Potpredsednica Demokratske stranke Jelena Trivan izjavila je danas da je podizanje limita za robu koja se ne carini velika šansa za razvoj Srbije i otvaranje novih radnih mesta, posebno za razvitak poslovanja preko Interneta.

Ističući da u Srbiji 50.000 ljudi živi od poslovanja na Internetu, Trivan je agenciji Tanjug rekla da je veoma značajno to što je Vlada Srbije prepoznala potencijale za razvoj poslovanja u ovoj oblasti.
„Srbija je zemlja sa velikim potencijalima u oblasti ekonomije znanja i zato je važno što je vlada prepoznala šanse u toj oblasti i mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta, i nadamo se da će završiti stvaranje pravnog okvira za poslovanje putem Interneta, odnosno elektronsko poslovanje“, rekla je Trivan.

To je, kako je istakla, velika šansa za razvoj Srbije i mogućnost za novo zapošljavanje, pre svega, mladih ljudi.
„Prepoznata je razvojna šansa poslovanja preko Interneta i zato je za svako poštovanje odluka Ministarstva finansija da uđe u pregovore sa Pejpal sistemom, što će omogućiti velikom broju ljudi da trguju i da prodaju svoje znanje i usluge preko Interneta“, rekla je Trivan.
Vlada Srbije juče je podigla limit za oslobađenje od plaćanja carine na 70 evra.
Limit za oslobađanje od carine prilikom uvoza kupljenje robe se podiže sa 25 na 70 evra, dok se limit prilikom uvoza robe koju građani primaju besplatno od fizičkih lica iz inostranstva podiže sa 45 na 70 evra.
Ovakom odlukom podstiče se korišćenje međunarodnih servisa za plaćanje preko Interneta.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić otvoriće u utorak, 4. oktobra u Beogradu međunarodnu konferenciju o malim i srednjim preduzećima (MSP), pod nazivom „Finansiranje MSP i inovativnosti“, saopštilo je danas resorno ministarstvo.

Na ovogodišnjoj sedmoj konferenciji o MSP, biće reči o finansiranju tih preduzeća, naročito inovativnih, kao i o problemima sa kojima se ona susreću u pristupu izvorima finansiranja.
Ta konferencija je prilika da Ministarstvo ekonomije, kao nadležna resorna institucija za razvoj i sprovođenje politike MSP, neposredno od privrednika sazna koji su problemi sa kojima se ona susreću u svom poslovanju i da čuje koje su njihove sugestije za unapređenje poslovnog okruženja i za smanjenje administrativnih prepreka.

Prethodnih godina, Ministarstvo ekonomije je koristilo zaključke, preporuke sa konferencija i primere dobre prakse, kao smernice za unapređenje politike razvoja MSP, navodi se u saopštenju.
Skup organizuje Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, u saradnji sa Deutsće Gesellsćaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), nemačkom organizacijom za tehničku saradnju i Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj (NARR).
Konferencija se održava u okviru inicijative Evropske komisije „Evropska nedelja malih i srednjih preduzeća 2011. godine“ (European SME Week 2011).

Ekonomski fakultet Univerziteta u Novom Sadu krajem oktobra otvara istureno odeljenje na jugu Srbije, u Bujanovcu. Prvu godinu će upisati 69 studenata koji će nastavu slušati na srpskom i albanskom jeziku, a otvaranje odeljenja finansiraće Ministarstvo prosvete i nauke Srbije.

Iako nadležni na Ekonomskom fakultetu nisu želeli da daju bilo kakav komentar, u Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta navode da je otvaranje odeljenja sasvim izvesno i da je u toku akreditovanje jednog studijskog programa.

Pripreme za otvaranje odeljenja Ekonomski fakultet sa sedištem u Subotici, otpočeo je tokom leta, a u saradnji sa Ministarstvom prosvete i nauke i Koordinacionim telom Vlade Srbije za Preševo, Bujanovac i Medveđu.
- Sama ideja o otvaranju odeljenja u Bujanovcu potekla je od Ministarstva provete i odlučeno je da Ekonomski fakultet Novosadskog univerziteta na sebe preuzme tu ulogu. Od tada, dekanat fakultata dostavio nam je sav neophodan materijal za akreditaciju i naša podkomisija danas odlazi u Bujanovac kako bi se utvrdilo kakvi su uslovi za otvaranje ovog odeljenja na jugu Srbije – kaže dr Endre Pap, zamenik predsednika Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta.
Prema njegovim rečima, za sada će se krenuti sa jednim studijskim programom koji će biti realizovan kao osnovne četvorogodišnje studije.

Međutim, na ovom fakultetu nisu želeli ništa da komentarišu.
- Ne želimo da damo bilo kakav komentar dok Komisija za akreditaciju ne uradi svoj posao – kratko nam je rečeno.
Prema rečima dr Endre Papa, nastava će se održavati u Domu kulture u Bujanovcu čija je adaptacija u toku, a svi studenti najverovatnije će se upisati o trošku budžeta Srbije.
- Odredili smo da postoje uslovi za upis 69 studenata, a s obzirom na to da je otvaranje ovog odeljenja državni interes, najverovatnije će svi studneti biti finasirani iz budžeta. Takođe, Ministarstvo prosvete je obećalo da će nabaviti računare koji su takođe neophodni za odvijanje nastave, a potrebno je i da se obezbedi i biblioteka – kaže dr Pap.
Za sada se ne zna kada će biti organizovani prijemni ispiti, ali informatori na albanskom i srpskom jeziku već su odštampani kako bi budući studneti mogli da se pripreme.

(Biznis)

Nova fabrika lekova i drugih farmaceutskih proizvoda kompanije „Ivančić i sinovi“ otvorena je juče u Starim Banovcima, a, kako je najavilo njeno rukovodstvo, u narednom periodu biće zaposleno više od sto novih radnika

Generalni direktor kompanije „Ivančić i sinovi“ Bratislav Ivančić rekao da je nova fabrika izgrađena u saradnji sa bugarskom kompanijom „Sofarm“, a da je ta investicija vredna četiri miliona evra, te da predstavlja prvu fazu ukupne investicije od osam miliona evra.
Druga faza, kako je naveo, planirana je za naredni period čime će biti zaokružen ceo proizvodni postupak od granulacije do pakovanja.
Ivančić je istakao da je planirano da se do kraja godine zaposli 50 radnika, a da se na kraju celokupne investicije popuni ukupno 110 novih radnih mesta.
On je rekao da je planiran izvoz kompanije „Ivančić i sinovi“ za ovu godinu milion evra i da očekuje povećanje u narednoj godini čemu bi trebalo da doprinese i nova investicija.
Ivančić je istakao da se nada da će ta investicija biti podstrek ostatku domaće farmaceutske industrije da se pokrene.

Studentska organizacija AIESEC u Nišu organizuje projekat Eko-Logično u periodu od 19.09. do 17.10. 2011. godine. Projekat je kreiran sa ciljem edukovanja mladih o problemima vezanim za ekologiju i održivi razvoj. Držanjem radionica na temu očuvanja životne sredine i održivog razvoja, projekat ima za cilj širenje poruke o značaju ovog problema. Pored navedenog, još jedan jako bitan cilj je da deca koja budu prošla ove radionice primenjuju principe održivosti i budu agenti promena. Projekat će uključiti 150 osnovaca 8. razreda iz 12 osnovnih škola, koji će proći edukativni i rekreativni program tokom trajanja projekta.

U okviru projekta održaće se po dve radionice u svakoj osnovnoj školi, a njih će pratiti tri javna događaja:

• Slikanje platnenih torbi
• Sađenje drveća i
• Sakupljanje e-otpada

U ulozi predavača naći će se četiri internacionalna volontera koja će doprineti stvaranju globalne slike o veličini i važnosti ovog problema i istovremeno omogućiti deci multikulturološko iskustvo i priliku da saznaju primere dobre prakse zemalja iz kojih ovi volonteri dolaze.

Najproaktivniji učesnici odnosno deca koja naslikaju najmaštovitije torbe i sakupe najviše e-otpada biće nagrađena.

Misli zeleno!

AIESEC je međunarodna platforma koja omogućava mladima da otkriju i razviju sopstvene potencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo. Prisustvom na više od 2100 univerziteta u preko 110 zemalja, AIESEC je najveća studentska organizacija na svetu.

U okviru drugog poziva za razvojne projekte opština, LEDIB Program je podržao 2 projekta Gradske opštine Palilula: „Formiranje Projektnog centra Gradske opštine Palilula” i „Uspostavljanje sinergijskog dijaloga između srpskih i bugarskih preduzetnika/MSP i profesionalnih organizacija kako bi se razvila održiva razmena iskustava“.

Projekat „Formiranje Projektnog centra Gradske opštine Palilula”, omogućiće pružanje usluga sektoru MSPP koja posluju na teritoriji Gradske opštine Palilula u oblasti strateškog planiranja i apliciranja i upravljanja projektima, kod već postojećih EU fondova i ostalih stranih i domaćih investitora, čija su sredstva namenjena upravo razvoju sektora MSPP. Usluge koje će sektoru MSPP pružati Projektni centar prate nove trendove u poslovanju i pomoći će privrednim subjektima da unaprede svoje poslovanje. Takođe, kroz pomoć u izradi strateških dokumenata i apliciranju kod fondova, sektoru MSPP će biti dostupnija sredstva neophodna za razvoj i unapređenje poslovanja.

Značaj drugog projekta: „Uspostavljanje sinergijskog dijaloga između srpskih i bugarskih preduzetnika/MSP i profesionalnih organizacija kako bi se razvila održiva razmena iskustava“, se ogleda u uspešnoj promociji MSPP sektora sa teritorije GO Palilula na tržištu EU, kao i u mogućnosti uspostavljanja poslovnih kontakata i razmene iskustava sa brojnim potencijalnim partnerima u inostranstvu. Na taj način, stvorile bi se mogućnosti za sklapanje odgovarajućih poslovnih aranžmana i razvijanje tehničke saradnje, što bi u krajnjem rezultiralo povećanjem profitabilnosti celokupnog MSPP sektora koji posluje na teritoriji Gradske opštine Palilula.

Program lokalnog ekonomskog razvoja na Balkanu – LEDIB, Kraljevine Danske, ima za cilj podršku lokalnom ekonomskom razvoju sa fokusom na razvoj sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP).

Kompanija „Beneton“ koja je kupila nišku fabriku tekstila Niteks registrovala je firmu „Beneton Srbija doo “, na novoj niškoj adresi umesto dosadašnje beogradske. Beneton je srpsku firmu najpre registrovao u Beogradu na adresi Čika Ljubina 11, ali se novo sedište sada nalazi u Nišu na prostoru nekadašnjeg Niteksa.

Prema podacima iz Agencije za privredne registre (APR) Beneton Serbia registrovan je 25. februara ove godine sa osnivačkim kapitalom od 10 hiljada evra.

Direktor firme Beneton Serbia je italijanski državljanin Flavio Simoneti (Simonetti), dok je zamenik direktora Fabio Sartori koji je prilikom potpisivanja protokola o otvaranju fabrike u Nišu 31. januara ove godine predstavljen kao operativni direktor kompanije „Beneton“.

Beneton u Nišu još uvek nije počeo proizvodnju, iako je je početak najavljen za avgust, a oko 80 odsto radnika raskinulo je radni odnos u „Niteksu„ i podiglo otpremnine od po 300 evra po godini staža, a 89 radnika se izjasnilo da želi da nastavi rad u „Benetonu“.

Lista primljenih radnika trebalo bi da bude objavljena do kraja ove godine.

„Za 300 evra po godini staža prijavio se 351 radnik,a 83 radnika je na tržištu rada i njima je isplaćeno po 306.000 dinara uz pravo na mesečnu nadoknadu koja iznosi 60 odsto od republičke prosečne zarade“, kazao je predsednik Samostalnog sindikata u toj fabrici Zoran Tošić.

Po 10 prosečnih zarada obezbeđeno je za 104 radnika „Niteksa“.

Grupa radnika „Niteksa“ više puta je protestovala ispred kapije te fabrike jer su stekli uslove za penziju, ali zbog nepovezanog staža ne mogu da ostvare to svoje pravo.

Tošić je rekao da ima 26 takvih radnika i da se Vlada obavezala da će im povezati radni staž. „Njima je radni staž povezan za period 2005-2009. godina, a ostala je 2010. godina i deo 2011, što će biti ispunjeno“, rekao je Tošić.

U naredne četiri godine „Beneton“ će zaposliti, kako je ranije najavljeno, oko 2.700 radnika, a država je odobrila subvencije za svako novo radno mesto od po 9.000 evra.

„Beneton“ je kupio nišku fabriku za više od tri miliona evra, a italijanski proizvođač se obavezao da će u niški tekstilni centar investirati 43,2 miliona evra.

Korejska „Jura“ povećaće broj radnih mesta sa 1.500 na 1.700 u pogonu čija je izgradnja u Leskovcu u toku. Međutim, korejskoj kompaniji do sada se javilo samo 300 ljudi zainteresovanih za zaposlenje.

- Rado bih se prijavio, ali samo ako je plata veća od 25.000 dinara. Čuo sam, međutim, da „Jura“ traži crnački rad, a da su plate po 200 evra. Mada, sada vidim da i nemam šansu jer sam stariji od 40 godina – kaže mašinbravar Srđan Đokić, koji na stalni posao čeka 13 godina, dok Sunčica Ilić (37) iz Bratmilovca ne pita za uslove.
- Ovo je prvi put od kada znam za sebe da neko traži radnike sa osnovnom školom. Ne da me ne interesuju uslovi rada, nego ću „noge da polomim“ da se negde uhlebim, pa kolika god da je ta crkavica – priča nezaposlena majka troje dece.
Fabrika „Jura“ gradi se na četiri hektara zemljišta pored fabrike „Nevena“, koje je toj korporaciji poklonio grad Leskovac, a sam objekat zauzima površinu od oko 18.000 kvadrata. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) navode da se na spisku zainteresovanih za rad u leskovačkoj „Juri“ nalazi 300 osoba starosne dobi između 30 i 40 godina i sa stručnom spremom od 1. do 4. stepena.
Kako nezvanično saznajemo, „Jura“ još nije raspisala konkurs, ali da je u razgovorima sa predstavnicima NSZ predočila kakav kadar želi.
- Korejci su rekli da im je umesto 1.500 potrebno 1.700 radnika, što znači da će u Leskovcu biti najveći broj zaposlenih od četiri „Jurine“ fabrike u Srbiji – priča izvor „Blica“ upoznat sa dešavanjima u „Juri“. Prema istom izvoru, poželjni su radnici starosti do 40 godina i to 70 odsto žena i 30 odsto muškaraca, od kojih jedna trećina sa prvim i drugim stepenom stručne spreme. Vlasnici „Jure“ planiraju da zaposle i blizu 50 visokoškolaca za rukovođenje i rad u administraciji.
Miloš Stojiljković (23), svršeni elekktrotehničar, juče se upisao u spisak potencijalnih radnika „Jure“.
- Hoću da radim pod uslovom da je zarada dobra, da je radno vreme fiksno i da imam zdravstveno i socijalno osiguranje. Mnogi moji drugovi su zainteresovani jer niko ne radi – priča mladić koji, kaže, žudi za džeparcem jer su oba njegova roditelja ostala bez posla pre desetak godina.
Leskovačka NSZ će posredovati u zapošljavanju radnika u „Juri“, a obuka i prekvalifikacija vršiće se u fabrici te korporacije u Međurovu kod Niša.