Autor Jelena Cvetković Izvor Južne vesti | Niš ilustracija; foto: proaktiv.org.rs Do 1. avgusta otvoren je konkurs za prijavu mladih zainteresovanih da učestvuju u studijskim posetama koje će biti organizovane u Sjenici, Nišu, Novom Bečeju i Preševu. Studijske posete namenjene su predstavnicima omladinskih organizacija, a prema najavama organizatora planirano je učešće 20 predstavnika i to po pet iz svakog grada. Na konkurs može da se prijavi najviše 1 predstavnik po organizaciji, a prijavni formular možete preuzeti sa sajta Proaktiva i nakon popunjavanja poslati na mejl adresu office@proaktiv.org.rs. Studijske posete biće organizovane u okviru projekta „Multietnička riznica Srbije“ koji realizuje organizacija „Proaktiv“ iz Niša. Kako kažu u ovoj organizaciji, ideja je da se kroz međusobno upoznavanje i upoznavanje sa radom drugih organizacija utiče na smanjenje predrasuda i diskriminacije kod mladih u Srbiji i da se formira mreža mladih aktivista.

Kompanija Idea je pokrenula akciju „Jedan nišlija više“ u okviru koje će tokom celog meseca avgusta svakoj porodilji poklanjati K plus bebi paket.

Ovaj paket sačinjen je od Be-Be pelena i kozmetike za negu novorođenčadi. Za one mame koje rode dvojke ili trojke IDEA je pripremila specijalan poklon – kolica za blizance, odnosno trojke.

1.avgusta u 14h Regionalni direktor IDEE Slobodan Titin će u porodilištu Kliničkog centra Niš lično dodeliti donaciju svim bebama koje se budu rodile tog dana, kao i kolica za blizance koji su se rodili 30.jula. Svečanom uručenju prisustvovaće predstavnici Kliničkog centra Niš, kao i porodilje.

Predstavnici IDEE će jednom nedeljno posećivati porodilište i dostavljati najavljene donacije, dok će na kraju akcije svim roditeljima koji su dobili blizance, odnosno trojke IDEA pokloniti odgovarajuća bebi kolica.

IDEA na ovaj način nastavlja da sprovodi programe podrške lokalnoj zajednici. Akcija orijentisana na najmlađe sugrađane još jednom dokazuje da je IDEA kompanija koja neguje tradicionalne vrednosti i želi da pomogne porast nataliteta.

U IDEA prodavnicama još uvek traje akcija „U Idei kupujem niško“ koja kupcima prenosi poruku da svako od nas može da doprinese jačanju lokalne privrede, a time i očuvanju vlastitih radnih mesta. Takođe, u toku je i akcija “Danas Vam je rođendan” koja svakog dana obraduje veliki broj “slavljenika” popustom od 10%. Rođendanski popust se otvaruje uz priloženu legitimaciju koja potvrđuje identitet i datum rođenja i važi u svim prodavnicama.

Posle dve sedmice od počteka arheoloških radova na potezu nekadašnjeg Niteksa, u Nišu javnosti je prezentovano šta se to vekovima krilo ispod pogona nekadašnjeg tekstilnog giganta sa juga Srbije.

Za dve nedelje tim od 45 arheologa, arhitekata, antropologa, fotografa i radnika otkrili su 31 grobnu celinu od kojih je devet zidanih zasvedenih grobnica,12 zidanih i još 10 slobodno ukopanih grobova.
- Ova iskopavanja predstavljaju za sada najveća arheološka istraživanja na prostoru ranohrišcanske nekropole u Jagodin-mali. Pronalazak grobnica za nas je više nego očekivan, ali nas iznenađuje izuzetna grupisanost grobnih celina, njihov veliki broj na maloj površini, raznolokost i kvalitet grobnih konstrukcija, broj izvršenih sahrana i znacaj grobnih priloga – izjavio je vođa tima Toni Čerškov.

Prema njegovim rečima, pronađene grobnice svrstavaju se u red najznačajnijih spomenika ranohrišcanskog perioda i po značaju se mogu porediti sa nalazima na nekropolama velikih gradskih centara Pečuja, Solina kod Splita, Sofije i Soluna.
Način na koji su grobnice zidane i mnoštvo predmeta od stakla, keramike, čak i delovi platna koje je verovatno imalo svrhu pokrova ukazuju da se radi o grobnicama u koje su sahranjivani bogati građani koji su na ovim prostorima živeli izmedju IV i VI veka nove ere.

Svaka od zidanih grobnica ima na zapadnoj strani nišu u kojoj je smešten takozvani žižak, preteča kandila i lakrimarijum, posuda za sakupljanje suza.
U otkrivenim grobnicama nema predmeta od zlata ili nekih drugih plemenitih metala jer su sve sem jedne opljačkane, predpostavlja se još u antičko doba.
Kao poseban raritet Čerškov navodi otkriće pojasa izrađenog od kože sa bogatim bronzanim aplikacijama koji je pronađen uz lobanju u jednoj od grobnica. Za sada ovaj nalaz nije dostupan javnosti, smešten je u frižideru, a nakon obavljene reparacije i konzervacije verovatno će se naći u nekoj od muzejskih postavki.

Naravno, ono što je najviše interesovalo novinarske ekipe je dalja sudbina ovog nalazišta. Još, međutim, za sada nema preciznih informacija o tome.
Dr Gordana Jeremic iz Arheološkog instituta koja je član ovog velikog tima u Nišu kaže da ce tročlana komisija sastavljen od najeminentnijih srpskih arheologa u roku od 10-15 dana dati svoje mišljenje o tome kako valorizovati nalazište i predložiti šta dalje sa njim.
Ono što je za sada izvesno je da će istraživanje trajati do kraja ovog meseca, pa je vrlo izvesno da ce biti i novootkrivenih grobnica i pokretnih nalaza.
Čerškov kaže da ima vrlo ozbiljnih indicija da se ranohrišcanske grobnice u ovom delu Niša protežu na površini od čitava dva kvadratna kilometra,a da su mnoge uništene izgradnjom brojnih objekata društvenog značaja ali i privatnim kučama, lokalima i poslovnim prostorom.
Privredno društvo Beneton Srbija na čijem se prostoru nalazi lokalitet, „odrešilo je kesu“, i radove na arheološkim istraživanjima do sada finansiralo sa svojih tri miliona dinara.

Od 30. jula do 3. avgusta kompanija „Delez Srbija“ odobravaće nezaposlenima popust od 10 odsto na račune u svom maloprodajnom lancu Maxi supermarketa, najavljeno je danas iz tog trgovinskog lanca.

 Tokom pet radnih dana nezaposleni će moći da kupuju sa popustom koliko god puta žele, i bez obzira iznos na računu, dobijaju popust.

Potrebno je samo da donesu potvrdu o nezaposlenosti koja se dobija u  Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
U beogradskim objektima, dovoljno je pokazati Bus Plus legitimaciju za nezaposlene.
Ova akcija organizuje se drugi put jer je, kako kažu u „Delezu“, prethodna naišla na dobre reakacije potrošača, navodi se u saopštenju.

Izvoz Fijatovih automobila proizvedenih u Kragujevcu počinje u avgustu, najavio je danas premijer Ivica Dačić.

Dačić je tu informaciju dobio od rukovodstva fabrike „Fijat automobili Srbija“ i da će u prvoj fazi 14 vozova sedmično prevoziti automobile za izvoz.

Premijer je ocenio da će izvoz Fijatovih automobila iz Kragujevca značiti veliki podsticaj za srpsku ekonomiju.

„To je veliki podsticaj za srpsku ekonomiju“, rekao je Dačić.

Dačić je podsetio da u Srbiju sutra dolazi italijanski minister spoljnih poslova Djulio Terci i izrazio uverenje da će dve zemljeojačati privrednu saradnju.

Premijer je najavio da će formirati i Nacionalni savet za ekonomski oporavak, a ponovio je i da će do septembra biti utvrdjene mere za očuvanje makroekonomske stabilnosti i oporavak privrede.

Sa Dačićem je na otvaranju puta u selu Ratari bio i potpredsednik vlade i ministar za rad Jovan Krkobabić.

Krkobabić, iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije, ponovio je da će vlada voditi računa o penzionerima, socijalno ugroženim, kao i o trudnicama.

Predsednik PUPS-a je istakao da neće biti zamrzavanja plata i penzija, kao i da će penzionerima sa primanjima manjim od 15.000 dinara mesečno biti isplaćena 13. penzija. To će biti uradjeno u
ratama na četiri meseca po 5.000 dinara.

U industrijskoj zoni Veliko polje u Svilajncu danas je otvoren novi pogon Fabrike cevastih radijatora preduzeća Neša komerc i to je prva fabrika koju je u zoni otvorio domaći investitor.

Fabrika se prostire na 3.000 kvadratnih metara i u nju je uloženo oko milion evra. Preduzeće zapošljava 35 radnika, a u novoj fabrici posao će dobiti od 10 do 20 radnika u zavisnosti od potreba.

Vlasnik fabrike Miodrag Ognjanović planira da uveća proizvodnju i poveća izvoz za 40 odsto. Ova fabrika radijatore izvozi u zemlje regiona, a u planu je izvoz u sve zemlje Evropske unije.

Svečanom otvaranju fabrike prisustvovao je i predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović koji je rekao da opština brojnim olakšicama podstiče domaće privrednike da ulažu u svom gradu.

U Industrijskoj zoni u Svilajncu fabrike su do sada otvorili japanski Panasonik, izraelska kompanija „Grin only“ i holandsko švajcarska firma „Tri stan fresh produce“.

Prilikom intervjua za posao poslodavac najpre razmatra vašu radnu biografiju, ali čak i u slučaju da vaš CV ne svedoči o bogatom iskustvu i obrazovanju, ipak bi trebalo da aplicirate za radno mesto jer nedostatke iz biografije lako možete pretvoriti u prednosti.Iako je radno iskustvo prednost, to nije jedino što poslodavac zahteva od potencijalnog zaposlenog. Zato, ako uočite primamljiv oglas za posao, a smatrate da niste dovoljno iskusni za poziciju koja se nudi, nemojte odustajati. Prema rečima Mirke Pejanović, konsultanta iz Centra za upravljanje projektima, svaki nedostatak u radnoj biografiji može se prevazići naglašavanjem onoga što je pozitivno.

- Ako ne možete da se pohvalite bogatim iskustvom u struci, u razgovoru sa poslodavcem stavite naglasak na obrazovanje i znanja koja ste tokom školovanja stekli. Povežite prethodne aktivnosti sa veštinama potrebnim za poziciju za koju aplicirate. Na primer, ako ste tokom studiranja radili kao konobar, predstavite to kao dobar primer veština prodaje i komunikacije sa mušterijama – savetuje Mirka Pejanović. Sličan trik možete primeniti i u situaciji kada ne posedujete traženi stepen stručne spreme. – Ukoliko nemate neophodno obrazovanje, a bavili ste se istim ili sličnim poslovima, akcenat treba staviti na iskustvo. Ako to nije kršenje poslovne tajne, nabrojte uspešne projekte na kojima ste učestvovali i pokažite poznavanje principa rada, ključnih učesnika i opreme – ističe konsultant, uz napomenu da je na intervjuu dobro govoriti i o neformalnom obrazovanju, treninzima i kursevima koje je osoba pohađala na prethodnom radnom mestu.

Donacije Srbiji iz EU od 2000. iznose oko 2,2 milijarde evra. I države članice su Srbiji dodelile značajne donacije na osnovu bilateralnih odnosa. Srbija od 2007. godine prima bespovratnu pretpristupnu pomoć iz IPA programa, od čega se finansiraju projekti koji pomažu reforme sa ciljem pristupanja Srbije EU. Srbija svake godine povuče oko 200 miliona evra bespovratnih sredstava za projekte kojima upravlja Delegacija EU u Srbiji.

Zajedno sa Vladom Srbije određuje se kakvi će projekti biti finansirani, a najvažnije je da građani imaju direktnu korist. U proteklih pet godina izradili smo preko 600 stambenih jedinica za izbeglice i interno raseljene i zbrinuli 5.000 ljudi.

Izgradili smo dalekovod između Niša i Leskovca i postavili filtere za otpepeljivanje na Termoelektranu „Nikola Tesla B“. Nabavili smo opremu za rano otkrivanje raka kao i 252 ambulantnih kola. Unapredili smo sistem za prerađivanje otpadnih voda u Subotici, ulažemo u izgradnju Žeželjevog mosta.

Pomažemo reforme obrazovnog sistema, državne uprave, pravosuđa i mnogo drugih sektora. Sada se Srbija priprema da aplicira za akreditaciju za Decentralizovani Implementacioni Sistem (DIS) pretpristupnih fondova.

To znači da će Srbija samostalno upravljati korišćenjem fondova. Cilj je da se Srbija osnaži kako bi kasnije efikasno upravljala i fondovima EU kada postane članica.

Postojeći ugovori ne dozvoljavaju javno iznošenje više detalja o dolasku četiri kompanije iz EU, tri iz oblasti auto-industrije i jedne koja se bavi tekstilom, koje će investirati u nove proizvodne pogone u Srbiji.

U septembru će, rečeno je “Blicu” u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), moći da se saopšte detalji, a prva poslovna aktivnost donosilaca kapitala se može očekivati krajem godine.
Prema podacima SIEPA, proteklih godina je isplaćeno ulagačima 224 miliona evra ili u proseku 4.265 evra po novootvorenom radnom mestu. Za inostrane investitore je, osim besplatnog ustupanja zemljišta za gradnju pogona, u 2012. iz budžeta planirano kao podsticaj oko 45 miliona evra i to uglavnom kroz finansiranje zapošljavanja.

Ipak, Srbija je za prvih pet meseci ove godine privukla malo više od 400 miliona evra stranih investicija, što je za oko 25 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, kada je priliv bio 540 miliona. Najmanje povoljna strana ulaganja su ona koja imaju kreditni karakter, a najpoželjnija su ona koja počinju od nule.
- Moramo imati na umu da samo jedan deo od ukupne sume inostranih investicija podstiče razvoj, a posebno zapošljavanje. To su u najvećoj meri grinfild investicije, one koje počinju, što bi se reklo, sa gole ledine – kaže dr Miladin Kovačević.
U većem i ubrzanijem privlačenju stranih investitora, ima naravno i problema koje sami sebi pravimo. Dešava se, jedna je od ocena SIEPA, da ministarstva nemaju između sebe dobru komunikaciju, a ima i slučajeva kada se dve opštine ili dva grada otimaju oko istog stranog investitora.