Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) objavila je danas konkurs za izradu dizajna nameštaja koji će promovisati srpsku dizajn scenu na međunarodnom sajma nameštaja u Milanu.

Kako se navodi u saopštenju, konkurs će biti otvoren do 31. oktobra, a pravo učešća imaju svi građani i firme iz Srbije.

SIEPA je pozvala zainteresovane da na konkurs dostave idejna rešenja industrijskog dizajna za sto, klub sto, radni sto, tapaciranu garnituru, fotelju, podnu lampu, stonu lampu, stolicu, policu za knjige i čiviluk.

Prijave na konkurs mogu se poslati preko internet portala www.creativespaceserbia.com.

Nakon završetka konkursa, žiri će doneti odluku o najboljim radovima, a kriterijumi kojima će se voditi su inovativnost, umetnički utisak, funkcionalnost, tehnička izvodljivost i ekološki aspekt proizvoda.

Troškove izrade svih prototipova obezbediće SIEPA, a najbolji radovi biće izloženi na srpskom štandu na “Fuori salone” manifestaciji koja će biti održana u okviru internacionalnog sajma nameštaja u Milanu, u aprilu 2012. godine.

Državni sekretar Ministarstva finansija Miodrag Đidić najavio je danas da će 1. avgusta poreski organi početi pojačanu kontrolu, najpre u Beogradu, a potom i drugde.

„Od 1. do 8. avgusta imaćemo žestoke kontrole u Beogradu. Doći će i inspektori sa strane i videćemo kakve će to rezultate dati“, rekao je Đidić u Kruševcu.

On je rekao da su prihodi državnog budžeta u planiranom iznosu, iako se poslednjih meseci državna kasa puni slabije od predviđenog.

Pošto je ukazao da mnogi ugostiteljski objekti i male radnje ne izdaju fiskalne račune, Đidić je rekao da „apeluje na građane da prilikom svake usluge zatraže fiskalni račun. To je za njih mali posao, a za državu velika stvar. Da bismo mogli da gradimo, da policija, zdravstvo, školstvo funkcionišu, neophodno je da se
budžet puni“.

„Ne dozvolimo da se pojedinci bogate na račun društva“, apelovao je Đidić.

BEOGRAD – Srbija će od 6. do 8. oktobra biti domaćin “Samita 100 biznis lidera jugoistočne Evrope”, koji će okupiti najuticajnije biznismene iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Specijalni gosti, posmatrači, biće visoki predstavnici Evropske komisije, UN-a, Svetske banke, MMF-a, EBRD-a.

Samit je inicijativa privatnog sektora, prvi je događaj tog tipa u okruženju, a održavaće se svake godine u drugoj zemlji regiona – najavljuje u razgovoru za “Blic” Maja Piščević iz Srpske asocijacije menadžera (SAM) koja je sa Hrvatskom udrugom poslodavaca i Združenjem menadžera Slovenije organizator događaja.

Pored uspešnih poslovnih ljudi iz regiona i evropskih zvaničnika, ko će od srpskih predstavnika prisustvovati?
- Poziv za učešće je prihvatio predsednik Boris Tadić, a očekujemo uskoro i potvrde najviših političkih zvaničnika Hrvatske i Slovenije. Izvesno je da će biti i Draginja Đurić, Bojan Radun, Slobodan Vučićević, Slavko Carić, Dragica Pilipović, Srđan Saper, Vladimir Čupić…
Šta će biti glavne teme?
- Dogovorili smo tri ključne teme za ovogodišnji skup koje su nam zajednički interes. Prvo je energetika i energetska efikasnost, a druga infrastruktura i to od logistike do transporta i od brzih pruga do brzog interneta. Treća tema je zajednički nastup na trećim tržištima.
Predviđeno je da se učesnici unapred konsultuju oko tema?
- Za razliku od drugih sličnih skupova u regionu, ovaj samit će proizvesti dokumenta na svaku od tema, koje zovemo mape puta. Ideja je da mape pripremimo unapred i dozvolimo učesnicima da se o njima izjasne i u najvećoj meri usvoje tekstove pre skupa.
Šta konkretno očekujete?
- To su, recimo, javno privatna partnerstva u raznim oblastima, ili specifične inicijative na izradi strategije za energetsku efikasnost regiona. Mi bismo prezentovali ideje kako rešiti probleme i izazove u tri sektora, a onda bismo kroz mape puta predložili kako biznis lideri pojedinačno mogu da pomognu. Ideja je da politički zvaničnici prenesu svojim izvršnim telima očekivanja privatnog sektora, a mi bismo između dva godišnja samita pratili realizaciju.
Gde su po vama potencijali za regionalnu saradnju?
- Mogućnosti su ogromne, a i tajming je dobar. Mogli bismo bolje da iskoristimo rečne tokove, Dunav i Savu, da gradimo zajednički avionski kargo centar, od koga će čitav region imati koristi, a mogli bismo i da tražimo načine da što bolje iskoristimo postojeće luke Bar, Rijeku, Kopar. Proizvođačima je, na primer, važno i da imaju predvidive cene energije.

Srbija je u prošloj godini sa 1,3 milijardi stranih ulaganja bila lider u regionu, ali je taj iznos daleko manji od 2006. godine, kada su stranci uložili 4,2 milijarde dolara, navodi se u poslednjem izveštaju Konferencije za trgovinu i razvoj UN (UNKTAD).

Na drugom mjestu bila je Slovenija sa 834 miliona dolara, a na trećem Hrvatska sa 583 miliona dolara.

Skopski “Utrinski vesnik” prenosi da su inostrane investicije u prošloj godini smanjene u Srbiji, Bugarskoj i Hrvatskoj, koje su prie svetske krize imale veoma visok nivo stranih ulaganja.

BiH je na poslednjem, a Makedonija na pretposlednjem mestu na Balkanu po direktnim inostranim investicijama u prošloj godini.

BEOGRAD – MUP Srbije je, u cilju pružanja što kvalitetnije i brže usluge izdavanja ličnih karata i pasoša građanima, u saradnji sa Upravom za Digitalnu agendu Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, pustio u rad opciju na portalu eUprava (www. euprava. gov. rs), koja pruža mogućnost elektronskog zakazivanja termina za lične karte i pasoša putem interneta.

Građani će, kako je saopšteno, na ovaj način od četvrtka, 28. jula, moći da zakažu termin izdavanja dokumenata u četiri policijske stanice na teritoriji Beograda (Čukarica, Novi Beograd, Zemun i Zvezdara) i na celoj teritoriji Policijske uprave Novi Sad.
Ova inovacija je deo projekta unapređenja portala u svojevrstan elektronski servis organa državne uprave, koordiniranog od Uprave za Digitalnu agendu Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva.

Srbija je u poslednje dve godine prva u regionu po nivou stranih direktnih investicija, piše u izveštaju Unktada (UNCTAD – Konferencija za trgovinu i razvoj Ujedinjenih nacija).

Domaći ekonomski stručnjaci su taj podatak ocenili kao tačan, ali „varljiv“.

Ove godine Unktad je registrovao priliv 2,5 milijarde američkih dolara stranih direktnih investicija u Srbiju.

Hrvatska je na drugom mestu sa 164 miliona dolara, saopštila je na konferenciji za novinare pomoćnica direktora Fonda za podršku investicija u Vojvodini (VIP fond) Biljana Slavković.  Svetski investicioni izveštaj Unktada je danas u isto vreme predstavljen u više od 90 zemalja sveta, a za Srbiju je partner Unktada bio VIP fond.

Slavković je navela da su u tom izveštaju u Srbiji ove godine registrovana 34 „grinfild projekta“.

Unktad je prognozirao da će strane direktne investicije u svetu 2013. godine doseći nivo iz vremena pre svetske ekonomske krize.

Ekonomski analitičar Dimitrije Boarov rekao je da je statistika o rastu stranih direktnih investicija u Srbiji „varljiva“ jer je u poslednje tri godine zabeležen „oštar pad“ investicija u regionu Jugoistočne Evrope.

„Kada se u nekoj maloj zemlji napravi neki veći posao, kao što bi u Srbiji trebalo da se napravi sa ‘Fijatom’, onda statistika daje pomalo lažnu sliku“, rekao je Boarov.

Savetnik potpredsednice Vlade za kapitalna ulaganja Nikola Pavičić rekao je da je nivo stranih direktnih investicija u Srbiju za prošlu godinu iznosio svega promil ukupnih stranih direktnih investicija u svetu.

Pavičić je rekao da Srbija ima odlične ugovore o povlašćenoj trgovini sa Rusijom i zemljama centralne Azije, a uskoro će imati i sa Ukrajinom što bi trebalo da bude „magnet“ za strane direktne investicije.

On je ocenio da se to, ipak, ne događa, jer se Vlada plaši da sprovede reforme koje bi pre svega dovele do smanjenja preterane potrošnje, a zatim i do pada inflacije, borbe protiv nelikvidnosti, smanjenja kamata koje su sada od 16 do 23 odsto. Prema njegovim rečima, to odbija strane investitore od Srbije.

Pozdravio je vest o tome da je Nektar iz Bačke Palanke kupio slovenački Fruktal i rekao da je to pravi primer dobrog preduzetništva u oštroj konkurenciji i pod nepovoljnim ekonomskim uslovima.

Pavičić koji je i počasni predsednik kompanije Tarket-Sintelon iz Bačke Palanke, rekao je da je partnerstvo Sintelona sa multinacionalnom kompanijom Tarket odličan primer partnerstva. Tarket-Sintelon je deo kompanije Tarket-Istočna Evropa koja ostvaruje trećinu ukupne prodaje Tarketa u svetu i 65 odsto profita te
multinacionalne kompanije, naveo je Pavičić.

„Mi bismo hteli strane partnere, a kada dođu, mi se, kao, uplašimo i kažemo: ‘Nestaćemo!’ Pa neće niko od njih doći ovde i odneti fabrike u svoje zemlje, već će zaposliti naše radnike“, rekao je Pavičić.

Sosijete ženeral banka saopštila je danas da je počela da odobrava dinarske subvencionisane kredite za poljoprivrednike sa rokom otplate do tri godine i sa fiksnom kamatom od osam odsto.

Maksimalni iznos kredita je do pet miliona dinara za fizička lica, odnosno do 15 miliona dinara za zadruge, a klijenti su oslobođeni plaćanja administrativnih troškova.

Krediti za podsticanje poljoprivredne proizvodnje dostupni su fizičkim licima, nosiocima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, zadrugama sa najmanje deset članova, preduzetnicima i malim preduzećima.

Mogu se koristiti za razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva, investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju, opremu i poljoprivredne objekte, kao i za refinansiranje kratkoročnih kredita iz 2010. godine.

U prvoj trećini ove godine, prema izveštaju Narodne banke Srbije, u našu zemlju je ušlo više od 600 miliona dolara investicija, a plan za ovu godinu su ulaganja od tri milijarde dolara, izjavio je jutros Aleksandar Miloradović iz Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).

Miloradović je rekao da postoji mogućnost da iznos investicija premaši tri milijarde dolara, jer je već izvesno da će belgijski „Delelez“ kupiti „Delta Maksi“ za 1,4 milijardi dolara, tako da su u ovom trenutku izvesna ulaganja od preko dve milijarde dolara.

Gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, Miloradović je istakao da se radi na nekoliko velikih projekata čija se realizacija očekuje do kraja godine.

On je naveo da se pregovara i sa nekoliko brendova koji su čak i vodeći u svojim

industrijama, ističući da investitori pokazuju interesovanje za poljoprivredno-prehrambeni, metalski, mašinski, automobilski i sektor informaciono-komunikacione tehnologije.

Miloradović je rekao da se investitori interesuju za lokacije u blizini autoputeva, jer je investitorima najvažnija saobraćajna infrastruktura koja je potrebna za transport i da su predviđeni finansijski podsticaji investitorima.

On je ocenio da se investicioni bum dogodio u Nišu i da postoji 20 projekata što donosi više od 100 miliona evra i preko 5.000 novih radnih mesta u tom gradu, dok u Kraljevu i Novom Pazaru postoje po tri projekta, a u Zaječaru jedan.