Predsednik Vlade Ivica Dačić i članovi delegacije kompanije „Samsung Electronics“ ocenili su u današnjem razgovoru da postoje dobri uslovi za stratešku saradnju i dugoročno prisustvo ove kompanije u Srbiji. Kompanija „Samsung Electronics“ je zainteresovana za unapređenje saradnje i ulaganja u razvoj tehnološke infrastrukture i primenu informacione tehnologije u obrazovnom sistemu, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.

Premijer Ivica Dačić je istakao da Vlada Srbije podržava ulaganja velikih kompanija koje će pomoći privredni oporavak i unaprediti obrazovni sistem u Srbiji.

Sa predstavnicima „Samsunga“ se sastao i ministar prosvete Žarko Obradović.

- „Samsung“ smatra Srbiju ozbiljnim tržištem gde može da uloži u razvoj i da verovatno svoje proizvode što više promoviše, a mi u obrazovanju imamo potrebu za inovacijom obrazovnog sistema na svim nivoima – rekao je Obradović posle sastanka.

Naveo je i da resorno ministarstvo želi da produbi saradnju sa vodećim svetskim kompanijama koje se bave razvojem novih tehnologija.

- Imam već nekoliko konkretnih projekata koje „Samsung“ radi sa obrazovnim sistemom u Nišu i sa Fakultetom organizacionih nauka u Beogradu – naveo je Obradović pozvavši „Samsung“ da doprinese unapređivanju Naučno tehnološkog parka na Zvezdari.

Prema njegovim rečima, resorno ministarstvo želi da narednih nedelja konkretizuje saradnju i da kaže šta treba obrazovnom sistemu Srbije.

- Želimo da pozovemo „Samsung“ da svoj interes za Srbiju i ovaj deo Evrope iskaže na različiti način zato što imamo dobar obrazovni sistem i kvalitetnu radnu snagu – naveo je Obradović.

On smatra i da „Samsung“ može da i za deo svojih istraživačkih i proizvodnih potencijala nađe mesto u Srbiji.

Delegaciju te poznate kompanije je predvodio direktor Samsung „Electronics za Evropu“ Seok Pil Kim.

Konsultantsko-revizorska kompanija „Deloitte“ najavila je danaspočetak procesa registracije za izbor tehnoloških kompanija sa najbržim rastom u centralnoj Evropi.

Projekat pod nazivom „Technology Fast 50″ u Srbiji se sprovodi šestu godinu zaredom, dok se na području centralne Evrope sprovodi već 14. godinu.

Cilj „Technology Fast 50″ je rangiranje tehnoloških kompanija sa najbržim rastom prihoda u centralnoj Evropi u poslednjih pet godina.

Za plasman na dve „Deloitte“ rang liste, „50 najbrže rastućih“ (Fast 50) i „Zvezde u usponu“ (Rising Stars), kompanije moraju da ostvare godišnje prihode veće od 50.000 EUR za prvu listu i 30.000 EUR za drugu listu. Kompanije su na listama rangirane na osnovu petogodišnje, odnosno trogodišnje stope rasta prihoda.

Srpska kompanija „ComuTel“, koja se bavi inženjeringom računarskih mreža, prošle godine je zauzela 39. mesto na listi brzorastućih tehnoloških kompanija u centralnoj Evropi.

Kompanije iz tehnološkog sektora same će se prijavljivati na takmičenje, a 50 najbolje plasiranih rangiraće se na osnovu prosečnog rasta prihoda ostvarenih tokom poslednjih pet godina, čime kompanije dokazuju kontinuiran i brz rast.

Posebne kategorije u takmičenju biće „Zvezde u usponu“ – mlade kompanije sa brzim rastom koje posluju manje od pet godina, gde se najbolji rangiraju na osnovu prosečnog rasta prihoda ostvarenih tokom poslednje tri godine, kao i „Velikih pet“ – kategorija u koju će biti uvrštene samo one kompanije čiji su prihodi u 2012. godini bili veći od 25 mil EUR.

Pedeset kompanija koje se budu plasirale na listu za centralnu Evropu automatski će biti nominovane za takmičenje za 500 najbrže rastućih tehnoloških kompanija u EMEA regionu, koji obuhvata Evropu, Bliski istok i Afriku.

Proces registracije se završava 15. jula, a rang liste će biti objavljene u oktobru.

Američka farmaceutska kompanija „Actavis“ će preuzeti sve akcije irske konkurentske kompanije „Warner Chilcott“, čija je vrednost 6,6 mlrd EUR, navedeno je u saopštenju dveju kompanije.

Ovim sporazumom će biti „stvorena vodeća globalna farmaceutska kompanija, sa godišnjim prihodom od 11 mlrd USD, a koja će biti fokusirana na zdravlje žena, gastroenterologiju, urologiju i dermatologiju“, dodaje se u saopštenju kompanija, a prenosi „Frans pres“.

- Naš strateški cilj je izgradnja vodeće specijalističke farmaceutske kompanije – izjavio je izvršni direktor „Actavisa“, Pol Bisaro.

Vlada Srbije usvojila je na sednici 20. maja izmene šest poreskih zakona koje će omogućiti veće rasterećenje privrede, posebno preduzetnika i malih preduzeća, stabilnije finansiranje PIO fonda, kao i stvaranje pravednijeg poreskog sistema usklađivanjem poreskih opterećenja prema ekonomskoj snazi obveznika.

Te izmene predstavljaju nastavak reforme poreskog sistema Srbije i još jedan korak ka stvaranju štedljivije i efikasnije države, a u skladu sa principima utvrđenim u dokumentu Fiskalna strategija, koja je usvojena prošle godine, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

Smanjivanjem stope poreza na zarade sa 12 na 10% i povećanjem neoporezivog iznosa plate sa sadašnjih 8.776 dinara na 11.000 dinara smanjiće se poresko opterećenje najnižih zarada, sa 8,6% na 6,4%, koje su najčešće u radno-intenzivnim industrijama, poput tekstilne industrije.

Podizanjem cenzusa za paušalno oporezivanje sa tri na šest miliona dinara predstavlja olakšanje poslovanja velikom broju malih preduzetnika, navodi se u saopštenju.

Osim toga, preduzetnici će moći da izaberu da li će doprinose plaćati na ličnu zaradu ili na ostvarenu dobit. Time se menja dosadašnje rešenje koje stvara neopravdanu razliku u visini poreskog opterećenja između preduzetnika i vlasnika privrednog društva.

Ove izmene uštedeće privredi 1,7 milijardi dinara na godišnjem nivou.

Povećanje stope doprinosa za obavezno penzijsko osiguranje sa 22% na 24%, omogućiće da prihodi PIO Fonda porastu za oko 26 milijardi dinara godišnje, čime se stvaraju pretpostavke za održivi penzioni sistem Republike Srbije.

Izmenama poreskih zakona, pravna lica neće plaćati porez na osnovu knjigovodstvene vrednosti imovine, već će se uzimati u obzir tržišna vrednost zemljišta na kome se nalaze objekti.

Privrednicima će biti omogućeno i objedinjavanje plaćanja poreza jednim nalogom. Ovim bi se sve postojeće poreske prijave i drugi obrasci koji se podnose pri plaćanju poreza po odbitku (35 obrazaca) zamenili jednom, pojedinačnom poreskom prijavom, a umesto na maksimalno 205 uplatnih računa, obaveza bi se plaćala samo na jedan.

Ova promena donosi pojednostavljenje poslovanja i uštedu privredi u iznosu od 1,5 milijardi dinara godišnje, navodi se u saopštenju vlade.