pitanje da li će se IMR povezati sa novobeogradskom fabrikom IMT, koja takođe proizvodi traktore, Ćirić je rekao da to nije prioritet jer je osnivanje nove fabrike skupo.
Lokalne samouprave počele su da objavljuju javne pozive u okviru lokalnih akcionih planova zapošljavanja, saopštila je danas Nacionalna služba za zapošljavanje.
Pozive su objavile opštine Trstenik, Varvarin, Ćićevac, Sokobanja, Knjaževac i grad Zaječar, a Nacionalna služba za zapošljavanje očekuje da će do 15. juna to učiniti sve opštine koje su potpisale sporazume.
Sporazume o sufinansiranju programa zapošljavanja s Nacionalnom službom je ove godine potpisalo 114 opština i gradova u Srbiji. Za te namene je izdvojeno 1,1 milijardi dinara, i to iz zajedničkih budžeta lokalnih samouprava 507,3 miliona dinara i iz budžeta Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja 632,6 miliona dinara.
U Skupštini grada Beograda sutra će biti otvoren USAID Projekat za bolje uslove poslovanja koji treba da pomogne Vladi Srbije da poveća konkurentnost domaće privrede i privatnog sektora, najavio je USAID.
Projekat će, kako je najavljeno, zvanično otvoriti američka ambasadorka u Srbiji Meri Vorlik, direktorka kancelarije za evropske integracije Milica Delević i potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović.
Ta petogodišnja inicijativa, vredna je 16,7 miliona dolara, a sprovodi se na osnovu prioriteta koje imaju Vlada Srbije i privreda.
Kreatori projekta će raditi sa vladom na ukidanju regulatornih prepreka koje sputavaju konkurentnost, na jačanju fiskalne politike i upravljanja javnim sredstvima, na povećanju stabilnosti finansijskog sektora i povećanju pristupa kapitalu za razvoj privatnih preduzeća, navedeno je u saopštenju.
Kako je najavljeno iz kabineta predsednika Srbije, Tadić i Beneton će nakon potpisivanja ugovora obići fabriku „Niteks“, koja je u restrukturiranju.
Italijanska modna kuća „Beneton“ kupila je 13. maja niški „Niteks“ po početnoj ceni od 3.071.515 evra. „Beneton“ je bio jedini učesnik na licitaciji.
Predstavnici Vlade Srbije i Grada Niša sa predstavnicima „Benetona“ 31. januara ove godine potpisali su Sporazum o regulisanju prava i obaveza povodom ulaganja italijanske kompanije u Niš.
Tada je saopšteno da „Beneton“ planira da u naredne četiri godine u fabrici u Nišu zaposli 2.700 ljudi, da će investirati 43,2 miliona evra, a da će država taj projekat podržati sa 9.000 evra po svakom zaposlenom radniku.
Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović najavio je nova podsticajna sredstva za formiranje zasada vinove loze i proizvodnju vina.
„Ove godine podržaćemo vinogradarstvo više nego protekle godine, stavićemo vinogradarima na raspolaganje jako jeftine kredite da bi mogli da podižu zasade i preko onoga što su činili ranije.
Vinarijama ćemo otvoriti prostor da reše svoje probleme“, rekao je Petrović otvarajući izložbu vina u Šapcu.
Petrović je naglasio da je razvoj vinogradarstva važan za turizam ali i za očuvanje identiteta u vreme globalizacije.
„Važno je da Srbija ima što više dobrog vina, da možemo da razvijamo turizam i da kroz turizam prodajemo svoje vino a ako budemo mogli da izvozimo – izvanredno. U vremenu globalizacije izuzetno je važno da svako područje ima svoju specifičnu ponudu a potpuno je neprihvatljivo da ne ponudite vino a za to imate šansu“, rekao je Petrović.
Izložba vina u šabačkom Narodnom muzeju traje jedan dan a degustiraće se oko 100 različitih vina 23 domaće vinarije i tri uvoznika.
Vlada Srbije trebalo bi danas da usvoji uredbu o subencionisanju registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa 14.000 dinara po hektaru, što je jednako iznosu prošlogodišnje subvencije, rečeno je u vladi
Očekuje se i da ministar poljoprivrede Dušan Petrović saopšti i koliko će maksimalno zasejanih hektara po gazdinstvu biti subvencionisano na taj način.
Prošle godine subvencije po hektaru, za koje je iz budžeta izdvojeno 120 miliona evra, koristilo je 74.000 registrovanih gazdinstava, a maskimalna površina koja je subvencionisana iznosila je 100 hektara po gazdinstvu.
Više od 55.000 gazdinstava koje je koristilo tu subvenciju imalo je posede manje od 10 hektara.
Profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Zorica Vasiljević kazala je da su glavni korisnici tog regresa bila gazdinstva površine između tri i pet hektara.
Prema njenim rečima, i ove godine, kako je najavljeno, jedan od ciljeva ministarstva poljoprivrde biće podrška malim porodičnim gazdinstvima.
Vasiljevićeva je ocenila da će subvencije po hektaru biti dodatna pomoć pored već najavljenog suvencionisanog kreditiranja, za šta je iz budžeta izdvojeno 2,6 milijardi dinara.
Ona je istakala da bi poljoprivrednicima značilo da agrarne mere budu dugoročne i konzistentne navodeći da je do sada bilo problematično sto su se često menjale, pa poljoprivrednici ne mogu adekvatno da reaguju, naročiti u stočarstvu gde je ciklus proizvodnje duži.
Vasiljevićeva je kazala da će se pravi rezultati politike povećanja stočarstva u ukupnom agraru videti tek za deset godina, ako država bude dosledna u njenom sprovođenju.
Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović kazao je da ministarstvo poljoprivrede pokušava da izvuče maksimum u okviru raspoloživih sredstva i promeni strukturu poljoprivredne proizvodnje u korist stočarstva.
On je dodao je da je povećanje ukupnog učešća u ukupnom agraru Srbije koji sada iznosi manje od 30 odsto nužno kako bi se popravila strukturua izvoza.
Cvijanović je podsetio da su glavni izvozni proizvodi srpske poljoprivede pšenica, kukuruz i voće, s beznačajnim učešćejm mesa, mleka i prerađevina od mesa i mleka.
On je rekao da se zalaže i da podrška poljoprivrednicima ne bude po hektaru zasada već po vrsti proizvodnje, jer značajna sredstva ranijih godina nisu dolazila do pravih poljoprivrednika.
Cvijanović je kazao da smanjenje subvencionisanih hektara po gazdinstvu ne bi trebalo da osete mali poljoprivrednici, a da veliki proizvođači mogu lakše da traže kredite.
Godišnje nagrade Beogradski pobednik, Privredne komore Beograda, dodeljene sinoć najboljim privrednicima za 2010.
Za rezultate poslovanja nagradu su dobili Komercijalna banka, Coca Cola Helenic Srbija, kompanija MB GAS OIL, PTT Srbija, Tetra Pak, Poslovni objekti i Copernicus Technology Group.
Poslovna žena je generalna direktorka kompanije Ringier Axel Springer Srbija Jelena Drakulić-Petrović, a
poslovni čovek godine generalni direktor Telekoma Srbija Branko Radujko.
Primajući nagradu, Radujko je rekao da to priznanje deli sa svim privrednicima koji čestito, odgovorno, hrabro i posvećeno vode kompanije i uredno izmiruju obaveze čuvajući radna mesta i srpsku ekonomiju.
Vicepremijer Ivica Dačić rekao je da taj skup nema nikakvu političku konotaciju i da ga raduje činjenica da su privrednici u Srbiji uspeli da prevaziđu sve probleme, uprkos ekonomskoj krizi. „Situacija u srpskoj ekonomiji nije idealna, činjenica je da je globalna finansijska kriza prerasla u ekonomsku i da je kao takva na našem terenu pretila da uspori razvoj zemlje i postane i socijalna kriza koja bi izazvala duboke podele i potrese u našem društvu“, istakao je Dačić.
Prema njegovim rečima, privrednici su danas noseći stub srpskog društva i svi zajedno, poslodavci, sindikati, zaposleni, radnici i državni organi, imaju obavezu da stvore državu u kojoj će moći uspešno i slobodno da posluju i u kojoj će vladati principi socijalne pravde.
„Protekla godina je bila turbulentna za srpsku privredu i zahtevala je ogromnu odgovornost svih. Vi ste bili na visini zadatka i podneli ste taj teret“, kazao je Dačić.
Gradonačelnik Jagodine Dragan Marković čestitao je dobitnicima nagrada. „Ovo nije tajkunska država, Srbija je država privrednika i bez privrednika nema uspešne Srbije“, istakao je Marković.
Nevladinim organizacijama u Srbiji že za projekte zaštite životne sredine u 2011. biti obezbeđeno 30 miliona dinara, izjavio danas ministar za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje Oliver Dulić.
On je novinarima nakon sastanka s predstavnicima nevladinih organizacija iz oblasti zaštite životne sredine kazao da će 15 miliona dinara obezbediti Ministarstvo, a ostatak novca Fond za zaštitu životne sredine. Prema njegovim rečima, projekte koji će biti finansirani biraće komisija koju će činiti predstavnici Ministarstva i NVO. „Ministarstvo će sufinansirati projekte koji su od javnog interesa i mogu doprineti unapređenju stanja u oblasti zaštite životne sredine, a odnose se na popularizaciju, podsticanje i jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine“, kazao je Dulić.
