Izvor: Beta

U Srbiji je prošle godine bilo registrovano 353.894 firmi, od čega najviše preduzetnika, njih 222.092, što je povećanje u odnosu na 2008. godinu, kada je bilo 339.042 firmi, od čega 217.353 preduzetnika.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, posle preduzetnika, po brojnosti dolaze društva sa ograničenom odgovornošću, kojih je prošle godine bilo 108.640, a 98.353 u 2008. godini.
U Srbiji su prošle godine bile registrovane 7.082 zadruge i 4.433 ortačka društva. Akcionarskih društava je u 2009. godini bilo 3.626, prema 3.758 godinu ranije, a društvenih preduzeća 1.661, manje nego u 2008. kada ih je bilo 1.757.
Po brojnosti zatim slede strana predstavništva sa 1.806 lane, odnosno 1.669 u 2008. godini, javna preduzeća (852 u 2009, za 16 više nego u 2008. godini), dok je privatnih preduzeća bilo u 2009. manje, 767, u odnosu na 1.149 u 2008. godini.
Komanditnih društva je bilo registrovano takođe manje 702, u poređenju sa 737 godinu ranije. Slede poslovna udruženja (293 u poređenju sa 292), i 263 ogranka stranih pravnih lica, u poređenju sa 232 u 2008. godini.
Ovlašćenih brokera je u 2009. godini bilo 52, za jedanog manje nego u 2008, dok je akcionarskih društava za osiguranje bilo 18, isto koliko i prethodne godine.
U Srbji je u 2009. godini bilo registrovano 16 banaka, što je više nego dvostruko manje nego u 2008. godini, kada ih je bilo 36. Broj registrovanih preduzeća koja spadaju u kategoriju „ostali oblici organizovanja“, iznosio je prošle godine 1.591, a u 2008. godini 1.186.

Agencija ANP se nalazi u Tržnom centru kod Tehničke škole u Prokuplju, ul. Ratka Pavlovića bb. Kontakt telefon 027/322-102  mob. 062/217-605

Za deset dana na internet sajtu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) biće postavljen pretraživač pomoću kojeg će svaki zaposleni jednim klikom miša moći da proveri da li firma u kojoj radi uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje. Ovom novinom biće izbegnute neprijatne situacije da radnici tek kad im se javi zdravstveni problem shvate da za usluge lekara moraju da plate iz svog džepa.

Prema podacima RZZO, oko 16.000 zaposlenih u Srbiji trenutno nema overenu zdravstvenu knjižicu, jer poslodavci nisu uplatili doprinos za zdravstveno osiguranje. Početkom godine taj broj je iznosio oko 30.000 ljudi, ali su neke firme izmirile svoje obaveze u međuvremenu.
Pored ovih 16.000 zaposlenih, za još 126.000 ljudi Poreska uprava nije dostavila rešenja o zaduženjima, tako da su ostali „nedefinisani“.

Procene dugovanja firmi prema RZZO idu i do sume od oko 50 milijardi dinara. Rešenje je teže naći za privatni sektor, dok se za izmirenje dugova državnih firmi čeka pomoć Vlade.
Trenutno, navode u RZZO, najveći dužnici zdravstvenoj kasi sa milionskim iznosima su firme „Merkur“ a.d., JK „7. juli“, „Euroatlantik“, „Žitopromet“, „Zastava oružje“, „Trajal korporacija“…

- Dali smo predlog Vladi preko Ministarstva zdravlja kako to da se reši, tačnije da Vlada preuzme neizmirene obaveze najvećih državnih preduzeća. Poreska uprava je dužna da kontroliše naplatu doprinosa i da prati zaduženja i da reaguju ako zataji naplata. Obaveze poslodavaca su jasne, zakon je jasan, a neke firme godinama nisu uplaćivale doprinose. Mora neko rešenje da se nađe. Smatram da je korektno da Vlada izmiri dugovanja tih preduzeća. Radnici su dovedeni u situaciju da nemaju zdravstveno osiguranje, a da za to nisu odgovorni – kaže za „Blic“ direktorka RZZO Svetlana Vukajlović.

Državni sektor više duguje, mada ima dužnika i u privatnom sektoru. Za neke je Vlada našla rešenje, pa će se u knjižicama oko 2.500 radnika Poljoprivrednog kombinata „Beograd“ uskoro naći markica koju je trebalo da dobiju još u januaru. Samo za njihove zdravstvene doprinose iz budžeta je izdvojeno više od 200 miliona dinara.
U Poreskoj upravi podsećaju da ih Zakon o privatizaciji sprečava da prinudno naplaćuju dug u preduzećima koja se pripremaju za privatizaciju, a ona su najveći dužnici.

Refundiranje za trudnice
Trudnice imaju pravo na overenu knjižicu bez obzira na to da li poslodavac uplaćuje doprinose ili ne. Od 3. marta uveden je novi propis da sve usluge, kao što su hormonske analize na primer, ili lekove koje trudnice plate, a imaju preporuku lekara da im treba, mogu da refundiraju u RZZO uz fiskalni račun i izjavu da su iskoristile uslugu i da nisu mogle da je dobiju u nadležnoj državnoj ustanovi.

Mala i srednja preduzeća koja učestvuju sa čak 75 odsto u stvaranju bruto domaćeg proizvoda i upošljavaju oko milion ljudi, u godini krize likvidnosti mogu da računaju na oko milijardu evra kredita iz više izvora. Zahvaljujući prošlogodišnjem zajmu Evropske investicione banke u Srbiji je  otvoreno 2.090 radnih mesta. Osim zajmova uz subvenciju države za likvidnost i investicije od 90 milijardi dinara, ovim firmama, koje čine srž privrednog života, na raspolaganju je i oko 45 miliona evra povoljnih zajmova iz različitih inostranih kreditnih linija, dok su iz Fonda za razvoj predviđene 24 milijarde dinara.  Narodna banka Srbije je administrator za četiri kreditne linije – Evropske agencije za rekonstrukciju, Vlade Republike Italije, Evropske investicione banke i donacije Kraljevine Danske. Trenutno je privredi iz tri linije raspoloživo 43,47 miliona evra.
- U ovoj godini iz Fonda revolving kredita biće na raspolaganju 4,7 miliona evra. Kredit Vlade Republike Italije od 33,25 miliona evra je u potpunosti realizovan od 2005. do 2008. godine i koristi se na bazi revolvinga. Do sada je realizovano 105 kredita od 39,5 miliona evra, čime je otvoreno 547 novih radnih mesta, a krajnjim korisnicima u ovoj godini biće na raspolaganju oko 6,8 miliona evra. Sredinom 2009. zaključen je novi kredit za finansiranje malih i srednjih preduzeća i lokalne samouprave u iznosu od 30 miliona evra koja će biti raspoloživa u toku ove godine – kažu za „Blic“ u Narodnoj banci Srbije.

Veliko interesovanje je za kredite uz subvenciju države. Od prošle godine, od kada ovaj program za ublažavanje krize postoji, ukupno je privredi dato 1,25 milijardi evra. U 2010. odobreno je 131,8 miliona kredita uz subvenciju za likvidnost i investicije preduzećima, a očekuje se da će do kraja godine biti odobreno ukupno 90 milijardi dinara (900 miliona evra). Ohrabruje to što polako raste broj preduzeća koji ove kredite koriste za investicije.
Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, kaže da je jasno da mnogi privrednici ne znaju dovoljno o uslovima za kreditiranje.

- Mala i srednja preduzeća imaju veću mogućnost da uzmu kredite, jer za razliku od velikih, ona nisu prezadužena. U proteklom periodu ona nisu zauzela onoliko pažnje koliko im treba, do sada se uvek čuo glas velikih. To se menja. Budućnost naše privrede je upravo taj sektor. Zato smo i pokrenuli inicijativu za osnivanje Poslovnog saveta za mala i srednja preduzeća, koji će činiti 80 najuspešnijih MSP iz čitave Srbije – ističe Dinkić.
Glavni motiv je da se čuje šta su konkretni problemi ovog sektora. Poslovni savet će se sa ministrom sastajati najmanje jednom u tri meseca. Prvi, konkretni posao će biti javna rasprava o zakonu o zanatstvu koji bi na leto trebalo da usvoji Skupština.

- Druga tema je da im se predstavi koji su im sve finansijski izvori na raspolaganju za investicije, obrtna sredstva. Jedan su sigurno povoljni krediti Fonda za razvoj, među kojima su najpovoljniji oni koji su namenjeni za nerazvijena područja – ukazuje Dinkić.
Za ovu godinu, kako kaže Olivera Božić, direktor Fonda za razvoj, mala i srednja preduzeća mogu da računaju na 24 milijarde dinara kredita.
Osim zajmova, privrednici mogu da koriste i bespovratnu finansijsku pomoć, koju mogu da dobiju od Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Nacionalne agencije za regionalni razvoj.

- Predviđeni budžet za 2010. godinu je 80 miliona dinara. Zbog uredbe Ministarstva finansija o dodeli državne pomoći koja je stupila na snagu u subotu, a koja se oslanja na direktive EU o zabrani državne pomoći izvoznim preduzećima, naš program će biti adaptiran novim pravilima. Naime, sve planirane aktivnosti moraće da odobri komisija za kontrolu državne pomoći. Preduzeća mogu da dobiju novac za sertifikaciju i resertifikaciju, odlaske na sajmove u inostranstvu, dizajn, pakovanje proizvoda, kao i zaštitu intelektualne svojine – ističe za „Blic“ Vesna Perić, direktorka SIEPA.
Program pomoći ubuduće više se neće odnositi isključivo na izvozno orijentisana preduzeća, već će za njega moći da konkurišu mala i srednja preduzeća registrovana u Srbiji.

Nacionalna agencija za ravnomerni regionalni razvoj takođe preduzećima daje bespovratni novac za njihove nastupe na sajmovima, kao i za uvođenje standarda. Bez toga je nemoguće napraviti proboj u EU.