Autor M.S. Izvor Južne vesti | Niš

Palata sa oktogonom; foto: Blic/Kokan Kamenov

Ako sve bude kako je predviđeno, ovaj vredni istorijski spomenik trebalo bi da bude zaštićen i dostupan posetiocima do 2013. godine.

Reč je o „Palati sa oktogonom“, objektu na izlazu iz Tvrđave prema tehničkim fakultetima, za koju pojedini arheolozi veruju da je zapravo to bila palata Konstantina Velikog. Da li je ta teza tačna do sada nije utvrđeno, ali treba imati u vidu da istraživanja nisu obavljana pune 23 godine.

Direktor niškog Zavoda za zaštitu spomenika Mile Veljković pojašnjava da su ovim tenderom predviđeni radovi na konzervaciji, koji bi trebalo da budu okončani do kraja leta.

- Konzervatorski radovi bi trebali da se završe za 20tak dana od dana početka radova. Potrebno je obaviti potrebnu proceduru kako bi se krenulo sa mrtve taške. Ovaj mali istraženi segment palate koja se prostire na oko 60 metara u širini i 80 metara u dužini biće spreman za sve posetioce tokom 2013. godine kada se u Nišu obeležava 1.700 godina Milanskog edikta – rekao je Veljković.

Zanimljivost je da su u ovoj palati zabeleženi velelepni mozaici, freske, podno i zidno grejanje. Upravo to, po mišljenju arheologa, dovoljno ukazuje da je u antičkom Naisusu samo car Konstantin mogao da ima takav monumentalni objekat.

Za sada se zna da je nastanak ovog luksuznog objekta vezan za sredinu 4. veka, što je potvrđeno nađenim novčića imperatora Maksima Dae u jednom od zidova oktogona.

Palata je otkrivena slučajno, 1989. godine, tokom istraživanja zidova niške Tvrđave.

Međutim, radovi na njenoj restauraciji ili konzervaciji nikada nisu otpočeti.

U izjavi za Blic, marta 2011. godine, direktor niškog Zavoda za zaštitu spomenika Mile Veljković najavio je da će novac za nastavak radova biti tražen od Grada i Republike, a da će u suprotnom biti zatražena dozvola da se objekat ponovo sačuva „za neko bolje vreme“.

- Zidovi visoki tri metra na pojedinim mestima su sada upola niži. Bolje da je nismo ni otkrili – rekao je tada Veljković.

Svet je jednu razmenu udaljen od tebe!
Program internacionalne razmene

Kažu da put od 1000 milja počinje jednim jedinim korakom. Preko 16.000 ljudi je iskoristilo mogućnost da
preko AIESEC programa internacionalne razmene otpočne svoje putovanje.

AIESEC na Ekonomskom fakultetu i ovog leta pruža priliku studentima svih godina, fakulteta i proseka, kao i
brucošima, da učestvuju u programu razmene i da provedu 6 nedelja u inostranstvu.
Postanite i Vi deo internacionalnog tima koji će ovo leto provesti na AIESEC razmeni.

Kroz rad na projektima imate priliku da pozitivno utičete na društvo, a kroz to steknete profesionalno iskustvo i
znanje. Ekologija, socijalna inkluzija, kulturna tolerancija, rad sa decom ili preduzetništvo su samo neke od tema
kojima se ovi projekti bave. Družite se sa ljudima iz celog sveta, steknite prijatelje za ceo život i stvorite mrežu
kontakata koja obuhvata 110 zemalja.

‘’Otišao sam na praksu očekujući zanimljivo životno iskustvo, a dobio sam mnogo više. Internacionalni tim, sa kojim
sa radio na projektu, su činili studenti iz celog sveta: Kanade, Amerike, Kine, Koreje, Gane, Etiopije i oni su sada
moji bliski prijatelji’’ – Miroslav, Češka

Upoznajte se sa čarima Indije, osetite miris prave brazilske kafe, prošetajte se kineskim zidom, vidite spoj Istoka
i Zapada. Kroz rad i druženje sa ljudima iz celog sveta, upoznajte kulturu druge zemlje i steknite neverovatno
iskustvo.

’’Odlazak u Indiju mi je bio jedan od najboljih životnih iskustava. Naučila sam koje su mi mogućnosti i granice. Za
ovaj korak je svakako potrebna hrabrost, ali nakon nekog vremena počneš zaista da se osećaš kao da si tamo gde
treba da budeš’’ – Milica, Indija

Vaša priča počinje na ovoj adresi www.ef.aiesec.org.rs.
Prijavite se i započnite svoju avanturu.

Ako ovog leta svoje uspomene ipak odlučite da stvarate u Beogradu, iskoristite vreme na najbolji mogući način,
volontirajući na nekom od projekata ACTiviraj se ili Život bez granica i budite nečiji najlepši deo detinjstva.

AIESEC je međunarodna platforma namenjena mladim ljudima koji teže da otkriju i razviju sopstvene
potencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo. Od 1948. godine AIESEC stvara mlade lidere u 110 zemalja
sveta, radeći u partnerstvu sa kompanijama i univerzitetima. Mladim ljudima se pruža mogućnost da se uključe u
globalni program razmene i da kroz inovativan proces razvoja steknu izuzetno lidersko i praktično iskustvo.

Sofija Đurović
Tim za odlazeću razmenu
AIESEC Ekonomski fakultet
Mobilni: 064/ 34 92 956
E-mail: Sofija.djurovic@aiesec.net
Coka_11@hotmail.com

AIESEC Srbija | Kamenička 6 | 11000 Beograd | Srbija
Telefon/Fax: +381.11.262.1455 | www.aiesec.org.rs | office@aiesec.org.rs

Nišlija Ivan Stošić (16), učenik drugog razreda odeljenja za obdarene fizičare Gimnazije “Svetozar Marković” iz Niša, od 2008. do danas na svakom takmičenju iz matematike, fizike ili informatike osvojio je jedno od prva tri mesta. Ivan ima sve petice, a najteže mu ide srpski jezik, jer kako kaže, ne voli puno da čita.

U slobodno vreme svira gitaru, bavi se akrobatikom, a za učenje potrebno mu je svega sat ili dva. – Od šestog razreda zainteresovao sam se za fiziku i ne pada mi teško nijedan zadatak, još tada sam krenuo da se takmičim i uvek osvajao jedno od prva tri mesta. Fizika, matematika i informatika, to su moje najdraže oblasti, u šestom razredu osvojio sam dve medalje, u sedmom tri, u osmom šest, u prvoj godini pet, a od početka ove godine do sada već imam pet medalja, ali tu nije kraj – započinje priču Ivan.

Na republičkom takmičenju iz fizike Ivan je osvojio prvo mesto, a takmičio se sa starijima od sebe, takođe je osvojio prvo mesto na takmičenju iz matematike, a drugo mesto na takmičenju iz informatike i sve to ove godine.   Ivan se sprema za olimpijadu iz informatike koja će se održati u septembru u Italiji, kaže da ne vežba puno i da veruje u sebe. Kvalifikacija za predstavnike iz Srbije je u toku, a on se trenutno nalazi na drugom mestu.

- Ne provodim puno vremena učeći, jer dok sam u školi ja dobro pazim i dobar deo gradiva i zadataka vežbam na času. Kada se vratim iz škole, završim zadatke, najduže dva sata provedem učeći, a zatim se okrećem svakodnevnim aktivnostima – akrobatika, tenis, igrice, a sve češće sviram gitaru, i prilično mi dobro ide – priča Ivan. Ovaj šesnaestogodišnjak kaže da bi voleo da ostane u svom gradu nakon studija, a kako mu je uzor Aleksandar Ilić koji je završio istu školu i trenutno radi u „Fejsbuku“, on kaže da bi voleo da ode na usavršavanje van Srbije, ali da se vrati u svoj rodni grad. – Pomažem svima kojima treba moja pomoć oko nekog predmeta. Nakon gimnazije upisaću Prirodno-matematički fakultet, fiziku ili informatiku. Obožavam informatiku, pa se iskreno nadam da će mi se pružiti šansa da svoje znanje baš kao i Aleksandar usavršim u inostranstvu, a onda se vratim u rodni grad, da to znanje podelim sa kolegama. Voleo bih da nakon usavršavanja otvorim privatnu firmu i ostanem u Nišu – završava Ivan.

Prema potpisanom Sporazumu o socio-ekonomskoj saradnji za 2012. godinu, treću godinu zaredom nastavljena je saradnja kompanije NIS a.d. i Grada Niša.

Ovaj sporazum, čija je vrednost deset miliona dinara, predviđa podršku NIS-a pri realizaciji projekata od značaja za Grad Niš, ali, za razliku od predhodne dve godine, uveden je nov princip raspodele novčanih sredstava: 50 odsto sredstava raspodeljuje Grad samostalno, a preostalih 50 odsto namenjeno je za projekte koji su izabrani putem Javnog konkursa.

Udruženja, humanitarne i nevladine organizacije, pojedinci – mladi talenti i ostali zainteresovani samostalno su konkurisali za podršku NIS-a projektima iz oblasti sporta, kulture, ekologije, nauke i humanitarnih delatnosti.

Komisija je odlučila da se ove godine Udruženju samohranih majki – Niš dodeli 200 hiljada dinara za projekat „Program pomoći biološkim porodicama u odrastanju dece sa smetnjama u razvoju“, tri miliona dinara Nišvil xez festivalu, 400 hiljada dinara Omladinskoj filharmoniji Grada Niša za učešće na muzičkom festivalu u Rimu, 400 hiljada dinara Niškom grafičkom krugu za projekat „Internacionalno bijenale male grafike“, 400 hiljada dinara Udruženju ANIMA za Međunarodnu dečju koloniju crtanog filma, 200 hiljada dinara Agro-turističko-ekološkom udruženju „Za Jelašnicu“ za Letnji turnir u basketu i 400 hiljada dinara Narodnom pozorištu u Nišu za projekat „Festival monologa/Izvođačke umetnosti“.

Primaoci sredstava za realizaciju navedenih projekata biće kontaktirani od strane NIS a.d. Novi Sad, u periodu od 25.06. do 06.07. radi sklapanja donatorskih ugovora kojima će se precizirati sva prava i obaveze strana potpisnica.

Autor Jelena Cvetković Izvor Južne vesti | Niš

„Sajam zanatstva Niš 2012″ biće otvoren u petak od 12h u restoranu „Sinđelić“ u Nišu.

Ovo je drugi po redu sajam zanatstva koji se organizuje u Nišu i biće međunarodnog karaktera.

Organizatori najavljuju učešće oko 40 predstavnika zanatlija i preduzetnika različitih profila.

Tokom manifestacije biće održana i modna revija.

Sajam organizuje „Unija zanatlija i preduzetnika Južni region Srbije“.

Autor Jelena Cvetković Izvor Južne vesti | Niš

Besplatna obuka za zlatovez održava se narednih dana u Nišu i vodi je Bojana Šikuljak iz Sarajeva, dugogodišnji nastavnik praktične nastave iz ovog zanata.

Među polaznicama ovog neobičnog kursa ima i devojaka i starijih žena. Zlatovez je tehnika veza u kojoj se koristi zlatni i svileni konac i srebrna srma.

Bojana Šikuljak je objasnila da zlatovez potiče sa vizantijskih dvorova i da je najčešće korišćen za ukrašavanje odeće dvorjana i sveštenika, kao i ikona.

Ona je vez učila u Novom Sadu od žene koju su učile monahinje iz srpskih manastira, gde se ova tehnika još neguje.

- Stari zanati su deo istorije i kulture jednog naroda. Čuvanjem starih zanata čuva se i tradicija naroda, a u ovom slučaju je reč o zanatu kojim se retko ko danas bavi – Blagoje Stanisavljević, predsednik zanatske komore Niš.

Organizatori kažu da je motiv za organizovanje kursa bio „želja da se sačuva za buduća pokoljenja“.

Kako je najavio Stanisavljević radovi koje će polaznice napraviti tehnikom zlatoveza biće prodavani kao suveniri povodom obeležavanja 1.700 godina od Milanskog edikta.

Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije (NSZ) danas je dodelila 45 ugovora za subvencionisanje samozapošljavanja, vrednosti po 160.000 dinara.

Direktor NSZ Dejan Jovanović izjavio je prilikom dodele ugovora da će ove godine biti podeljeno ukupno 200 miliona dinara za pomoć za pokretanje sopstvenog posla i istakao da je razvoj privatnog preduzetništva veoma važan za prevazilaženje ekonomske krize.

Medju 45 potpisnika ugovora o subvenciji, koji su na evidenciji NSZ, ima advokata, frizera, kozmetičara, turizmologa.

Oni su dužni da rade narednih godinu dana i da uredno izmiruju obaveze i plaćaju poreze i doprinose.

Jovanović je kazao da je u protekle četiri godine na taj način subvencionisano 11.635 projekata. Iskustva su pozitivna: 70 odsto onih koji pokreću preduzetništvo, uspeju da ga realizuju.

U Srbiji oko milion ljudi radi u malim i srednjim preduzećima i država mora to da podržava ako želi da se razvija, jer preduzetništvo može da pomogne prevazilaženje krize, kazao je Jovanović.

Ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić sastao se danas u Beogradu sa čelnicima španske kompanije “FČ” koji su ponovo izrazili zainteresovanost za realizaciju velikih infrastrukturnih projekata gde učestvuje “Alpina”, od nedavno u vlasništvu te korporacije.

Španci su posebno zainteresovani za poslove po principu javnog-privatnog partnerstva, u čemu su naišli i na puno razumevanje ministra Mrkonjića.
“Mi bismo rado videli vasu firmu u izgradnji Koridora 11, na deonicama Obrenovac – Ub i Lajkovac – Ljig o čemu smo nedavno već razgovarali”, kazao je Mrkonjić, interesujući se kada se može očekivati njihova prva konkretnija ponuda.

Generalni direktor FČ Francisko Kordoba Donado i regionalni menadžer Hoze Luis Fernandez, po drugi put u poslednjih mesec dana doputovali su u Beograd kako bi se sastali sa resornim ministrom.
“Naša kompanija prisutna je na svim većim tržištima u regionu, a Srbiju i Hrvatsku, pa i Makedoniju, odredili smo kao glavni prioritet za poslove u bivšoj Jugoslaviji”, istakao je Kordoba.
Kordoba i Hernandez obećali su ministru da će u roku od dva meseca, posle neophodnih analiza, predložiti program realizacije tog posla na Koridoru 11 po principu javnog-poslovnog partnerstva, kao i način rukovodjenja projektom.
O njihovom predlogu konačni sud daće Vlada Srbije, a predhodno i odgovarajući timovi stručnjaka i banke koje treba da provere i finansijsku isplativost projekta.
Gosti su obavestili ministra i o razgovorima koje imaju oko putarskih poslova u Makedoniji, a koji su takođe vezani za dalju realizaciju Koridora 10 ka krajnjem jugu Evrope, a o cemu su ministar Mrkonjić i makedonski ministar saobraćaja takođe nedavno razgovarali.
Sastanku su prisustvovali i direktori “Alpine” za Srbiju Nevenka Pecan i Zoran Kostić, navedeno je u saopštenju Ministarstva za infrastrukturu i energetiku.

Američko-kanadska pivarska kompanija Molson kurs objavila je danas da je preuzela kompaniju Starbev, u čijem sastavu posluje i Apatinska pivara u Srbiji, za oko 2,65 milijardi evra.

U okviru kompanije Molson kurs posluje devet kompanija u centralnoj i istočnoj Evropi među kojima je i Nikšićka pivara.

Kako se navodi u saopštenju, akvizicija uključuje Staropramen, koji se prodaje u više od 30 zemalja širom sveta.

Mark Hunter, izvršni direktor Molson kursa za Veliku Britaniju i Irsku biće izvršni direktor nove poslovne jedinice, koja ima novi naziv – Molson kurs Centralna Evropa.

Molson kurs Centralna Evropa ima oko 4.100 zaposlenih i prodaje vodeće brendove na tržištima u Češkoj, Srbiji, Hrvatskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Slovačkoj.

Molson kurs je jedna od najvećih pivara na svetu, posluje u Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji.