Poslato na 19 jun 2013 od admin
|
||||||||
Poslato na 19 jun 2013 od admin
|
||||||||
Poslato na 19 jun 2013 od admin
|
||||||||
Poslato na 19 jun 2013 od admin
| | Izvor: eKapija | ||
|
U Centru za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga uručeni su ugovori o sufinansiranju nabavke opreme organskim proizvođačima iz Jablaničkog i Pčinjskog okruga u okviru Regionalne šeme za sufinansiranje proizvodnih i drugih kapaciteta odabranih poljoprivrednih proizvođača koja je deo projekta „Podrška proizvodnji organske hrane u južnoj Srbiji“. Projekat finansira Austrijska razvojna agencija ADA, a sprovodi Centar za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga. Ugovore su dobili: Nebojša Antić i Slavoljub Stošić iz Trgovišta, Milan Tasić iz sela Korbevac kod Vranja, Milomir Ljubić iz sela Ivanje kod Bojnika i prerađivači „Šumsko blago“ iz Bresnice kod Vranja, „Strela“ iz Leskovca i „Ana“ iz Bosilegrada. Dobitnici grantova učestovali su u dva kruga javnog konkursa gde su pored tehničke dokumentacije konkurisali i sa marketing-investicionim planovima na osnovu kojih su rangirani. Marketing-investicioni planovi urađeni su u saradnji sa finansijskim ekspertima koje su zajednički angažovali Centar za razvoj i učesnici projekta, a u cilju podrške razvoju procesa oranske proizvodnje kako poljoprivrednika, tako i organizacija koje se bave preradom. Regionlna šema za sufinansiranje proizvodnih i drugih kapaciteta ima za cilj pomoć korisnicima projekta, poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima u nabavci potrebne opreme, mehanizacije, rasada, stoke, peradi ili pčelinjih rojeva, a u cilju poboljšanja proizvodnih kapaciteta za razvoj organske proizvodnje. Dobitnici sredstava su ujedno i korisnici projekta „Podrška proizvodnji organske hrane u južnoj Srbiji“, što je bio i jedan od uslova konkursa i do sada su aktivno učestvovali u obukama, savetovanjima, međunarodnim studijskim posetama, posetama i nastupima na domaćim i svetskim sajmovima, navedeno je na saopštenju Centra za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga. |
||
Poslato na 19 jun 2013 od admin
|
||||||||||
Poslato na 19 jun 2013 od admin
| | Izvor: seebiz.eu | ||
|
Belgijska kompanija „Besix Group“, glavni izvođač radovaprojekta „Luštica Bay„, izabrala je lokalnog podizvođača radova podgorički „Bemax“ za izgradnju apartmanskog kompleksa u budućoj marini projekta „Luštica Bay“. - „Besix“ i podizvođač „Bemax“ će biti nosioci prve faze projekta tokom koje ćemo gledati kako nastaju održivi, ekološki ispravno izgrađeni apartmani, gradske kuće i vile u okolini starog zaliva Trašte. Naša kompanija je posvećena unapređenju i uključivanu lokalnih zajednica u projekte, pa očekujemo da će lokalni izvođač blisko sarađivati sa arhitektama, zanatlijama i radnicima na izgradnji, kako bi bili sigurni da „Luštica Bay“ ostaje autentičan proizvod koji u potpunosti zadržava lepotu svog prirodnog okruženja – kazao je izvršni direktor kompanije „Luštica Development“ AD Samuel Mayer. U projekat „Luštica Bay“ do sada je uloženo oko 27 mil EUR. Izgrađeni su pristupni putevi, otvoren golf driving range i raščišćen teren za svih 18 rupa budućeg golf igrališta. Za projektovanje golf terena angažovana je kompanija „Gary Player Design“. |
||
Poslato na 19 jun 2013 od admin
Proizvodnja u kompaniji FIAT automobili Srbija, koja je juče bila u prekidu zbog nedostatka plastičnih delova iz Italije, nastavljena je noćas u trećoj smeni, rečeno je Radio Kragujevcu u toj fabrici.
Kragujevačka kompanija nije saopštila koliko je trajao prekid proizvodnje kao ni kolika je visina nastale štete zbog automobila koji nisu proizvedeni u tom periodu.
Iz sedišta kompanije FIAT u Torinu juče je saopšteno je zbog nemogućnosti grupe Selmat da ispuni svoje obaveze juče prekinuta proizvodnja i u fabrici FIAT- a u mestu Grugliasko u Italiji, a prošlog petka i u fabrici Iveko u Madridu.
Poslato na 19 jun 2013 od admin
AUTOR: B. KAROVIĆ
Beograd - Jablan Obradović, direktor Fonda solidarnosti, koji utvrđuje prava zaposlenih čija su preduzeća otišla u stečaj i u skladu sa zakonom obezbeđuje novac za isplatu dela potraživanja koje je poslodavac ostao dužan radnicima, osmislio je sistem za automatsku primenu tri zakona – Zakona o radu, Zakona o stečaju i Zakona o upravnom postupku. Ovo je novina ne samo u Srbiji već i u svetu, jer je po prvi put automatizovan administrativni proces. Prednosti ovog sistema su, takođe, ubrzan postupak rešavanja zahteva radnika, ušteda novca u budžetu, ali i sprečavanje eventualne korupcije.
Obradović za Danas objašnjava da se automatska primena zakona odnosi na deo koji se tiče rada Fonda solidarnosti. Kroz ovaj postupak automatski se prave dva dokumenta, odnosno akta – jedan je interni, a drugi predstavlja odluku, sa snagom pravnog akta, koja se uručuje radniku.
- Oba dokumenta se automatski kreiraju, sa svom sadržinom kako predviđa Zakon o upravnom postupku, za rešenje, i pravila službe, za predlog odluke koji se daje upravnom odboru. To nema nigde u svetu. Ovde se ništa ne kuca, nego se na osnovu podataka radnika koji su, kroz dokumenta, dostavljeni Fondu, automatski kreiraju – kaže naš sagovornik.
Prema Obradovićevim rečima, bilo koji pravnik da radi na predmetu mora dati isti predlog rešenja.
- U Fondu imamo tri pravne grupe i sva rešenja po zahtevima su identična ako su identični podaci podnosioca tog zahteva. U sudovima ćete presude prepoznati po sudijama koje rade na tim slučajevima, ovde, pak, tog prepoznavanja nema. Svejedno ko je rešavao, rešenje je identično za iste zakonske uslove. To je velika vrednost – kaže Obradović.
On napominje da je Fond osnovan 2005. godine, u početku je imao samo pet zaposlenih, a već te prve godine je dobio oko 3.000 zahteva radnika.
- Po struci sam inženjer informatike, tako da sam odmah znao da ću taj problem – malo zaposlenih, a puno zahteva – rešavati primenom informatičkih rešenja. Od starta smo krenuli sa formiranjem elektronske baze podataka i zahteva kako ne bismo morali ručno da prevrćemo papire, a kasnije sam odlučio da za sprovođenje upravnog postupka primenim automatiku – navodi Obradović i dodaje da je 2007. ozbiljnije krenuo u taj proces i to angažovanjem ekipe programera.
Oni su za Fond odradili elektronsku arhivu i kasnije nastavili projektovanje softfera za automatizaciju procesa.
- Posao je išao u etapama. Znao sam šta je sve moguće postići, ali sam, takođe, bio svestan da to ne znaju i moje kolege pravnici i da će ovaj način rešavanja postupaka naići na otpor kod njih. Međutim, krajem prošle godine postupak je u potpunosti automatizovan – kaže Obradović.
Svi zahtevi radnika koji dolaze u Fond elektronski se zavode, formira se elektronski predmet, dokumentacija se skenira, a zatim prosleđuje izvršiocima na rešavanje. Od 2005. rešeno je oko 40.000 zahteva radnika. Do 2009. je bilo u proseku oko 3.500 zahteva, a od tada je broj naglo povećan i u poslednje dve godine pristiže i do 10.000 zahteva. Prosečno po jednom zahtevu ima 15 dokumenata, a skenira se od 35 do 40 strana.
Obradović kaže da zahvaljujući automatskom postupku imaju sačuvanu svu dokumentaciju, pa se tako ne može desiti da se nešto izgubi, stoji u fioci ili da neki podatak nestane.
- Sve je u bazi podataka i dostupno je svim izvršiocima. Ne možemo se, dakle, radnicima izgovarati da nema ili da nisu dostavili neki dokument, što je čest slučaj u drugim službama. Takođe, ceo postupak rešavanja zahteva u potpunosti je transparentan. Svakog dana, koliko god želi puta, unosom svog matičnog broja na sajtu, radnik može da prati tok rešavanja postupka. Ako je nezadovoljan brzinom, može da reaguje – zaključuje Obradović.
Isključena mogućnost korumpiranja
Uvođenjem automatskog rešavanja postupka sprečena je i eventualna korupcija.
- Da bi neko dobio željenu odluku iz Fonda koja nije u skladu sa zakonom morao bi da korumpira svih 20 zaposlenih, kao i članove upravnog odbora, koji donosi odluku. To je nemoguće. Možda bi se mogao naći jedan, dva ili pet, ali korumpirati sve – nemoguće. Jer, dovoljno je da jedan nije u tom lancu i sistem ne dopušta – objašnjava Obradović.
Primenjivo u svim ministarstvima
Od kada je postupak automatizovan, Fond mesečno reši od 1.000 do 3.000 zahteva, u zavisnosti od toga da li imaju svu dokumentaciju i da li, ako je reč o pozitivnom rešenju, ima novca za isplatu. „Naš rad je najsličniji onome što rade privredni sudovi i opštinske uprave. Mi smo u stanju da, uz pomoć ovog sistema, mesečno rešimo i 3.000 zahteva, tvrdim da nijedna druga ustanova taj broj ne može da reši ni za tri godine“, kaže Obradović. Kako dodaje, ovaj obim posla moralo bi da radi, da nije informatike, bar 50 ljudi. „U sličnim ustanovama radi oko 100 zaposlenih, a nas je 20. Samo za plate godišnje nam je potrebno oko 20 miliona, tako da smo mi državi uštedeli, samo po tom osnovu, od 30 do 40 miliona dinara“, kaže Obradović i zaključuje da je sistem koji je osmislio primenjiv u svim ministarstvima, agencijama i u privrednim sudovima, ali da je svestan da će „imati otpor u mnogim ustanovama, jer ovaj način rada ima punu kontrolu, a to naši ljudi ne vole“.
Poslato na 19 jun 2013 od admin
|
||||||||||
Poslato na 19 jun 2013 od admin
|
||||||||
Copyright © Eduka plus.Original News Theme od 
.
