Zašto neki sadržaji postaju viralni?

Šta je to što pretvara jedan sadržaj u viralni? Jedna studija je otkrila ključ uspeha ovakvih sadržaja. pokazavši da se taj ključ nalazi u našem mozgu čija je aktivnost veća ukoliko se pronalazimo u sadržaju koji čitamo ili ga smatramo korisnim za sebe i druge, pa je samim tim i veća verovatnoća da ćemo ga podeliti sa drugima.

Viralni marketing je vrsta marketinga u kome se komunikaciona poruka širi od osobe do osobe poput virusa, pa otuda i naziv viralni ili virusni marketing.

Studija koju je radila Anenberg škola za komunikacije Univerziteta u Pensilvaniji (SAD), razotkrila je misteriju koja objašnjava viralnost jednog sadržaja na internetu, i to na osnovu moždanih aktivnosti čitalaca.

U istraživanju je učestvovalo 80 osoba kojima je merena moždana aktivnost posredstvom funkcionalnih magnetnih rezonanci dok su čitali 80 članaka o zdravlju slične dužine, objavljenih u New York Times-u.

Ono što delimo pokazuje ko smo stvarno

Dobrovoljci su tokom čitanja članaka morali da ocene svoju zainteresovanost i spremnost da ih preporuče drugima, dok su istraživači vršili ispitivanja.

Emili Falk, koautorka istraživanja objašnjava: „Ljudi čitaju i dele sadržaje koje povezuju sa sopstvenim iskustvima, sa svojim osećajem o tome ko su ili ko žele da budu. Dele stvari koje mogu da poboljšaju njihove odnose, da učine da izgledaju pametniji ili saosećajniji“.

Ljudi vole čitljive i vizuelno atraktivne tekstove

Nakon što su analizirali neuronske podatke, naučnici su izložili teoriju da kada ljudi biraju nešto da čitaju, da podele ili da preporuče drugima, misle na sebe isto koliko i na ostale, što dovodi do povećane aktivnosti u određennim neuronskim sistemima.

Elajza Bek, druga koautorka ovog istraživanja, dodaje: „Kada misliš o tome šta ćeš čitati i šta ćeš podeliti, oba razmišljanja su neminovno društvene prirode, a kada tako razmišljaš, obično misliš na sebe i na svoj odnos sa ostalima. Društveni svet i koncept koji imaš o samom sebi su isprepleteni“.

Sa podacima moždane aktivnosti istih učesnika, koji su čitali iste članke, stručnjaci su mogli da predvide viralnost jednog teksta među svim čitaocima novina New York Times koji su podelili ovu grupu sadržaja ukupno 117.611 puta na svojim društvenim mrežama.

Ključ se nalazi u tome da se moždana aktivnost u proučavanim regionima kombinuje, nesvesno stvarajući signal koji daje izvesnu vrednost članku, signal koji ukazuje na to šta će se podeliti dalje, a šta ne.

„U praksi, ako stvorite poruku za koju će čitalac ili čitateljka da veruje da će je učiniti boljim ili boljom, ili da će poboljšati njihove odnose sa drugim ljudima, možete da predvidite da će se povećati verovatnoća da se ta poruka podeli“, objašnjava Kristin Šolc, takođe koautor istraživanja.

Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u časopisima Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS) i Psychological Science.

Izvor: Muyinteresante/iSerbia

Pročitajte takođe

Podsticaji iz Nemačke za uvođenje dualnog obrazovanja – Prilika za preduzeća u okviru develoPPP projekta

Podsticaji iz Nemačke za uvođenje dualnog obrazovanja – Prilika za preduzeća u okviru develoPPP projekta …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *