Srbija je u januaru ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 54 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Srbija je u zemlje CEFTA tokom januara najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila kameni ugalj, koks i brikete, gvožđe i čelik, struju, kao i povrće i voće.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 151,1 miliona dolara, a uvoz je bio 97,1 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 155,6 odsto.
Srbija je u 2011. godini ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od oko 1,5 milijardi dolara, što je, takođe, bio rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.
Srbija je u prvih 11 meseci 2011. godine ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 1,39 milijardi dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Srbija je u zemlje CEFTA od januara do novembra najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila struju, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojene metale, kao i povrće i voće.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 2,95 milijardi dolara, a uvoz je bio 1,56 milijardi dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 189,6 odsto.
U 2010. godini Srbija je ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma od 1,36 milijardi dolara, što je, takođe, uglavnom bio rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.
CEFTA sporazum je sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Albanije, Moldavije i UNMIK-a, u ime Kosova.
Srbija je u prvih deset meseci ove godine ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 1,28 milijardi dolara, što je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Srbija je u zemlje CEFTA od januara do oktobra najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila struju, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojene metale, kao i povrće i voće.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 2,69 milijardi dolara, a uvoz je bio 1,41 milijardi, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 191,4 odsto.
U 2010. godini Srbija je takođe ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma od 1,36 milijardi dolara, što je i tada uglavnom bio rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta na koje Srbija više izvozi nego što uvozi. Prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.
Potpisnice CEFTA sporazuma o međusobnoj slobodnoj trgovini su Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Albanija, Moldavija i UNMIK-a, u ime Kosova.
Srbija je u prvih devet meseci 2011. ostvarila suficit u razmeni sa zemljama iz Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA) od 1,15 milijardi dolara, rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u zemlje CEFTA od januara do septembra najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila struju, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojene metale, kao i povrće i voće.
CEFTA sporazum je potpisan 1992, a stupio je na snagu 1994. Ranije su u CEFTA bile Bugarska, Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija, ali je njihovo članstvo u toj zoni slobodne trgovine prestalo kada su primljene u EU.Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 2,4 milijardi dolara, a uvoz je bio 1,25 milijardi dolara, pa je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 192,3 odsto.
U 2010. je Srbija ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma od 1,36 milijardi dolara, uglavnom, takođe, rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle onog Evropske unije (EU).
CEFTA, je sporazum je sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske, Makedonije, Albanije, Moldavije i Misije UN na Kosovu i Metoniji (UNMIK) u ime privremenih institucija samouprave u pokrajini.
Srbija je u prva četiri meseca ove godine ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 400,1 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Srbija je u zemlje CEFTA od januara do aprila najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila struju, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojene metale, kao i povrće i voće.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 923,3 miliona dolara, a uvoz 523,2 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom bila 176,5 odsto.
U 2010. godini Srbija je ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma od 1,36 milijardi dolara, što je, takođe, uglavnom bio rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.
CEFTA sporazum je sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Albanije, Moldavije i UNMIK-a, u ime Kosova.
Srbija bi do kraja godine po obimu izvoza, mogla postati najvažniji spoljnotrgovinski partner Nemačke u okviru CEFTA, s obzirom da izvoz Hrvatske, koja je do sada bila najveći isporučilac roba i usluga toj zemlji, raste po daleko nižoj stopi, ocenilo je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
U prva dva meseca ove godine izvoz Srbije u Nemačku veći je za oko 33 odsto, dok je uvoz iz Nemačke u Srbiju porastao za oko 13 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a preliminarni podaci za mart pokazuju da je trgovinska razmena Srbije i Nemačke i dalje u porastu.
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku Nemačke, a koje je Ministarstvu dostavila Ambasada Srbije u Berlinu, izvoz Srbije u Nemačku u prva dva meseca ove godine dostigao je vrednost od 127,9 miliona evra.
On je tako premašio rekordnu vrednost iz 2008. godine, kada su srpska preduzeća tokom januara i februara izvezla roba i usluga u vrednosti od 117,5 miliona evra.
Preliminarni podaci o trgovinskoj razmeni za mart ukazuju da bi tokom ove godine, Srbija u Nemačku mogla da izveze roba i usluga za više od jedne milijarde evra, te da bi ukupna razmena dve zemlje mogla dostići vrednost od 2,5 milijardi evra.
Porast srpskog izvoza u Nemačku ostvaren je zahvaljujući povećanom izvozu elektrotehničkih uređaja i opreme, kojih je izvezeno za blizu 30 miliona evra, što predstavlja povećanje od skoro 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Povećan je i izvoz proizvoda od čelika, bakra i aluminijuma, zatim tekstila, a rast je zabeležen i kod izvoza prehrambenih proizvoda – svežeg i smrznutog voća, kao i žitarica.
Sa Srbijom najviše posluju kompanije iz Bavarske, Baden-Virtemberga i Severne Rajne-Vestfalije, a po pokrajinama, deficit u tekućoj razmeni sa Srbijom beleže Bavarska, Tiringija, Saksonija-Anhalt, Meklenburg-Podpomeranija, Hamburg i Bremen.
Srbija je u prva dva meseca 2011. ostvarila suficit u razmeni sa zemljama Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA) od 178,8 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda
Kako su pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u zemlje CEFTA tokom januara i februara najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše uvozila struju, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojene metale, kao i povrće i voće.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, vredeo je 383,7 miliona dolara, a uvoz 204,9 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom bila 187,3 odsto.
Tokom 2010. je Srbija ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA od 1,36 milijardi dolara, što je, takođe, uglavnom bio rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, a prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle Evropske unije.
Članice CEFTA su Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Albanija, Moldavija i Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji (UNMIK), u ime privremenih institucija samouprave u pokrajini.
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade rekao je da je sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama regiona CEFTA u interesu Srbije pošto jedino sa tim zemljama ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Suficit je prošle godine iznosio, kako je rekao, 1,3 milijarde evra. On je istakao da Srbija nije iscrpela sve potencijale razmene i da posebno sa Hrvatskom i Albanijom postoji dosta mogućnosti za napredak.
Đelić je istakao da postoji problem plasmana robe na UNMIK-Kosovo jer Srbija ne priznaje carinski pečat privremenih organa te teritorije.
„To će biti jedna od tema predstojećeg dijaloga Beograda i Prištine“, istakao je on na skupu „Iskustva CEFTA sporazuma i konkurentnost srpske privrede u regionu“, u organizaciji Centra za novu politiku.
Ekonomista Goran Nikolić je naglasio da će Srbija po ulasku Hrvatske u Evropsku uniju biti lider među zemljama potpisnicama CEFTA sporazuma.
„Srbiji je u interesu da Hrvatska što pre uđe u EU pošto će izvoziti u tu zemlju bez carina, dok će, s druge strane, Srbija imati carine prema Hrvatskoj“, kazao je on.
Cilj tog Sporazuma je, prema njegovim rečima, da se poveća izvoz i privuku strane direktne investicije.
„CEFTA ne odgovara samo domaćim preduzećima koja nisu konkurentna“, rekao je Nikolić.
Nebojša Savić, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju je istakao da su za jačanje pozicije Srbije potrebne nove i kvalitetne reforme.
On je objasnio da bi trebalo unaprediti političke institucije, makroekonomsku politiku i poslovno okruženje.
Savić je predložio osnivanje regionalne razvojne banke koja bi podsticajno delovala u regionu ne samo kada je reč o trgovinskoj razmeni već i proizvodnji.
„Infrastruktura mora biti unapređena kao i regionalna komunikacija, trebalo bi napraviti energetsku mrežu u funkciji celog regiona, produbiti veze finansijskog tržišta, smanjiti trgovinske barijere“, naglasio je on.
Najveći izazovi regiona, prema njegovim rečima, su otvaranje radnih mesta, povećanje investicija, reforma sistema obrazovanja i ekonomska diversifikacija.
Srbija je od početka januara do kraja novembra prošle godine ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma od 1,24 milijarde dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Srbija je u zemlje CEFTA za 11 meseci 2010. najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila struju, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojene metale, kao i povrće i voće.
Izvoz Srbije, tokom posmatranog perioda, iznosio je 2,55 milijardi dolara, a uvoz je bio 1,31 milijardi, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 194,8 odsto.
U 2009. godini Srbija je ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma od 1,37 milijardi dolara, što je, takođe, uglavnom bilo rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u robnoj razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, a prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta Evropske Unije.
CEFTA sporazum je aranžman o slobodnoj trgovini između Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Albanije, Moldavije i UNMIK-a, u ime Kosova.
Srbija će sledeće godine pristupiti Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), što će u mnogome uticati na odnos prema intelektualnoj svojini, izjavio je danas potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović.
On je, tokom javne rasprave o Nacrtu strategije razvoja intelektualne svojine, istakao da treba računati i na to da će Srbija tokom 2011. godine postati kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, čime će se neki procesi ubrzati.
„Predigra za EU, koja se zove CEFTA, jeste nešto gde upravo ova pravila treba da se poštuju na mnogo ozbiljniji način i da se mnogo značajnija pažnja posveti oblasti intelektualne svojine“, napomenuo je Vesović.
Prema njegovim rečima, privreda je ta koja treba da crpi sve tekovine poštovanja prava intelektualne svojine i svega onoga što je sadržano u Strategiji razvoja intelektualne svojine.
Usvajanje Strategije je, planom rada Vlade Srbije, predviđeno za decembar.
Profesor Pravnog fakulteta Slobodan Marković, koji je i sastavio prvi tekst nacrta Strategije, rekao je da ona nije inovaciona, nego se zasniva na Strategiji održivog razvoja, kao jedan njen segment.
On je kazao da Strategija predstavlja spisak dugoročnih ciljeva u pogledu razvoja intelektualne svojine koji su vrlo realni i da sadrži opis mera koje treba preduzeti da bismo se približili ciljevima.
Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić istakla je da je i Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) podržala strateški pristup planiranju poslova, napominjući da takvu Strategiju nemaju ni sve zemlje EU.
„Ona će pomoći da se analizira stanje u ovoj oblasti i obezbedi sprovođenje prava, kao i da se spreči piraterija i krivotvorenje“, zaključila je Totić.
Materija intelektualne svojine je u Strategiji podeljena u četiri celine – pravno institucionalni osnov zaštite, suzbijanje i sankcionisanje povreda prava intelektualne svojine, privredna primena i podizanje javne svesti o značaju intelektualne svojine.
U Centru za obuku Eduka plus pohadjala sam kurs „3 u 1” kurs knjigovodstva, preduzetništva i stručno osposobljavanje za vodjenje poslovnih knjiga u PIS TAUR.
Vrlo sam zadovoljna organizacijom predavanja, a posebno stručnim i obrazovanim predavačima koji su mi svoje znanje i iskustvo preneli na vrlo lep i pristupačan način. Sigurna sam da će mi nova saznanja puno pomoći u daljem profesionalnom usavršavanju.
Toplo preporučujem svim budućim polaznicima da se opredele za ovaj Centar, sigurno neće pogrešiti.
Želim Vam puno uspeha u daljem radu.
Dipl. ecc.
Tanja Veljković
U "EDUKA PLUS" centru pohađala sam kurs knjigovodstva i preduzetništva. Koncept nastave i stručnost predavača su u potpunosti opravdali moja očekivanja. Celokupna obuka zasnivala se na primerima iz najrazličitijih poslovnih situacija i realnoj dokumentaciji. Izuzetno sam zadovoljna predavačima koji su nam na profesionalan, ali i veoma jednostavan način preneli svoja znanja i iskustva. Sve pohvale!
