Nišville jazz festival konkurs za Nišville volonterski tim 2012 koji će, kao i prethodnih godina, biti značajna karika festivala. Zbog velikog interesovanja volontera iz Srbije, regiona ali i iz zapadne Evrope, ove godine biće angažovano 350, a konkurs je otvoren do 15. jula.
Prijavljivanje je preko sajta www.nisville.com
Klikom na baner „Traže se volonteri“ preuzma se formular koji kandidati treba da popune i uz jednu fotografiju pošalju na e-mail volunteers@nisville.com . Kandidati treba da imaju minimum 15 godina, a oni koji budu ušli u uži izbor biće kontaktirani za intervju isključivo e-mailom u roku do sedam dana po zatvaranju konkursa. Eventualna pitanja poslati na e-mail volunteers@nisville.com .
Volonteri će biti raspoređeni u 12 sektora:
Pomoćnik vođe tima – Obavlja aktivnosti vezane za pomoć i podršku tim lideru u upravljanju sektorom;
Domaćin publike – Obavlja aktivnosti u festivalskom objektu vezane za doček publike, od pregleda karata do usmeravanja i sprovodjenja u festivalskom prostoru;
Domaćin muzičara – Obavlja aktivnosti vezane za doček muzičara, od pratnje do i sa festivalskog objekta do pružanja potrebne podrške i pomoći;
Domaćin zvanica – Obavlja aktivnosti vezane za doček gostiju u VIP sektoru, uz pružanje potrebne podrške i pomoći;
Pčelica – Obavlja aktivnosti vezane za realizaciju protokola tokom centralnih i pratećih festivalskih dešavanja, od dobrodošlice i podele poklona do uručenja festivalskih nagrada. Pčelica je zaštitni znak volontera;
Marketing – Obavlja aktivnosti koje se tiču reklame festivala, od aktivnosti vezanih za postavku reklama i pripremu reklamnih poklona do aktivnosti na reklamnim pultovima;
Press – Obavlja aktivnosti koje se tiču organizacije i realizacije press službe festivala;
Tehnička podrška – Obavlja aktivnosti vezane za podršku u pripremanju bina na centralnom festivalskom prostoru;
Logistika – Obavlja aktivnosti vezane za podršku tokom pripreme i realizacije pratećeg festivalskog programa;
Ketering služba – Obavlja aktivnosti vezane za osveženje i ishranu učesnika festivala;
Radionica – Obavlja aktivnosti vezane za organizaciju prostora i učesnika festivalskih radionica;
Obezbedjenje – Obavlja aktivnosti vezane za podršku službi obezbeđenja u festivalskog prostora.
Miriše cveće, cvrkuću ptice, vetar pirka, a sve mirno… Toliko mirno da dopire žubor potoka i lupkanje čeketala obližnje vodenice.
Domaćica Zorica veselo dočekuje goste u tradicionalnoj srpskoj nošnji, iznosi slatko od trešanja, sok od matičnjaka, zakuvava raženu kafu… Za to vreme njen muž Danijel već je zasenio goste. Krivi šubaru i ispreda razne priče iz vremena kada je u Jošanici nadomak Sokobanje nastalo domaćinstvo njegovih predaka i vodenica potočara.
Priča još i o tome kako se spavalo na slamaricama i u plevnju, kako su decu plašili vampirima i sotonama iz vodenice, kako je deda Stojan, čuveni ovčar i vidar, otvorio izvore lekovite vode…
Kuća Lazića večito je puna gostiju koji ne mogu da odole seoskom turizmu. I to ne samo domaćih. Pohodili su Laziće i Rumuni, Italijani, Mađari, pa i jedan Iranac prošle godine. Posebno su oduševljeni time što ih domaćini ne dočekuju kao goste, već kao svoje najrođenije. ZDRAVICA SA SOKOM OD MATIČNJAKA
Ovde vreme sporo teče i kao da se nije mnogo toga promenilo za poslednja dva veka. Potočara je maltene ista kao i 1888. godine kada je nastala. A bilo je nekada 37 vodenica u kraju, sada je ostala samo ova. I ona nije ukras u dvorištu Lazarevića, već se u njoj melju sve vrste žitarica, cela zrna. Danijel je još kao dete pomagao dedi i ocu u vodenici, tako je ispekao zanat.
Dvorište kroz koje protiče potok omeđeno je starim zgradama i vinovom lozom. Tu su rasprostrti stolovi za uživanje, odmaranje, ali i obedovanje. Zoričinoj kuhinji teško da neko može da odoli.
Brašno pšenice, raži, ovsa, ječma, kukuruza, tek ispalo ispod kamena potočare, Zorica pretvara u integralni hleb ispod sača, razna peciva, pite, kačamak i pohovani kačamak, pa i integralne palačinke. Koliko je nagrada dobila za svoje specijalitete, pripremanje zdrave hrane i gotovo zaboravljenih jela, ni sama više ne broji. KAD OČAJ NATERA NA USPEH
Počeli su Lazarevići da se bave seoskim turizmom iz nužde, onda kada su oboje ostali bez posla.
Danijel je bio poljoprivredni inženjer u jednoj firmi, a Zorica je radila prvo na recepciji u banji Jošanici, a zatim 22 godine na obližnjem otpadu.
Mislili su prvo da se bave samo mlevenjem integralnog brašna u vodenici, a onda su ljudi počeli da pristižu sa svih strana što zbog samog brašna i neobično očuvane vodenice, što zbog lekovitih voda po kojima je Jošanica poznata.
– U ovom kraju nema puno zagovornika pravog seoskog turizma. Šteta. Kroz seoski turizam treba da prikažemo našu tradiciju, običaje, predmete koji su nam ostali iz prethodnih vekova… Mi ništa novo nismo sagradili u našem dvorištu, ne želimo da se komercijalizujemo.
Njihova kuća je oko 300 metara udaljena od lekovitih izvora i lečilišta.
S početka 60-ih, kada je selo Jošanica proglašeno banjom, između izvora i njih bila je čistina, sada su se isprečile brojne vikendice i kuće.
Sve do početka devedesetih banja je odlično radila, cvetao je zdravstveni turizam.
A onda je sve zamrlo. Restoran je zatvoren, a lečilište s blatnom terapijom, izvori i park su prilično zapušteni i pusti. Putnik namernik može da popije kafu jedino kod Lazarevića. Sada ljudi u Jošanicu dolaze više zbog seoskog turizma i zdrave hrane. LJUDI JEL STE VIDELI VAMPIRA?
Golicaju maštu turistima i priče o vampirima kojih nije pošteđena nijedna vodenica.
– Uvek se šalimo na taj račun. Plašili su i nas, decu, nekada vampirima da bismo otišli rano da spavamo – seća se Danijel.
Zanimljivo je da i dalje kod njega u vodenicu dovode decu koja imaju poteškoća s govorom. Narodno verovanje kaže da će uz čeketalo zasigurno progovoriti, kao i da voda sa civuna (deo kroz koji prolazi voda pod pritiskom i okreće točak vodenice) otklanja kletve, pomaže ženama koje ne mogu da imaju decu ili imaju problema sa decom.
– To su naši običaji, stari paganski obredi koji su naročito zanimljivi strancima.
Svako ko odsedne kod Lazarevića ne propusti mazanje lekovitim blatom u samoj Jošanici, divne šetnje planinom, izlet do Sokobanje, Bovanskog jezera ili Vrela ispod Bukovika, gde izvire pet izvora jedan do drugog…
Gosti mogu da učestvuju i u okopavanju bašte, plevljenju, skupljanju sena, pripremanju zimnice, mešenju hleba…
Sektor informacionih tehnologija zabeležio je 80 odsto više oglasa za posao u 2011. godini u odnosu na druge oblasti, što je najveći trend rasta, pokazala je poslednja analiza sajta Poslovi.infostud.
Prekvalifikacija i sticanje obrazovanja iz ove oblasti su dobra odluka za pojedince – šanse za dobijanje posla su sve veće jer nema dovoljno IT stručnjaka na tržištu rada. Na osnovu iskustava iz zemalja u okruženju, predvidja se da će se ovakav trend rasta nastaviti ili, u najmanju ruku – održati.
Stara škola u niškom selu Kamenica na Čegru uskoro će biti preuređena u vinariju u kojoj će se godišnje prerađivati oko 100.000 kilograma grožđa. Proizvodnja bi trebalo da počne već posle ovogodišnje berbe grožđa, a projekat zajednički realizuju niška Uprava za poljoprivredu, Gradska opština Pantelej i Udruženje voćara i vinogradara „Čegar“.
Izgradnja Voćarsko-vinogradarskog doma „Čegar“, poznatijeg pod nazivom vinarija „Kamenica“, počela je 4. maja, a ovde će biti organizovan otkup grožđa, prerada i flaširanje vina, dok će se u degustacionoj sali održavati prezentacije. Objekat će imati i laboratoriju, koja će biti opremljena za analize u svim fazama proizvodnje.
- Vinarija „Kamenica“, osim proizvodne imaće i edukativnu, kao i turističku funkciju. Članovi Udruženja voćara i vinogradara dobiće prostor u kome mogu da organizju edukacije, seminare ili sastanke, a i turistički deo odnosi se na mogućnost organizacije vinskih tura – kaže za „eKapiju“ Predrag Vlaisavljević iz Uprave za poljoprivredu Grada Niša.
-Objekat vinarije biće u blizini spomeničkog kompleksa „Čegar“, koji posećuje veliki broj turista, koji će u budućnosti moći da posete „Kamenicu“ i probaju i kupe kvalitetna vina iz ovog kraja.
Rekonstrukcija stare škole, odnosno izgradnja i opremanje vinarije, košta oko 35 miliona dinara. Grad Niš već je obezbedio sredstva za prvu fazu, koja je vredna oko 15 miliona dinara, a preostalih 20 biće obezbeđeno u saradnji sa korisnicima prostora. Deo opreme, koji uključuje i najsavremeniju muljaču, već je kupljen, a preostalo je da se obezbede sudovi za prihvat vina (oko 200.000 litara).
Kako objašnjava naš sagovornik, prema planu adaptacije prvi deo vinarije bila bi prijemna linija koja bi prihvatala grožđe, odmah bi se vršila selekcija po kvalitetu, nakon toga bi se ono slalo u muljaču. Posle toga, proizvod će se upućivati do tankova u sali za fermentaciju, gde će biti obezbeđena kontrolisana temperatura. Zbog toga je, kako su nam objasnili, ovaj deo opremljen posebnim instalacijama. Ukupan prostor za fermentaciju ima oko 80 m2.
Prostorija za čuvanje vina nalaziće se u donjem nivou, ispod sale za fermentaciju. Neka vina će biti sremna za flaširanje za tri do 6 meseci, dok će pojedine vrste, pre nego što stignu do kupaca, u buradima biti i po nekoliko godina.
-Da bismo dobili kvalitetnu robu, neophodna je dobra edukacija proizvođača, pa je zbog toga obrazovna funkcija ove vinarije veoma važna. Upoznavaćemo voćare i vinogradare sa najsavremenijim metodama poljoprivredne proizvodnje – izjavila je načelnica Uprave za poljoprovredu Grada Niša Aleksandra Brzaković.
Za prezentacije, edukacije i savetovanja namenjena je prostorija koja će imati oko 50 kvadrata, a ona će imati i funkciju degustacione sale.
Tradicija niškog vinogorja seže do rimskog doba, a klimatski i zemljišni uslovi vekovima su omogućavali proizvodnju kvalitetnog grožđa i vina. Sedamdesetih godina minulog veka u niškom vinogorju loza je rasla na čak 6.000 hektara, a danas se govori tek o stotinak. Ipak, stvari idu na bolje, a članovi Udruženja „Čegar“ uložili su značajna sredstva u nove zasade vinove loze, od kojih se mogu očekivati vrhunska vina.
- Vinogradarstvo u niškom kraju se postepeno oporavlja, a težište je na sađenju novih vinograda. Proizvodnju je otežalo propadanje velikih podruma kao što su PIK, „Sićevo“ ili „Malča“, i nedostatak dobre tehnologije. Ova vinarija je odličan projekat, koji će omogućiti optimalne uslove za pravljenje vina – objašnjavaju u Upravi za poljoprivredu.
O opravdanosti ove investicije svedoči i podatak da niško vinogorje ima oko 50 ha novih zasada vinograda i 30 ha voćnjaka, dok se, prema rečima Aleksandre Brzaković u 2012. očekuje podizanje još dvedesetak hektara.
Selo Kamenica nalazi se u samom centru niškog vinogorja. Ministarstvo prosvete ustupilo je Gradu Nišu vlasništvo nad starom napuštenom školom, koja je bila u jako lošem stanju. Kada rekonstrukcija bude završena, a vinarija otvorena, Nišlije neće moći da prepoznaju ovu oronulu zgradu. Za tehničku obradu projekta, kako je za „eKapiju“ rekao Predrag Vlaisavljević, bio je zadužen MMD studio niz Niša.
Srebrna vina
Već na prvom zvaničnom nastupu, tokom Međunarodnog sajma vina „Župa 2012″ u Aleksandrovcu, Udruženje „Čegar“ osvojilo je čak šest medalja (4 srebra i dve bronze), za bela i crvena vina. Medalje su zaslužili Zlata Vidanović (srebro za „sovinjon beli“ i bronzu za „širaz“), Slobodan Todorović (srebro za „kratinu“), Živojin Bojić (srebro za „kaberne sovinjon“) i Slaviša Milojević (srebro za vino „Medijana“ i bronzu za „roze“).
Vina sa ovog područja za sada se mogu pazariti samo direktno u podrumima proizvođača, a cena po litru je od 150 do 200 dinara. Plasman preko vinarije „Kamenica“ omogućiće niškim vinarima i direktno učešće na tržištu.
Vino „Medijana“, od autohtone vrste grožđa posebno je zanimljivo, a kako najavljuju niški vinogradari, planirano je da za centralnu proslavu Milanskog edikta 2013. godine, naprave i predstave specijalno vino najvišeg kvaliteta.
Preduzeće „Koridori Srbije“ organizovalo je u zgradi Vlade Srbije javno otvaranje tehničkog dela ponuda za izbor najpovoljnijeg izvođača radova za izgradnju deonice Čiflik – Pirot (Istok), na autoputu E80, između Niša i bugarske granice.
Za izgradnju pomenute deonice Koridora 10 pristiglo je 25 ponuda zainteresovanih firmi, od toga 15 za lot 1 i 10 za lot 2, a ponuđači su iz Turske, Grčke, Kine, Italije, Češke, Hrvatske, Bugarske i drugih zemalja.
Kako je saopšteno iz preduzeća „Koridori Srbije“, nakon otvaranja tehničkog dela ponuda i ocene tehničke dokumentacije, biće održano, u okviru iste javne nabavke, i otvaranje finansijskog dela ponuda za izbor najpovoljnijeg izvođača radova.
Time se može najaviti početak izgradnje i poslednje preostale deonice istočnog kraka Koridora 10 na autoputu E80, na kojoj do sada nisu započeti radovi, a koji će biti pokrenuti tokom građevinske sezone 2012. godine.
Ugovor će biti dodeljen kompaniji koja je dostavila odgovarajuću ponudu sa najnižom cenom, a ponuda mora da zadovoljava i druge kvalifikacione kriterijume.
Bankarska garancija za ozbiljnost ponude je obavezna i iznosi za lot 1 800.000 EUR i za lot 2 1,8 mil EUR.
Lot 1 deonice Čiflik-Pirot čine trasa i mostovi na sektoru Čiflik – Staničenje, a lot 2 trasa, mostovi i tuneli na sektoru Staničenje – Pirot (istok) (petlja Pirot Zapad, tunel Sopot približne dužine 185 metara i tunel Sarlah približne dužine 477 metara).
Rok za izvođenje radova je 730 dana za svaki od lotova.
Pomoć za sedamnaest izbeglih porodica sa prostora Kosova i Metohije je stigla. Niška gradska uprava i Komesarijat za izbegla i raseljena lica, obezbedila je pomoć u građevinskom materijalu. Korisnici kažu da će im, iako mala, ova pomoć puno značiti za završetak radova na objektima koje su započeli. U gradskoj upravi navode, da bi u narednom periodu trebalo da bude još ovakvih projekata.
Share
Milorad Stošić, gradski većnik
Na konkurs Grada Niša i Komesarijata za izbegla i raseljena lica, za dodelu pomoći u vidu građavinskog materijala prijavilo se preko 40 porodica. Pomoć će dobiti njih 17. Svako od njih ima različit plan za utrošak materijala, ali se slažu u jednom. Dobro im je došao u ovom trenutku.
“Ja ću sa ovim materijalom da napravim krov, jer to mi treba već godinama, i veoma sam srećan zbog toga”, kaže jedan od dobitnika.
“Ovo je samo inicijalna kapisla, nije to neka pomoć, ali je dovoljna za početak”, ističe dobitnik pomoći.
U gradskoj upravi se nadaju da je ovo tek početak, i da će biti još prilika da se ovim ljudima pomogne. Ističu da je svako od onih koji su konkurisali morao da ispuni određene uslove.
“Svi su morali da ispune uslov da nemaju nekretninu na svoje ime, već da su započeli radove, to je samo jedna od njih”, kaže Milorad Stošić, gradski većnik.
Ukupna vrednost građevinskog materijala koji će biti podeljen porodicama iznosi skoro 6 miliona dinara. Svaka porodica dobija pomoć u vrednosti od 33 hiljada dinara.
Srbija ponovo može da izvozi krompir u Evropsku uniju jer je ukinuta zabrana uvedena 2000. godine, što otvara mogućnost da povećamo domaću proizvodnju, izjavio je za Tanjug Branislav Gulan iz Privredne komore Srbije (PKS).
Krompir bismo, kako je objasnio, mogli da gajimo na 100.000 hektara i godišnje proizvodimo oko milion tona.
Proteklih godina ta kultura se u Srbiji prosečno gajila na 78.000 hektara i prosečno smo dobijali po hektaru 11,5 tona, ukupno oko 900.000 tona.
Odluku da se Srbiji ponovo dozvoli izvoz krompira u EU donela je 24. aprila Evropska komisija jer je u Srbiji iskorenjena prstenasta trulež krompira koju je prouzrokovala bakterija clavibacter.
U odluci Komisije je navedeno da je od 2009. do početka ove godine u svojim izveštajima Srbija pokazala da je sprovedena potrebna kontrola i procedura kojom je iskorenjena ta bakterija.
Srbija može biti atraktivna za investitore iz Latinske Amerike i da predstavlja “proizvodnu odskočnu dasku” za kompanije koje žele da svoju robu plasiraju na tržišta Evropske unije i Istoka, ocenio je potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović.
Potrpedsednik Vesović je kao prednosti Srbije, naveo blizinu tržištu EU i članstvo u Uniji u perspektivi, ali i izuzetno dobre trgovinske odnose i logističku poziciju u odnosu na tržišta Bliskog i Srednjeg Istoka, Rusije, Belorusije, Kazahstana, Turske.
”Veoma je značajno da poboljšamo rad na prepoznatljivosti i imidžu među privrednicima iz Latinske Amerike, jer za većinu njih Srbija je nepoznanica. Potrebno je da svi, od diplomatije do privrednih komora, pokušaju da tu sliku promene i unaprede”, rekao je Vesović.
Brazil u prvih šest ekonomija sveta
Latinska Amerika je u proteklih 20 godina daleko iznad i ispred onoga što mi pamtimo iz perioda do 1990-tih, naglasio je Vesović.
Najveća i najmnogoljudija latinoamerička zemlja Brazil ima jednu od najvećih perspektiva ekonomskog rasta i spada u prvih šest ekonomija u svetu, Čile je izuzetno značajan, Venecuela je zemlja sa najznačajnijim rezervama nafte i gasa.
“Ono o čemu treba da razmišljamo u budućnosti, jeste da njih dovedemo u Srbiju, da budu investitori. Da svoju proizvodnju za EU i druga tržišta lociraju ovde”, poručio je Vesović.
Potpredsednik PKS je kazao kako je ekonomska saradnja Srbije sa Latinskom Amerikom “na veoma skromnom nivou” i svodi se na svega nekoliko stotina miliona dolara isključivo trgovinske razmene, bez nekih viših oblika saradnje.
Izvoz iz Srbije je svega oko 10 miliona dolara, a jedan od razloga su veoma skupi troškovi prevoza.
“U strukturi cene robe koja bi se prodavala na tržištu Latinske Amerike skoro 40 odsto bi učestvovali troškovi prevoza, što naša privreda ne može da izdrži”, dodao je Vesović.
Latinska Amerika, koja obuhvata najznačajnije ekonomije, poput Brazila, Meksika, Argentine, Čilea, jeste mesto velikih proizvodnih centara, industrijskih i poljoprivrednih i to su ogromni proizvođači koji podmiruju velika tržišta, čak i Severnu Ameriku, ukazao je Vesović.
Potpredsednik PKS je podsetio da su građevinske kompanije iz Srbije “ostavile najznačajniji trag u tim zemljama” i da postoji potencijal za unapređenje saradnje.
“Neke od njih još uvek rade, imaju izuzetno dobre reference”, rekao je Vesović dodajući da sansa srpske privrede može da bude i sektor informatičkih tehnologija (IT), proizvođači softvera, kao poljoprivredno-prehrambeni inženjering.
Šesti školski sajam virtuelnih privrednih i osiguravajućih društva biće održan u subotu od 9:30h do 12:30h na Trgu kralja Milana.
Učenici Pravno-poslovne i Ekonomske škole iz Niša na sajmu će predstaviti virtuelna preduzeća svojih škola.
Takođe, ovom prilikom će biti izvedena pokazna vežba tehničara zaštite od požara, kao i likovna kolonija profesora ove škole.
Na štandovima u centru grada biće predstavljen rad školskih timova po sektorima, praktična nastava u realnim preduzećima, kao i projekat razmene učenika „Partnerstvo na delu“ u kome je učestvovala ova niška škola.
Narednih dana u Nišu se održava obuka u okviru Projekta razvoja socijalnog preduzetništva.
Na ovom seminaru okupljeno je oko 30 učesnika iz kancelarija za lokalni i ekonomski razvoj, zavoda za zaposljavanje i socijalno, lokalnih samouprava, nevladinih organizacija i drugih institucija ili uduženja sa juga Srbije koje mogu direkno sarađivati i doprineti razvoju socijalnog preduzetništva.
Ovaj projekat ima za cilj poboljšanje socio-ekonomskog razvoja i promovisanje alternativne ekonomije.
Alternativnu ili socijalnu ekonomiju čini poslovanje socijalnih preduzeća. Ta preduzeća, zapravo su autonomne organizacije koje funkcionišu kao nevladine organizacije.
Ona proizvode robu i pružaju usluge, ali sa ciljem da rade za dobrobit zajednice i imaju ograničene materijalne interese.
Socijalna preduzeća formiraju pripadnici marginalizovanih i socijalno ugroženih grupa, pa zato ona često zamenjuju javne programe socijalnih ustanova.
- Sve više se stavlja fokus na socijalno preduzetništvo jer nam je to jedno od mogućih rešenje. To nije čarobni štapić kojim ćemo u potpunosti rešiti problem nezaposlenosti, ali je nešto što je korisno i što mnogima može biti od pomoći – rekla je Jelena Milovanović iz Tima Vlade Republike Srbije za smanjenje siromaštva.
Za razliku od drugih, ovakav vid preduzeća pored ekonomskih ima i socijalne ciljeve.
Dejan Milošević, direktor organizacije Protekta, objasnio je da se socijalnim preduzetništvom ostvaruje korist, ali se daje i doprinos lokalnoj zajednici. On je rekao da iako postoji puno programa koje Zavod za zapošljavanje predstavlja, dešava se da se ta preduzeća brzo zatvaraju jer nema saradnje sa državom.
Tokom predstavljanja projekta socijalnog preduzetništva, gradska većnica Dušica Davidović rekla je da bi „u narednom periodu grad Niš trebalo da radi na osnaživanju Roma, kao i osoba sa invaliditetom jer nam zakoni nisu od koristi ako ne osnažimo žene i žensko preduzetništvo i poljoprivredu“.
- Srbija treba da nađe svoj model preduzetništva i način da ova ograničena sredstava koja stoje na raspolaganju budu iskorišćena na najbolji mogući način. Tokom ovog okupljanja imamo mogućnost da to zajedno definišemo – rekla je Jelena Milovanović iz Tima Vlade Srbije.
Na osnovu primera iz drugih zemalja zaključeno je da naročito u godinama ekonomske krize socijalno preduzetništvo uzima maha i pokazuje se njegov pravi značaj.
Obuke za socijalno preduzetništvo održane su u Beogradu, Kragujevcu, Zaječaru, Novom Sadu, Subotici i Novom Pazaru, a od polaznika se očekuje da u svojim institucijama i organizacijama prenesu ideju i način postojanja socijalnog preduzetništva. Autor Jelena Cvetković Izvor Južne vesti | Niš
ilustracija; foto: staklenozvono.rs
Narednih dana u Nišu se održava obuka u okviru Projekta razvoja socijalnog preduzetništva.
Na ovom seminaru okupljeno je oko 30 učesnika iz kancelarija za lokalni i ekonomski razvoj, zavoda za zaposljavanje i socijalno, lokalnih samouprava, nevladinih organizacija i drugih institucija ili uduženja sa juga Srbije koje mogu direkno sarađivati i doprineti razvoju socijalnog preduzetništva.
Ovaj projekat ima za cilj poboljšanje socio-ekonomskog razvoja i promovisanje alternativne ekonomije.
Alternativnu ili socijalnu ekonomiju čini poslovanje socijalnih preduzeća. Ta preduzeća, zapravo su autonomne organizacije koje funkcionišu kao nevladine organizacije.
Ona proizvode robu i pružaju usluge, ali sa ciljem da rade za dobrobit zajednice i imaju ograničene materijalne interese.
Socijalna preduzeća formiraju pripadnici marginalizovanih i socijalno ugroženih grupa, pa zato ona često zamenjuju javne programe socijalnih ustanova.
- Sve više se stavlja fokus na socijalno preduzetništvo jer nam je to jedno od mogućih rešenje. To nije čarobni štapić kojim ćemo u potpunosti rešiti problem nezaposlenosti, ali je nešto što je korisno i što mnogima može biti od pomoći – rekla je Jelena Milovanović iz Tima Vlade Republike Srbije za smanjenje siromaštva.
Za razliku od drugih, ovakav vid preduzeća pored ekonomskih ima i socijalne ciljeve.
Dejan Milošević, direktor organizacije Protekta, objasnio je da se socijalnim preduzetništvom ostvaruje korist, ali se daje i doprinos lokalnoj zajednici. On je rekao da iako postoji puno programa koje Zavod za zapošljavanje predstavlja, dešava se da se ta preduzeća brzo zatvaraju jer nema saradnje sa državom.
Tokom predstavljanja projekta socijalnog preduzetništva, gradska većnica Dušica Davidović rekla je da bi „u narednom periodu grad Niš trebalo da radi na osnaživanju Roma, kao i osoba sa invaliditetom jer nam zakoni nisu od koristi ako ne osnažimo žene i žensko preduzetništvo i poljoprivredu“.
- Srbija treba da nađe svoj model preduzetništva i način da ova ograničena sredstava koja stoje na raspolaganju budu iskorišćena na najbolji mogući način. Tokom ovog okupljanja imamo mogućnost da to zajedno definišemo – rekla je Jelena Milovanović iz Tima Vlade Srbije.
Na osnovu primera iz drugih zemalja zaključeno je da naročito u godinama ekonomske krize socijalno preduzetništvo uzima maha i pokazuje se njegov pravi značaj.
Obuke za socijalno preduzetništvo održane su u Beogradu, Kragujevcu, Zaječaru, Novom Sadu, Subotici i Novom Pazaru, a od polaznika se očekuje da u svojim institucijama i organizacijama prenesu ideju i način postojanja socijalnog preduzetništva.
