Meri Vorlik je kazala da je oko 663 miliona dolara dodeljeno kroz programe Američke agencije za međunarodni razvoj za ekonomski rast i unapređenje upravljanja. „Cilj je bio je da se pomognu i promovišu reforme, posebno one koje će omogućiti Srbiji da postane članica Evropske unije. Verujemo da je napravljen značajan napredak“, istakla je ambasadorka.

Prema njenim rečima, konkretnu pomoć SAD su u Srbiji pružile podrškom donošenju velikog broja zakona važnih za proces reformi i stvaranje zakonskog okvira i poslovnog ambijenta presudnog za privlačenje investicija u Srbiju. „To je veliki deo posla SAD u Srbiji, da se pomogne u stvaranju sredine koja će stimulisati investicije, stvaranje radnih mesta i ekonomski rast“, kazala je Meri Vorlik.

Kako je dodala, USAID je pomogao velikom broju kompanija iz Srbije da bolje nastupa na tržištu, a postoji i bliska saradnja s velikim brojem lokanih samouprava na razvoju kapaciteta za privlačenje investicija.

Jedan od najuspešijih USAID-ovih programa u Srbiji je Projekat za ekonomski razvoj

opština, u kom su učestvovale 32 lokalne samouprave. „Te opštine su uspele da privuku 1,6 milijardi evra investicija. To je ogroman uspeh“, ocenila je Meri Vorlik.

Ambasadorka je istakla i da je USAID pomogao pri osnivanju Opportunity banke u Srbiji, koja je od 2005. do sada odobrila oko 125 miliona evra kredita preduzetnicima, izbeglicama, interno raseljenim licima kojima je bio potreban kapital za početak poslovanja.

Kako je rečeno na konferenciji za novinare, iskazano u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvih devet meseci 2011. godine bila je oko 23,6 milijardi ili za 24,2 odsto veća nego u istom periodu 2010. godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od oko 6,28 milijardi evra ili za 19 odsto više u nego u periodu januar-septembar 2010. godine, dok je uvoz bio 10,45 milijardi evra ili za 13,6 odsto veći.

Deficit u periodu januar-septembar, prema podacima RZS, bio je oko 4,17 milijardi evra, što čini povećanje od 6,4 odsto u odnosu na isti period 2010. godine.

Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 60,1 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 57,2 odsto.

U strukturi izvoza i uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju (67,6 odsto i 56,3 odsto), roba za široku potrošnju (24,5 i 15,4 odsto) i oprema (7,9 odsto i 11,5 odsto).

U RZS-u su naglasili da je u periodu januar-septembar, spoljnotrgovinska robna razmena bila najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene.

Drugi po važnosti spoljno-trovinski partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima Srbija ima suficit u razmeni od oko 1,2 milijardi dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda kao i izvoza gvožđa i čelika.

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka i Italija ( po oko milijardu dolara), kao i Bosna i Hercegovina (890,3 miliona dolara).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Rusija (1,877 milijardi dolara), Nemačka (1,63 milijardi dolara) i Italija (1,27 milijardi dolara).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Albanijom.

Najveći deficit je bio u trgovini sa Rusijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa, zatim sa Kinom, Nemačkom i Mađarskom.

U RSZ su dodali da je u septembru 2011. godine iz Srbije izvezeno robe u vrednosti od 711,1 miliona evra, što čini povećanje od 3,9 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je uvoz bio 1,22 milijardi evra ili za 4,3 odsto veći u odnosu na isti mesec prethodne godine.

On je posle foruma o predizbornim temama u Novinskoj agenciji Tanjug kazao novinarima da je opšta stopa poreza i doprinosa na neto zarade visoka i da je Uredba koju je Vlada usvojila krajem maja ove godine samo uvod u dešavanja naredne godine.

„Uredba za neke kategorije ima oslobođenje te opšte stope za 85 odsto i činjenica je da je od njenog usvajanja zaposleno oko 6.700 ljudi“, rekao je Ćirić dodajući da to predstavlja jak podsticaj poslodavcima da zapošljavaju ljude ili legalizuju njihov status radnika.

Na pitanje novinara da li je budžet za narednu godinu planiran sa nižom stopom poreza i doprinosa, ministar je kazao da je planiranje budžeta još u toku i da očekuje da se sledeće godine usvoje i izmene budžeta po tom pitanju.

Kako je ponovio, ta stopa naredne godine bi trebalo da bude oko 40. Ćirić je dodao da bi se time broj zaposlenih sa 1,7 miliona povećao na dva miliona.

„Zbog visoke stope poreza i doprinosa poslodavci ili ne zapošljavaju ljude ili ih zapošljavaju na crno“, naveo je Ćirić.

On je podsetio da to rešenje nije predizborna kampanja i da je o tome govorio i u maju ove godine.

Ćirić: Izbori će se dobiti na ekonomskim temama

Predstojeći parlamentarni izbori u Srbiji će biti dobijeni ili izgubljeni na ekonomskim temama, izjavio je danas ministar ekonimije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić.

Ćirić je na forumu o predizbornim temama u Novinskoj agenciji Tanjug rekao da će Vlada Srbije u izbornoj godini voditi odgovornu ekonomsku politiku.

„Nerealna predizborna obećanja se vrate kao bumerang“, naveo je Ćirih i dodao da će svi sada biti realniji u predizbornoj kampanji.

On je istakao da je potrebno unaprediti „zaostalu“ infrastrukturu u Srbiji i povećati investicije u obrazovanje i istraživanje i razvoj.

Ministar je istakao da procene Međunarodnog monetarnog fonda pokazuju da bi približavanjem Evropskoj uniji i korišćenjem sporazuma o slobodnoj trgovini u 2013. i 2014. godini Srbija mogla da ostvari rast od 7,5 odsto.

Ćirić je kazao da je sadašnja vlada pored krize i nasleđenih problema iz devedesetih godina, postigla dobre rezultate.

„Sadašanja vlada je povećala kreditni rejting Srbije, postigla makroekonomsku stabilnost, očuvala bankarski sektor i dostigla planirani nivo investicija“, naveo je on.

On je najavio da će Vlada uskoro predložiti rešenje za rešavanje problema u pet putarskih preduzeća u sastavu Nibens grupe.

U današnjem saopštenju banke navodi se da klijenti ušteđevinu u dinarima mogu da oroče na periode od jednog, tri, šest i 12 meseci. U zavisnosti od perioda oročenja nominalna kamatna stopa može da dostigne 11,3 odsto godišnje, dok se efektivna kreće do 11,49 odsto na godišnjem nivou.

Kod štednje u evrima, pored standardnih perioda oročenja aktuelnih i kod dinarske štednje, banka je uvela štednju na 13, 18 i 24 meseca. Nominalna kamatna stopa za oročenje od 12 meseci iznosi pet odsto godišnje, dok se efektivna kreće od 5,08 odsto.

Ukoliko se klijent opredeli da sredstva oroči na period od 13 meseci nominalna kamata je 5,3 odsto godišnje, dok se efektivna kreće od 5,38. Za maksimalni period oročenja od 24 meseca, nominalna kamatna stopa iznosi 5,6 , dok je efektivna 5,53 odsto godišnje.

Banka nastavlja klijentima da nudi „duplu štednju“ u evrima na period oročenja od godinu dana, sa nominalnom kamatnom stopom od pet odsto godišnje i efektivnom od 5,36 odsto. Taj vid štednje klijentima omogućava da unapred pripisanu kamatu ponovo oroče i na taj način ostvare dodatnu kamatu.

To znači da ukoliko klijent oroči iznos od 15.000 evra na 12 meseci, na sam dan oročenja će na njegov ulog, biti pripisana kamata u iznosu od oko 686,25 evra, dok će kamata na taj reinvestirani iznos biti oko 31,4 evra. Iznos glavnice i pripisane kamate od oko 15.686,25 evra će klijentu biti isplaćen po isteku perioda oročenja.

Za oročenu štednju u evrima do 5,5 odsto kamata

U mesecu štednje AIK Banka ponudiće građanima uslove u skladu sa preporukama guvernera i centralne banke, tako da će se kamatne stope na štednju u evrima kretati do 5,5 odsto, za oročenja od 12 i 15 meseci, najavljeno je danas iz te banke.

Posebna ponuda namenjena je korisnicima koji žele da novac oroče na duži rok – fiksna kamatna stopa od 5,7 odsto za evre za period od 25 meseci, uz mogućnost prevremenog razoročenja uz isplatu kamate za ostvareni niži rok oročenja.

Kao dodatnu pogodnost, AIK Banka svakom štediši poklanja VISA kreditnu karticu na bazi depozita, koja mu omogućava, da u slučaju potrebe, raspolaže novcem bez troškova razoročenja i drugih naknada.

Štediše koje se opredele za dinarske depozite mogu dobiti kamatu do 10 odsto godišnje za period oročenja od godinu dana, a za uloge od milion dinara naviše, posebno je atraktivna „slobodna štednja“.

Uz nju klijent do isteka perioda od 12 meseci, može u bilo kom trenutku, uz najavu pet radnih dana ranije, zahtevati isplatu oročenog štednog uloga u celosti i kamate obračunate po ugovorenoj kamatnoj stopi.

Hipo banka nudi povoljne kamate i njenu isplatu unapred

Hipo Alpe Adria banka je, povodom Nedelje štednje, danas ponudila klijentima mogućnost isplate kamate na štednju unapred i povoljne kamatne stope od 5,5 odsto (efektivna kamatna stopa 5,82 odsto) na period oročenja od 12 meseci, a deponenti koji oroče više od 10.000 evra na period od 12 meseci dobijaju na poklon polisu Grave (Grawe) imovinskog osiguranja.

U toku Nedelje štednje klijenti imaju na raspolaganju mogućnost oročenja sredstava na tri, šest ili 12 meseci, u skladu sa ličnim potrebama i finansijskim planovima, a minimalni iznos oročenja je 100 evra, sa isplatom kamate unapred na devizni račun po viđenju.

Za oročenje štednih uloga u evrima na period od 12 meseci nominalna kamatna stopa u nedelji štednje iznosi 5,5 odsto, dok je iznos efektivne kamatne stope 5,82 odsto.

Za štediše koji se odluče da u toku Nedelje štednje oroče štedne uloge u dinarima, Hipo banka je ponudila veće kamatne stope, kod kojih je najveća prednost što su klijenti oslobođeni poreza na prihod od kamate.

Ukupna vrednost investicija za dve domaće i tri strane kompanije iznosi više od 25 miliona evra, dok su podsticaji države vredni više od 13 miliona. U fabrikama tih kompanija posao će naći oko 2.000 ljudi.Najveću fabriku u Leskovcu gradi južnokorejska kompanija „Jura“, koja će uložiti 13 miliona evra u izgradnju svoje četvrte fabrike u Srbiji, gde će posao dobiti više od 1.500 radnika.

Ugovori su uručeni i kompanijama „Bane komerc“ i „Lemeks gemakom“, iz Leskovca, beogradskom „Sent Džordžu“ i slovenačkom „Motvozu“.

Ove četiri kompanije su od države dobile po 6.000 evra za svako novootvoreno radno mesto, a „Jura“ 7.000 evra.

Kalanovićeva je rekla da je ovo neobično važan dan za Leskovac i jug Srbije, imajući u vidu podatak, da se u proteklih 10 godina iz Leskovca odselilo oko 8.000 ljudi.

Gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić rekao je da ima sve više opravdanja za dobijeni sertifikat o gradu sa povoljnim poslovnim okruženjem i da investitori vraćaju nadu stanovništvu juga Srbije, izražavajući optimizam da će se u budućnosti mladi ljudi vraćati u Leskovac, koji će biti poželjno mesto za život.