Freelancing poslovi su izazov budućnosti, a mi nismo spremni?

Svet beleži enormno povećanje broja frilensera. Čak 35 miliona Amerikanaca rade kao „slobodnjaci“, a taj trend se polako seli i u Evropu, dok njen jugoistočni deo još nije spreman za tako velike promene na tržištu rada, piše Poslovni dnevnik.

Ovakvim tempom u Sjedinjenim Američkim Državama se očekuje da 2030. godine čak 50 posto svih zaposlenih budu frilenseri. Kao i za većinu američkih trendova, pre ili kasnije se očekuje i procvat „frilens privrede“ i u Evropi.

Već sad postoje društva u Evropi koja upošljavaju više frilensera nego stalno zaposlenih, kao npr. Uber koji broji 6.700 stalnih, a više od 16.000 „slobodnih“ vozača, kaže za Poslovni član menadžmenta kompanije Boston Consulting Group (BCG) za jugoistočnu Evropu Melanie Seier Larsen.

Stalnih poslova će biti i u budućnosti, samo bitno manje, jer nema smisla „izdvajati“ (outsourcing) svako radno mesto u društvu. Ako posao zahteva mnogo pripreme i za preduzeće specifična znanja, bolje je zaposliti nekog za stalno, smatra ova Slovenka.

Frilens poslovanje će biti izazov u budućnosti, upozorava Larsen i dodaje da region Jugoistočne Evrope nije spreman za takve promene. Nedostaje nam sistem koji može obezbediti transparentnost koja je preko potrebna za ovakve organizacijske strukture, kaže ona.

„Naš region nije spreman za velike promene. Još smo zapeli u eri kada se radnici moraju prijavljivati i odjavljivati svaki dan na poslu. Većina radnih mesta ima još radno vreme od 9 do 17 sati i stroge hijerarhijske sisteme.“

Šta više, nastavlja Larsen, ljudski resursi u našem regionu su još uvek samo administracija. Strateško planiranje radne snage je ključna funkcija ljudskih resursa što je koristan alat preduzećima prilikom zapošljavanja, kako bi se bolje moglo planirati koji ljudi i koje veštine će im biti potrebne u budućnosti.

Ne samo zapošljavati ljude, nego i strateški planirati koje osoblje bi trebalo unaprediti ili promeniti im veštine, kako bi se bolje zadovoljile potrebe. Ako bi firme bolje znale koje veštine su im potrebne u budućnosti, školstvo bi moglo pružiti bolje obrazovanje i zatvoriti jaz između ponude i potražnje, dodaje ona.

„Nažalost, cela regija samo proizvodi novu radnu snagu bez razmišljanja koje su posledice stvaranja npr. 300 arhitekata godišnje. Gde će svi ti ljudi naći posao?“

Sa druge strane, mnoštvo je poslova koje niko ne želi da radi. Istovremeno postoji problem hroničnog viška i hroničnog manjka. Ako bi svaka država imala strategiju, pojedincu bi bilo lakše odabrati šta i gde bi hteo da radi u budućnosti i s time bi fluktuacija radne snage među regijama bila uobičajenija i uspešnija, zaključila je Larsen.

Izvor: Poslovni dnevnik/BIZlife

Pročitajte takođe

FACEBOOK AKADEMIJA U ŠKOLI EDUKA PLUS

Facebook oglašavanje je iz dana u dan sve potrebnije, jer je važan alat za postizanje …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *