Još 350 miliona dinara preostalo je od namenjenog novca za subvencionisane stambene kredite, što bi po dosadašnjoj dinamici bilo dovoljno za naredna dva meseca ili realizaciju još oko 300 kredita. Predlog za rebalans budžeta biće dodatnih milijardu dinara za ovu namenu, saznaje “Blic”.

Klikni za uvećanje (+)

Ove godine bilo je predviđeno 1,7 milijardi dinara za subvencionisane stambene kredite, a kako kaže Oliver Dulić, ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje, do sada je na osnovu raspoloživog novca odobreno približno 900 ovih kredita. Predlog resornog ministarstva koje je nosilac programa subvencionisanja stambenih kredita u 2012. je da se prilikom rebalansa budžeta opredeli i dodatnih milijardu dinara u ovu svrhu.

U bankama potvrđuju da je ova vrsta dugoročnih kredita najtraženija. Inače, 17 banaka odobrava ove zajmove. Proces obrade zahteva je nešto duži nego kod komercijalnih kredita, kako objašnjavaju u Rajfajzen banci, upravo zbog specifične prirode modela kredita, a u koji su uključeni osim poslovnih banaka i Nacionalna korporacija za osiguranje stamenih kredita i Ministarstvo finansija.

(Biznis)

Folksbanka je ponudu dinarskih kredita za preduzetnike i mala preduzeća proširila novim proizvodom – kreditom namenjenim refinansiranju obaveza iz drugih banaka

„Dosadašnja praksa je pokazala da klijenti lakše i ekonomičnije upravljaju svojim sredstvima ukoliko su sva dugovanja svedena na jedan kredit, te je upravo iz tog razloga naša banka omogućila klijentima da sva dugovanja iz drugih banaka refinansiraju ovim kreditom“, objasnila je ekspert za razvoj proizvoda Folksbanke Mirjana Đorđević. Kamatna stopa za kredit za refinansiranje je fiksna u prvih 60 meseci i iznosi 16 odsto (eks već od 18,18 odsto), a nakon isteka tog perioda se menja kvartalno, u skladu sa kretanjem tromesečnog BELIBOR-a.

Maksimalan iznos do koga se klijent može zadužiti je 100.000 evra, a maksimalni rok je 10 godina, u zavisnosti od kreditne sposobnosti i sredstava obezbeđenja.

Primera radi, na iznos od 2.500.000 rsd i uz rok otplate od 120 meseci, mesečna rata bi iznosila 41.900 dinara.

(Biznis)

Od 1. jula banke neće moći da isplate mesečne zarade klijetima, ukoliko njihov poslodavac nije izmirio doprinose na plate, izjavio je juče direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević i najavio da će krajem marta biti objavljen još jedan spisak poreskih dužnika koji će biti duži od onog objavljenog u januaru

Na osnovu izmena zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji banke će biti obavezne da naplate doprinose poslodavcima i proslede ih Poreskoj upravi, a ukoliko to poslodavci ne učine, njhovi zaposleni neće dobiti plate, objasnio je Radosavljević u izjavi novinarima.

On je precizirao da su poslodavci obavezni da od bruto zarade isplate 11 odsto doprinosa za fond PIO, 6,75 odsto doprinosa za zdravstveno osiguranje, zatim 0,77 odsto dažbina za Nacionalnu službu za zapošljavanje i 12 odsto poreza državi.

Poslodavac će ta četiri doprinosa ubuduće plaćati na jedan račun, tako da će taj proces za njega biti jeftiniji, jer je to do sada činio na četri odvojena računa, pa je i bankarska provizija bila veća, rekao je Radosavljević i dodao da će čitav proces u banci trajati nekoliko sekundi.

Prema njegovim saznanjima, koje je dobio iz Udruženja banaka Srbije, među bankama nema protivljenja ovakvoj odluci države.

Radosavljević je istakao da ko god se protivi ovakvoj odluci i budućoj praksi, taj ne plaća redovno svoje obaveze prema zaposlenima i državi.

On je dodao da je Poreska uprava prošle godine podnela više od 13.000 krivičnih prijava protiv poslodavaca zbog toga što nisu redovno uplaćivali doprinose zaposlenima, ali su radnici trpeli štetu zbog toga što pravosudni postupak traje dugo.

Radosavljević je naveo da će novi spisak dužnika najavljen krajem marta sigurno imati efekta i biće veći od onog u januara.

Posle objavljivanja poreskih dužnika početkom ove godine, u januaru su povećani prihodi budžeta za oko devet odsto.

Napominjući da su proračuni Ministarstva finansija da će budžetski prihodi za januar, februar i mart ove godine iznosi oko 138 milijardi dinara, Radosavljevih je izrazio očekivanje da će oni u praksi biti veći do 140 milijardi dinara zahvaljaujući merama države za povećanje poreske dicipline

Građani će od sada moći preko interneta da dobiju kompletan izveštaj kreditnog biroa o zaduženosti i obavezama koje imaju prema bankama rekao je Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije na današnjoj konferenciji za novinare.

Do kraja juna UBS neće naplaćivati preuzimanje ovih izveštaja. Od prvog jula jedan izveštaj godišnje će biti besplatan, dok će svaki sledeći biti naplaćivan po utvrđenoj tarifi.
- Ova usluga, na kojoj smo radili zajedno s MUP-om olakšanje je pre svega za osobe sa inavliditetom, ali i za ostale koji iz nekih svojih razloga žele to da obave od kuće – rekao je Dugalić.

Građani mogu da se prijave za ovu uslugu dolaskom u banku ili kreditni biro, dok oni koji imaju sertifikovan elektronski potpis mogu i sami da popune prijavu na internetu. Taj potpis za sad ima između 1.200 i 2.000 građana, a očekuje se da će više ovakvih usluga da podstakne masovniju sertifikaciju potpisa.
Slobodan Nedeljković, pomoćnik ministra MUP-a, pojasnio je da građani kada dođu po ličnu kartu. mogu da biraju da li žele i da sertifikuju potpis.
- Proces kratko traje i potrebno je samo da se građani izjasne da li to žele. Ta usluga se ne naplaćuje dodatno, već se plaća samo standardna tarifa za ličnu kartu. Sada ima ispod 2.000 elektronskih potpisa – naveo je Nedeljković.
Na konferenciji je rečeno da elektronski potpis ne ide obavezno uz ličnu kartu već građani mogu posebno da izvade karticu za elektronski potpis. Nedeljković je najavio da će oni koji takav potpis imaju uskoro moći preko interneta da produže registraciju ili vozačku dozvolu.

Sve banke u Srbiji biće obavezne da od 1. jula dozvole isplatu zarada zaposlenima samo ako su istovremeno isplaćeni i porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Ako na računu firme nema dovoljno novca za istovremenu isplatu zarada, poreza i doprinosa, banka će dozvoliti isplatu strazmernog dela plata i pripadajućih poreza i doprinosa.

Te novine propisane su izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koje je juče usvojila Skupština Srbije.

Zakon stupa na snagu osam dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“, ali je primena odredi koje se odnose na obaveze banaka u isplati zarada odložena šest meseci, kako bi se banke osposobile za taj posao.

„Banke koje ne obustave izvršenje naloga za isplatu zarada bez naloga za istovremeno plaćanje pripadajućih poreza i doprinosa kazniće se za prekršaj novčanom kaznom koja odgovara visini neplaćenih poreza i doprinosa, uvećanom za 50 odsto“, piše u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i administraciji.

Poreska uprava će, kako je Beti danas rečeno u toj službi, bankama obezbediti besplatno softversko rešenje za primenu zakonskih novina koje se odnose na istovremenu isplatu zarada, poreza i doprinosa.

Novina u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji je i objavljivanje spiska poreskih dužnika.

Odmah posle stupanja zakona na snagu objavićemo listu poreskih dužnika, građana i privrede, tako da će javnost imati uvid ko redovno izmiruje obaveze prema državi, naveli su u Poreskoj upravi.