Američka organizacija „World learning“predstaviće u Nišu program jedogodišnjih stipendija za studente iz Srbije.

Reč je o programu koji pruža studentima osnovnih studija punu stipendiju za jednu akademsku godinu u SAD, koja počinje u avgustu 2012. godine.

Stipendija pokriva školarinu, međunarodna/domaća putovanja, konsultacije, smeštaj i ishranu, osiguranje od povreda ili bolesti, manji džeparac i kupovinu knjiga.

USLOVI ZA UČEŠĆE U PROGRAMU:

Global UGRAD Srbija otvoren je ka svim akademskim oblastima studiranja i ne diskriminiše učesnike na rasnoj osnovi, po boji kože, rodu, religiji, nacionalnosti i etničkoj pripadnosti, ili invaliditetu. Konkurs za učešće u ovom programu je zasnovan na uspehu na studijama. Finalisti će biti odabrani na osnovu akademskog uspeha, liderskih potencijala, znanja engleskog i spremnosti da studiraju u Sjedinjenim Državama.

Da bi ispunili uslove za učešće u Global UGRAD, učesnici moraju:

-Da budu državljani Srbije i trenutno žive i studiraju u Srbiji;

-Da budu upisani na osnovne studije na univerzitetu u Srbiji, državnom ili privatnom;

-Da su zadovoljavajuće završili bar jedan semestar i imaju položen neki od ispita do kraja januara 2012;

-Da nisu na poslednjoj godini studija u vreme podnošenja prijave;

-Da budu između 18 i 26 godina starosti;

-Da dobro vladaju pisanim i govornim engleskim jezikom (korespondira rezultatu od 80 na TOEFL testu );

-Da budu u mogućnosti da započnu studiranje u Sjedinjenim Državama u avgustu 2012. Učesnicima neće biti dozvoljeno da odlože početak studija;

-Da budu u mogućnosti da dobiju i pridržavaju se vize Sjedinjenih Država za razmenu studenata (J-1) u okviru ovog programa;

-Da prođu medicinski pregled.

Izabrani studenti imaće priliku da učestvuju u aktivnostima univerzitetskog kompleksa, kao i da se kroz društvene aktivnosti i volontiranje uključe u lokalnu američku zajednicu. Studenti će pohađati kurseve iz svog polja studiranja, kao i izborne predmete.

Prezentacija će biti održana u Media centru Niš od 15,30h, gde će zainteresovani moći da dobiju detaljnije informacije o uslovima za učešće u programu, kao i načinu prijavljivanja.

(Biznis)

Ministar poljoprivrede i trgovine Srbije Dušan Petrović izjavio je juče da će u drugoj polovini septembra svi nezaposleni agronomi moći da konkurišu za posao poljoprivrednog savetnika u stručnim službama tog ministarstva

„U toku je velika reforma savetodavne poljoprivredne stručne službe u Srbiji“, kazao je on ističući da će „svako koje završio poljoprivredni fakultet i u ovom trenutku nema posao dobiti priliku da radi za Ministarstvo poljoprivrede“.
Petrović je kazao da će za angažovanje nezaposlenih agronoma iz budžeta Ministarstva poljoprivrede izdvojiti „onoliko novca koliko je bude potrebno“ i dodao da u ovom trenutku u Srbiji ima oko 2.000 nezaposlenih agronoma.
On nije mogao da precizira kolika će biti plata agronoma, ali je kazao da će oni potpisivati ugovore o radu na „ne manje od godinu dana“.
„Biće to sasvim adekvatna ponuda i svako ko želi moćiće da se ostvari profesionalno“, kazao je on dodavši da će agronomi „dobiti priliku da ostane u sistemu, ali i da napreduje“.
Petrović je naveo da je počela edukacija instruktora koji će obučavati sve agronome, i da će u drugoj polovini septembra svi koji su zainteresovani biti obavešteni gde mogu da se jave i kako da poočnu obuku.
„Očekujem da u toku oktobra završimo ceo postupak“, rekao je on.
Petrović je naglasio da je „ovo suštinski važan napredak u razvoju srpske poljoprivrede, jer će više od 100.000 poljoprivrednih gazdinstava dobiti priliku da dobiju kvalitetnog savetodavca koga će plaćati Vlada Srbije“.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na kraju avgusta na evidenciji nezapslenih bilo je 721 poljoprivrednih inženjera za proizvodnju bilja, od čega 409 agroekonomista.
U istom periodu bilo je evidentirano i 235 nezaposlenih inženjera poljoprivrede za stočarstvo i živinarstvo, 448 inženjera prehrambene tehnologije, kao i 28 magistara poljoprivrednih nauka.
Kako je rečeno u NSZ-u, nije uočeno da su nezaposleni agronomi u većoj meri odbijali da rade u udaljenijim mestima u Srbiji, nego što je to slučaj sa ostalim nezaposlenima drugih zanimanja.
Do kraja avgusta ove godine poslodavci su iskazali potrebu za zapošljavanje 115 diplomiranih poljoprivrednih inženjera za proizvodnju bilja, od čega se 12 zahteva odnosilo na agroekonomiste.
Poslodavci su u istom periodu dostavili prijave i za slobodna radna mesta za 11 inženjera poljoprivrede za stočarstvo i živinarstvo, kao i 51 zahtev za inženjere prehrambene tehnologije.

Ukoliko Miroslav Mišković odluči da porez od prodaje „Maksija“ plati u Srbiji, u budžet će se od ove transakcije do kraja godine sliti 25 miliona evra, kazao je u intervjuu za NIN Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave Srbije.

Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave

Poreska uprava za sada nema preciznih saznanja hoće li do toga doći ili neće jer, kako je rekao Radosavljević, “ovaj obveznik još nije dostavio poresku prijavu sa kupoprodajnim ugovorom”.
Na pitanje da li su najbogatiji srpski biznismeni najveći dužnici kada su u pitanju dugovi na ime doprinosa i poreza, Radosavljević kaže da ukupan dug na osnovu toga iznosi negde oko 230 milijardi dinara.
- Većina toga nije realno naplativa jer se radi o dugovima preduzeća koja su otišla u stečaj ili su u restukturiranju. U ovom trenutku realno je naplativo 53,9 milijardi dinara.
Po čuvenom članu 7 sadašnjeg poreskog zakona ne možete da otkrijete ko su ti biznismeni?
Nažalost, ne mogu. Predložio sam da se to izmeni u novom zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine. Predlog je da se jednom mesečno objavljuje lista 100 najvećih dužnika u medijima.
Među dužnicima, izjavio je on u intervjuu za NIN, ima i poznatih biznismena, ali i političara, ljudi sa estrade i iz sporta.

VALJEVO – Vlada Češke Republike investirala je u proteklih 11 godina u Srbiji više od 14 miliona evra, od toga 3,2 miliona na teritoriji grada Valjeva, a radi se o ulaganjima u projekte toplifikacije, zaštite životne sredine, vodosnabdevanja i drugim.

To je danas u Valjevu izjavila ambasador Češke Republike u Srbiji, Hana Hubačkova, koja je razgovarala u Skupštini grada sa predstavnicima lokalne vlasti o dosadašnjoj i budućoj saradanji.

Gosti su prisustovali i puštanju u rad rekonstruisane crpne stanice na reci Gradac, odakle se Valjevo delimično snabdeva vodom za piće.

Za realizaciju ove dotrajale stanice u kojoj će se od sada dnevno dobijati 500 litara vode u sekundi, uloženo je iz sredstava Vlade Češke Republike i Češke razvojne agencije 260 000 evra.
Bez rekonstrukcije ove crpne stanice, Valjevu je pretila opasnost da u letnjim mesecima ostane bez dovoljno vode za piće.

„Ulaganja u Srbiju u okviru međunarodne saradnje i dalje ostaju prioritet Vlade Češke Republike, pre svega u oblasti zaštite životne sredine, pomoci i poboljsanja energetske efikasnosti, u podršci radu malih i srednjih preduzeća, zatim u oblasti zdravstva“, rekla je ambasadorka.
Ona je najavila da je planirano da Češka do 2 017. svake godine u Srbiju ulaže po 1,2 miliona evra, a uslov je da se obezbede kvalitetni projekti, kao što je do sada bio slučaj i da se radovi izvode efikasno i kvalitetno po evropskim standardima.
Ova saradnja bi trebalo da se proširi na oblast privrede i investiranja u Srbiju od strane Vlade Republike Češke ali se očekuje da će o tome detaljnije biti reči na jesenjem sastanku mešovitog srpsko-českog komiteta u Beogradu – poručila je ambasador Češke Hana Hubačkova prilikom posete Valjevu.
Najavljeno je i da će Vlada Republike Češke donirati izgradnju toplovoda od gradske toplane do bolnice u Valjevu u dužini od jednog kilometra, čime će uz sigurnije snabdevanje toplotnom energijom, biti omogućeno i gašenje još jedne kotlarnice bolnice, koja je jedan od vecih zagađivača u Valjevu.

Autor: Lj.S. | Izvor: Južne vesti | Objavljeno: 30.03.2011. USAID i Opština Pantelej pomažu NVO NIŠ – Niška opstina Pantelej i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) predstaviće rezultate tri programa za smanjenje nezaposlenosti kod mladih. Tri nevladine organizacije: ZOO Planeta, Niška inicijativa za zapošljavanje i Niški volonterski centar, iskoristili su dostupne fondove u ukupnom iznosu od 10.000 američkih dolara koje je zajednički obezbedila opština Pantelej i USAID i tokom poslednjih šest meseci sproveli tri projekta za smanjenje nezaposlenosti u njihovoj opštini. Organizacije koje su realizovale projekte izabrane su nakon javnog poziva za implementaciju opštinskog Akcionog plana za razvoj omladinskog preduzetništva, strateškog dokumenta koji je opština Pantelej usvojila u sklopu svojih napora za rešavanje pitanja nezaposlenosti kod mladih. – Rešenja koja su ponudile ove organizacije civilnog društva ocenjene su kao najbolje, a aktivnosti u njihovim projektima kao najefikasniji ponuđeni način da se poboljša zapošljavanje omladine i dodatno osnaže mladi preduzetnici koji posluju na teritoriji opštine – navodi se u saopštenju USAID-a. Do danas, Program za jačanje ekonomske sigurnosti podržao je 23 opštinske Kancelarije za mlade širom Srbije da razviju svoje Akcione planove za razvoj omladinskog preduzetništva, uključujući i opštinu Pantelej. Ovi planovi nude dugoročna rešenja u pristupu problemu nezaposlenosti kod mladih, čije je rešavanje jedan od ključnih zadataka Kancelarija za mlade. Kroz ove planove Opština postavlja ciljeve čijim se ispunjenjem utiče na razvoj preduzetništva kod mladih. Uz podršku USAID obučio 97 od ukupno 115 Koordinatora Kancelarija za mlade koliko ih ima u Srbiji obučeno iz oblasti marketinga i veština upravljanja, a od tog broja su 54 lokalne kancelarije nakon treninga samostalno organizovale treninge iz preduzetništva za preko 1100 mladih ljudi. Ovim je mladim preduzetnicima direktno pružena podrška da lakše započnu svoj prvi posao ili da osnaže već postojeće preduzeće. Program USAID za jačanje ekonomske sigurnosti pomaže omladini u Srbiji kroz niz različitih aktivnosti. U saradnji sa opštinskim Kancelarijama za mlade pomaže razvoj programa za promociju preduzetništva, pruža obuku mladima kako bi ostvarili uspešne poslovne karijere i pomaže lokalne inicijative za povećanje zaposlenosti kod mladih. Podelite vest sa prijateljima

(Biznis)

Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Božidar Laganin reako je da je u 2011. godini realno očekivati strane investicije od oko četiri milijarde dolara, jer je već sada izvestan priliv od oko dve milijarde dolara Laganin je podsetio da je u godini pred nama najavljena privatizacija „Telekoma Srbija“, gde veliki broj kompanija pokazuje interes da učestvuje, a tu je i FIAT koji će u narednoj godini realizovati većinu svojih operacija kako bi mogao da počne sa serijskom proizvodnjom modela planiranih za Srbiju. Direktor SIEPA je izrazio nadu da će se u 2011. godini nastaviti trend reinvestiranja stranih kompanija, koje već posluju u Srbiji, u svoje proizvodne kapacitete, što će biti izuzetno dobar pokazatelj dobre poslovne i investicione klime, koji govori sam za sebe. SIEPA trenutno aktivno pregovara o realizaciji različitih projekata sa više od 100 kompanija i to su projekti reda veličina od milion do pet miliona evra, koji su u različitim fazama realizacije, nagovestio je Laganin. „Ja se iskreno nadam da ćemo imati godinu u kojoj ćemo moći da najveći broj tih projekata pretočimo u realnost“, rekao je on. Kada je reč o godini koja je na izmaku, Laganin je naveo da je SIEPA u 2010. godini sa oko 150 miliona evra podržala realizaciju 38 projekata kroz program pomoći i podrške i na taj način kreirala oko 6.700 novih radnih mesta. „Mislim da u ovoj godini praktično nijedna proizvodna investicija nije realizovana na teritoriji Republike Srbije, a da nije imala neku vrstu pomoći Agencije za strana ulaganja“, naglasio je Laganin. Govoreći o efektima pomoći SIEPA domaćim preduzećima da osvoje nova tržišta u inostranstvu, Laganin je rekao da je u ovoj godini bilo primetno povećanje izvoza električnih mašina za domaćinstvo -za 50 posto u odnosu na prošlu godinu, apostrofirajući da se radi o proizvodima sa dosta većom dodatom vrednošću. Upravo nedavna dodela nagrada za „Izvoznika godine“, koju SIEPA organizuje sedmu godinu uzastopce, pokazala je da iz Srbije ima sve više industrijskih proizvođača orjentisanih za izvoz, kazao je on. „Jedan od učesnika u toj dodeli bio je i direktor kompanije „FIAT automobili Srbija“ (FAS) gospodin Đovani de Filipis, i na samoj dodeli rekao sam ono što zaista nas sve raduje, a to je buduća FIAT-ova prijava za ovu, prestižnu nagradu koju SIEPA dodeljuje“, napomenuo je Laganin. On je pritom aludirao na planove FIAT-a da početkom 2012. godine ostvari proizvodnju automobila više od 200.000 komada godišnje i izvoz vredan preko 1,3 milijardi evra, što bi proizvođačima auto-komponenti u Srbiji omogućio oko milijardu evra od izvoza sledeće godine. „Sigurno je da ćemo tada moći konstatovati da je dodata vrednost u proizvodima koji se izvozi iz Srbije izuzetno visoka i da će veliki broj malih i srednjih preduzeća koja sarađuju sa velikim izvoznicima na takav indirektan način naći put do potrošača na zahtevnim tržištima“, ocenio je sagovornik Tanjuga. Tržišta koja su srpskim izvoznicima najinteresantnija, i na koja najviše izvozimo, i dalje su prvenstveno tržište Evropske unije, ali dosta dobri izvozni rezultati se ostvaruju i na tržištima Rusije, Belorusije i Kazahstana, naveo je direktor SIEPA i dodao da je Agencija u 2010. godini uspela da dovede srpske izvoznike na tržište Alžira i to sa velikim uspehom. Kad je reč o podršci našim firmama u učešću na sajmovima u inostranstvu, Laganin je kazao da je SIEPA u ovoj godini organizovala 12 međunarodnih sajmova, od čega su 10 bili proizvodni, a dva investiciona i naglasio da smo tom prilikom praktično otvorili tri nova tržišta. „Organizujući sajam u Rusiji, otvorili smo tržište hrane, tržište građevine otvoreno je organizovanjem sajma u Belorusiji, i možda i najveći uspeh je izlazak na tržište Alžira, gde smo ponudili različite proizvode naše industrije, ali ujedno i usluge koje mogu da pruže građevinska preduzeća“, istakao je Laganin, navodeći da je ukupna vrednost ugovora sklopljenih za vreme i posle tih sajamskih manifestacija oko 400 miliona evra u prvoj fazi. Samo tržište Alžira može da donese poslove i veće od tog iznosa, ukoliko naše građevinske kompanije uspeju da, u saradnji sa firmama iz te zemlje, u potpunosti pokriju poslove izgradnje novih hladnjača, rekonstrukcije postojećih, za čim postoji velika potreba u samom Alžiru, ukazao je on. U 2010. godini SIEPA je sa više od 55 miliona dinara podržala preko 180 kompanija za unapređenje promotivnog, marketinškog materijala, koji prevashodno koriste za nastupe na nova tržišta, napomenuo je Laganin. „Nameravamo značajno da povećamo broj manifestacija na kojima ćemo učestvovati i za 2011. godinu planirali smo 20 međunarodnih sajmova na kojima ćemo predstaviti potencijale Srbije, sa jedne strane investicione, a sa druge strane mogućnosti naše privrede i mogućnosti izvoza naših roba i usluga“, najavio je direktor SIEPA. Iz intervjua „Tanjugu“

Izvor: Beta Novim pravilnikom o pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja osiguranici,pored lekova i medicinsko-tehničkih pomagala, imaju pravo na upućivanje kod lekara u privatnom domu zdravlja i drugim privatnim ustanovama sa kojima Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) ima potpisan ugovor o saradnji. U tom zavodu rečeno je da pacijenti imaju prava na ambulantno-specijalističke preglede i stacionirano lečenje kod lekara koji rade privatno ukoliko svoja prava nisu ostvarili kod izabranog lekara u državnoj ustanovi. Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja objavljen je u poslednjem Službenom glasniku i u primeni je od srede, 10. novembra. Tim pravilnikom jasnije su regulisana i prava osiguranika na bolovanje, a novina je i da će se lekarima specijalistima dodeliti ID broj radi propisivanja medicinsko-tehnickih pomagala na teret RZZO-a. Značajna novina je i mogućnost koriscenja zdravstvene zastite u mestu u kom osiguranik privremeno boravi, bez obzira na razlog i dužinu privremenog boravka, rečeno je u RZZO. Do sada je postojala mogucnost da osiguranik sem hitne zdravstvene zaštite, može ostvariti pravo na zdravstvenu zastitu u ustanovama na primarnom nivou ako boravi u mestu privremenog boravka duže od 30 dana i to uz prijavu privremenog boravka.

(Biznis)

Rusija je investirala 1,3 milijarde dolara u Srbiji, kazao je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin i dodao da je vidi kao glavnog ekonomskog partnera na Balkanu
On je kazao da je obim razmene Rusije i Srbije za osam meseci ove godine bio u iznosu 1,7 milijradi dolara, što je 13 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Procenjuje se, prema njegovim recima, da će do kraja godine trgovinska razmena dve zemlje biti 2,6 milijarde dolara.
Energetika je, kako je dodao Konuzin, jedna od oblasti gde postoji mogućnost za proširenje ekonomske saradnje Rusije i Srbije.
Konuzin je istakao značaj zajedničkog projekta ruskog Gasproma i srpskog Srbijagasa u izgradnji skladišta gasa u Banatskom Dvoru, gde je planirano povećanje kapaciteta sa 800 miliona na 1,2 milijarde kubnih metara gasa.
Ruski Lukoil, koji je vlasnik beogradskog Beopetrola, kako je rekao Konuzin, planira da u naredne tri godine uloži sto miliona dolara, a do sada je investirao 380 miliona dolara.
Dodao je da će investicije Gaspromnjefta u Naftnoj industriji Srbije, gde je većinski vlasnik, u naredne tri godine premašiti milijardu evra.
Uskoro će, kako je najavio Konuzin, biti završena registracija ruske osiguravajuće kuće Sogos za poslovanje u Srbiji.
Ambasadorka Indije u Srbiji Nengča Louvum je istakla da bi za Srbiju bilo korisno da o Indiji razmišlja kao o potencijlaom ekonomskom partneru, jer ta zemlja ima visoku stopu privrednog rasta.

Tanjug |

U Nišu je od decembra prošle godine 185 trudnica zaposleno na neodređeno vreme uz subvencije iz gradskog budžeta, rekla je danas Tanjugu gradska većnica Dušica Davidović.
Akcijom „Trudnoćom do posla“ želimo da podstaknemo zapšljavanje budućih majki i znatno popravimo njihov socijalni položaj, rekla je Davidovićeva.
Svakog meseca zaključi se oko 20 ugovora o radu sa budućim majkama, dodala je ona i napomenula da je Niš prvi grad u kome se vodi takva akcija.
Davidovićeva je rekla da je gradskim budžetom prvobitno bilo planirano izdvajanje oko devet miliona dinara za tu akciju, ali će rebalansom biti obezbeđeno još novca zbog povećanog interesovanja poslodavaca.
Grad finansira minimalnu zaradu, poreze i doprinose, a nakanadu tokom odsustva porodilja ostvaruje od države.