AIK banka i Masterkard predstavili su danas beskontaktni način plaćanja Masterkard pejpas (MasterCard PayPass) – platnom nalepnicom, koji se može zalepiti na mobilni telefon, privezak za ključeve ili sličan predmet koji korisnici uvek nose sa sobom.

Zasnovan na beskontaktnoj platnoj tehnologiji „Masterkard pej pas“, platna nalepnica omogućava da se brzo obavi plaćanje tako što se predmet na kome se on nalazi prisloni POS terminalu sa „pejpas“ čitačem.
Ovaj način plaćanja je bezbedan, pošto je nalepnica tokom kupovine samo u rukama korisnika i on se ne odvaja od njega, tako da slučajno očitavanje kartice nije moguće, a apsolutna sigurnost primene postiže se verifikacijom PIN koda prilikom svake transakcije koja je veća od 2.500 dinara.

Platna nalepnica je vezana za tekući račun korisnika u AIK Banci i novu Masterkard debitnu karticu sa čipom, koja pruža sve pogodnosti MasterCard programa i mogućnost korišćenja u zemlji i inostranstvu, kao i na Internetu.
„Pejpas“ nalepnicu AIK Banke trenutno se može koristiti na oko 1.000 prodajnih mesta u Srbiji i više od 400.000 mesta u 36 zemalja širom sveta.
AIK Banka ubrzano razvija svoju mrežu POS terminala i redovno će informisati korisnike o novim mogućnostima korišćenja ove tehnologije.
Mogućnost da prvi počnu sa upotrebom nove tehnologije već je dobilo 5.000 unapred odabranih korisnika AIK Banke, dok svi ostali građani mogu podneti zahtev od 1. juna u bilo kojoj od 80 ekspozitura te banke, navedeno je u saopštenju.

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović danas je najavio donošenje Uredbe o subvencijama za proizvodnju junećeg i svinjskog mesa i istakao da bi visina subvencija za bikove iznosila 50, a za svinje pet evra po grlu.

Petrović je na Međunarodnoj pres konferenciji koju organizuje Udruženje novinara za poljoprivredu „Agropres“, na 79. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, rekao da će se uvođenjem subvencija napraviti uređen sistem koji bi trebalo da ispuni dva cilja.
- Jedan je povećanje tova stoke i proizvodnje mesa i svođenje sive ekonomije u ovoj oblasti na najmanju moguću meru. Na taj način ćemo imati potpuno stabilno snabdevanje kojim ćemo „sivu ekonomiju“ svesti na minimum – rekao je on.

Petrović je istakao da je Srbija dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji što znači da smo se spremili za pregovore i da će mnogo toga zavisiti od agrarne politike budući da je 50 odsto budžeta EU namenjen poljoprivredi.
- Jedanaest odsto bruto-domaćeg proizvoda Srbije čini poljoprivreda što je tri do četri milijarde evra, i još devet procenata odlazi na prerađivačku industriju, što znači da 20 odsto bruto-domaćeg proizvoda Srbije čini proizvodnja hrane – rekao je Petrović.
- Čak 800.000 porodica u Srbiji proizvodi hranu. Procentualno, to je mnogo više nego u bilo kojoj zemlji u Evropi tako da je za nas vrlo bitno da uredimo sistem u ovoj oblasti – zaključio je Petrović.

U Vojvodini je mnogo malih poljoprivrednih poseda koji bi mogli da ostvare veliki profit na evropskom tržištu prelaskom sa konvencionalne na organsku proizvodnju, zaključeno ja na današnjem skupu u Novom Sadu o organskoj proizvodnji.

Predsednica Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju „Serbia organica“ Nada Mišković rekla je da u Srbiji prednjače gazdinstva koja imaju do tri hektara zemljišta i mogu da ostvare ogroman profit prelaskom na organsku proizvodnju.

- To je put kojim možemo ići. Potrebno je samo da se proizvođači udruže, kako bi zajedno izašli u susret ogromnoj tražnji za organskim proizvodima na svetskom tržištu – rekla je Miškovićeva na skupu „Mogućnost izvoza organskih kultura u Nemačku“ koji je na Novosadskom sajmu organizovao VIP fond.

Direktor tog fonda Branislav Bugarski rekao je da ogromne šanse postoje u organskoj soji, durok pšenici, kukuruzu šećercu i paprici, a cilj VIP fonda jeste da pomogne proizvođačima da plasiraju robu na druga tržišta i imaju bolju egzistenciju.

- Ministarstvo poljoprivrede ima stimulacije po hektaru setvene jedinice, a najavljeni su i podsticaji za navodnjavanje i obnovu mehanizacije, što će pospešiti organsku proizvodnju – ocenio je Bugarski i dodao da „sve što se proizvede može i da se proda“.

Bugarski je naveo da poljoprivrednici u Vojvodini rade po tehnologijama nemačkog partnera, koji i nadzire proizvodnju i izvoz robe na nemačko tržište, gde su cene organskih proizvoda i do 30 odsto veće u odnosu na konvecionalnu proizvodnju.

Direktor nemačke asocijacije poljoprivrednih proizvođača „Ekolend“ Rudolf Biler rekao je da to udruženje okuplja 3.000 proizvođača u Nemačkoj, Indiji, Rumuniji i Srbiji i član je Međunarodne federacije pokreta za organsku poljoprivredu
(IFOAM).

- Mi otkupljujemo organske proizvode od lokalnih farmera i prodajemo ih u Nemačkoj. Imamo svog inženjera koji obučava farmere za organsku proizvodnju po našoj tehnologiji – rekao je Biler.

Prema njegovim rečima, trenutno je u Srbiji zastupljena proizvodnja organske paprike koja se u prahu prodaje na tržištu Nemačke, na kojem je godišnji promet organskih proizvoda u stalnom porastu i 2010. je iznosio oko šest milijardi evra.

- Za kilogram paprike najboljeg kvaliteta farmeri mogu dobiti i do 10 evra, a zarada po hektaru može dostići i 10.000 evra – rekao je Biler, uz ocenu da je organska aleva paprika iz Srbije trenutno najkvalitetnija na evropskom tržištu.

Međunarodna studentska organizacija AIESEC će 24. maja 2012. godine u 20 časova i 15 minuta na Ekonomskom fakultetu u Beogradu održati prezentaciju praksi i studentskih razmena, za sve zainteresovane studente. Otkrij mogućnosti odlaska u inostranstvo na razmenu i oprobaj se u volonterskom radu na najrazličitijim projektima.

Zanima te kako da pored studiranja stekneš praktično iskustvo, da razviješ liderske veštine, da utičeš pozitivno na društvo u kome živiš i sve to dok se družiš sa studentima iz zemlje i sveta? AIESEC ti nudi odgovor.

Internacionalna razmena predstavlja najintenzivnije iskustvo učenja, mogućnost sopstvenog razvoja i sticanja novih poznanstva preko globalne mreže kontakata. Volontirajući u nevladinim organizacijama utičeš pozitivno na društvo na internacionalnom nivou. Imaćeš priliku da radiš sa decom, organizuješ konferencije, predaješ strane jezike, baviš se ekologijom, ekonomijom ili nekom drugom oblašću koja te zanima. Svake godine preko 16.000 mladih ljudi, širom sveta, iskoristi šansu da ode na razmenu preko AIESEC-a. Doživi najbolje leto svog života u Kini, Češkoj, Italiji i mnogim drugim zemljama koje nudimo.

Mnogi su iskoristili svoju šansu i doživeli nezaboravna iskustva, a ukoliko i tebe zanima šta AIESEC razmena predstavlja dođi 24. maja u 20 časova i 15 minuta na Ekonomski fakultet.

AIESEC je međunarodna platforma koja omogućava mladim ljudima da otkriju i razviju sopstvene potencijale. Prisustvom na preko 2.100 univerziteta u preko 111 zemalja, AIESEC je najveća organizacija na svetu vođena od strane studenata.

Sve počinje jednim klikom – www.aiesec.org.rs

Ivana Ovčarić

Potpredsednik za komunikacije
062 80 83 944

Gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević izjavio je da se u toku godine očekuje početak izgradnje rafinerije u koju će američki konzorcijum “Komiko” uložiti 250 milona dolara.

Gradonačelnik Umičević je naveo da će u rafineriji biti zaposleno oko 550 radnika dok će na poslovima izgradnje koja će trajati tri godine biti angažovano više od 2.000 radnika, što je, kako je rekao, perspektiva i za građevinsku operativu.
Krajem aprila u Smederevu je potpisan ugovor o izdavanju 113 hektara zemljišta u zakup na 99 godina kompaniji “Komiko” za izgradnju rafinerije.
Umičević je naglasio da taj projekat ima veliki značaj za privredu i energetiku Srbije kao i da je to velika razvojna šansa za grad Smedevo jer će se pored otvaranja novih radnih mesta, u lokalnu kasu sliti značajna sredstva od zakupa i naknada za uređenje.

Kako je planirano, rafinerija će proizvoditi gorivo u skladu sa standardima Evropske unije i većina derivata biće namenjena izvozu.
Odgovarajući na primedbe nekih energetskih stručnjaka da je 250 miliona dolara malo za izgradnju rafinerije, Umičević je objasnio da taj novac pokriva samo izgradnju rafinerije, ali ne opremu i tehnologiju.
“Ono što je najskuplje, sama tehnologija i proces može da dođe u zonu rafinerije za samo jedan dolar. Oprema dolazi kao investicioni ulog, ali ne kroz finansijski iznos, jer to ne gradi država Srbija. Stvar je investitora kako će pokazati cenu učesća, odnosno, kako će iskazati tu investiciju”, kazao je Umičević.
Prema Umičeviću, kompletno postrojenje ne može da se napravi za 250 miliona dolara, ali može za 500-600 miliona dolara.
Umičević je podsetio da je 21. aprila u Smederevu na površini većoj od 100 hektara otvorena Slobodna zona koja treba da omogući ekonomsku stabilizaciju tog kraja i otvaranje novih radnih mesta.

Još 350 miliona dinara preostalo je od namenjenog novca za subvencionisane stambene kredite, što bi po dosadašnjoj dinamici bilo dovoljno za naredna dva meseca ili realizaciju još oko 300 kredita. Predlog za rebalans budžeta biće dodatnih milijardu dinara za ovu namenu, saznaje “Blic”.

Klikni za uvećanje (+)

Ove godine bilo je predviđeno 1,7 milijardi dinara za subvencionisane stambene kredite, a kako kaže Oliver Dulić, ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje, do sada je na osnovu raspoloživog novca odobreno približno 900 ovih kredita. Predlog resornog ministarstva koje je nosilac programa subvencionisanja stambenih kredita u 2012. je da se prilikom rebalansa budžeta opredeli i dodatnih milijardu dinara u ovu svrhu.

U bankama potvrđuju da je ova vrsta dugoročnih kredita najtraženija. Inače, 17 banaka odobrava ove zajmove. Proces obrade zahteva je nešto duži nego kod komercijalnih kredita, kako objašnjavaju u Rajfajzen banci, upravo zbog specifične prirode modela kredita, a u koji su uključeni osim poslovnih banaka i Nacionalna korporacija za osiguranje stamenih kredita i Ministarstvo finansija.

Kragujevačka fabrika “Zastava oružje” zaposliće 234 radnika metalske i mašinske struke sa ili bez radnog iskustva, objavila je danas kragujevačka filijala Nacionalne službe za zapošljavanje.

U toj filijali rekli su agenciji Beta da “oružari” traže 90 radnika sa radnim iskustvom i 144 radnika bez radnog uskustva.
“Traže se radnici mašinske i metalske struke, 3. ili 4. stepena stručnosti, metaloglodači, strugari, brusači, bušači, bravari preseri, zavarivači i tehničari numeričkih mašina”, rekla je direktorka filijale NSZ-a u Kragujevcu Ljiljana Petrović.

Na evidenciji filijale u Kragujevcu ima oko 200 radnika s radnim iskustvom i preko 700 nezaposlenih do 40 godina starosti bez radnog iskustva u strukama koje traži “Zastava oružje”.
Novi radnici bez iskustva zapošljavaće se pošto prođu jednomesečnu stručnu obuku u fabrici i zasnivaće radni odnos na određeno vreme.

Za izumitelje inovacija i patentiranih proizvoda u Srbiji, bar kako kažu u Fondu za inovacione delatnosti, idu bolji dani. Prilikom predstavljanja projekta Evropske Unije i Svetske banke za podršku inovacijama, u Fondu navode da će sredstva iz predpristupnih fondova Evropske Unije biti namenjena svim tehnološkim izumima, za koje se oceni da imaju perspektivu za širu primenu. Cilj je kažu, razvoj inovativnih aktivnosti u privatnom sektoru u Srbiji.

Da li u Srbiji inovacija može da bude plaćena i zaštićena od plagijata. U Fondu za inovacione delatnosti Srbije kažu da može. Navode da će raspisati javni konkurs, i u saradnji sa Evropskom Unijom i Svetskom bankom, u sklopu projekta podrške inovacijama, prikupljati projekte inovativnih rešenja srpskih kompanija, i odlučivati o dodeli sredstava iz predpristupnih fondova.

“Ovi projekti vezani su za sve vrste inovacija, i imaju za cilj da razvijaju inovativnost u celom privatnom sektoru u Srbiji”, kaže Ljiljana Kundaković, v.d.direkora Fonda za inovativnu delatnost.

Dvadesetak niških privatnih kompanija iz raznih sektora poslovanja došlo je da čuje uslove konkursa. U gradskoj upravi ističu da bi ovaj projekat, trebalo da utiče na razvoj grada i poslovanja kompanija u njemu.

“Za grad Niš bitni su ovakvi projekti, jer razvijaju poslovanja i produktivnost preduzeća”, navodi Boban Mihajlović, gradski većnik.

Projekta podrške inovacijama, finansiraće se iz predpristupnih fondova evropske Unije, a u tu svrhu, namenjeno je skoro 8 i po miliona evra.