Nagradu za najuspešnije poslovanje u kategoriji srednjih preduzeća dobile su firme „Matis“ iz Ivanjice, koja prizvodi nameštaj, proizvođač mlečnih proizvoda „Milkop“ iz Raške i čačansko preduzeće Atenic-Commerce, koje se bavi veleprodajom i maloprodajom robe crne i obojene metalurgije.

Priznanje ProBiznis lider 2011. za mala preduzeća dobio je proizvođač ženske modne trikotaže Ivković iz Beogarda, zatim „HCP“ iz Kruševca koje proizvodi uređaje za daljinsku kontrolu i upravljanje industzrijskim sistemima i „Metal-Flex“ iz Nove Pazove.

U kategoriji preduzetnika nagradu su dobile preduzetničke radnje „Bambino“ iz Subotice, koja proizvodi dečji nameštaj, „Jugoplast“ iz Lučana, specijalizovan za proizvodnju različitih materijala u građevinarstvu, prvenstveno od plastike i aluminijuma, i „Mita“ iz Leskovca, poznata po proizvodnji i plasmanu trpezarijskog nameštaja.

Priznanje Lider u unapređenju energetske efikasnosti pripalo je mlekari „Ekomlek“ iz Kaonika kod Kruševca, koja je tokom prošle godine započela investicioni projekat u proširenje proizvodnih kapaciteta i većim uštedama u proizvodnji.

Svi dobitnici priznanja nagrađeni su višednevnim studijskim putovanjem tokom kojeg će posetiti neke od najprestižnijih privrednih manifestacija i najuspešnijih kompanija u zemljama Evropske unije.

Kako se navodi u saopštenju, novi kredit koji se kvalifikuje kao kapital drugog reda, deo je strategije IFC-a za podršku sistemskim bankama u regionu i ekonomskom rastu na Zapadnom Balkanu.

Predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Ivica Smolić kazao je da će novi kredit osnažiti kapitalnu poziciju te banke i pomoći joj da proširi obim usluga u Srbiji i na drugim tržištima gde radi.

„Vlada će Skupštini dostaviti amandman na predložene izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, jer je kratak rok da bi banke od januara mogle da primenjuju nove propise koji se odnose na uplate poreza i doprinosa“, rekao je Cvetković članovima Američke privredne komore u Srbiji.Cvetković je objasnio da banke neće biti obavezne da obustavljaju isplatu zarada za zaposlene u firmama koje ne plaćaju poreze i doprinose, ali će imati zaradu ako prihvate nove poslove.

Kontrolu uplata poreza i doprinosa, kako je rekao premijer, i dalje će obavljati Poreska uprava.

Vlada Srbije usvojila je u početkom decembra Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kojima je, pored istovremene uplata zarada i poreza i doprinosa predviđena i jednostavnija procedura za reprogram poreskih obaveza i objavljivanje spiska najvećih dužnika.

U današnjem saopštenju banke navodi se da klijenti ušteđevinu u dinarima mogu da oroče na periode od jednog, tri, šest i 12 meseci. U zavisnosti od perioda oročenja nominalna kamatna stopa može da dostigne 11,3 odsto godišnje, dok se efektivna kreće do 11,49 odsto na godišnjem nivou.

Kod štednje u evrima, pored standardnih perioda oročenja aktuelnih i kod dinarske štednje, banka je uvela štednju na 13, 18 i 24 meseca. Nominalna kamatna stopa za oročenje od 12 meseci iznosi pet odsto godišnje, dok se efektivna kreće od 5,08 odsto.

Ukoliko se klijent opredeli da sredstva oroči na period od 13 meseci nominalna kamata je 5,3 odsto godišnje, dok se efektivna kreće od 5,38. Za maksimalni period oročenja od 24 meseca, nominalna kamatna stopa iznosi 5,6 , dok je efektivna 5,53 odsto godišnje.

Banka nastavlja klijentima da nudi „duplu štednju“ u evrima na period oročenja od godinu dana, sa nominalnom kamatnom stopom od pet odsto godišnje i efektivnom od 5,36 odsto. Taj vid štednje klijentima omogućava da unapred pripisanu kamatu ponovo oroče i na taj način ostvare dodatnu kamatu.

To znači da ukoliko klijent oroči iznos od 15.000 evra na 12 meseci, na sam dan oročenja će na njegov ulog, biti pripisana kamata u iznosu od oko 686,25 evra, dok će kamata na taj reinvestirani iznos biti oko 31,4 evra. Iznos glavnice i pripisane kamate od oko 15.686,25 evra će klijentu biti isplaćen po isteku perioda oročenja.

Za oročenu štednju u evrima do 5,5 odsto kamata

U mesecu štednje AIK Banka ponudiće građanima uslove u skladu sa preporukama guvernera i centralne banke, tako da će se kamatne stope na štednju u evrima kretati do 5,5 odsto, za oročenja od 12 i 15 meseci, najavljeno je danas iz te banke.

Posebna ponuda namenjena je korisnicima koji žele da novac oroče na duži rok – fiksna kamatna stopa od 5,7 odsto za evre za period od 25 meseci, uz mogućnost prevremenog razoročenja uz isplatu kamate za ostvareni niži rok oročenja.

Kao dodatnu pogodnost, AIK Banka svakom štediši poklanja VISA kreditnu karticu na bazi depozita, koja mu omogućava, da u slučaju potrebe, raspolaže novcem bez troškova razoročenja i drugih naknada.

Štediše koje se opredele za dinarske depozite mogu dobiti kamatu do 10 odsto godišnje za period oročenja od godinu dana, a za uloge od milion dinara naviše, posebno je atraktivna „slobodna štednja“.

Uz nju klijent do isteka perioda od 12 meseci, može u bilo kom trenutku, uz najavu pet radnih dana ranije, zahtevati isplatu oročenog štednog uloga u celosti i kamate obračunate po ugovorenoj kamatnoj stopi.

Hipo banka nudi povoljne kamate i njenu isplatu unapred

Hipo Alpe Adria banka je, povodom Nedelje štednje, danas ponudila klijentima mogućnost isplate kamate na štednju unapred i povoljne kamatne stope od 5,5 odsto (efektivna kamatna stopa 5,82 odsto) na period oročenja od 12 meseci, a deponenti koji oroče više od 10.000 evra na period od 12 meseci dobijaju na poklon polisu Grave (Grawe) imovinskog osiguranja.

U toku Nedelje štednje klijenti imaju na raspolaganju mogućnost oročenja sredstava na tri, šest ili 12 meseci, u skladu sa ličnim potrebama i finansijskim planovima, a minimalni iznos oročenja je 100 evra, sa isplatom kamate unapred na devizni račun po viđenju.

Za oročenje štednih uloga u evrima na period od 12 meseci nominalna kamatna stopa u nedelji štednje iznosi 5,5 odsto, dok je iznos efektivne kamatne stope 5,82 odsto.

Za štediše koji se odluče da u toku Nedelje štednje oroče štedne uloge u dinarima, Hipo banka je ponudila veće kamatne stope, kod kojih je najveća prednost što su klijenti oslobođeni poreza na prihod od kamate.

Nominalna godišnja kamatna stopa na oročenjima na tri meseca biće pet odsto, a banka štedišama nudi i model stepenatse štednje „Step Up 1×6“, koji podrazumeva da je novac oročen na šest meseci, a kamatna stopa se uvećava svakog meseca.

Model stepenaste štednje sastoji se iz šest koraka jednakih po dužini trajanja dok se kamata uvećava u svakom sledećem koraku. Kamata u poslednjem koraku iznosi 12 odsto, na godišnjem nivou, navode u banci.

On je rekao da ovaj projekat banka realizuje sa Nacionalnom službom za zapošljavanje u cilju unapređenja socijalnog preduzetništva u Srbiji.

Carić je, u pauzi konferencije o socijalnom preduzetništvu, novinarima rekao da će do kraja oktobra biti odobren kredit od 10.000 evra po posebnim uslovima preduzećima „Daj daj pelene“ a da je u toku odobravanje još nekih kredita socijalnim preduzećima.

On je istakao da se, bez ozbiljnih regulatornih okvira, ne može unaprediti socijalno preduzetništvo u Srbiji i da se očekuje da država kroz regulativu možda omogući manje plaćanje poreza onima koji ulažu u socijalno preduzetništvo.

Kako je saopšteno, dodatni plus za korisnike nove usluge te banke jeste mogućnost da se prema jednom izabranom dobavljaču besplatno realizuje neograničen broj naloga.

„Izbor adekvatnih finansijskih instrumenata je neophodan za kvalitetno upravljanje likvidnošću, a korišćenje dozvoljenog prekoračenja po računu u tome može doneti velike prednosti jer omogućava pravovremenu reakciju na tržišne prilike, bilo da je reč o avansnim plaćanjima uz ostvarivanje rabata ili povećanju zaliha i proširenju asortimana“, izjavio je Vojislav Ignjatov, direktor sektora za poslove sa privredom ProCredit banke.

Takav opadajući trend ostaje do kraja otplate kredita, bez obzira na kretanja kursa ili referentnih stopa.