NIŠ, U Nišu je otvoren Centar za zapošljavanje kao rezultat saradnje grada Niša sa danskim gradom Arhusom i LEDIB programom, a koji će biti jedna vrsta posrednika u zapošljavanju između nezaposlenih, Nacionalne službe za zapošljavanje, privrednika i novih investitora.
Centar su otvorili ambasadorka Danske u Srbiji Mete Kjuel Nilsen, direktor LEDIB programa Karsten Lund, zamjenik gradonačelnika grada Arhusa Hans Halvorsern i gradonačelnik Niša Miloš Simonović
Zadatak Centra za zapošljavanje je zadovoljavanje potreba postojećih i budućih malih i srednjih preduzeća za obrazovnom i stručnom radnom snagom, jačanje saradnje sa filijalom Nacionalne službe za zapošljavanje, uspostavljanje saradnje sa lokalnom poslovnom zajednicom kroz iniciranje, nadzor i realizaciju projekata iz oblasti smanjenja nezaposlenosti i unapređenja radne snage, saopšteno je iz kabineta gradonačelnika Niša.
U okviru delatnosti Centar za zapošljavanje izradiće bazu podataka sa ciljem bolje komunikacije između nezaposlenih i potencijalnih poslodavaca, pružaće informacije o mogućnostima samozapošljavanja i edukacijama, organizovaće treninge za nezaposlene u skladu sa potrebama tržišta.
Centar će realizovati aktivnosti od značaja za ekonomski razvoj Niša sa ciljem povećanja zaposlenosti i ispunjavanja potreba investitora kroz saradnju sa Kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj Službe za poslove gradonačelnika.
Obavljaće i poslove privlačenja investicija, podrške investitorima i lokalnoj poslovnoj zajednici i provođenja projekata sa ciljem ekonomskog razvoja. Organizovaće, na zahtjev investitora, različite vrste obuka i programa prekvalifikacije, prema potrebama poznatog poslodavca.
Pružanjem ovakvih usluga potencijalnim investitorima grad Niš stvara povoljnu, konkurentnu poslovnu klimu i predstavlja okruženje pogodno za razvoj biznisa.
Usluge Centra za zapošljavanje namenjene su nezaposlenima sa kavalifikacijama za kojima ne postoji potražnja i onima koji žele da unaprijede znanja i veštine, studentima i srednjoškolcima koji bi putem prakse i volontiranja stekli iskustvo, novim investitorima i poslovnoj zajednici kojoj nedostaje adekvatna obrazovna radna snaga.

NIŠ – Instalater solarne energije zanat je budućnosti i zanimanje kojim se bavi sve više građana Niša, pokazao je podatak Zanatske komore, koja je upisala 30 polaznika za kurs ovog esnafa, iako se javilo mnogo više zainteresovanih građana.
Niš je jedini grad u Srbiji koji ima četvoro profesionalnih instruktora za ovaj zanat, koji su edukaciju nedavno završili u Koblencu i drugim nemačkim gradovima, prenosi portal Južne vesti.
Mladi bračni par, Nikola i Aleksandra Simonović, koji su bili polaznici ovog kursa, navode da je Niš izuzetno pogodan za postavljanje panela za akumulaciju solarne energije, pošto je jedan od gradova sa najviše sunčanih dana u toku godine u Srbiji.
„Korišćenje sunčeve umesto električne energije za dogrevanje kuća, stanova, vode u domaćinstvima i privredi u Evropi je već uveliko uzelo maha, dok je u Srbiji još u povoju, tako da ovaj zanat ima budućnost“, rekao je Nikola Simonović.
„Jedna ploča košta oko 250 evra, a da bi se dogrevale prostorije i grejala voda i slično potrebne su tri“, rekao je on i objasnio da računica pokazuje da bi se, sa kupovinom ploča od 2.000 evra zadovoljile sve potrebe četvoročlanog domaćinstva, a ulaganje vratilo za tri do pet godina.
Aleksandra Simonović naglasila je da se u Evropi mnogo pažnje u ovom zanatu posvećuje zaštiti na radu instalatera solarnih ploča, čija je oprema skupa.
„Konopac koji se zateže u slučaju pada košta 2.000 evra, jer ima poseban mehanizam. Bez obzira na skupoću, ovim zanatom se malo ko bavi, tako da će prvi licencirani instalateri zaista moći da žive od svog rada“, naglasila je ona.
Jedan od najvećih stručnjaka za proučavanje solarne energije Tomislav Pavlović, predavač na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, objasnio je da je Niš centar solarne energetike ne samo zbog većeg broja sunčanih dana već i po tome što postoje doktorske studije na tu temu.
„Naša laboratorija je jedinstvena i po tome što jedina ima skupe uređaje za određivanje fizičkih karakteristika solarnih ćelija, pomoću kojih se dobija električna energija. Sve to je preduslov da ovi mladi ljudi budu što bolji u usavršavanju svog zanata“, rekao je Pavlović.

U Nišu će biti otvorena prva humanitarna stomatološka ordinacija čije će usluge moći da koriste osobe sa invaliditetom, penzioneri, Romi i socijalno ugroženi građani. Reč je o projektu „Osmeh za sve“ nevladine organizacije Humanitarni medicinski kutak koji se realizuje uz pomoć australijske ambasade u Srbiji i drugih donatora.

U niškoj humanitarnoj ordinaciji stomatološke usluge godišnje moći će da dobije oko 2.000 građana po prioritetima koje odredi Centar za socijalni rad i drug stručne službe.

- S obzirom na to da Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i odlukom Fonda za zdravstveno osiguranje stomatološke usluge se naplaćuju za sva osigurana i neosigurana lica po tržišnim cenama, izuzev pojedinih povlašćenih grupa, ukazala se potreba za otvaranjem jedne humanitarne stomatološke ordinacije koja bi pružala besplatne usluge osobama sa invaliditetom i raznim socijalno ugroženim kategorijama stanovnika – objašnjava dr Dušan Ostojić, predstavnik NVO „Humanitarni medicinski kutak“.

-U toku je opremanje ordinacije. Osim australijske ambasade, pomogla je i organizacija „Srpska bratska pomoć“ iz Grčke, Aleksandar Tucaković iz Agencije za lekove i određeni broj privatnih donatora. Dobili smo stomatološku stolicu, autoklav za sterilizaciju instrumenata, heliolampu, amalgamator, klešta, ali nam je neophodno još opreme i sredstava kako bi projekat što pre zaživeo i kako bi se što duže održao. Ordinacija će imati pristupnu rampu za osobe sa invaliditetom, a očekujemo da do kraja leta primimo i prve pacijente – kaže dr Ostojić.

U ordinaciji će posao naći jedan stomatolog sa tržišta rada, jedna stomatološka sestra i knjigovođa. Svi će biti primljeni preko konkursa – objašnjava dr Ostojić. Humanitarni kutak planira da jednu ovakvu ordinaciju otvori i u Aleksincu i Beogradu. U Aleksincu, koji se ubraja u siromašnije opštine se procenjuje da bi broj potencijalnih korisnika bio oko 20.000 građana.

Korisnici usluga
Socijalno ugrožene kategorije koje će moći da koriste besplatne stomatološke usluge su korisnici materijalnog obezbeđenja (socijalne pomoći), penzioneri sa najnižim primanjima i korisnici tuđe nege i pomoći. Inače, sve usluge zubara su besplatne, počev od popravke zuba, vađenja i nameštanja veštačkih, kao i izrada proteza u nivou koji se može dobiti u državnim zdravstvenim ustanovama.

Agencija ANP se nalazi u Tržnom centru kod Tehničke škole u Prokuplju, ul. Ratka Pavlovića bb. Kontakt telefon 027/322-102  mob. 062/217-605

Za deset dana na internet sajtu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) biće postavljen pretraživač pomoću kojeg će svaki zaposleni jednim klikom miša moći da proveri da li firma u kojoj radi uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje. Ovom novinom biće izbegnute neprijatne situacije da radnici tek kad im se javi zdravstveni problem shvate da za usluge lekara moraju da plate iz svog džepa.

Prema podacima RZZO, oko 16.000 zaposlenih u Srbiji trenutno nema overenu zdravstvenu knjižicu, jer poslodavci nisu uplatili doprinos za zdravstveno osiguranje. Početkom godine taj broj je iznosio oko 30.000 ljudi, ali su neke firme izmirile svoje obaveze u međuvremenu.
Pored ovih 16.000 zaposlenih, za još 126.000 ljudi Poreska uprava nije dostavila rešenja o zaduženjima, tako da su ostali „nedefinisani“.

Procene dugovanja firmi prema RZZO idu i do sume od oko 50 milijardi dinara. Rešenje je teže naći za privatni sektor, dok se za izmirenje dugova državnih firmi čeka pomoć Vlade.
Trenutno, navode u RZZO, najveći dužnici zdravstvenoj kasi sa milionskim iznosima su firme „Merkur“ a.d., JK „7. juli“, „Euroatlantik“, „Žitopromet“, „Zastava oružje“, „Trajal korporacija“…

- Dali smo predlog Vladi preko Ministarstva zdravlja kako to da se reši, tačnije da Vlada preuzme neizmirene obaveze najvećih državnih preduzeća. Poreska uprava je dužna da kontroliše naplatu doprinosa i da prati zaduženja i da reaguju ako zataji naplata. Obaveze poslodavaca su jasne, zakon je jasan, a neke firme godinama nisu uplaćivale doprinose. Mora neko rešenje da se nađe. Smatram da je korektno da Vlada izmiri dugovanja tih preduzeća. Radnici su dovedeni u situaciju da nemaju zdravstveno osiguranje, a da za to nisu odgovorni – kaže za „Blic“ direktorka RZZO Svetlana Vukajlović.

Državni sektor više duguje, mada ima dužnika i u privatnom sektoru. Za neke je Vlada našla rešenje, pa će se u knjižicama oko 2.500 radnika Poljoprivrednog kombinata „Beograd“ uskoro naći markica koju je trebalo da dobiju još u januaru. Samo za njihove zdravstvene doprinose iz budžeta je izdvojeno više od 200 miliona dinara.
U Poreskoj upravi podsećaju da ih Zakon o privatizaciji sprečava da prinudno naplaćuju dug u preduzećima koja se pripremaju za privatizaciju, a ona su najveći dužnici.

Refundiranje za trudnice
Trudnice imaju pravo na overenu knjižicu bez obzira na to da li poslodavac uplaćuje doprinose ili ne. Od 3. marta uveden je novi propis da sve usluge, kao što su hormonske analize na primer, ili lekove koje trudnice plate, a imaju preporuku lekara da im treba, mogu da refundiraju u RZZO uz fiskalni račun i izjavu da su iskoristile uslugu i da nisu mogle da je dobiju u nadležnoj državnoj ustanovi.