Ovo su najpopularnije delatnosti u Srbiji

Tokom 2016. godine, u Srbiji je osnovano 42.450 novih pravnih subjekata, pokazuje istraživanje agencije Cube.

Među novoosnovanim firmama u prošloj godini najviše je restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata (2.570 firmi ili 6 odsto), a na šestom mestu najpopularnijih delatnosti novih firmi su – pogrebne usluge.

Slede firme koje se bave programiranjem (1.902 ili 4,5 odsto), dok su na trećem mestu oni koji se bave pripremom i posluživanjem pića (1.750 ili 4,1 odsto). Nažalost, oko sedam odsto njih (3.011) je iste godine i prestalo sa radom.

U top 10 najpopularnijih delatnosti, piše Cube, ulaze još i konsultantske usluge u vezi s poslovanjem, drumski prevoz tereta i pomenute pogrebne usluge koje se nalaze na šestom mestu.

Trgovina se i dalje dobro kotira, bilo da je reč o trgovini na malo ili veliko nespecijalizovanom robom koje zauzimaju 7. i 8. mesto po popularnosti. Taksi prevoz usluge su na 9. i auto-servisi na desetom mestu.

Gledano po pravnoj formi, agencija je identifikovala najviše preduzetnika – 78,7%, dok je društava sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) 19,3%. Registrovano je i 657 novih udruženja, 30 novih zadruga, 12 javnih preduzeća, još tri akcionarska društva i jedno sportsko društvo.

Najveći broj novoosnovanih firmi je sa teritorije Beograda, 31 odsto. Slede Vojvodina sa 24 odsto, Centralna i Južna Srbija sa 16, odnosno 11 odsto, dok je na Kosovu i Metohiji osnovano 116 novih firmi.

Posle Srba koji su većinski vlasnici u preko 97% novih srpskih firmi, slede Italijani sa 201 firmom, Kinezi (193) i Rusija sa 126 novih firmi u Srbiji.

Među novoosnovanim kompanijama pojavljuju se i one čiji su vlasnici iz Uzbekistana, Bocvane, Saudijske Arabije, Balizea, Bangladeša…ali i 2 iz Kazahstana, 10 iz Iraka i 13 iz Albanije. Od zemalja regiona, najviše je novih firmi čiji su vlasnici iz Hrvatske (119), BiH (105) i Crne Gore (99).

Od svih novoregistrovanih kompanija u 2016. njih 263 su imale osnivački kapital veći od 50.000 evra. Čak 1.032 nove firme već je dobilo kredit u banci tokom 2016. godine, piše Blic.

Frilenseri u Srbiji

Pouzdanih procena o tome koliko naših državljana nudi svoje frilens usluge nema, ali dobar putokaz može da bude pretraga na popularnoj platformi Up Work, gde je prošle godine 13.600 „slobodnjaka“ nudilo usluge iz Srbije.

Kako stvari stoje, u Evropi će se na tržištu rada u narednih nekoliko godina izjednačiti broj stalno zaposlenih i frilensera, a procenjuje se da će do 2020. u ovakvoj vrsti angažmana biti oko 50 odsto radne snage i u Evropi i u SAD.

Srpski frilenseri su uglavnom prevodioci, IT stručnjaci, računovođe, pravnici, montažeri, web dizajneri i stručnjaci za digitalni marketing.

Dostupna “online” statistika pokazuje da su se srpski honorarci na virtuelnom tržištu dobro pokazali, pa su na listi najplaćenijih prema podacima globalnog servisa za online transfer novca Payoneer.

Ta analiza pokazala je da svetski prosek, kada je reč o honorarima, iznosi 20,97 dolara po satu, dok je u Srbiji prosečna zarada iznosila 20 dolara po satu.

Koliko su frilenseri iz Srbije zainteresovani za ovakvu vrstu angažovanja, najbolje govori i to što se naša zemlja, u istom istraživanju, sa prosečnim brojem od 37,9 radnih sati u mesecu, našla na trećem mestu, iza Kenije (42,6) i Egipta (38,5).

Izvor: Blic\Bif

Pročitajte takođe

U Nišu formiran klaster starih zanata – Završen projekat ekonomskog osnaživanja žena Južne Srbije

U Nišu formiran klaster starih zanata – Završen projekat ekonomskog osnaživanja žena Južne Srbije Sa …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *