Narodna biblioteka “Stevan Sremac” u Nišu opremila je savremenu elektronsku čitaonicu, u kojoj korisnici mogu da pristupe bazi podataka fonda, internetu, i nesmetano rade na kompjuteru. Ćitaonica ima sedamnaest računara, koji su, potpuno bespaltno, dostupni korisnicima preko celog dana. Ovo je jedan od načina kako Narodna biblioteka privlači nove, naročito mladje korisnike.

Kako joj samo ime kaže, ova čitaonica nije više samo soba za čitanje. Narodna biblioteka “Stevan Sremac” u Nišu, otvorila je savremeno opremljenu, elektronsku čitaonicu, kako bi omogućila korisnicima, da na brži i lakši način dodju do informacije ili knjige koja im je neophodna.

“Ovde korisnici mogu da pristupe našoj bazi podataka, internetu, da uče putem računara, potpuno besplatno.”, kaže direktor biblioteke Nebojša Vasić.”

“Naš cilj nije više da korisnici samo dodju, uzmu knjigu na čitanje, i onda je vrate, već da dobiju informaciju više, pristupe bilo kojoj bazi podata svuda u svetu”, kaže sistem inženjer u biblioteci, Aleksandra Adžić.

Direktor biblioteke kaže da nema krize za knjigu, jer se broj njihovih članova uvećava iz godine u godinu. I, ako su skeptici prognozirali odumiranje knjige, biblioteka to demantuje, jer iz godine u godinu beleži porast broja članova, i trenutno, na svim odeljenjima, od dečijeg do zavičajnog, ima preko 20.000 korisnika.

“Uveli smo mnoge pogodnosti, kako bi privukli što više korisnika, za starije od 65 godina, kao i za decu do sedme godine, sve usluge biblioteke su besplatne”, kaže direktor Nebojša Vasić.

Elektronska čitaonica zvanično, simbolično, počinje da radi na Svetog Savu. Ovde će istovremeno moći da radi sedamnaestroro ljudi, i, uz korišćenje slušalica, moguć je rad i sa svim audio i video materijalim

Autor Jelena Cvetković Izvor Južne vesti | Niš

Predstavnici Elektroprivrede Srbije i preduzeća „Naissus“ potpisali su ugovor o projektovanju i izgradnji četiri mini hidroelektrane, koje bi proizvodile struju za podmirivanje potrebe niškog komunalnog preduzeća, a višak bi bio usmeravan u sistem EPS-a.

Mini hidroelektrane trebalo bi da budu urađene na lokacijama Koritnica, Divljana, Vinik i Čukljenik.

Aleksandar Mitić, direktor JKP „Naissus“, kaže da će mini hidroelektrane omogućiti veliku uštedu niškom vodovodnom sistemu. Dobra strana projekta je i ta što je sve u skladu sa Uredbom Vlade o potsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

- Velika količina energije koju stvara potisak vode u cevovodima niškog vodovodnog sistema do sada je beskorisno rasipana, a istovremeno je ogromna količina struje trošena za rad crpnih stanica i prepumpnih sistema – kaže Mitić i dodaje da su problemi na realizaciji svedeni na minimum, jer gotovo svi tehnički preduslovi već postoje, pa tako radovi na izgradnji mogu brzo da počnu.

Mitić je objasnio da su lokacije planirane za gradnju „čiste“ u smislu urbanističkih uslova i imovinskih odnosa, i da na njima „Naissus“ već ima svoje objekte, tako da ima dovoljno prostora da izgradnja odmah može da počne.

Početak proizvodnje planiran polovinom naredne godine, a vrednost njihove izgradnje je 950.000 evra.

Saradnja EPS-a i preduzeća „Naissus“ deo je šireg projekta Elektroprivrede Srbije kojim je predviđena izgradnju osam novih i revitalizaciju 15 postojećih malih hidroelektrana u Srbiji, a ovaj projekat finansira Evropska Banka.

Autor Jelena Cvetković Izvor Južne vesti | Niš | Pirot | Prokuplje

YUROM Centar iz Niša predstavio je rezultate projekta “Osnaživanje Roma za pristup ekonomskim pravima” čija realizacija traje od decembra 2010. godine.

Projekat se realizuje u Topličkom i Pirotskom okrugu. Do sada je zaposleno 18 Roma, 4 je dobilo podsticajna sredstva za smozapošljvanje, a pokrenuta je i inicijativa za zapošljavanje 29 Romkinja u konfekcijskim preduzećima u Pirotu.

- Nisu oni zaposleni iz milosti ili zato što sad treba da glasaju za lokalnu vlast na izborima, nego zato što je procenjeno da ti ljudi treba da budu zaposleni po principima afirmativne mere, a delom i zato što su to i bivši radnici preduzeća “Prvi maj” – rekao je Osman Balić, direktor centra i koodinator projekta.

Tom prilikom najavljeni su i dalji planovi za osnaživanje Roma, među kojima je inicijativa Topličkog komiteta za ekonomsko jačanje da lobira za sredstva namenjena unapređenju ekonomskog statusa Roma u selima.

- Na sreću ne žive baš svi Romi u urbanim sredinama, nego ih ima i sa sasvim drugim karakteristikama u seoskim područjima i oni su šansa za razvoj romske zajednice – rekao je Balić.

Srđan Jordačijević, predsednik Regionalnog ekonomskog komiteta za Rome, a ujedno i načelnik Topličkog okruga, najavio je projekat za upošljavanje 250 seoskih domaćinstava Roma čija je vrednost 900.000 eura.

Prema njegovim rečima, sa načelnikom Pirotskog okruga prihvatio je obavezu, da u skladu sa funkcijom koju već obavljaju, a to je da budu u komunikaciji sa svim predstavnicima opština, da pored toga budu i predsednici EKROS komiteta za Rome. On kaže da je to najskromnije što su mogli da urade.

- Očekujem još veće zalaganje Nacionalne službe za zapošljavanje jer je bilo delimično dobro. Prema mojim saznanjima, nisu potrošena sva sredstva, koja su bila namenjena za zapošljavanje Roma u 2011. godini, tako da očekujem da u ovoj godini sve iskoristimo – rekao je Jordačijević.

Nedavno je u Prokuplju 12 osoba dobilo pomoć u okviru projekta „Podrška zapošljavanju i unapređenju životne sredine interno raseljenih Roma u Srbiji“.

Povodom 15 godina postojanja YUROM centra po prvi put je dodeljena i povelja za izuzetan doprinos u pokušaju da se problem romskog pitanja reši i da njihov položaj bude bolji. Ovo je ujedno i jedino priznanje koje je centar ikada dodelio.

Priznanje je dodeljeno Srđanu Jordačijeviću koji u je u proteklih 14 godina, koliko radi u Državnoj upravi, aktivno učestvovao u skoro svim projektima i seminarima vezanim za Rome.

- Srđan se, zaista, bez fola koji mi vrlo često srećemo kada se kontaktira sa nama, družio sa nama prethodnih godina, i ne samo družio, on je iz sve snage pokušavao da uradi ono što bi možda morala da bude dnevna obaveza svakog lokalnog funkcionera – rekao je Balić.

Uručujući “Priznanje za izuzetan doprinos u emancipaciji Roma” Balić je rekao da se nada da će Srđan ubuduće biti merna jedinica za odgovornog lidera.

Za subvencionisane stambene kredite, za koje će građani morati da daju pet odsto učešća, ove godine su iz budžeta predviđene 1,2 milijarde dinara. Vlada je uredbu usvojila pre dve nedelje, a za sada su samo tri banke potpisale ugovor sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje kredita (NKOSK), ali se očekuje da će većina njih učiniti tokom iduće nedelje, kada će biti poznati uslovi kreditiranja.

Nezvanično saznajemo da će banke ponuditi kamatnu stopu koja je uredbom maksimalno i propisana – od 4,5 odsto plus šestomesečni euribor, što je oko 6,1 odsto.

Saša Jovanović iz NKOSK kaže da su za sada tri banke potpisale ugovor o kreditiranju: Komercijalna, Inteza i Sosijete ženeral. U toku jučerašnjeg dana to je trebalo da uradi i Unikredit banka. Eurobanka EFG će to učiniti do kraja nedelje. Erste banka analizira program i razmatra varijante ponude, kao i Hipo Alpe-Adrija.

- Za klijente koji razmišljaju o kupovini stana, iznos potrebnog učešća uglavnom predstavlja prepreku, tako da smanjenje učešća sa deset na pet odsto može biti stimulans za određenju grupu klijenata koji su upravo iz tog razloga odložili kupovinu stana u 2011.

Takođe, niža kamatna stopa doprinosi manjoj rati kredita, za petnaestak evra mesečno, ako poredimo isti iznos kredita, na primer 50.000 evra za model iz prošle i model subvencije za ovu godinu – kaže za „Blic“ Nenad Lučić, ekspert za razvoj proizvoda Folks banke.
Uredbom je predviđeno da maksimalni iznos kredita može da bude 100.000 evra, uz najduži rok otplate od 30 godina, pri čemu korisnici kredita pet godina otplaćuju dotaciju države, a 25 godina pozajmicu banke.

Kredit će moći da uzmu i bračni parovi koji su stariji od 45 godina, s tim da u trenutku vraćanja poslednje rate starosna granica korisnika može da bude 70 godina.

Nepokretnost koja je predmet kupovine mora da bude novoizgrađeni objekat ili da je u postupku izgradnje. Uredbom se zabranjuje davanje u zakup nepokretnosti za čiju je kupovinu dobijen novac iz budžeta, do otplate kredita.

Vlade Republike Srbije je usvojila izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima, pa će ubuduće preko 42. 000 privrednih subjekata u Srbiji izmirivati ove obaveze prema svojim realnim mogućnostima, dok se ta obaveza ukida za zanatlije.

Promene, koje su usvojene na inicijativu Ujedinjenih regiona Srbije, su sigurno olakšanje za preduzetnike, a ubuduće će se naplata muzičkog dinara obavljati po novim pravilima.

Ovim promenama Zakona o autorskim i srodnim pravima stavlja se tačka na period od 2005. do kraja 2011. godine, kada su organizacije OFPS i SOKOJ pokrenule skoro 31.000 sudskih sporova protiv privrednih subjekata kojima su naplaćivali ove previsoke naknade, a koji su rezultovali sa preko 27.400 blokada računa. Ostaje još da se nađe rešenje za te sudske sporove.

Šta su, dakle, nova izmenjena rešenja:

Plaćanje u skladu sa realnim prometom i lokacijom
Desetine hiljada ugostitelja, hotelijera, trgovaca, saobraćajno-transportnih preduzeća, sportsko-rekreativnih centara i drugih biće obveznici ove naknade u skladu sa svojim realnim prometom i lokacijom na kojoj se nalaze.

Naknadu neće plaćati nakandu frizeri, pekari, stolari…

Zanatlije (obućari, stolari, frizeri, automehaničari, pekari, poslastičari i dr.) će u cilju održanja poslovanja i očuvanja radnih mesta biti u potpunosti oslobođeni plaćanja ovih naknada, što je i logično, jer u njihove objekte niko ne ulazi da bi slušao muziku, već da bi naručio (dobio) određenu uslugu ili proizvod.

Računa se samo kvadratura u kojoj se primaju potrošači

Maksimalna visina objedinjene naknade kod privrednih subjekata koji vrše javno saopštavanje (puštanje muzike u lokalima) ne može biti veća od 1.479 dinara (bez PDV) mesečno za lokale komercijalne površine do 50 kvm, to jest od 1.972 dinara (bez PDV) mesečno za lokale čija je komercijalne površina veća od 50 kvm. Prilikom određivanja kvadrature komercijalnih poslovnih prostorija računa se samo kvadratura u kojoj ugostitelji, trgovci i drugi primaju goste i potrošače, a ne kao i do sada pomoćne prostorije (kujna, toalet, skladišni prostor, itd).

AIESEC Srbija

Lokalna kancelarija Fakultet organizacionih nauka
Adresa: Jove Ilića 154 Beograd

www.fon.aiesec.org.rs

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Ne dopustite da se promene same dešavaju, budite deo njih!

Beograd – U periodu od 15. februara do 31. marta 2012. godine odžaće se seminari edukativnog karaktera  pod nazivom „Svet na dlanu“ i „Change³“, koji će biti realizovani od strane međunarodne studentske organizacije AIESEC. „Svet na dlanu“ i „Change³“ se održavaju u osnovnim i srednjim školama. Priliku da budu delegati na ovim seminarima imaće učenici iz 15 srednjih i preko 30 osnovnih beogradskih škola. Projekti obuhvataju teme kao što su tolerancija, diskriminacija i timski rad.

Ovi projekti se realizuju četvrtu godinu za redom. Broj zainteresovanih osnovaca i srednjoškolaca koji žele da prisustvuju seminarima, kao i kompanija koje žele da podrže ovaj projekat, iz godine u godinu se povećava. Cilj ovih seminara je da se kroz interaktivna predavanja i kreativne radionice osnovci i srednjoškolci podstaknu da razmišljaju o sebi i svojoj ulozi u društvu, obrazovanju, verskim i kulturnim razlikama i toleranciji. Delegati uče da cene prave vrednosti kao i na koji način da postanu kreatori svoje budućnosti. Predavači na seminaru su studenti Univerziteta u Beogradu koji će tokom dvodnevnog pripremnog seminara naučiti kako da na najbolji način iskoriste svoje potencijale i ostvare pozitivan uticaj na učenike osnovnih škola. Oni će time steći iskustvo i mogućnost da odu na stručnu ili razvojnu praksu u neku od 110 zemalja u kojima AIESEC postoji. Takođe, među predavačima na seminaru će biti i studenti iz Egipta i Rusije, čime delegati dobijaju priliku da se bolje upoznaju sa kulturama različitih zemalja.

Projekti „Svet na dlanu“ i „Change³“ se već godinama realizuju sa velikim uspehom. Dosadašji  broj polaznika premašio je dve hiljade, a među nekadašnjim učesnicima ovih seminara sada već ima i studenata diplomaca. „Ovi projekti su neverovatna prilika za sve mlade ljude da uđu u svet neformalne edukacije i pruža im mogućnost za sticanje novih vrsta znanja koja će im biti neophodna u daljem školovanju i koja će im pomoći pri kasnijem zapošljavanju“, kaže  nekadašnji učesnik seminara Milan Mihajlović sada uspešni student Fakulteta organizacionih nauka.

O AIESEC-u

AIESEC je međunarodna platforma koja omogućava mladim ljudima da otkriju i razviju sopstvene potencijale. Prisustvom na preko 2.100 univerziteta u 110 zemalja sa preko 60.000 članova, AIESEC je prepoznat od strane Ujedinjenih Nacija kao najveća studentska organizacija na svetu.

Više o seminarima možete saznati na internet stranici http://www.aiesec.org.rs/change3/ i http://www.aiesec.org.rs/svet-na-dlanu/

Za više informacija:

Andreja Ignjatović

Potpredsednik za odnose s javnošću

Mobilni: +381.64.27.48.388 

andreja.ignjatovic@aiesec.net   

www.fon.aiesec.org.rs