Srbija i Češka potpisale su Sporazum o ekonomskoj saradnji dvije zemlje, koji predviđa češki kredit od 120 miliona evra za elektrifikaciju i modernizaciju pruge na Koridoru 10, od Niša do Dimitrovgrada na istoku Srbije.
Sporazum su potpisali srpski ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinkić i češki ministar industrije i trgovine Vladimir Tošovski, a kredit će obezbijediti Češka eksportna banka po kamatnoj stopi od 2,5 odsto godišnje.
Dinkić je rekao da će na modernizaciji pruge raditi češke i srpske kompanije, što će dovesti do otvaranja novih radnih mjesta, a poslije modernizacije brzina na ovom dijelu pruge biće i do 120 kilometara na čas.
On je dodao da je sa Tošovskim razgovarao i o potencijalnim investicijama u energetiku i hemijsku industriju, a istaknuto je i da Češka snažno podržava ulazak Srbije u EU.
Tošovski je izrazio nadu da će se saradnja Srbije i Češke sve više produbljivati

Ambasador Bringeus istakao je da je mesto Srbije u EU zbog čega Švedska želi da da svoj doprinos u ostvarenju tog cilja i dodao da je pored članstva u EU, jednako važan put ka tom cilju i sprovođenje reformskih procesa.
Ministarka je podsetila da Švedska od 2001. godine pruža pomoć zemljama na Balkanu sa ciljem obezbeđivanja dugoročnog mira i evropske integracije zemalja regiona, tako da je ovim sporazumom obeleženo 10 godina uspešne saradnje.
Ukupna bespovratna pomoć Švedske Srbiji od 2001. do 2009. godine, prema sličnim programima, iznosila je oko 106 miliona evra, navela je Dragutinović i dodala da će pomoć biti upućena preko Švedske razvojne agencije – SIDA, koja će direktno komunicirati sa korisnicima pomoći.
Dragutinović je navela da je Švedska do sada pružila pomoć Srbiji u oblasti javne uprave, odnosno ujednačavanju metodologije republičke statistike sa standardima EU, zatim u razvoju baze podataka, u kojoj su zabeležene sve donacije Srbiji od 2001. godine, koje su dostigle 3,2 milijarde evra.
Švedska je pomogla i u treningu sudija i tužilaca, programima zaštite životne sredine u opštinama, u privatizaciji banaka u državnom vlasništvu, bezbednosti saobraćaja, energetskoj efikasnosti, povratku izbeglica, rekla je Dragutinović.
Bringeus je napomenuo da se 40 odsto zahteva koje Srbija treba da ispuni na putu ka članstvu odnosi na zaštitu životne sredine, tako da se švedska pomoć usredsređuje i na tu oblast.

Mala i srednja preduzeća koja učestvuju sa čak 75 odsto u stvaranju bruto domaćeg proizvoda i upošljavaju oko milion ljudi, u godini krize likvidnosti mogu da računaju na oko milijardu evra kredita iz više izvora. Zahvaljujući prošlogodišnjem zajmu Evropske investicione banke u Srbiji je  otvoreno 2.090 radnih mesta. Osim zajmova uz subvenciju države za likvidnost i investicije od 90 milijardi dinara, ovim firmama, koje čine srž privrednog života, na raspolaganju je i oko 45 miliona evra povoljnih zajmova iz različitih inostranih kreditnih linija, dok su iz Fonda za razvoj predviđene 24 milijarde dinara.  Narodna banka Srbije je administrator za četiri kreditne linije – Evropske agencije za rekonstrukciju, Vlade Republike Italije, Evropske investicione banke i donacije Kraljevine Danske. Trenutno je privredi iz tri linije raspoloživo 43,47 miliona evra.
- U ovoj godini iz Fonda revolving kredita biće na raspolaganju 4,7 miliona evra. Kredit Vlade Republike Italije od 33,25 miliona evra je u potpunosti realizovan od 2005. do 2008. godine i koristi se na bazi revolvinga. Do sada je realizovano 105 kredita od 39,5 miliona evra, čime je otvoreno 547 novih radnih mesta, a krajnjim korisnicima u ovoj godini biće na raspolaganju oko 6,8 miliona evra. Sredinom 2009. zaključen je novi kredit za finansiranje malih i srednjih preduzeća i lokalne samouprave u iznosu od 30 miliona evra koja će biti raspoloživa u toku ove godine – kažu za „Blic“ u Narodnoj banci Srbije.

Veliko interesovanje je za kredite uz subvenciju države. Od prošle godine, od kada ovaj program za ublažavanje krize postoji, ukupno je privredi dato 1,25 milijardi evra. U 2010. odobreno je 131,8 miliona kredita uz subvenciju za likvidnost i investicije preduzećima, a očekuje se da će do kraja godine biti odobreno ukupno 90 milijardi dinara (900 miliona evra). Ohrabruje to što polako raste broj preduzeća koji ove kredite koriste za investicije.
Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, kaže da je jasno da mnogi privrednici ne znaju dovoljno o uslovima za kreditiranje.

- Mala i srednja preduzeća imaju veću mogućnost da uzmu kredite, jer za razliku od velikih, ona nisu prezadužena. U proteklom periodu ona nisu zauzela onoliko pažnje koliko im treba, do sada se uvek čuo glas velikih. To se menja. Budućnost naše privrede je upravo taj sektor. Zato smo i pokrenuli inicijativu za osnivanje Poslovnog saveta za mala i srednja preduzeća, koji će činiti 80 najuspešnijih MSP iz čitave Srbije – ističe Dinkić.
Glavni motiv je da se čuje šta su konkretni problemi ovog sektora. Poslovni savet će se sa ministrom sastajati najmanje jednom u tri meseca. Prvi, konkretni posao će biti javna rasprava o zakonu o zanatstvu koji bi na leto trebalo da usvoji Skupština.

- Druga tema je da im se predstavi koji su im sve finansijski izvori na raspolaganju za investicije, obrtna sredstva. Jedan su sigurno povoljni krediti Fonda za razvoj, među kojima su najpovoljniji oni koji su namenjeni za nerazvijena područja – ukazuje Dinkić.
Za ovu godinu, kako kaže Olivera Božić, direktor Fonda za razvoj, mala i srednja preduzeća mogu da računaju na 24 milijarde dinara kredita.
Osim zajmova, privrednici mogu da koriste i bespovratnu finansijsku pomoć, koju mogu da dobiju od Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Nacionalne agencije za regionalni razvoj.

- Predviđeni budžet za 2010. godinu je 80 miliona dinara. Zbog uredbe Ministarstva finansija o dodeli državne pomoći koja je stupila na snagu u subotu, a koja se oslanja na direktive EU o zabrani državne pomoći izvoznim preduzećima, naš program će biti adaptiran novim pravilima. Naime, sve planirane aktivnosti moraće da odobri komisija za kontrolu državne pomoći. Preduzeća mogu da dobiju novac za sertifikaciju i resertifikaciju, odlaske na sajmove u inostranstvu, dizajn, pakovanje proizvoda, kao i zaštitu intelektualne svojine – ističe za „Blic“ Vesna Perić, direktorka SIEPA.
Program pomoći ubuduće više se neće odnositi isključivo na izvozno orijentisana preduzeća, već će za njega moći da konkurišu mala i srednja preduzeća registrovana u Srbiji.

Nacionalna agencija za ravnomerni regionalni razvoj takođe preduzećima daje bespovratni novac za njihove nastupe na sajmovima, kao i za uvođenje standarda. Bez toga je nemoguće napraviti proboj u EU.

Švedska kompanija Ikea uložiće milijardu evra u Srbiji u narednih sedam do deset godina, kazao je ambasador Švedske u Beogradu Krister Bringeus.
Bringeus je u intervjuu za beogradski mesečnik „Magazin Biznis“ rekao da Ikea ima dugoročne planove vezane za srpsko tržište i dodao da ta švedska fabrika nameštaja od pre nekoliko godina uspešno sarađuje sa dobavljačima iz Srbije.
- Nisam direktno uključen u pregovore, ali i nije moj posao da pregovaram u ime privatne kompanije. Ono što znam je da menadžment Ikee planira, ne samo da u Srbiji prodaje robu i da otvori šoping centar, već i da proizvode nameštaj – kazao je Bringeus i dodao da je u svakoj zemlji u kojoj Ikea posluje otvaranje šoping centra povezano sa pokretanjem proizvodnje.
Kako je istakao, bez obzira na poteškoće koje menadžment Ikee ima da pronađe odgovarajuću lokaciju za izgradnju prodajnog centra, on se nada da će u razgovorima sa Vladom Srbije uspeti da nađu odgovarajuće rešenje.
- Kreatori ekonomske politike u Srbiji moraju da nastave da rade na poboljšanju poslovne klime, ali i da istraju na putu reformi i približavanja Evropskoj uniji. Srbija je vrlo važno tržište, posmatrano iz perspektive potencijalnih švedskih ulagača, kao i firmi koje su već investirale – rekao je on i naglasio da regionalno posmatrano, geostrateški položaj je odličan, praktično se nalazite u centru regiona.
- Srbija takođe ima brojne prednosti kao što su kvalitetna, obrazovana, ali i jeftina radna snaga. Još jedna prednost za razvoj ekonomskih odnosa je ta što je srpska dijaspora u Švedskoj brojna – naveo je on.
Bringeus je istakao da Srbija ne sme da „smetne s uma da je konkurencija u regionu, kada je o privlačenju investicija reč, vrlo žestoka“.
- Jedna od najvećih prepreka za poslovanje u Srbiji je korupcija i reč je o ozbiljnom problemu sa kojim predstavnici srpske vlasti moraju energičnije da se uhvate u koštac – rekao je on i ocenio da Srbija mora da nastavi proces privatizacije i da ga u skorije vreme okonča, da ohrabri potencijalne investitore i poboljša investicionu klimu.

Na jučerašnjoj licitaciji Niš je na 99 godina dao u zakup građevinsko zemljište na pet atraktivnih lokacija. Od toga će se u nišku kasu sliti 1,5 miliona evra.
Niš će uskoro postati jedno od najvećih gradilišta u Srbiji, jer će se na pet lokacija graditi objekti raznovrsne namene. Na jučerašnjoj uspešnoj licitaciji u zakup na 99 godina izdato je građevinsko zemljište u raznim delovima grada. Ukupan prihod koji se po ovom osnovu slio u gradsku kasu veći je od 150 miliona dinara.
Zakupci gradskog zemljišta su listom niške firme, ali su neke od njih osnovane inostranim kapitalom kao što je „Imo real“, koji će graditi na području Duvaništa, a čiji su vlasnici poslovni ljudi iz Amerike, Austrije i Izraela. Najvrednija je lokacija u Skopljanskoj ulici u centru grada, gde je planirana izgradnja stambeno-poslovnih objekata. Ta atraktivna lokacija izdata je u zakup po ceni od čak 25.000 evra po aru. To je najveća cena koja je ikad postignuta u Nišu za ar zemljišta.
Na licitaciju se prijavilo 13 potencijalnih investitora, a najveće interesovanje je bilo za lokaciju na Vizantijskom bulevaru 1 za čiji se zakup su se borile četiri firme, pa je početna cena od 7.048.000 narasla na 14.077.000 koliko je platila niška građevinska firma „Ingrad“. Ista firma zakupila je i lokaciju na Vizantijskom bulevaru 2 i to po ceni od 7.836.000 dinara.
Licitacija za radnu zonu „Međurovo“ biće raspisana 6. aprila. Radi se o prostoru koji je namenjen proizvodno uslužnim delatnostima. Takođe u planu je izdavanje lokacije Lozni kalem u blizini Niške Banje.
Niška firma „Agrohim“ zakupila je lokaciju u Skopljanskoj ulici površine 3.361 kvadratni metar za 84.031.000 dinara što je samo šest hiljada više od početne cene. Lokaciju Duvanište 3 od 4.289 kvadratnih metara u zakup je dobila firma „Imo real“ za 34.313.500 dinara dok je radnu zonu „Sever“ zakupilo preduzeće DOO „Bau sistem“.
Konkursom za davanje u zakup zemljišta predviđeno je da se na ovim lokacijama grade stanovi, poslovni objekti, skladišni prostor, objekti iz domena usluga i zanatstva, a u radnoj zoni „Sever“ i proizvodni kapaciteti.
Osim Jakova Abrahama, zastupnika „Imo reala“, nijedan od zakupaca gradske imovine nije bio raspoložen za razgovor sa novinarima. Abraham je kazao da se njegova firma bavi investicijama u oblasti nekretnina te da će u Nišu graditi stanove.
- Planiramo da izgradimo stambeni objekt površine od oko deset hiljada kvadratnih metara. Veoma sam zadovoljan profesionalnim odnosom ljudi u gradu pa planiramo da za izgradnju angažujemo ovdašnju građevinsku operativu – kazao je Abraham.
Gradonačelnik Niša Miloš Simonović istakao je da je veoma zadovoljan što je za razliku od prethodne, raspisane decembra prošle godine, ova licitacija potpuno uspela.
- Zakup je doneo veliki prihod gradu, a očekujemo nova sredstva od naplate komunalnih troškova za objekte koji će se graditi. Procenjujemo da će to biti još oko milion evra, uz ovih milion i po koje smo juče ostvarili zakupom – kazao je Simonović i dodao da je ovakvo interesovanje investitora pokazalo da je Niš atraktivna lokacija i važno mesto na poslovnoj mapi Srbije.
Zakupci u roku od 30 dana posle licitacije treba da potpišu ugovor sa gradom. Posle toga, investitori pribavlju građevinsku dokumentaciju uključujući i građevinsku dozvolu u kojoj se određuje rok završetka radova. Zavisno od objekta taj rok se kreće od dve do pet godina od dana dobijanja građevinske dozvole.