Izvor: Tanjug
Strukutura poreskih zahvatanja u Srbiji ne daje dobre rezultate, poreski sistem „zreo“ je za reformu ali treba naći najefikasniji način za sprovođenje tog procesa, što će, verovatno, biti posao za novu Vlade Srbije, ocenjeno je danas na skupu „Reforma poreskog sistema u Srbiji“.
Učesnici debate imaju različita gledišta o mogućnostima i dometima poreske reforme -od toga da poreze treba prekomponovati prebacivanjem opterećenje sa zarada na potrošnju, preko ukidanja parafisklanih nameta i izmene naplate poreza na dodatu vrednost (PDV),do toga da uz poreze treba reformisati i rashode.
Stručnjak Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Dušan Vasiljević smatra da bi trebalo smanjiti doprinose, manje oporezovati zarade, naročito najniže, i više oporezovati potrošnju putem PDV-a i akciza.
Vasiljević je istakao da bi niže opterećenje zarada stimulisalo zapošljavanje u situaciji kada je nezaposlenost glavni ekonomski i društveni izazov, zatim, imajući u vidu da se PDV-om oporezuje uvoz, ali ne i izvoz, poboljšava se konkurentnost domaćih proizvođača.
Istovremeno, PDV-om se ne oporezuju investicije, pa bi to bio i korak ka ubrzanom i održivom ekonomskom razvoju, napomenuo je on i dodao da je anketa sprovedena među 1.000 privrednika pokazala da, pored parafiskalnih nameta, najveći negativan uticaj na njihovo poslovanje imaju porezi na doprinose i zarade.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov naglasio je da bi takva poreska reforma pozitivno uticala na ostvarivanje održivog postkriznog modela privrednog rasta, zasnovanog na rastu izvoza, kao i na povećanje konkurentnosti.
On je naveo i da nije moguće izolovano smanjiti opterećenje na zarade bez povećanja drugih poreza jer bi se stvorio ogroman budžetski manjak, pošto Srbija, nevezano za poresku reformu, mora da smanjuje rashode zbog smanjivanja budžetskog deficita.
Dodatno smanjenje rashoda, da bi se nadoknadio gubitak zbog poreske reforme, ne bi bilo realno moguće, odnosno moralo bi da bude praćeno višegodišnjim zamrzavanjem plata i penzija, tako da poresko rasterećivanje zarada mora da podrazumeva delimično povećanje drugih poreza, dodao je Altiparmakov.
Povodom čestih primedbi privrednika da bi PDV trebalo naplaćivati po realizaciji umesto po fakturisanom prometu, on je istakao da su PDV sistemi u čitavoj EU, ali i u Srbiji zamišljeni da funkcionišu po principu fakturisanog prometa i da postoji opcija da se granica za ulazak u PDV sistem delimično poveća, ako bi to pomoglo malim preduzećima.
Stručni konsultant Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj koja je i organizator današnjeg skupa, Saša Radulović upozorio je da je u protekle dve godine u Srbiji ugašeno 250.000 radnih mesta najviše u sektoru preduzetništva, malih i srednjih preduzeća zbog, kako je rekao, iskrivljenog poreskog sistema.
Prema njegovim rečima, najveće poresko opterećenje u Srbiji je porez na rad koji je nerazuman jer se na minimalnu zaradu od 180 evra mesečno plaća porez od 113 evra.
Radulović je mišljenja da za trećinu treba smanjiti porez na rad, a to nadomestiti privremenim povećanjem poreza na imovinu, PDV ili akciza koji bi bili vraćeni proširenjem poreske osnovice.
Drugačijeg mišljenja je lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić koji smatra da, pre svega, treba ukinuti parafiskalne namete od kojih se prihoduje 1,5 milijardu evra godišnje i promeniti naplatu PDV za mala i srednja preduzeća.
Kako je objasnio, PDV za tu kategoriju preduzeća, što je i evropska praksa, treba naplaćivati ne po fakuturisanju već po naplati.
Dinkić je podsetio da se od poreza na zarade prihoduje četiri milijarde evra godišnje i dodao da smanjivanjem poreske osnovice sa sadašnjih 12 odsto, što je među najnižim, na 10 odsto ništa spektakularno ne bi bilo postignuto.
On je dodao da lokalne samouprave same treba da određuju stope poreza na zarade, naglasivši da u sprovođenju poreske reforme ne sme biti odstupanja i devijacija.
Prema njegovim rečima, kada se daju pogodnosti ukidanjem nekih nameta neophodna je oštrija poreska kontrola koju treba da vrši poreska uprava, a ne tržišna inspekcija.
Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća upozorio je da 40 odsto poreskih obveznika sa uplatama poreza na zarade kasni duže od 90 dana, a 15 odsto duže od 60 dana.
U prvom kvartalu naredne godine ako banke preuzmu kontrolu uplate poreza i doprinosa na zarade, bez plata, a kasnije i bez posla, ostalo bi 100.000 ljudi, ocenio je on.
Istakavši da je „u Srbiji porez humanitarna kategorija i da ga plaća kad ko hoće“, Knežević je naglasio da je neophodno povećati stepen naplate poreza i smanjiti korupciju u javnim nabavkama.
