U vojvođanskoj opštini Bač danas je svečano označen početak izgradnje termoelektrane na biogas, a vrednost te slovačke investicije je 15 miliona evra.

Reč je o termoelektrani ukupne snage četiri megavata, u kojoj će biti zaposleno 25 osoba i koja treba da bude završena do maja 2013. godine. Investitor je slovačka kompanija „Enesko“ (Enesco).

Termoelektrana će kao gorivo koristiti poljoprivredni organski otpad, koji je 100 odsto prirodni biološki materijal i koji ne utiče negativno na životnu sredinu, rečeno je na otvaranju.

Kako je objašnjeno, biomasa koja se javlja na izlazu iz proizvodnje vraća se u zemljište kao organska materija, odnosno kao odlično prirodno đubrivo.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić rekao je da je veoma važno je da se ono što je blago i plod vojvođanske zemlje više neće bacati, već će se koristiti.

Dodao je da slovački investitori najvljuju realizaciju sličnih projekata širom Vojvodine.

Podsetio je da je ovo već druga slovačka investicija u Vojvodini u ovoj sedmici, nakon što je u ponedeljak otvoren Akva park u Bačkom Petrovcu.

Ambasador Slovačke Jan Varšo takođe je izrazio zadovoljstvo zbog slovackih investicija u Vojvodini.

Vlada Turske će u aerodrom „Morava“ u Lađevcima kod Kraljeva uložiti 10 miliona evra, a sporazum o ovoj donaciji danas su potpisali ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac i ambasador Turske Ali Reza Čolak.

Civilni aerodrom „Morava“ je nastao konevrzijom dela vojnog aerodroma u Lađevcima. Ministar Šutanovac rekao je da konverzija košta 25 miliona evra, od čega 10 miliona obezbeđuje vlada Turske, deo sredstva je obezbeđen iz budžeta NIP-a, a finansijski udeo imaju i Aerodrom „Beograd“ i Agencija za kontrolu leta.
Šutanovac je istakao da aerodormu „Morava“ gravitira oko dva miliona ljudi i da je do realizacije ovog projekta došlo posle četiri godine planiranja, dogovaranja i ispunjavanja planova.
„Ovo je bila višedecenijska težnja građana ovog dela Srbije, ovaj projekat su mnogi obećavali, ali ga mi završavamo, jer smo uložili najveću energiju, napravili adekvatan plan i završili ovu prvu fazu“, rekao je Šutanovac. On je istakao da time i sistem odbrane dobija modernizovani aerodrom i da je ceo objekat vlasništvo Ministarstva odbrane i Republike Srbije.

U drugoj fazi izgradnje civilnog aerodroma pista će biti proširena i produžena, pa će omogućiti i letove najvećih aviona na međunarodnim linijama.
Šutanovac je izrazio zahvalnost vladi Turske, a posebno turskom ministarstvu odbrane na saradnji sa kojim je došlo do dogovora i ove donacije.
Ambasador Čolak izrazio je uverenje da će aerodrom „Morava“ znatno olakšati komunikaciju građana ovog dela Srbije sa okruženjem i svetom i da će ovaj projekat doprineti razvoju turizma i ekonomije uopšte u centralnoj Srbiji.
„Ovom donacijom pokazujemo i da vlada Turske veruje u budućnost saradnje sa Srbijom. Siguran sam da će u narednom periodu iz Turske dolaziti mnogo više investitora“, rekao je Čolak.
Tokom radova na izgradnji civilnog aerodroma „Morava“ sagrađeni su kontrolni toranj, pristanišna zgrada, tehno-ekonomski blok i adaptirana pista.
Potpisivanju Sporazuma o finansiranju projekta rekonstrukcije dela aerodroma „Morava“, koje je obavljeno u novoj pristanišnoj zgradI, prisustvovali su i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković i kandidat za predsednika Srbije Boris Tadić.
Posle ove svečanosti, gosti su prisustvovali aeromitingu koji je oranizovala Vojska Srbije na aerodromu u Lađevcima.

Generalni direktor Fabrike cementa „Holcim Srbija“ Popovac kod Paraćina Gustavo Navaro ocenio je danas da će investitori u Srbiju uskoro, „dolaziti rado“.

„Situacija u Srbiji je mnogo bolja, mnogo pozitivnija nego u drugim zemljama, iako je ekonomska kriza sveprisutna,“, rekao je Navaro novinarima u Parćinu na početku akcije „što stabala za sto godina“. Tu akciju volonteri ove cementare sprovode povodom 100 godina Kompanije Holcim i 10 godina Fabrike Holcim Srbija u Popovcu.
Problem je, a siguran sam da će se to rešiti, brže izdavanje dokumenata i papira o vlasništvu nad imovinom, dodao je Navaro i ocenio da su to „stvari koje su sada nejasne, ali mislim da će se srediti“.

Generalni direktor Navaro je, takođe, kazao da je kompanija Holcim došla u Srbiju da ostane sto godina. Predsednik opštine Paraćin Saša Paunović je istakao da je Holcim veoma značajan za Paraćin ali i za celu Srbiju.
„Zapošljava radnike iz Paraćina ali i veliki broj srpskih preduzeća rade za Holcim“, rekao je Paunović i dodao da Holcim izdvaja značajna sredstva za razvoj lokalne zajednice. Paunović je napomenuo da je Holcim donacijom u cementu pomogao i izgradnju obdaništa u Paraćinu koje je otvoreno danas

Investiranje u slobodnu industrijsku zonu “Jug”, u Nišu se nastavlja. Prema rečima donatora, danskog “Lediba”, koji je sa gradom potpisao ugovor o saradnji radi stvaranja povoljnijeg poslovnog okruženja za nove investicije, jačanje slobodne zone, veoma je bitno zbog konkurentnosti sa zemljama iz okruženja. Navode da bi ovaj projekat trebalo da privuče još stranih investotora u grad Niš.

Share

Karsten Lund, direktor “LEDIB”-a.

Program lokalnog ekonomskog razvoja na Balkanu, “Ledib”, ponovo investira u grad Niš. Jačanje kapaciteta slobodne zone “Jug”, jedan je od pristiglih projekata, koji je kako kažu, odabran kao najbolji i najrealniji, i u koji će ulagati kako bi pomogli u privlačenju novih stranih investitora u Niš. U “Ledibu” navode da je zdrava konkurencija najbitnija za posao.

“Slobodnih zona ima i u okolini, u susednim zemljama, i u Srbiji, ali pored toga što je konkurencija zdrava za svaki posao, potrebno je da ova zona “Jug” u Nišu, bude drugačija od ostalih”, kaže Karsten Lund, direktor “LEDIB”-a.

U Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj navode da je osim usvajanje desetine pravnih dokumenata koji će pravno regulisati aktivnosti u slobodnoj zoni, bitna je i sama promocija zone.
Miloš Simonović, gradonačelnik Niša

“Potrebno je da se uradi reklamni materijal, i da se uradi prezentacija, kako bi se stvorila bolja klima za sadašnje, i buduće investitore”, navodi Milan Ranđelović, iz “KLER”-a.

U gradskoj upravi navode da će realizacija zajedničkog projekta sa “Ledibom” otvoriti prilike za nove investicije, ali na mnogo efektniji način.

“Ovo će biti sasvim drugačije iskustvo, jer će sve biti regulisano, mi nismo do sada imali puno iskustva sa slobodnim zonama, ali smatram da će ovo da bude dobra stvar za Niš“, ističe Miloš Simonović, gradonačelnik Niša.

Vrednost zajedničkog projekta za jačanje kapaciteta slobodne zone “Jug”, koštaće više od dva miliona dinara, od čega će iz gradskog budžeta biti izdvojeno oko pola miliona, a ostatak će donirati “Ledib”.

Autor Lj.S. Izvor Južne vesti | Niška Banja

foto: goniskabanja.org.rs

U Niškoj Banji u subotu, 28. aprila biće organizovana manifestacija „Volimo i negujemo našu tradiciju“.

Na Festivalu etno stvaralaštva učestvovaće tridesetak udruženja i kulturno-umetničkih društava iz cele Srbije koja neguju stare srpske običaje i narodno stvaralaštvo.

Biće predstavljene izložba ručnih radova, nastupi kulturno-umetničkih društava i stari srpski svadbeni običaji.

Na centralnom banjskom parku biće ispleten svadbeni venac i okićen sabornjak, a centralnim šetalištem prošetaće svadbena kočija sa mladencima i svatovim koji će pokazati kako je u ovom kraju pre mnogo decenija izgledalo svadbeno veselje.

U centralnom banjskom parkom posetioci će moći da vide i stari narodni običaj vođenja mlade na vodu.

Organizator etno festivala je Udruženje građana „Srce“.

Satnica dešavanja:

12h Otvaranje manifestacije

12:10h Kulturno-umetnički program u kome učestvuju KUD „Niška Banja“, KUD „Lučane“, KUD „Ostrovica“, KUD „Vitoševac“ i hor „Leskovac“

13:45h Pletenje venca i kićenje sabornjaka

14:10h Kulturno-umetnički program KUD „Nikola Tesla“

14:30h Svadbena kočija dovozi mladu i mladoženju na venčanje

16:15h Kulturno-umetnički program u kome učestvuju KUD „Ostrovica“, KUD „Nikola Tesla“ i KUD „Srma“

17h Vođenje mlade na vodu

17:15h Program KUD „Konstantin“

18h Zatvaranje manifestacije

Na danas otvorenom petom Sajmu obrazovanja „Moja karijera – moj izbor“ više od 40 srednjih i visokih škola, privatnih i državnih fakulteta iz Niša i Srbije, škola jezika, vožnje i kompjutera trudilo se da zainteresuje nove polaznike, učenike i studente. Sajam koji se održava u salama Doma vojske biće otvoren i sutra do 19 sati.

Učenici Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ iz Niša su za svojim štandom objašnjavali osmacima zašto da se opredele baš za njihovu školu i pomagali im da odaberu obrazovni smer. Pokazivali su im modularni proizvodni sistem, koji oni i njihovi vršnjaci koriste u praktičnoj nastavi.

„Robotska stanica hvata predmete i šalje ih ka magacinu, na tom putu senzor detektuje njihovu boju prema kojoj se predmeti razvrstavaju u različite delove magacina“ objašnjavao je posetiocima Sajma Miljan Radenković, učenik 4. razreda ETŠ „Nikola Tesla“ i govorio da sličan sistem ima primenu u industriji za sortiranje flaša. Đaci ove škole zadovoljni su što sve što nauče u tri dana teorijske nastave mogu da primene na ovom sistemu u dvodnevnoj praksi.

Budućim studentima predstavljen je i Metropoliten univerzitet iz Beograda koji ima centar u Nišu. Njegovi predstavnici su u okviru akreditovanih studijskih programa Fakulteta informacionih tehnologija ponudili module – informacioni sistemi, softversko inženjerstvo i razvoj softvera za računarske igre, dok njihov Fakultet za menadžment ima dva modula: menadžment IT sistema i marketing menadžment.

Organizatori iz agencije „Pro media“ pozivaju zainteresovane da posete Sajam kako bi se bolje informisali o ponudii škola i fakulteta i tako lakše odlučili o svom budućem pozivu.
Podeli

Autor A. S. Izvor Južne vesti | Niš

Premijer i gradonačelnik sa predstavnicima Geoksa

Poznati italijanski proizvođač obuće Geoks odlučio je da svoju novu fabriku gradi na jugu Srbije, najverovatnije u Nišu, u kojoj bi radilo 500 radnika, saopštio je gradonačelnik Niša Miloš Simonović.

Iako za sada nije potpisano ni takozvano „pismo o namerama“, niti bilo kakav dokument koji bi formalno pokazao interesovanje za izgradnju fabrike u Nišu, srpski zvaničnici, među kojima je bio i sam premijer Mirko Cvetković, kažu da se oko svega „načelno dogovorili“ sa predsednikom Geoksa Mariom Polegatom.

Vredi pomenuti i da novinarima nije bilo dozvoljeno da postavljaju pitanja.

- Uvek smo bili posvećeni dovođenju novih investitora. Geoks će se u narednim godinama postati deo porodice italijanskih firmi u Srbiji – rekao je gradonačelnik Niša.

Premijer Srbije Mirko Cvetković je rekao da se nastavlja tendencija dolaska italijanskih firmi na srpsko tržište. Cvetković je naglasio da je ovog puta reč o globalnom igraču, firmi koja je na globalnom svetskom tržištu.

- Imali smo ozbiljan razgovor sa Geoksom o njihovim namerama da investiraju u Srbiju. To će biti značajna investicija. Nakon dobijanja statusa kandidata primetno je veće interesovanje svetskih kompanija da ulažu u našu zemlju – zaključio je premijer.

Predsednik kompanije Geoks Mario Polegato rekao je da se „vidi želja i volja da se gradi i radi“ i da će njegova kompanija u tome pomoći.

- Danas smo obišli vaš lep grad. Razgledali smo nekoliko mesta gde bismo mogli da investiramo. Takođe, rešili smo da proširimo mrežu prodavnica u Srbiji, da se obuća Geoks ne prodaje samo u Beogradu – rekao je Polegato.

Da je čitava priča i dalje maksimalno neizvesna pokazuje i podatak da je dolazak Geoksa prvi put najavljen 2008. godine i to baš pred predsedničke izbore. Tada je lider G17 plus, stranke koja je podržala izbor Borisa Tadića za predsednika Srbije, izjavio da će „investicija biti odložena dok se ne bude videlo ko će pobediti u drugom izbornom krugu“. Tada je rečeno da Geoks planira da u Srbiji izgradi pogon u kome bi radilo oko 2.000 radnika, što je 4 puta više nego što je danas najavljeno.

U drugom krugu izbora pobedio je Boris Tadić.

Prvu gradsku knjižaru, Niš bi trebalo da dobije do polovine maja. Reč je prostoru nekadašnje galerije NKC, preko puta gradske bolnice. Preuređenje prostora je u toku, a radove su obišli predsednik SG Niša, Mila Ilić i v.d. drektora NKC, Srđan Savić.

Share

Nekadašnja galerija NKC kod gradske bolnice se sprema da ugosti knjigu. Tu bi već polovinom maja trebalo da bude otvorena prva gradska knjižara koja će nositi ime najpoznatijeg niškog pesnika, Branka Miljkovića.

U opremanje i rekonstrukciju knjižare iz gradske kase je izdvojeno oko 1,5 miliona dinara.

Uoči otvaranja prve gradske knjižare, iz grada najavljuju i objavljivanje monografije „Od kmeta do gradonačelnika od 1878. do 2012.godine“ u kojoj će biti predstavljeni svi oni koji su vodili Niš od oslobođenja od Turaka do danas.

Program nemačke vlade HELP otvorio je konkurs za sve mlade preduzetnike iz Niša kojima je potrebna pomoć da započnu sopstveni biznis. Share Ivana Kostić Sve Nišlije koje imaju ideju kako da pokrenu sopstveni posao, ali nemaju dovoljno novca da je ostvare, sa svojim zamislima, za finansijsku pomoćm mogu da konkurišu kod nemačkog programa Help. Ivana Kostić iz Niša jedna je od preko 200 prijavljnih na HELP-ovom konkursu. “Ideja je da otvorimo preduzeće koje se bavi uređenjem zelenih površina. Nadamo se da ćemo od HELP-a dobiti mašinu koja će nam omogućiti da proširimo delatnost. To je mašina poznata kao ‘busen trave’ i pravi veštačku travu.”, kaže Kostić. Sredstva su obezbeđena za finansiranje 40 projekata, a oni koji ti žele prijave mogu podneti na nekoj od narednih HELP-ovih prezentacija, zakazanih za 11. 14. i 23. Maj. Stanislava Kulidžan, PR programa HELP “Uz opremu vrednu 2, 400 evra, oni čiji projekti prođu konkurs dobiće i obuku o pravljenju biznis plana, marketingu i drugim poslovnim veštinama koje će im kasnije pomoći.”, kaže Stanislava Kulidžan, PR programa HELP. Spisak poslovnih ideja koje su dobile finansijsku podršku programa HELP biće objavljena najkasnije do septembra ove godine. HELP je od 2002. godine pomogao otvaranje skoro 3000 malih preduzeća u Srbiji.

Noć kupovine 2012
Tradicionalna manifestacija “Noć kupovine“ biće održana 4. maja u Nišu, a trajaće od 19 časova do ponoći. Karneval kupovine u Nišu biće organizovan u Tržnom centru “Forum“ u preko 100 radnji.

Svečano otvaranje noći kupovine u Nišu će biti održano u Obrenovićevoj ulici ispred Forum tržnog centra.