Za razliku od postojećih mreža ova ima izrazito poslovni karakter i bazirana je na interesovanjima korisnika a ne na kontaktima.

Adbuka znači „azbuka oglasa“ i ime je sastavljeno od reči „ad“ (engl. oglas) i „buka“ poslednja dva sloga reči „azbuka“ i simbolizuje jednostavnost oglašavanja ako što je jednostavna azbuka.

Korišćenje adbuka sajta je besplatno, svako može postaviti oglas i kroz par dana će primetiti da se taj oglas ili naziv firme pojavljuje na prvoj strani Google pretraživača.

Na Adbuki korisnik sam može kontrolisati koje informacije i oglase će dobijati izbegavajući tako masu nerelevantnih i nepotrebnih informacija.

Adbuka je posobno pogodna za mala i srednja preduzeća, kao i za preduzetnike koji žele oglasiti svoje trenutne potrebe ili ponude, a posebno ako nemaju Veb sajt ili nemaju mnogo znanja o Internet oglašavanju i promociji. Naime za oglašavanje u Adbuka sistemu nije neophodo imati sopstveni Veb sajt a ceo sistemje maksimalno prilagođen običnim korisnicima koji se do sada nisu sretali sa Internet oglašavanjem.

Takođe,ne manje interesantan je pristup privatnosti i način na koji se tom pitanju Adbuka pristupa. Na sajtu ne samo da ćete pročitati kakva su Vaša prava i koliko se malo informacija o Vama čuva, i da sve upravo vi kontrolišete, već Vam Adbuka potpuno transparentno prikazuje i šta se tačno o Vama i na koji način čuva u sistemu. Po ovom pristupu Adbuka je takođe jedinstvena.

U odnosu na postojeće sistema Adbuku odlikuje inovativan pristup koji korisnika stavlja u središte ove usluge: korisnici neće više biti bombardovani oglasima i reklamama koje im nisu interesantne, već će u Adbuka sistemu uvek pred sobom imati informacije i oglase koji su im najpotrebniji za njihov posao.

Korišćenje Veb sajta Adbuka je besplatno i ostaće besplatno. Korisnici mogu objaviti svoje reklamne poruke, ponude ili potražnje roba, usluga, radnih mesta, nekretnina itd, podeliti ih sa ciljnom publikom, pročitati objave drugih korisnika, komunicirati sa njima, bez ograničenja. Dovoljno je da se registruju.

Oglasni sistem Adbuka je dodatna usluga za korisnike koji žele dobiti maksimalnu korist od Adbuka sistema. Kroz oglasni sistem Adbuka njihove objave mogu videti i oni koji nisu registrovani na Adbuka. Plaća se po kliku (CPC model – samo kada neko preko oglasa dođe do objave korisnika).

Prijavljivanje u listu zainteresovanih za ovaj novi Internet servis se vrši jednostavno. Na strani www.adbuka.com možete to učiniti na jedan od tri načina:

 Preko Fejsbuka:

Emaila:

A možete i mobilnim telefonom skenirati QR kod i poslati SMS-om ili emailom, sebi ili nekome drugom adrresu za prijavljivanje, ili to možete učiniti odmah preko mobilnog telefona:

Kliknite za veću sliku

Kako je najavljeno, Adbuka će imati sistem koji maksimalno olakšava postavljanje oglasa i dobijanje onih koji u potpunosti odgovaraju očekivanjima korisnika i kao takav odgovara i naprednim korisnicima ali i potpunim početnicima.

Početak rada Adbuka je najavljen za kraj Avgusta 2011, o čemu će svi prijavljeni biti obavešteni.

Poljoprivreda Srbije u prvih sedam meseci ove godine ostvarila je suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 330 miliona dolara, što je za 25 odsto više nego u isto vreme 2009. godine, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Prema preliminarnim podacima za sedam meseci 2010. godine, poljoprivreda je ostvarila izvoz veći od milijardu dolara, navodi se u saopštenju i podseća da je 2009. ukupan izvoz agrara bio gotovo dve milijarde dolara, uz rekordan suficit od blizu 650 miliona dolara.
Ministarstvo poljoprivrede očekuje da će ove godine zarada od izvoza 500.000 tona pšenice biti 100 miliona evra, što je dvostruko više nego lane.
Od izvoza kukuruza se očekuje prihod od 300 miliona evra, što je za oko 100 milona evra više nego prošle godine.
Kako ističu u tom ministarstvu, ove godine se očekuje rekordan rod od sedam miliona tona kukuruza sa tržišnim viškom od oko dva miliona tona.
Izvoz suncokretovog ulja trebalo bi da donese prihod veći od 30 miliona evra, a očekivani rod će biti na nivou prošlogodišnjih 350.000 tona.
U Ministarstvu poljoprivrede očekuju i rekordan rod soje, veći od 500.000 tona, odnosno oko 100.000 više nego 2009. Ta količina, kako je naglašeno, omogućiće izvoz sojinog ulja, brašna, griza i teksturata soje u vrednosti od oko 50 miliona evra, što je za 25 procenata više nego prethodne godine.
U Ministarstvu poljoprivrede ističu da poljoprivreda i prehrambena industrija čine jednu petinu ukupnog srpskog izvoza, a iznos stranih direktnih investicija u proizvodnju prehrambenih proizvoda u 2009. godini je bio 229 miliona evra, što čini 43 odsto ukupnih stranih investicija u oblasti prerađivačke industrije.
Prema ostvarenoj vrednosti izvoza u 2009. godini, najznačajniji agrarni proizvodi bili su kukuruz sa više od 261 miliona dolara, malina sa 190,5 miliona dolara, šećer sa 137,4 miliona dolara, suncokretovo ulje sa 72,7 miliona dolara i pivo sa 56,9 miliona dolara.
Najznačajnija izvozna tržišta su zemlje Evropske unije i CEFTA regiona, kao i Ruska Federacija.

Niš – Instalater solarne energije postao je zanat kojim se bavi sve više građana Niša. To potvrđuje i podatak da je Zanatska komora u Nišu u prvom ciklusu nedavno mogla da upiše samo 30 polaznika za kurs ovog esnafa, iako se javilo duplo više zainteresovanih građana.

Niš je ujedno i jedini grad u Srbiji koji ima zasada četvoro profesionalnih instruktora za ovaj zanat koji su edukaciju nedavno završili u Nemačkoj. Oni će biti instruktori polaznicima kursa u Zanatskoj komori.

Mladi bračni par Nikola i Aleksandra Simonović, koji su zajedno bili na ovoj praktičnoj edukaciji, kažu da je Niš izuzetno pogodan za postavljanje panela za akumulaciju solarne energije jer je jedan od gradova u Srbiji sa najviše sunčanih dana u toku godine.

- Prva pilot prezentacija našeg zanata, što će biti i početak edukacije 30 polaznika, odvijaće se na jednom od obdaništa u Nišu, gde ćemo pokazati na koji način se postavljaju panel ploče sa ćelijama koje apsorbuju sunčevu energiju. Korišćenje sunčeve, umesto električne energije za dogrevanje kuća, stanova, vode u domaćinstvima i privredi u Evropi je već uveliko uzelo maha dok je u našoj zemlji još uvek u povoju, tako da ovaj zanat ima budućnost. Jedna ploča košta oko 250 evra, a da bi se dogrevale prostorije i grejala voda i slično, potrebne su tri ploče. Postoji računica da bi se sa kupovinom ploča od 2.000 evra, što bi zadovoljilo sve potrebe četvoročlanog domaćinstva, ulaganje vratilo za tri do pet godina. Sve, istina, zavisi od toga koliki je kapacitet ploča – objašnjava Nikola.
Aleksandra kaže da je kurs u Nemačkoj realizovan na improvizovanom krovu u hali i na otvorenom gde su se polaznici upoznali sa ovim specifičnim zanatom.
- U Evropi se mnogo pažnje u ovom zanatu posvećuje zaštiti na radu instalatera solarnih ploča čija je oprema skupa. Na primer, konopac koji se zateže u slučaju pada košta 2.000 evra jer ima poseban mehanizam. Takvu opremu bi trebalo svi koji se penju na krovove da imaju. Bez obzira na skupoću, ovim zanatom se malo ko bavi, tako da će prvi licencirani instalateri zaista moći da žive od svog rada – kaže Aleksandra.

Pored para, Simonović na obuci u Nemačkoj bili su i Stojadin Cvetković i Nenad Tolić.

Blagoje Stanisavljević, prvi čovek Zanatske komore, kaže da prednost prilikom upisivanja na ovaj kurs imaju mladi koji su završili srednje škole građevinske i elektrotehničke struke.

Niš centar solarne energije
Sa instalaterima u Nemačkoj je bio i jedan od najvećih stručnjaka za proučavanje solarne energije u Srbiji profesor dr Tomislav Pavlović, koji predaje na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu.
- Niš je centar solarne energetike i to ne samo zbog većeg broja sunčanih dana u zemlji od ostalih gradova već i po tome što mi imamo doktorske studije na tu temu, što nemaju drugi obrazovni centri u zemlji. Naša laboratorija je jedinstvena i po tome što jedina ima skupe uređaje za određivanje fizičkih karakteristika solarnih ćelija pomoću kojih se dobija električna energija – kaže profesor Pavlović.

Vlada Srbije trebalo bi danas na telefonskoj sednici da donese odluku o povećanju minimalne cene rada sa sadašnjih 87 na 90 dinara zato što se članovi socijalno-ekonomskog saveta nisu složili oko toga. Prema predlogu sindikata, minimalna cena radnog sata trebalo bi da bude 92 dinara, ali taj predlog nije prošao jer su se usprotivili predstavnici Unije poslodavaca Srbije, koji nisu prihvatili ni cenu od 90 dinara.

Ako predlog o povećanju cene radnog sata za tri dinara bude usvojen, minimalna zarada biće uvećana 500 dinara.