Grad Niš potpisao je ugovor o saradnji na projektu „Podrška lokalnom održivom razvoju kroz smanjenje siromaštva i ekonomsko osnaživanje“ sa nemačkom organizacijom Help.

Ukupna vrednost projekta je 1.743.400,00 evra, a finasiraju ga nemačka vlada i petnaest ciljnih gradova i opština Republike Srbije u kojima će biti podržano najmanje 500 malih biznisa i 4 kooperative.

Vrednost dela projekta za Grad Niš iznosi 149.672,00 evra, od čega sam Grad sufinansira oko 32 odsto, odnosno 48.000,00 evra. U Nišu će opremom pojedinačne vrednosti do 2.400 evra biti podržano 40 malih biznisa, prvenstveno zanatske i uslužne – proizvodne delatnosti, i jedna proizvođačka kooperativa opremom vrednom do 15.000,00 evra.

Ovo je četvrti po redu projektni ciklus koji se realizuje u saradnji sa gradom i gradskim institucijama i organizacijama koje se bave samozapošljavanjem i održivim ekonomskim razvojem. Do sada je samo u Nišu podržano 277 pojedinačnih malih biznisa koji uspešno posluju i ostvaruju redovne prihode.

Raspored održavanja informativnih sastanaka na kojima će zainteresovani moći da preuzmu prijavne formulare biće blagovremeno objavljen na internet prezentaciji Help-a i Grada, najkasnije u drugoj polovini aprila 2012. godine.

Projekat „Podrška lokalnom održivom razvoju kroz smanjenje siromaštva i ekonomsko osnaživanje“ humanitarna organizacija Help sprovešće od 1. marta 2012. do 31. oktobra 2013. godine na teritoriji gradova Leskovac, Kraljevo, Niš, Novi Pazar, Smederevo i Vranje i opština Bela Palanka, Bujanovac, Merošina, Pirot, Priboj, Prijepolje, Preševo, Svrljig i Tutin. Ukupna vrednost projekta iznosi 1.743.400,00 evra, a finansiraju ga nemačka vlada i ciljni gradovi i opštine.

Opšti cilj programa je doprinos održivom razvoju u Srbiji sa posebnim osvrtom na osnaživanje lokalnih ekonomskih stuktura u ciljnim gradovima i opštinama. Tome će doprineti posebni ciljevi kroz ekonomsku i edukativnu podršku lokalnom razvoju, tačnije dodeljivanjem 500 grantova u vidu opreme za započinjanje i/ili razvoj malih biznisa. Prosečna vrednost pojedinačnog granta je 2.400,00 evra, a uz opremu korisnicima će biti omogućeno pohađanje poslovnih i stručnih obuka radi unapređenja poslovanja.

Help je svojim razvojnim projektima u Srbiji od 2002. god. podržao 3896 malih biznisa.

AIESEC Srbija
Lokalna kancelarija Beograd Fakultet organizacionih nauka
Adresa: Jove Ilića 154 Beograd
www.fon.aiesec.org.rs

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Tvoj biznis, tvoja budućnost!

BEOGRAD – U periodu od 9. do 12. aprila 2012. godine, u Opštini Vračar, održaće se besplatan
četvorodnevni seminar pod nazivom „E-mportant”, koji relizuje međunarodna studenska organizacija
AIESEC. Kroz interaktivna predavanja i radionice, svim studentima biće omogućeno da nauče više o
preduzetništvu, sferama koje ono prožima i njegovom uticaju i važnosti u današnjem vremenu. Uz pomoć
saveta stručnjaka, edukacije i razmene ideja, delegatima će se pružiti prilika da steknu uvid u finansijske,
pravne, strateške i marketinške segmente pokretanja svog poslovanja, kao i da naprave sopstveni biznis
plan.

Projekat „E-mportant” se realizuje već dugi niz godina, a vremenom je uočen visok rast interesovanja od
strane studenata, baš zbog same tematike koja je sve više prisutna, kako u formalnom, tako i u neformalnom
obrazovanju. Ove godine, seminar će biti otvoren predavanjem na Fakultetu organizacionih nauka, kome će
moći da prisustvuju svi zainteresovani studenti i koje će se održati 6. aprila. Sva predavanja će držati eminentni
stručnjaci iz oblasti preduzetništva, zatim asistenti Fakulteta organizacionih nauka, kao i predstavnici državnih
institucija i nevladinih organizacija koji se bave ovom sferom poslovanja. Ove godine, obrađivaće se četiri aspekta
preduzetništva koji su u poslednjih par godina postali veoma značajni: agro-biznis, elektronsko poslovanje,
socijalno preduzetništvo i uslužna delatnost.

Pored kompanija koje imaju višegodišnju saradnju sa AIESEC-om i podržavaju ovaj projekat, ove godine pojaviće
se i nekoliko novih koje su prepoznale visok kvalitet ovog seminara i uočile mogućnosti koje se pružaju studentima
koji će prisustvovati kao delegati. Plan je da se krene od toga kako razviti ideju, kako opstati u prvo vreme i dalje
širiti biznis. Studenti će biti podeljeni u timove i sva četiri dana radiće na ideji svog potencijalnog preduzeća. Timovi
će obrađivati prethodno pomenute tržišne segmente, trenutno najperspektivnije u Srbiji.

Poslednji dan je dan mentorstva, sa kompanijama koje će analizirati ideje delegata i ukazati im na to šta treba
unaprediti. Grupa koja bude najbolje osmislila realizaciju svoje ideje biće nagrađena. Takođe, AIESEC će nagraditi
najproaktivnijeg delegata stručnom praksom. Ceo događaj će biti upotpunjen svečanim zatvaranjem i sajmom
kompanija koji će se realizovati, kao i otvaranje projekta na Fakultetu organizacionih nauka.

O AIESEC-u

AIESEC je međunarodna platforma koja omogućava mladim ljudima da otkriju i razviju sopstvene potencijale.
Prisustvom na preko 2.100 univerziteta u 110 zemalja sa preko 60.000 članova, AIESEC je prepoznat od strane
Ujedinjenih Nacija kao najveća studentska organizacija na svetu.

Sve informacije o seminaru i prijavi učesnika možete saznati na našoj internet stranici http://www.aiesec.org.rs/e-
mportant/.

Ena Enis
Potpredsednik za odnose sa javnošću
Mobilni: +381.65.20.91.291
ena.enis@aiesec.net
www.fon.aiesec.org.rs

AIESEC Serbia | LC Beograd FON, Jove Ilića 154 | 11000 Beograd | Serbia
| www.fon.aiesec.org.rs |

- U posao sam ušla sa 23 godine, a danas sa još devet koleginica predstavljam Srbiju u EU kao uspešna menadžerka preduzetnik. Ovakvih ambasadora u EU ima 250 – kaže za “Blic” Sanja Knežević, diplomirani arheolog, vlasnik i direktor etno-sela Latkovac kod Aleksandrovca.

Na pitanje da li su preduzetnici u Evropi u boljoj situaciji nego njihove kolege u Srbiji, naša sagovornica odlučno potvrđuje. Njihova prednost je, kaže, to što imaju mogućnost da za svoje ideje lako dođu do sredstava iz fondova EU. Pomažu ih i države, lako se sporazumevaju sa bankama.

- Zvala sam, pisala i više puta pokušavala da zakažem sastanak u Ministarstvu za ekonomiju Srbije. Nisam tražila novac. Htela sam da uspostavim kontakt, da im kažem čime se bavim, kako to radim, da znaju da postojim jer od toga u krajnjoj liniji korist može da ima i država. Nikada nisam dobila nikakav odgovor svih ovih godina. I dalje su preduzetnicima uglavnom kod nas mnoga vrata zatvorena – priča Kneževićeva.
Kada je počinjala biznis, naša sagovornica kaže da su je svi gledali uz komentar: Važi, dete , ali idi ti kući…
- Ja se nisam dala, verovala sam u cilj i on se lagano ostvaruje. Projekat rekonstrukcije zaseoka Latkovac procenjen je 2006. godine, kada sam počela posao, na 15 miliona dinara. Ja nisam krenula od nule, već ispod nule. Konkurisala sam i dobila tri miliona od Fonda za razvoj i krenula u posao. To je sve što sam dobila sa strane. Adaptacija je trajala nekoliko meseci i jula 2007. stigli su prvi gosti – ponosna je Kneževićeva.
U Srbiji je sada mnogo etno-sela, čak i etno-kafana. Verovala je, međutim, da uz drugačiji pristup njen biznis ima budućnost. Sezonu počinje slikarskom kolonijom, dogodine će biti i stranaca umetnika. Organizuje dečji festival etno-muzike, zatim festival klasične muzike. Gostovao je Emil Karamazov, a dogodine će Stefan Milenković. Svi oni dovode svoje studente i u Latkovcu drže master časove desetak dana, a uveče sviraju na koncertu.
- Ako izuzmem kredit koji još otplaćujem, nadam se da ću uspeti da ga refinansiram, sve ostalo je u redu – kaže Kneževićeva.
Za pet godina projekat Latkovac vidi kao potpuno samoodrživu priču bez podsticaja. Vidi još više dobrih sadržaja i gostiju. Za deset godina smatra da će biti uspešan menadžer koji će upravljati još većim poslom. Latkovac ima četiri kuće stare preko 120 godina, potpuno adaptirane za goste. Poseduje restoran, biblioteku, galerijski prostor, etno-dućan i ambar.

Saradnjom na regionalnim projektima i podizanjem konkurentnosti Balkana koji će našim firmama obezbediti prodor na treća tržišta, a stranim investitorima region učiniti primamljivim može se doprineti boljem životu za sve građane u regionu, rekla je Maja Piščević, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera, najavljujući samit 100 biznis lidera jugoistočne Evrope.

- Uklanjanje političkih prepreka ne garantuje saradnju, već je potrebna i privredna saradnja – rekao je Radun.

BEOGRAD – Srbija će od 6. do 8. oktobra biti domaćin “Samita 100 biznis lidera jugoistočne Evrope”, koji će okupiti najuticajnije biznismene iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Specijalni gosti, posmatrači, biće visoki predstavnici Evropske komisije, UN-a, Svetske banke, MMF-a, EBRD-a.

Samit je inicijativa privatnog sektora, prvi je događaj tog tipa u okruženju, a održavaće se svake godine u drugoj zemlji regiona – najavljuje u razgovoru za “Blic” Maja Piščević iz Srpske asocijacije menadžera (SAM) koja je sa Hrvatskom udrugom poslodavaca i Združenjem menadžera Slovenije organizator događaja.

Pored uspešnih poslovnih ljudi iz regiona i evropskih zvaničnika, ko će od srpskih predstavnika prisustvovati?
- Poziv za učešće je prihvatio predsednik Boris Tadić, a očekujemo uskoro i potvrde najviših političkih zvaničnika Hrvatske i Slovenije. Izvesno je da će biti i Draginja Đurić, Bojan Radun, Slobodan Vučićević, Slavko Carić, Dragica Pilipović, Srđan Saper, Vladimir Čupić…
Šta će biti glavne teme?
- Dogovorili smo tri ključne teme za ovogodišnji skup koje su nam zajednički interes. Prvo je energetika i energetska efikasnost, a druga infrastruktura i to od logistike do transporta i od brzih pruga do brzog interneta. Treća tema je zajednički nastup na trećim tržištima.
Predviđeno je da se učesnici unapred konsultuju oko tema?
- Za razliku od drugih sličnih skupova u regionu, ovaj samit će proizvesti dokumenta na svaku od tema, koje zovemo mape puta. Ideja je da mape pripremimo unapred i dozvolimo učesnicima da se o njima izjasne i u najvećoj meri usvoje tekstove pre skupa.
Šta konkretno očekujete?
- To su, recimo, javno privatna partnerstva u raznim oblastima, ili specifične inicijative na izradi strategije za energetsku efikasnost regiona. Mi bismo prezentovali ideje kako rešiti probleme i izazove u tri sektora, a onda bismo kroz mape puta predložili kako biznis lideri pojedinačno mogu da pomognu. Ideja je da politički zvaničnici prenesu svojim izvršnim telima očekivanja privatnog sektora, a mi bismo između dva godišnja samita pratili realizaciju.
Gde su po vama potencijali za regionalnu saradnju?
- Mogućnosti su ogromne, a i tajming je dobar. Mogli bismo bolje da iskoristimo rečne tokove, Dunav i Savu, da gradimo zajednički avionski kargo centar, od koga će čitav region imati koristi, a mogli bismo i da tražimo načine da što bolje iskoristimo postojeće luke Bar, Rijeku, Kopar. Proizvođačima je, na primer, važno i da imaju predvidive cene energije.

Cilj projekta unapređenja mera ženskog preduzetništva je sagledavanje prepreka i izazova koje stoje na putu ženama preduzetnicama u njihovom poslovanju, da bi se poboljšao postojeći poslovni ambijent za žene i njihovo veće uključivanje u biznis, rekla za RTS Milica Zatezalo, savetnica u Ministarstvu ekonomije.

Ekonomska kriza pogodila je mali biznis u čitavom svetu, pa tako i u Srbiji. Kako je svaki četvrti preduzetnik žena, Vlada Srbije nastoji da unapredi postojeće uslove za njihovo brže i lakše uključivanje u posao.

Cilj projekta unapređenja mera ženskog preduzetništva je sagledavanje prepreka i izazova koje stoje na putu ženama preduzetnicama u njihovom poslovanju, da bi se poboljšao postojeći poslovni ambijent za žene i njihovo veće uključivanje u biznis, rekla za RTS Milica Zatezalo, savetnica u Ministarstvu ekonomije.

Ekonomska kriza pogodila je mali biznis u čitavom svetu, pa tako i u Srbiji. Kako je svaki četvrti preduzetnik žena, Vlada Srbije nastoji da unapredi postojeće uslove za njihovo brže i lakše uključivanje u posao.
Iz gostovanja Milice Zatezalo u Dnevniku RTS-a

Ministarstvo ekonomije u saradnji sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena započeli su projekat koji treba da podrži razvoj ženskog preduzetništva.

Savetnica u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Milica Zatezalo kaže da je cilj projekta unapređenja mera ženskog preduzetništva da prvo sagleda postojeće stanje u preduzetništvu, njegove karakteristike i specifičnosti.

Prema njenim rečima, neophodno je sagledati i prepreke i izazove koje stoje na putu ženama preduzetnicama u njihovom poslovanju, kako bi se na kraju moglo uticati na poboljšanje postojećih mera unapređenja samog preduzetništva ili kako bi se kreirale neke nove mere.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Milica Zatezalo ističe da postojeće mere podrške samim preduzetnicima još uvek nisu rodno senzitivne, jer su namenjene podjednako i muškarcima i ženama.

Studijom će se pokazati da li postojeće mere mogu da se unaprede kako bi se poboljšao postojeći poslovni ambijent za žene i njihovo veće uključivanje u biznis.

Odgovori na brojna pitanja

„Ovaj projkat će dati brojne odgovore u pogledu drugih podataka koji se mogu koristiti kako bi se izvodile uporedne analize sa zemljama u regionu kao i sa podacima u EU jer težimo da postignemo evropske standarde u tom pogledu“, kaže Milica Zatezalo.

Kriza je pre pogodila muške poslove, na primer građevinu. S druge strane, utiče i na žene.

Prema statističkim podacima, jedna četvrtina od ukupnog broja preduzeća u Srbiji je u vlasništvu žena a prisutan je i terend njihovog povećanja poslednjih godina.

Poslednjih godina za vreme krize žene se sve više odlučuju za mali biznis.

Zatezalo je navela podatak da je 2009. godine u odnosu na 2008. povećanje iznosilo 5,4 odsto, a prošle godine u oktobru da je broj žena preduzetnica iznosio 25,7 procenata od ukupnog broja preduzeća.

„To je kada govorimo o ženama koje su i vlasnice i imaju upravljačku funkciju u preduzećima“, pojasnila je Zatezalo.

Dva segmenta projekta

Savetnica je objasnila da će se pojekat sprovoditi u dva segmenta. Prvi obuhvata istraživanje početne studije ženskog preduzetništva.

„Moramo da se upoznamo sa situacijom koja trenutno postoji i sa profilom žena preduzetnica u Srbiji, koji su faktori njene uspešnosti, a nakon toga će se analizirati postojeće mere, kojih ima pet, a koje se pružaju od strane državnih instiucija da bi se sagledalo na koji način se postojećim merama pomaže ženama u poslovanju“, objasnila je Zatezalo.

Istraživanjem će biti obuhvaćene ne samo upsešene žene nego i one koje su bile manje uspešne.

Savetnica u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja rekla je da se finalni rezultat očekuje 2012. godine.

NIŠ, Niški privrednici lakše dolaze do kredita za podsticaj preduzetništva, jer Fond za razvoj već mjesec i po dana radi u tom gradu. Blizina Fonda omogućava da se brže i lakše realizuju ideje, kažu preduzetnici.
Od 40 najnerazvijenijih lokalnih samouprava u Srbiji, više od polovine je na jugu zemlje. Kako bi država pomogla oživljavanju i ravnomjernijem razvoju svih krajeva, pojedine republičke institucije su odlukom Vlade izmještene iz glavnog grada.

Oni koji žele da rekonstruišu postojeći objekat ili izgrade novi, modernizuju ili tek započnu proizvodnju, a nemaju dovoljno novca, mogu da dobiju kredit Fonda za razvoj.
Po pristupačnim kamatama investicioni krediti se odobravaju na pet godina, sa grejs periodom od godinu dana. Za podnosioce iz nerazvijenih opština, kredit se može vraćati osam godina sa počekom od 24 meseca.
I zaposleni u “Niš autu” moći će da relizuju dva velika investiciona projekta jer su od Fonda za svaki dobili po 105 miliona dinara. Uskoro će početi proizvodnju bukovih ploča za enterijere i dobiti novu liniju za preradu voća i povrća, te čekuju zaposlenje još 66 ljudi.
“Biće nam olakšana sama komunikacija, podnošenje izvještaja Fondu kao i sama komunikacija sa stručnim službama i pravdanje sredstava”, rekao je Obrenko Jović, generalni direktor “Niš auta”.

Blizina Fonda oživljava ideje
U zajednici preduzetnika Niša kažu da će blizina Fonda omogućiti da brže i lakše realizuju pojedine ideje, kakva je berza sirovina koja bi mogla da pokrene porodične fabrike.
“Dolaskom Fonda za razvoj svi koji imaju poslovnu viziju mogu da ostvare svoje želje. U prethodnom periodu Fond nam je bio daleko i finansijski i kilometrima, a sada ćemo imati sve ono što je početak nečega, a to su finansijska sredstva, koja su trenutno najjeftinija u zemlji”, kaže Bratislav Vukadinović, predsjednik Zajednice preduzetnika Niša.
U Fondu za razvoj planiraju da u Kraljevu, Zrenjaninu, Novom Pazaru i Zaječaru otvore filijale kako bi privrednicima informacije bile što pristupačnije.
“Male firme i ne znaju koje uslove ima Fond, ne znaju da koriste sajtove, ne znaju možda da koriste tehniku koja je dostupna velikim firmama, koje imaju dobar menadžment”, kaže Slađana Backović, direktor Fonda za razvoj.
Projekti za pokretanje malih biznisa trebalo bi da smanje stopu nezaposlenosti koja je na jugu Srbije 20 puta veća nego u pojedinim beogradskim opštinama. RTS

Autor: Z. M.

Niš – Grad Niš i nemačka humanitarna organizacija Help potpisali su 80 pojedinačnih ugovora o donaciji opreme za započinjanje biznisa u okviru drugog ciklusa programa „Smanjenje siromaštva kroz podršku održivom razvoju u južnoj Srbiji“, saopšteno je iz kabineta gradonačelnika Miloša Simonovića. Help je za osamdeset niških preduzetnika donirao opremu u vrednosti od po 2.000 evra, a potpisao je ugovore i sa udruženjima „Niška šansa“ i „Čegar“ za opremu vrednu 30.000 evra.

Preduzetnici su preuzeli obavezu da registruju svoje delatnosti, obave 15 časova društveno – korisnog rada, pohađaju poslovne i stručne obuke i vrate 20 odsto od vrednosti donacije, prilikom isporuke opreme. Na taj način se broj podržanih malih biznisa u okviru ovog programa na teritoriji grada Niša popeo na 354. Ovaj projekat sprovodi se i u Vranju, Aleksincu, Bujanovcu, Pirotu i Preševu. Započet je jula 2010. i ima za cilj podršku održivom razvoju, kroz osnaživanje preduzetnika i otvaranje novih radnih mesta. Finansiraju ga vlada Nemačke i ovi gradovi i opštine, a njegova vrednost je oko milion evra.