Završen fakultet i dobijena diploma nisu lanser u uspešnu karijeru. Mladima u Srbiji pružena je idealna mogućnost da produže svoje ”detinjstvo” studirajući. Loš sistem obrazovanja i preterano insistiranje na teorijskom znanju sa vrlo malo pa čak i nimalo prakse, ne samo da je olenjio mlade ljude već ih je i uobrazio. Sa takvim stanjem svesti mlad čovek jako teško prihvata kritiku, a i iz iste saznanje da je diploma samo dobro urađen pismeni deo ispita.Posao u Srbiji, i recimo da uz imenicu ”posao” ne ide i ono ”dobro plaćen” je jako teško naći. Tranzicija od škole do posla je jako spora. Statistika govori da mladoj osobi u Srbiji treba prosečno dve godine da nađe prvi posao, za koji ta ista osoba vrlo često bude i prekvalifikovana. Pa da li je onda posao u Srbiji stvarno problem ili samo izazov?

Usled prevelikih očekivanja školovanog mladog čoveka koji se posle par godina traženja posla prihvatio one ”daj šta daš” dolazi ogromno nezadovoljstvo poslom, platom, i u konačnom ono najgore, samim sobom. Do rešenja za svoj život, posao, karijeru sigurno nećemo stići, sedeći skrštenih ruku. Ja kao pojedinac ne mogu promeniti mnogo, ali možda mogu ako menjam sebe. Rad na sebi je Condicio sine qua non.

Tvoj CV je tvoje ogledalo. Na intervju za posao budi opusten, trema ti nece doneti nista dobro.

Traženje posla je veština isto kao i svaka druga. Kao jedan od uslova za pronalaženje posla je dobar CV. Ok, diplomirao si i sada ćeš napisati svoju biografiju. Međutim osim završenog srednjeg i visokog obrazovanja ti nemaš tu puno šta da dodaš, osim nekih dodatnih aktivnosti kojima si se bavio tokom studiranja. A na većini konkursa na koje želiš da konkurišeš se traži par godina iskustva. I onda opet ista priča ”Kako ću ja naći posao u Srbiji kad mi fakultet nije obezbedio praksu”. I opet je kriv sistem i država, jer pobogu kako ćeš naći posao. Pa, nadmudrićeš sistem. Nećeš sedeti, nego ćeš raditi na sebi. Jer ti ozbiljan rad predstoji da bi stao rame uz rame sa ostalim kandidatima.

Pogrešno je razmišljanje ”Ja nisam dovoljno kvalifikovan za određeni posao”. Sad treba utvrditi zašto ti misliš da nisi i kako da postaneš. Da li je problem u nedovoljnom poznavanju jezika, da li je problem u sposobnostima ili ličnim osobinama.Suština je da kad se nešto zove problem, to ima i rešenje. Kada znamo šta je problem onda pristupamo rešenju istog. Usavršiću jezik https://www.britishcouncil.rs/, odslušaću kvalitetan kurs http://edukaplus.com/ i ono najvažnije promeniću neke svoje lične osobine.

Rame uz rame sa Al Pacino-m…

U prilog svemu ovome govori priča o mladom čoveku iz Srbije koji je emigrirao u SAD. Tamo je imao strica koji je doktor medicine i na njegovom primeru je video da ne želi da radi 16 sati a da njegov novac troše žena i deca. Upisao je akademiju dramskih umetnosti. Nije poznavao dovoljno dobro italijanski jezik ali se ipak prijavio na audiciju za film ”KUM”. Među 5000 kandidata ušao je u prva tri. Od njega je bio bolji Al Pacino. Njegova upornost se tu ne završava.Počeo je prodavati automobile. Bio je odličan u tome. Angažovao ga je Nissan. Postao je menadžer za Ameriku a potom i Kanadu. U vreme njegovog intervjua u emisiji ”Ćirilica” Milomira Marića bio je generalni menadžer za kompaniju Iveco za ceo svet. Sa 55 godina usavršio je italijanski da bi mogao da razgovara sa radnicima u Italiji. Njegovom putu ka usavršavanju nema kraja.

"You were born to win, but to be a winer, you must plan to win, prepare to win, and expect to win"

Zig Ziglar

Poslodavci očajno tragaju za dobrim radnicima. Ono što je njima važno je stav, ”Hire for attitude, train for skills”. Poslu te mogu naučiti ali proaktivnosti, želji za učenjem ne mogu. To je ”must have” za buduće građenje karijere. Posao te ne može naći sam.

Kako da tvoj CV bude zanimljiv za poslodavca?

Do 30 godine napuni svoj CV dobrim i šarolikim iskustvom. Neka tvoj CV bude ogledalo tebe, tvoje upornosti, truda i rada. I ono što je još važnije opiši sebe, svoje osobine , kakav si ti zapravo i ne koristi klišee poput komunikativan, timski igrač i ostalo. Budi iskren, neka tvoje motivaciono pismo ne bude šablon. Napiši ga od srca! Zašto kompanija treba da se odluči baš za tebe a ne za drugog kandidata. Nemoj imati jedno motivaciono pismo i koristiti ga kao šablon za sve konkurse. Obrati se direktno svakoj kompaniji, neka poslodavac oseti čitajući tvoje pismo da je za tebe čast da budeš pozvan na intervju.
U konačnom svaki posao kakav god da je, dobar je onoliko koliko mu se posvetiš. Svaki će ti doneti određeno iskustvo, i nova poznanstva iz kojih možeš mnogo naučiti. Zato izađi iz zone komfora i pokreni se. Izgleda da posao u Srbiji i ne zvuči baš tako nestvarno.

Jovana Aritonović