Mlade žene koje se bave naučno istraživačkim radom u oblasti prirodnih nauka mogu da konkurišu za nacionalne stipendije u okviru svetski poznatog programa „Za žene u nauci“. Konkurs je otvoren do 1. novembra 2011, a ove godine će u Srbiji biti dodeljene tri stipendije, svaka u iznosu od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Nacionalne stipendije su namenjene mladim ženama istraživačima, do 35 godina starosti, na doktorskim ili postdoktorskim studijama, i imaju za cilj da podstaknu njihovo dalje naučno i profesionalno usavršavanje. To je ujedno i vid podrške mladim, talentovanim i posvećenim ženama da unaprede svoj naučno istraživački rad i podsticaj da nastave da se bave naukom u Srbiji. Učešćem u ovom programu naučnicama je takođe omogućen pristup međunarodnoj naučnoj zajednici.   Potpisivanjem protokola o saradnji između Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije, Nacionalne Komisije za UNESCO i kompanije L’Oréal Balkan otvoren je ovogodišnji konkurs za stipendije „Za žene u nauci“.   Informacije o tome kako se prijaviti, uključujući prijavni formular i opšta pravila konkursa moguće je naći na internet adresi www.zeneunauci.co.rs. Prikupljeni materijal dostavlja se na adresu unescoserbia@mfa.rs ili direktno Nacionalnoj komisiji za saradnju sa UNESCO-m.   Odluku o dodeli stipendija će u decembru 2011. godine doneti stručni žiri sastavljen od eminentnih profesora fakulteta prirodnih nauka i predstavnika partnera na projektu, na čelu sa Prof. dr Vladisavom Stefanovićem, članom Srpske akademije nauka i umetnosti.   Program nacionalnih stipendija koji se realizuje u okviru međunarodnog partnerstva L’Oréal-a i UNESCO-a „Za žene u nauci“, trenutno postoji u više od 50 zemalja širom sveta, a u Srbiji je pokrenut prošle godine. Prve dobitnice ovih stipendija (za 2010. godinu) su mlade naučnice, Ljubica Harhaji Trajković, molekularni biolog i Dragana Cvetković Ilić, matematičar, a stipendistkinje za 2011. biće proglašene na svečanoj ceremoniji koja će biti održana u Beogradu.

Niški pogon „Benetona“ počeće da radi 1. septembra, a za početak u njoj će biti angažovano 135 zaposlenih. U „Benetonu“ su za početak tražili žene stare do 35 godina koje imaju od prvog do četvrtog stepena stručne spreme, bez obzira na obrazovni profil. Nacionalnoj službi za zapošljavanje prijavilo se preko 400 žena za zaposlenje u „Benetonu“. Do Nove godine će biti zaposleno 500 radnika.

- Prijavila sam se za ovaj posao u „ Benetonu“, iako nisam nikada radila u tekstilnoj industriji. Završila sam srednju elektrotehničku školu i godinama čekam na posao. Pozvali su me na razgovor i zaista nisam očekivala da će mi dati posao. Kasnije su me obavestili da 1. septembra dođem u fabriku. Zaista se nadam da ću lako da naučim da radim na tim mašinama – priča Nišlijka Milica Pešić (30). Šef kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (KLER) Milan Ranđelović kaže da je sve spremno za početak rada prvog pogona „Benetona“.

- Prvi pogon je završen, a stigla je i upotrebna dozvola za taj objekat. Predstavnici „Benetona“ su najavili da će sigurno do kraja ove nedelje početi proizvodnja, odnosno prvo obuka radnika. Najavili su da će do kraja godne zaposliti 500 radnika – kaže Ranđelović. Niko od predstavnika čuvenog italijanskog proizvođača odeće nije želeo da iznese bilo kakvu informaciju o početku rada, samo je kratko rečeno da će se sve znati 1. septembra. Miroslav Tasić, član Upravnog odbora „Niteksa“ čije je pogone „Beneton“ kupio i čelnik fabričkog ASNS, ističe da posao za sada nisu dobili radnici „Niteksa“ koji su odlučili da ostanu da rade u „Benetonu“. – Rezultata testiranja radnika koji žele da ostanu u „Benetonu“ još nema, a prema informacijama koje imamo oni neće stići skoro. Najavljeno je da će se sprovesti još jedan krug testiranja za 89 radnika i tek posle toga biće doneta odluka. Ali, ovi radnici su i dalje radnici „Niteksa“ u restruktuiranju i primaju zarade preko Ministarstva ekonomije. Ko ne bude prošao drugi krug testiranja, ići će na socijalni program – kaže on. Srbija će za svako radno mesto dati po 9.000 evra, a planirano je da u naredne tri godine u „ Benetonu“ posao dobije 2.700 radnika. „ Beneton“ će uložiti 43 miliona evra, a planirano je da godišnja proizvodnja bude oko 72 miliona evra.

Autor Lj.S., Izvor Južne vesti NIŠ – Stekli su se preduslovi za završetak projektne dokumentacije, a na proleće bi mogli da počnu fizički radovi na izgradnji Naučno-tehnološkog parka, rekao gradonačelnik Niša. Kako se navodi na sajtu Grada Niša, Naučno-tehnološki park biće izgrađen na lokaciji na Gradskom polju, u neposrednoj blizini studentskog restorana i imaće površinu od oko deset hiljada kvadratnih metara. Sredstva za njegovu izgradnju obezbeđena uz pomoć Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj i Evropske investicione banke, a vrednost ove investicije je oko 10 miliona evra. Rok za izgradnju je godinu dana.

Autor Vladimir Veljković, Izvor Južne vesti PIROT – Sastanak predstavnika Euroregiona Nišava održan je u Slivnici u Bugarskoj. Tema sastanka bilo je definisanje priorotetnih projekata kojima će lokalne samouprave konkurisati kod EU. Prema ranijem dogovoru oblasti iz kojih će biti projekti su – vanredne situacije, eko i etno turizam, zelena energija i energetska efikasnost kao i vanredne situacije. Euroregion Nišava čine sve četri opštine Pirotskog upravnog okruga i pet opština Sofijske oblasti. Na sastanku je prihvaćena ponuda Evropske asocijacije pograničnih evroregiona da se početkom oktobra organizuje zajednička poseta predstavnika srpskih I bugarskih opština najstarijem i jednom od najuspešnijih evroregiona Gronau, kao i posetu Briselu. Sledeći sastanak Evroregiona Nišava biće održan 15. septembra u Pirotu. Očekuje se da na tom sastanku u potpunosti budu definisani projektu koji će biti predstavljeni u Briselu evropskim parlamentarcima.

Novosti » Niška fabrika „Filip Moris Operejšens“ počela je proizvodnju cigareta radi izvoza u Japan jer su tragični događaji s početka godine prouzrokovali značajne nestašice cigareta na tamošnjem tržištu. -Kao jedan od proizvodnih centara Filip Moris Internešenela koji beleži najviše pokazatelje kvaliteta, niška fabrika je izabrana za jednog od snadbevača japanskog tržišta“, ističe se u današnjem saopštenju za medije. Investicije „Filip Morisa“ u Srbiji od 2003. godine, praćene povećanjem produktivnosti, učinile su da niška fabrika izraste u jednu od najboljih unutar globalne mreže „Filip Moris Internešenela“, rekao je tim povodom Pol Rajli, generalni direktor kompanije „Filip Moris“ u Srbiji. Ti rezultati, kako je dodao, svakako doprinose ekonomskoj reputaciji Srbije i svedoče o njenom izvoznom potencijalu. Fabrika „Filip Morisa“ u Nišu danas je, po indikatorima kvaliteta, među šest najboljih fabrika „Filip Moris Internešenela“ u Evropi, navodi se u kompanijskom saopštenju.

RUMA – Ako bi kojim slučajem sve u državi propalo, familija Bošković iz Rume bila bi poslednja koja bi poklekla zbog gladi i siromaštva. I to ne zato što poseduju neko veliko bogatsvo, zlatne rezerve, kule i gradove, već što u svom genetskom kodu imaju ugrađen čip za rezervnu varijantu šta god da se desi.

Samo tako je moguće da nekadašnji avio-konstruktor, danas najobičnijim motocanglama savija bakarnu žicu u prstenje ili alkice narukvica, naušnica, lančića i brazletni.

Hodnik prostrane porodične kuće je galerija ili izložbeni prostor za nakit koji prave, a sobica iza kuhinje, dovoljna samo za mali sto i dve stolice, radna je prostorija u kojoj Mirjana i Siniša Bošković provode sate, posle kojih nastaje unikatni nakit.
Poveći kalem bakarne žice i najobičniji alat – stara bor-mašina, klešta, komadi cevčica za namotavanje i ogromno strpljenje sve je čime raspolaže ova porodična manufaktura i neupućenog namernika bi teško ubedili da su ovim prostim, skoro primitivnim, alatom napravljeni zahtevni komadi nakita.
- Žica omogućava da najsavršeniji organ na svetu – ljudske ruke, iskažu svoje umeće! – otkriće deo tajne Siniša Bošković, po zanimanju mašinski inženjer specijalizovan za avio-konstrukcije koji je dobar deo života i rada proveo po fabrikama aviona. Jedno vreme je bio i nastavnik, pa direktor u rumskoj fabrici guma, a danas, eto, pravi veoma traženo prstenje.
- Vazduhoplovstvom sam se pelcovao još u rodnoj Rumi, gde sam kao desetogodišnjak imao priliku da se provozam avionom. Naime, bila je organizovana akcija skupljanja lekovitog bilja, a nagrada je bila let ne avionom iznad Rume. I kad sam kasnije dospeo na studije mašinstva, nisam imao dilemu da se opredelim za aviokonstruktorski smer. Bio sam deo tima koji je konstruisao laki školski avion Utva-75, kasnije je došla i Utva-77, pa sklopovi za borbene avione “orao” i “super galeb”. Otud sam poneo ključne osobine koje će mi pomoći u daljem životu. U vazduhoplovstvu ne može da opstane neko ko nema čvrst karakter – improvizacija, prevara, nestručnost tu ne mogu da prođu – priča Siniša.
Boškovići su poznati i kao vlasnici prve privatne galerije u Vojvodini, a druge u velikoj Jugoslaviji koju su osnovali 1986. godine i koja je radila do početka devedesetih godina kada su muze zaćutale, a oružje progovorilo. Predefilovali su kroz njihovu galeriju mnoga poznata imena ondašnje likovne scene, od Olje Ivanjicki do Miće Popovića.
Inače, i Sinišina supruga Mira, kad god joj obaveze dozvole, voli da sedne za štafelaj i da slika. Ali, trenutno je prioritet nakit koji rade na jedinstven način u svetu.
- Mi smo jedini koji koristimo tehniku savijanja i preplitanja žice onako kako su to radili stari Vikinzi, Grci i Kleti. Sve što smo o tome mogli da nađemo izučili smo i primenjujemo. Koristimo i njihove motive, pa su tu keltski niz, kraljevski lanac, lančić Kleopatra, Danski čvor, a osnova svega je neizbežna spirala – simbol večnog života. Radimo isključivo sa bakarnom žicom, a nakit posle posrebrujemo ili pozlaćujemo – kaže Mira.

U poslu im, najviše oko izlaganja, pomaže i ćerka Sanja – trenutno imaju izložbu u Pirotu. Sin im je slobodni umetnik. Nakit Boškovića se nalazi i u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, Muzeju Vojvodine u Novom Sadu gde je stalna postavka, muzeju Ponišavlja, a nose ga i poznate osobe, među kojima i princeza Jelisaveta Karađorđević.
- Ne, ne živimo od toga! – kažu uglas ovi vredni ljudi, koje, kako reče Siniša, samo obavezuje časna tradicija njihovih porodica.
- Potomci smo dve ugledne srpske porodice sa ovog područja iz kojih smo poneli jedno posebno osećanje odgovornosti koje podrazumeva tri elementa: obaveze, sposobnost da se ispuni određeni zadatak i volja za odluku da to treba uraditi – objašnjava Siniša.

Za šest godina, ako sve bude kako treba i ako Ministarstvo za poljoprivredu počne finansijski da podržava selekciju riba, Srbija bi mogla da dobije jedan potpuno novi brend velikog izvoznog potencijala – srpskog šarana.

- Pre pet godina u saradnji sa kolegama iz Norveške, koja je najveći evropski proizvođač i izvoznik ribe, počeli smo sa programom selekcije šarana. Za proizvodnju jednog primerka šarana prosečne težine oko tri kilograma sada je

potrebno tri godine. Naš cilj je da šaran od tri kilograma bude proizveden za dve godine – objašnjava profesor Marković. Uz to dodaje da pored programa selekcije ovaj istraživački tim radi i na unapređenju kvaliteta mesa šarana.
Njegov saradnik Milan Spasić, inače student na doktorskim studijama, više puta je boravio u Norveškoj, čiji su stručnjaci nakon 30 godina ukrštanja i selekcije ostvarili rezultat da za isto vreme proizvode lososa duplo veće težine.
- Prvo smo prikupljali matice šarana koje smo uzimali iz različitih ribnjaka, ali i iz reka. Formirali smo prvo matično jato, a potom napravili šemu ukrštanja matica sa ciljem da se prate proizvodne osobine 50 formiranih familija šarana – kaže Milan Spasić i nastavlja da objašnjava nimalo jednostavan proces ukrštanja.
- U stomak svake ribe stavljamo čip. Ona dobija jedinstveni broj koji očitavamo specijalnim čitačem. Poenta je da se izaberu oni primerci ribe koji najbrže rastu u familiji, koji su u proseku teži od ostalih primeraka. Kad takve izaberemo, te šarane kada postignu polnu zrelost ukrštamo sa takođe naprednim maticama iz druge familije. I tako malo-pomalo 10 do 15 odsto u svakoj generaciji se podiže prosek težine šarana – objašnjava Milan.
Da bi se stiglo do poboljšanja od oko 40 odsto, to jest da šaran dobije konzumnu veličinu za dve godine, neophodno je još najmanje šest godina rada, ali profesor Marković napominje da to dobrim delom zavisi i od novca.

Tražnja i konzumiranje ribe iz godine u godinu rastu u čitavom svetu. Evropska unija ima deficit ribe od oko jedan i po milion tona, a Rusija uvozi oko milion tona ribe – navodi profesor Marković.

On takođe tvrdi da je izvozna šansa velika, a razvoj ovog sektora mnogo bi doprineo i otvaranju novih radnih mesta i ostvarenju velike zarade pri izvozu.
- Ako može jedna Norveška sa skoro upola manje stanovnika da izveze preko 1,8 miliona tona ribe, a pre svega lososa, zašto ne bismo i mi mogli koju desetinu, ili još bolje, koju stotinu hiljada tona „srpskog šarana“ – zaključuje profesor Marković.