- U posao sam ušla sa 23 godine, a danas sa još devet koleginica predstavljam Srbiju u EU kao uspešna menadžerka preduzetnik. Ovakvih ambasadora u EU ima 250 – kaže za “Blic” Sanja Knežević, diplomirani arheolog, vlasnik i direktor etno-sela Latkovac kod Aleksandrovca.

Na pitanje da li su preduzetnici u Evropi u boljoj situaciji nego njihove kolege u Srbiji, naša sagovornica odlučno potvrđuje. Njihova prednost je, kaže, to što imaju mogućnost da za svoje ideje lako dođu do sredstava iz fondova EU. Pomažu ih i države, lako se sporazumevaju sa bankama.

- Zvala sam, pisala i više puta pokušavala da zakažem sastanak u Ministarstvu za ekonomiju Srbije. Nisam tražila novac. Htela sam da uspostavim kontakt, da im kažem čime se bavim, kako to radim, da znaju da postojim jer od toga u krajnjoj liniji korist može da ima i država. Nikada nisam dobila nikakav odgovor svih ovih godina. I dalje su preduzetnicima uglavnom kod nas mnoga vrata zatvorena – priča Kneževićeva.
Kada je počinjala biznis, naša sagovornica kaže da su je svi gledali uz komentar: Važi, dete , ali idi ti kući…
- Ja se nisam dala, verovala sam u cilj i on se lagano ostvaruje. Projekat rekonstrukcije zaseoka Latkovac procenjen je 2006. godine, kada sam počela posao, na 15 miliona dinara. Ja nisam krenula od nule, već ispod nule. Konkurisala sam i dobila tri miliona od Fonda za razvoj i krenula u posao. To je sve što sam dobila sa strane. Adaptacija je trajala nekoliko meseci i jula 2007. stigli su prvi gosti – ponosna je Kneževićeva.
U Srbiji je sada mnogo etno-sela, čak i etno-kafana. Verovala je, međutim, da uz drugačiji pristup njen biznis ima budućnost. Sezonu počinje slikarskom kolonijom, dogodine će biti i stranaca umetnika. Organizuje dečji festival etno-muzike, zatim festival klasične muzike. Gostovao je Emil Karamazov, a dogodine će Stefan Milenković. Svi oni dovode svoje studente i u Latkovcu drže master časove desetak dana, a uveče sviraju na koncertu.
- Ako izuzmem kredit koji još otplaćujem, nadam se da ću uspeti da ga refinansiram, sve ostalo je u redu – kaže Kneževićeva.
Za pet godina projekat Latkovac vidi kao potpuno samoodrživu priču bez podsticaja. Vidi još više dobrih sadržaja i gostiju. Za deset godina smatra da će biti uspešan menadžer koji će upravljati još većim poslom. Latkovac ima četiri kuće stare preko 120 godina, potpuno adaptirane za goste. Poseduje restoran, biblioteku, galerijski prostor, etno-dućan i ambar.

Saradnjom na regionalnim projektima i podizanjem konkurentnosti Balkana koji će našim firmama obezbediti prodor na treća tržišta, a stranim investitorima region učiniti primamljivim može se doprineti boljem životu za sve građane u regionu, rekla je Maja Piščević, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera, najavljujući samit 100 biznis lidera jugoistočne Evrope.

- Uklanjanje političkih prepreka ne garantuje saradnju, već je potrebna i privredna saradnja – rekao je Radun.

BEOGRAD – Srbija će od 6. do 8. oktobra biti domaćin “Samita 100 biznis lidera jugoistočne Evrope”, koji će okupiti najuticajnije biznismene iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Specijalni gosti, posmatrači, biće visoki predstavnici Evropske komisije, UN-a, Svetske banke, MMF-a, EBRD-a.

Samit je inicijativa privatnog sektora, prvi je događaj tog tipa u okruženju, a održavaće se svake godine u drugoj zemlji regiona – najavljuje u razgovoru za “Blic” Maja Piščević iz Srpske asocijacije menadžera (SAM) koja je sa Hrvatskom udrugom poslodavaca i Združenjem menadžera Slovenije organizator događaja.

Pored uspešnih poslovnih ljudi iz regiona i evropskih zvaničnika, ko će od srpskih predstavnika prisustvovati?
- Poziv za učešće je prihvatio predsednik Boris Tadić, a očekujemo uskoro i potvrde najviših političkih zvaničnika Hrvatske i Slovenije. Izvesno je da će biti i Draginja Đurić, Bojan Radun, Slobodan Vučićević, Slavko Carić, Dragica Pilipović, Srđan Saper, Vladimir Čupić…
Šta će biti glavne teme?
- Dogovorili smo tri ključne teme za ovogodišnji skup koje su nam zajednički interes. Prvo je energetika i energetska efikasnost, a druga infrastruktura i to od logistike do transporta i od brzih pruga do brzog interneta. Treća tema je zajednički nastup na trećim tržištima.
Predviđeno je da se učesnici unapred konsultuju oko tema?
- Za razliku od drugih sličnih skupova u regionu, ovaj samit će proizvesti dokumenta na svaku od tema, koje zovemo mape puta. Ideja je da mape pripremimo unapred i dozvolimo učesnicima da se o njima izjasne i u najvećoj meri usvoje tekstove pre skupa.
Šta konkretno očekujete?
- To su, recimo, javno privatna partnerstva u raznim oblastima, ili specifične inicijative na izradi strategije za energetsku efikasnost regiona. Mi bismo prezentovali ideje kako rešiti probleme i izazove u tri sektora, a onda bismo kroz mape puta predložili kako biznis lideri pojedinačno mogu da pomognu. Ideja je da politički zvaničnici prenesu svojim izvršnim telima očekivanja privatnog sektora, a mi bismo između dva godišnja samita pratili realizaciju.
Gde su po vama potencijali za regionalnu saradnju?
- Mogućnosti su ogromne, a i tajming je dobar. Mogli bismo bolje da iskoristimo rečne tokove, Dunav i Savu, da gradimo zajednički avionski kargo centar, od koga će čitav region imati koristi, a mogli bismo i da tražimo načine da što bolje iskoristimo postojeće luke Bar, Rijeku, Kopar. Proizvođačima je, na primer, važno i da imaju predvidive cene energije.

Cilj projekta unapređenja mera ženskog preduzetništva je sagledavanje prepreka i izazova koje stoje na putu ženama preduzetnicama u njihovom poslovanju, da bi se poboljšao postojeći poslovni ambijent za žene i njihovo veće uključivanje u biznis, rekla za RTS Milica Zatezalo, savetnica u Ministarstvu ekonomije.

Ekonomska kriza pogodila je mali biznis u čitavom svetu, pa tako i u Srbiji. Kako je svaki četvrti preduzetnik žena, Vlada Srbije nastoji da unapredi postojeće uslove za njihovo brže i lakše uključivanje u posao.

Cilj projekta unapređenja mera ženskog preduzetništva je sagledavanje prepreka i izazova koje stoje na putu ženama preduzetnicama u njihovom poslovanju, da bi se poboljšao postojeći poslovni ambijent za žene i njihovo veće uključivanje u biznis, rekla za RTS Milica Zatezalo, savetnica u Ministarstvu ekonomije.

Ekonomska kriza pogodila je mali biznis u čitavom svetu, pa tako i u Srbiji. Kako je svaki četvrti preduzetnik žena, Vlada Srbije nastoji da unapredi postojeće uslove za njihovo brže i lakše uključivanje u posao.
Iz gostovanja Milice Zatezalo u Dnevniku RTS-a

Ministarstvo ekonomije u saradnji sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena započeli su projekat koji treba da podrži razvoj ženskog preduzetništva.

Savetnica u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Milica Zatezalo kaže da je cilj projekta unapređenja mera ženskog preduzetništva da prvo sagleda postojeće stanje u preduzetništvu, njegove karakteristike i specifičnosti.

Prema njenim rečima, neophodno je sagledati i prepreke i izazove koje stoje na putu ženama preduzetnicama u njihovom poslovanju, kako bi se na kraju moglo uticati na poboljšanje postojećih mera unapređenja samog preduzetništva ili kako bi se kreirale neke nove mere.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Milica Zatezalo ističe da postojeće mere podrške samim preduzetnicima još uvek nisu rodno senzitivne, jer su namenjene podjednako i muškarcima i ženama.

Studijom će se pokazati da li postojeće mere mogu da se unaprede kako bi se poboljšao postojeći poslovni ambijent za žene i njihovo veće uključivanje u biznis.

Odgovori na brojna pitanja

„Ovaj projkat će dati brojne odgovore u pogledu drugih podataka koji se mogu koristiti kako bi se izvodile uporedne analize sa zemljama u regionu kao i sa podacima u EU jer težimo da postignemo evropske standarde u tom pogledu“, kaže Milica Zatezalo.

Kriza je pre pogodila muške poslove, na primer građevinu. S druge strane, utiče i na žene.

Prema statističkim podacima, jedna četvrtina od ukupnog broja preduzeća u Srbiji je u vlasništvu žena a prisutan je i terend njihovog povećanja poslednjih godina.

Poslednjih godina za vreme krize žene se sve više odlučuju za mali biznis.

Zatezalo je navela podatak da je 2009. godine u odnosu na 2008. povećanje iznosilo 5,4 odsto, a prošle godine u oktobru da je broj žena preduzetnica iznosio 25,7 procenata od ukupnog broja preduzeća.

„To je kada govorimo o ženama koje su i vlasnice i imaju upravljačku funkciju u preduzećima“, pojasnila je Zatezalo.

Dva segmenta projekta

Savetnica je objasnila da će se pojekat sprovoditi u dva segmenta. Prvi obuhvata istraživanje početne studije ženskog preduzetništva.

„Moramo da se upoznamo sa situacijom koja trenutno postoji i sa profilom žena preduzetnica u Srbiji, koji su faktori njene uspešnosti, a nakon toga će se analizirati postojeće mere, kojih ima pet, a koje se pružaju od strane državnih instiucija da bi se sagledalo na koji način se postojećim merama pomaže ženama u poslovanju“, objasnila je Zatezalo.

Istraživanjem će biti obuhvaćene ne samo upsešene žene nego i one koje su bile manje uspešne.

Savetnica u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja rekla je da se finalni rezultat očekuje 2012. godine.

NIŠ, Niški privrednici lakše dolaze do kredita za podsticaj preduzetništva, jer Fond za razvoj već mjesec i po dana radi u tom gradu. Blizina Fonda omogućava da se brže i lakše realizuju ideje, kažu preduzetnici.
Od 40 najnerazvijenijih lokalnih samouprava u Srbiji, više od polovine je na jugu zemlje. Kako bi država pomogla oživljavanju i ravnomjernijem razvoju svih krajeva, pojedine republičke institucije su odlukom Vlade izmještene iz glavnog grada.

Oni koji žele da rekonstruišu postojeći objekat ili izgrade novi, modernizuju ili tek započnu proizvodnju, a nemaju dovoljno novca, mogu da dobiju kredit Fonda za razvoj.
Po pristupačnim kamatama investicioni krediti se odobravaju na pet godina, sa grejs periodom od godinu dana. Za podnosioce iz nerazvijenih opština, kredit se može vraćati osam godina sa počekom od 24 meseca.
I zaposleni u “Niš autu” moći će da relizuju dva velika investiciona projekta jer su od Fonda za svaki dobili po 105 miliona dinara. Uskoro će početi proizvodnju bukovih ploča za enterijere i dobiti novu liniju za preradu voća i povrća, te čekuju zaposlenje još 66 ljudi.
“Biće nam olakšana sama komunikacija, podnošenje izvještaja Fondu kao i sama komunikacija sa stručnim službama i pravdanje sredstava”, rekao je Obrenko Jović, generalni direktor “Niš auta”.

Blizina Fonda oživljava ideje
U zajednici preduzetnika Niša kažu da će blizina Fonda omogućiti da brže i lakše realizuju pojedine ideje, kakva je berza sirovina koja bi mogla da pokrene porodične fabrike.
“Dolaskom Fonda za razvoj svi koji imaju poslovnu viziju mogu da ostvare svoje želje. U prethodnom periodu Fond nam je bio daleko i finansijski i kilometrima, a sada ćemo imati sve ono što je početak nečega, a to su finansijska sredstva, koja su trenutno najjeftinija u zemlji”, kaže Bratislav Vukadinović, predsjednik Zajednice preduzetnika Niša.
U Fondu za razvoj planiraju da u Kraljevu, Zrenjaninu, Novom Pazaru i Zaječaru otvore filijale kako bi privrednicima informacije bile što pristupačnije.
“Male firme i ne znaju koje uslove ima Fond, ne znaju da koriste sajtove, ne znaju možda da koriste tehniku koja je dostupna velikim firmama, koje imaju dobar menadžment”, kaže Slađana Backović, direktor Fonda za razvoj.
Projekti za pokretanje malih biznisa trebalo bi da smanje stopu nezaposlenosti koja je na jugu Srbije 20 puta veća nego u pojedinim beogradskim opštinama. RTS

Autor: Z. M.

Niš – Grad Niš i nemačka humanitarna organizacija Help potpisali su 80 pojedinačnih ugovora o donaciji opreme za započinjanje biznisa u okviru drugog ciklusa programa „Smanjenje siromaštva kroz podršku održivom razvoju u južnoj Srbiji“, saopšteno je iz kabineta gradonačelnika Miloša Simonovića. Help je za osamdeset niških preduzetnika donirao opremu u vrednosti od po 2.000 evra, a potpisao je ugovore i sa udruženjima „Niška šansa“ i „Čegar“ za opremu vrednu 30.000 evra.

Preduzetnici su preuzeli obavezu da registruju svoje delatnosti, obave 15 časova društveno – korisnog rada, pohađaju poslovne i stručne obuke i vrate 20 odsto od vrednosti donacije, prilikom isporuke opreme. Na taj način se broj podržanih malih biznisa u okviru ovog programa na teritoriji grada Niša popeo na 354. Ovaj projekat sprovodi se i u Vranju, Aleksincu, Bujanovcu, Pirotu i Preševu. Započet je jula 2010. i ima za cilj podršku održivom razvoju, kroz osnaživanje preduzetnika i otvaranje novih radnih mesta. Finansiraju ga vlada Nemačke i ovi gradovi i opštine, a njegova vrednost je oko milion evra.

LESKOVAC – Leskovačke preduzetnice, vlasnice ili direktorke porodičnih firmi posao obavljaju profesionalno, ambiciozno i ne trpe pogovore i mešanja u vođenju biznisa.

Ovako svoje šefove i životne saputnike opisuju muževi pojedinih poslovnih žena, okupljenih u veoma aktivnom Udruženju poslovnih žena „Danica“ za Jablanički i Pčinjski okrug sa sedištem u Leskovcu, koje je formirano pre nekoliko meseci.

– Pravi je profesionalac i veoma ambiciozna i tu svoju ambiciju prenosi i meni. Ne sluša druge, ponekad ne posluša ni mene, ali joj ne zameram jer uvek ispadne da su joj odluke ispravne. Često se posvađamo oko nekih poslovnih poteza i u toj svađi uvek ja nadrljam. No, ne zameram joj jer za takve situacije imam rešenje – prećutim, pa opet bude po njenom. Ipak, sve joj opraštam jer mi ponekad dozvoli da uradim nešto što sam zamislim – priča sa smehom Dragiša Nikolić o svojoj supruzi Tatjani Nikolić, direktorki klanice i prodavnica „Srbija“ u Leskovcu i predsednici udruženja „Danica“ sa kojom 20 godina uspešno vodi porodičnu firmu sa preko 20 zaposlenih.

Bračni par Jović

Tatjana je diplomirani inženjer za menadžment u industriji i u preduzeću je zadužena za kontrolu kvaliteta i bezbednosti na radu, za pisanje i realizaciju projekata, a pod kontrolom drži i celokupnu proizvodnju.

– Ponekad izgleda da sam ja u firmi loš, a on dobar policajac, ali to je samo privid. Zajedno odlično funkcionišemo, o čemu govori stabilnost naše firme i činjenica da većina zaposlenih kod nas ima radni staž preko deset godina – nadovezuje se Tatjana, majka dvojice sinova.

Olivera Jović, predsednica Udruženja preduzetnika Leskovca i Zajednice udruženja preduzetnika Jablaničkog i Pčinjskog okruga i potpredsednica Asocijacije malih i srednjih preduzeća Sbije, suvlasnik je i izvršni direktor „Informacionih tehnologija“ i radnje za proizvodnju ekstrata od lekovitih gljiva. Iako je biznis zajednički, njen suprug Jovan kaže da je Olivera pravi lider i pravi šef.

– S njom nema igranja. Uporna je, istrajna i tvrdoglava. Ima svoj cilj. Preskače po dva stepenika i ne trpi izgovore o nepoštovanju rokova. Ako nisi u stanju da je pratiš, odustani jer ćeš se u protivnom razočarati u sebe. Ja se trudim da je pratim, da zajedno s njom preskačem po dva stepenika – priča Jovan, dodajući da je Olivera istovremeno i veoma strpljiva osoba.

Mlade u biznisu
U Regionalnoj privrednoj komori u Leskovcu registrovano je 270 žena preduzetnica poslovnih žena u dva okruga. Prema nedavnoj anketi ove komore u kojoj je učestvovalo 70 žena, najveći broj je sopstveni biznis započelo oko 30. godine, a samo 35 odsto njih je u svoj biznis uložilo sopstveni kapital. Gotovo 100 odsto ispitanica je kazalo da dnevno ima samo dva sata slobodnog vremena.

– Retko podiže ton, a ako se i ponekad desi, to znači da sam ja prvi započeo raspravu – kaže Jovan.
Olivera je šef i u kući gde brine o dvojici sinova, ali ne zato što ona tako hoće, već što joj je Jovan dobrovoljno prepustio sve poslove.

– Kad smo se uzeli, znao je da obavlja sve sitne majstorske poslove, međutim, sada me upućuje na majstore kada mu se požalim da je nešto neispravno – priča Olivera, koja priznaje da njen suprug ostaje do kasne sate na poslu.

Stojan Cenić, suprug direktorke leskovačke turističke agencije „Pluton“, ima samo reči hvale za svoju životnu saputnicu i, praktično, šeficu – Mirjanu Cenić.
– Otvorio sam agenciju na njeno ime a da to nije ni znala. Procenio sam da je kao dugogodišnji profesor srpskog jezika i književnosti dala sve od sebe i da je vreme da se okuša u drugom poslu. Nisam se prevario. Preuzela je posao i uspešno ga vodi, a ja samo brinem o autobusima i vozačima – priča Stojan, inače redovni univerzitetski profesor.

Bračni par Nikolić

Cenićeva, majka odrasle dece, zadužena je za ugovaranje poslova, poslovnih kontakata i za finansije.
– U tom delu teško prihvata moje stavove i sugestije. Ne smeta mi posebno jer sam siguran u njene odluke, budući da je pouzdana i odgovorna – dodaje profesor Cenić.

E. B. |

Mala i srednja preduzeća predstavljaju najvitalniji deo privrede zemalja u tranziciji, vodeća su snaga ekonomskog rasta jer su fleksibilni, brzo se prilagođavaju promenama na tržištu, stimulišu privatno vlasništvo, preduzetničke veštine i stvaraju mogućnost zapošljavanja. Danas u Srbiji imamo registrovano oko 225.000 preduzetničkih radnji i oko 111.000 privrednih društava, pri čemu gro čine mala i srednja preduzeća.
Svetozar Babić, Privredna komora Srbije

Konkretna pomoć
Dugo je ovaj sektor privrede bio marginalizovan i smatran za manje značajnu dimenziju ukupnog ekonomskog razvoja. Od 2000. godine, kada su počele društveno ekonomske reforme u Srbiji, situacija je počela značajno da se menja. Po ugledu na zemlje Evropske unije, Vlada Republike Srbije je donela niz zakona i propisa u cilju uklanjanja pravnih i administrativnih prepreka poslovanju, osnovane su državne službe, agencije i institucije čiji su zadaci da pomognu razvoj ovog sektora: izdvajaju se sredstva za podršku klasterima, sredstva za start-ap kredite, kredite za inovacije, viši stepen prerade roba…

Ekonomska kriza usporila je razvoj preduzetničkog segmenta u Srbiji. Pad aktivnosti praćen je pogoršanjem finansijskog poslovanja i smanjenjem broja zaposlenih. Slabljenje dinara, problemi sa naplatom, porastom dugovanja, sivom ekonomijom, rastom cena, suženim tržištem, padom realne kupovne moći, birokratizovanim sistemom… neki su od problema s kojima se suočavaju preduzetnici.

Podsticaj u 60 projekata
Predstavljanje interesa MSPP sektora na republičkom nivou odvija se kroz rad Zajednice preduzetnika PKS, Odbora za MSP i Foruma MSPP. U cilju sprovođenja Akcionog plana strategije razvoja konkuretnih i inovativnih MSPP 2008-2013 vođene su brojne aktivnosti, dok je u organizaciji PKS, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, SECEP projekta i drugih institucija iz nevladinog sektora sredinom 2010. pokrenuta Inicijativa za osnivanje Asocijacije klastera Srbije.

Privredna komora radi na preko 60 projekata i programa sa ino partnerima, pri čemu se većina odnosi na MSPP sektor. U narednom periodu predstoji i formiranje mreže ambasadora ženskog preduzetništva, a na projektu će raditi konzorcijum koji čine Nacionalna agencija za regionalni razvoj, PKS, Udruženje poslovnih žena i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), a cilj je podsticanje ženskog preduzetništva na nacionalnom nivou.

Edukativni programi, bilateralni susreti i sajamske aktivnosti u organizaciji PKS od značaja su za razvoj ovog sektora. Srbiji u narednom periodu predstoje krupne promene koje će se zasnivati na povećanim investicijama i podršci privredi, u čemu preduzetnici dobiju značajniju ulogu u realizaciji strategije izvoza po uzoru na iskustva razvijenih zemalja.

Najboljem 30.000 evra
Stručni žiri se pri izboru najboljeg preduzetnika rukovodi sledećim kriterijumima:
- profitabilnost
- produktivnost
- likvidnost
- izvozni potencijal
- broj novozaposlenih tokom 2010. godine
- asortiman novoplasiranih proizvoda
- uvođenje tehnoloških inovacija
- orijentacija ka zaštiti okoline
- doprinos lokalnoj zajednici

Članovi žirija:
- Božidar Laganin direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), predsednik žirija
- Đankarlo Miranda zamenik predsednika IO „Banke Inteza“
- Dejan Jovanović Nacionalna služba za zapošljavanje
- Goran Džafić Ministarstvo ekonomije
- SvetozaR Babić Privredna komora Srbije
- Vojislav Tufegdžić „Blic“

E. B. |

Nacionalna služba za zapošljavanje, svesna važnosti razvoja preduzetničke svesti i duha, od početka godine u program „Put do uspešnog preduzetnika“ uključila je više od 10.000 ljudi koji nameravaju da pokrenu sopstveni posao. U 2010. skoro 2.000 nezaposlenih u Srbiji otvorilo je radnje i započelo preduzetnički život zahvaljujući bespovratnim sredstvima NSZ za pokretanje samostalnog biznisa.
Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje

Sigurno je da će im biti teško u prvim godinama poslovanja i da će im biti potrebna dodatna podrška u vidu saveta, znanja, izvora finansiranja, kao i pomoć u pronalaženju tržišta. O njima će morati da brine i država jer predstavljaju razvojni potencijal i nosioce novih radnih mesta. Projekat se sprovodi nekoliko godina i sigurno će biti nastavljen.

Pogodnosti za pripravnike
Ukidanje suvišnih birokratskih procedura jeste jedan od najvažnijih procesa koji će olakšati život preduzetnika. Ako se svaka institucija posveti uštedi troškova i skraćivanju vremena za administrativne poslove, to će dovesti do podizanja kvaliteta poslovanja. NSZ je, zajedno s fondom PIO i RZZO, to upravo učinila uspostavljanjem jednošalterskog sistema za prijavu radnika na obavezno osiguranje. Ova mera štedi novac i vreme preduzetnika, a mogućnost elektronske prijave radnika je još jedna od prednosti.

Preduzetnici mogu da računaju i na podsticaje NSZ za zapošljavanje pripravnika – osobe do 30 godina starosti zapošljavaju se kod privatnika pri čemu, osim plaćanja poreza na zaradu, sve ostale troškove plata i doprinosa snosi država. Više hiljada poslodavaca je u 2010. iskoristilo ovu podršku i angažovalo 10.000 mladih u svojim firmama. Važan deo podrške malim i srednjim preduzećima sprovodi se i kroz subvencije od 160.000 dinara koje država dodeljuje za svako novootvoreno radno mesto, a u ovoj godini će na taj način biti finansirano oko 6.000 radnih mesta.

Programi za samouprave
U skladu s novim Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja biće sufinansirani programi pripravnika, obuke, subvencije za samozapošljavanje i za novootvorena radna mesta. Reč je o identičnim ili poboljšanim merama u odnosu na one koje već sprovodi NSZ, a očekujemo veći broj korisnika s obzirom da će u ovaj proces biti uključene i opštine. Naime, jedan od osnovnih prioriteta Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za 2011. predstavlja decentralizacija politike zapošljavanja – podsticanje razvoja regionalne i lokalne politike zapošljavanja. Cilj je smanjenje regionalnih razlika i povećanje zapošljavanja kroz donošenja odluka na nivou što bližem građanima. Tako lokalne samouprave dobijaju novu ulogu, uz uvažavanje karakteristike okruženja.

Sigurno je da će preduzetnici imati jaču saradnje s lokalnim samoupravama, što podrazumeva i preuzimanje odgovornosti za rezultate. Od samouprava se očekuje da na osnovu lokalnih potreba kreiraju aktivne mere, prate i ocenjuje efikasnost, ali i da obezbedi deo finansijskih sredstava. Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti predviđeno je da, ukoliko samouprava u okviru lokalnog akcionog plana zapošljavanja obezbedi minimum 51 odsto sredstava, može podneti zahtev za učešće u finansiranju tog programa.

Sve više zaposlenih sa invaliditetom
Kriterijumi na osnovu kojih će se odobravati sufinansiranje programa aktivne politike zapošljavanja su stepen razvijenosti opštine, indikatori na lokalnom tržištu rada, očekivani efekti, ekonomska opravdanost… Pri tome će se naročito voditi računa da prioritet budu slabije razvijene opštine, a posebno devastirana područja. Primeri opština Novi Sad, Pančevo i Vrbas, koje su u 2010. izdvojile značajna sredstva za subvencionisanje zapošljavanja, govore nam da bi u sledećoj godini i manje razvijene opštine mogle da krenu tim putem.

Za dobro sagledavanje poslovnog ambijenta u Srbiji posebno je važna primena Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, koji pokazuje da vlasnici preduzeća u Srbiji imaju visok stepen društvene odgovornosti. Podaci našeg Centra za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI pokazuju da je od maja 2009, kada je Zakon stupio na snagu, zaključno sa septembrom 2010, zaposleno oko 5.000 osoba sa invaliditetom. Do stupanja na snagu zakona na godišnjem nivou zapošljavano je od 200 do 250 osoba, pa novi podaci nedvosmisleno ohrabruju sve učesnike u ovom procesu.

Najboljem 30.000 evra
Stručni žiri se pri izboru najboljeg preduzetnika rukovodi sledećim kriterijumima:
- profitabilnost
- produktivnost
- likvidnost
- izvozni potencijal
- broj novozaposlenih tokom 2010. godine
- asortiman novoplasiranih proizvoda
- uvođenje tehnoloških inovacija
- orijentacija ka zaštiti okoline
- doprinos lokalnoj zajednici

Članovi žirija:
- Božidar Laganin direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), predsednik žirija
- Đankarlo Miranda zamenik predsednika IO „Banke Inteza“
- Dejan Jovanović Nacionalna služba za zapošljavanje
- Goran Džafić Ministarstvo ekonomije
- SvetozaR Babić Privredna komora Srbije
- Vojislav Tufegdžić „Blic“