Polovina najvećih mađarskih banaka mogla bi se naći na prodaji u narednih nekoliko godina, u sklopu velike zakasnele konsolidacije, a jedan od kupaca mogao bi da bude OTP.

- Ovo je prilika za OTP da krene u akvizicije u matičnoj Mađarskoj, a nameravamo da se paralelno širimo i u inostranstvu – izjavio je izvršni direktor OTP-a, Šandor Čanji, a prenosi „Seebiz“.

On smatra da bi izostanak dobiti u mađarskom bankarskom sektoru mogao da podstakne konsolidaciju.

- Sada imamo osam velikih banaka. Iako neće sve ođednom krenuti u prodaju, za nekoliko godina sigurno ih nećemo imati osam, a kada bih prognozirao, rekao bih da će ih biti četiri ili pet – rekao je Čanji.

Mađarske banke našle su se u problemima delom zbog poreza koji im je uvela Vlada Mađarske kako bi zadržala pod kontrolom budžetski manjak, u skladu sa zahtevima Evropske unije. No, to je smanjilo kredite recesijom pogođenoj mađarskoj privredi.

OTP spada među desetak mađarskih banaka koje posluju s dobiti, ali je njeno unosno poslovanje u matičnoj zemlji sada pogođeno neurednom otplatom kredita. Gotovo petina dužnika kasni s otplatama.

Čanji je rekao kako očekuje da će poslovno okruženje u Mađarskoj ostati nepovoljno jer se poverenje sporo obnavlja usprkos tome što je Centralna banka Mađarske srezala kamatne stope.

- Bez sumnje očekujemo smanjenje marži u Mađarskoj, kako u segment domaćinstava tako i u korporativnom segmentu – rekao je Čanji.

On je rekao da zato očekuje rast u inostranstvu, pre svega u Rusiji, Ukrajini, Rumuniji i Bugarskoj.

Čanji, koji ima dobre političke veze u Mađarskoj, uključujući premijera Mađarske Viktora Orbana, smatra da mađarska privreda može da poraste samo ako se oporavi Evropska unija, što ograničava lokalno kreditiranje.

On je rad novog guvernera mađarske Centralne banke Đerđa Matolčija ocenio kao dobar, iako sumnja da će novi monetarni podsticaji biti dovoljni da se pokrene privreda.

Sa ciljem da promoviše filantropiju i aktivnost darivanja u Srbiji, UniCredit banka je ukinula sve svoje provizije na donacije, bilo da one dolaze iz zemlje ili iz inostranstva, kao i troškove održavanja računa.

Pored toga, kako je saopštila ova banka, znatno je pojednostavljena procedura za otvaranje računa za donacije. Dovoljno je samo da građani koji žele da otvore humanitarni račun, u najbližu ekspozituru UniCredit banke donesu svu prateću dokumentaciju i potpišu Ugovor o otvaranju humanitarnog računa.

Uprkos otežavajućim tržišnim uslovima koji su u prethodnoj poslovnoj godini karakterisali kako Srbiju, tako i okruženje, UniCredit banka Srbija je uspela da ostvari solidne finansijske rezultate, kao i da poveća tržišno učešće po najvažnijim parametrima. Banka je, bez obzira na krizu, nastavila da ulaže u unapređenje poslovanja u Srbiji kroz investicije u zaposlene i modernizaciju svog poslovanja, stavljajući orijentisanost na klijente u fokus svojih aktivnosti. UniCredit banka Srbija je u 2012. godini ostvarila neto profit nakon oporezivanja u iznosu od 4,4 milijarde dinara. Pored toga, uvećana je klijentska baza za oko 4,5%, tako da je ukupan broj klijenata na kraju 2012. premašio 195.000, saopštila je danas UniCredit banka.

Kako se dodaje u saopštenju, ova banka je i u toku prošle godine nastavila da pruža nesmanjenu finansijsku podršku stanovništvu i privredi, potvrđujući snažnu posvećenost lokalnom tržištu. Iznos ukupno odobrenih kredita je, u odnosu na 2011. godinu, uvećan za 17,3%, na iznos od oko 162 milijarde dinara. Ovom rastu su podjednako doprineli kako krediti odobreni privredi, tako i oni odobreni stanovništvu. Tržišno učešće kada su u pitanju odobreni krediti je sa 7,6% na kraju 2011. povećano na 8,2% na kraju 2012. godine. Pored toga, zabeležen je i značajan rast učešća depozita koje je sa 5,7% (2011) skočilo na 6,5% na kraju 2012, tako da su ukupni depoziti premašili 111 milijardi dinara.

Ukupna aktiva je u poređenju sa 2011. godinom, na kraju 2012. porasla za 23%, premašivši 243,5 milijardi dinara. Banka je, bez obzira na finansijsku krizu, nastavila da ulaže u unapređenje i razvoj svog poslovanja i u povećanje kvaliteta usluga, što pokazuje rast ukupnih operativnih troškova u 2012. godini za oko 15%. U ovim troškovima su u velikoj meri učestvovala ulaganja u zaposlene, odnosno u njihov profesionalni razvoj. Bez obzira na negativan trend na tržištu kada je u pitanju zapošljavanje, UniCredit banka je uspela umereno da poveća broj zaposlenih na 1.008.

Klaudio Ćezario, predsednik Izvršnog odbora UniCredit banke Srbija izjavio je:

- Veoma sam zadovoljan što smo, uprkos svim izazovima sa kojima smo se suočavali u prethodnoj godini, još jednom uspeli da dokažemo našu otpornost na sve udare i da zabeležimo solidne finansijske rezultate, održavši stabilno poslovanje. Zahvaljujući usmerenosti na naše klijente i na razumevanje njihovih potreba, i dalje uspevamo da kreiramo proizvode i usluge po meri. Stoga i broj naših klijenata nastavlja da raste, a u skladu sa tim i portfolio kredita i depozita. Kroz brojne aktivnosti nastavljamo da potvrđujemo i naš status društveno odgovornog građanina, ulažući u projekte od šireg značaja za lokalne zajednice.

Predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić ocenio je u nedelju (17. marta 2013. godine) da bi rešavanju problema nenaplativih kredita pomoglo kada bi se u dogovoru sa Narodnom bankom Srbije (NBS) omogućilo produženje rokova otplate takvih kredita, uz manje rezervacije.

- To bi dovelo da nižih rata na kredite, kao i do nižih cena bankarskih usluga – rekao je Carić agenciji Beta.

On je ocenio da je trenutna saradnja banaka sa NBS „na odličnom nivou“, ali da su nenaplativi krediti sistemski problem, a ne samo problem odnosa poslovnih banaka sa centralnom bankom.

- NBS može da nam pomogne u odnosima prema Evropskoj investicionoj banci (EIB), Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC) i drugim međunarodnim finansijskim institucijama, kako bi se bankama omogućio pristup dugoročnim jeftinim izvorima novca – rekao je Carić.

Kako je objasnio, u tom slučaju bi banke mogle da daju dugoročne pozajmice klijentima za koje procene da imaju perspektivu, ako im se snize cene kredita i produže rokovi otplate.

- Velikom broju domaćih preduzeća nedostaje dovoljno kvalitetno finansijsko planiranje, transparentnost i disciplina. To relativno lako može da se reši dodatnom edukacijom finansijskih i generalnih direktora u takvim preduzećima. Na tome će Erste banka raditi u narednom periodu, spremamo kurseve različitih nivoa za naše klijente koji budu želeli ovakav vid podrške – najavio je Carić.

On je ukazao da na cenu kredita u Srbiji utiče i cena po kojoj se Srbija zadužuje na međunarodnom finansijskom tržištu.

- U zavisnosti od toga kako se makroekonomska stabilnost bude vraćala u Srbiju i cena našeg zaduženja bude padala na međunarodnom tršištu, padaće i kamatne stope u Srbiji denominovene u evrima – kazao je Carić.