Poreska uprava saopštila je da je, u prvoj nedelji primene novog sistema naplate poreza i doprinosa, na ime zarada i drugih nadoknada zaposlenih, kroz 210.289 transakcija, uplaćeno ukupno 11,62 milijardi dinara, a na ime poreza i doprinosa za socijalno osiguranje je uplaćeno ukupno 10,86 milijardi dinara kroz 450.305 transakcija.

Samo doprinose bez zarada uplatilo je 32.082 poslodavaca i na taj način ostvareni finansijski efekat po budžet Srbije je 1,81 milijardi dinara, dok je 11.837 poslodavaca uplatilo zarade u ukupnom iznosu od 890,11 milion dinara, ali bez uplaćenih obaveza državi.
Na ime zarada i doprinosa, 25.118 obveznika uplatilo je ukupno 21,2 milijardi dinara, navedeno je u saopštenju.

Primena novog sistema razmene podataka između banaka i Poreske uprave počela je 3. jula, od kada banke svakodnevno dostavljaju Upravi podatke o izvršenim plaćanjima od prethodnog dana.
Novi sistem, prema kojem su banke u obavezi da obaveste Poresku upravu o uplaćenim porezima i doprinosima na zarade predviđene su izmenama Zakona o poreskom postupku i administraciji.

Oko 32.000 firmi koje su radnicima uplatile doprinose, ali ne i zarade rizikuju da plate visoke kazne ako do kraja meseca ne izmire dug radnicima. U Poreskoj upravi najavljuju za jesen izmene zakona kako bi mogli da kažnjavaju i neuplaćivanje zarada, a ne samo doprinosa.

- Prilikom izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, na jesen biće doneta i neka podzakonska akta prema kojima će poslodavci biti sankcionisani i ako ne isplaćuju plate a ne samo doprinose – kaže za “Blic” Dejan Vidojević, pomoćnik direktora Poreske uprave.
On ocenjuje da je ipak velika verovatnoća da 32.000 poslodavaca koji su protekle nedelje uplatili doprinose isplate i zarade narednih dana ili to urade na ruke, mimo banaka.

Klikni za uvećanje (+)

- U ovoj kategoriji je najviše onih poslodavaca koji sami sebi uplaćuju doprinose, pa ne isplaćuju plate za sebe ili rade na više mesta – objašnjava Vidojević.
Radmila Bukumirić Katić, pomoćnica ministra rada, kaže da su po Zakonu o radu poslodavci dužni da isplate zaradu jer im u suprotnom sleduje novčana kazna.
- Problem je, međutim, u tome što u celoj Srbiji ima nešto manje od 300 inspektora rada, pa nema šanse da oni uspešno obave toliki posao. Trebalo bi uspostaviti neki efikasniji mehanizam kontrole – kaže Bukumirić-Katić za “Blic”.

U Inspekciji za rad nisu mogli da kažu koliko je poslodavaca do sada kažnjeno zbog neisplaćivanja plata, jer je u njihovoj nadležnosti samo podnošenje krivične prijave dok kaznu određuje sud.
- Inspekcija rada je u svim prethodnim godinama imala veliki broj inspekcijskih nadzora, rešenja i prekršajnih prijava koji su se odnosili na neisplaćivanje zarada – kaže za “Blic” Predrag Peruničić, direktor Inspekcije rada.
Da bi Poreska uprava mogla efikasnije da radi taj posao, govori i podatak da Uprava ima podatke o tome koji su poslodavci isplatili zarade.

U ovom trenutku, kako objašnjava Vidojević, Poreska uprava isključivo kontroliše uplate doprinosa, pa one koji ne izmiruju tu obavezu uvodi u postupak prinudne naplate.

(Biznis)

Od 1. jula banke neće moći da isplate mesečne zarade klijetima, ukoliko njihov poslodavac nije izmirio doprinose na plate, izjavio je juče direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević i najavio da će krajem marta biti objavljen još jedan spisak poreskih dužnika koji će biti duži od onog objavljenog u januaru

Na osnovu izmena zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji banke će biti obavezne da naplate doprinose poslodavcima i proslede ih Poreskoj upravi, a ukoliko to poslodavci ne učine, njhovi zaposleni neće dobiti plate, objasnio je Radosavljević u izjavi novinarima.

On je precizirao da su poslodavci obavezni da od bruto zarade isplate 11 odsto doprinosa za fond PIO, 6,75 odsto doprinosa za zdravstveno osiguranje, zatim 0,77 odsto dažbina za Nacionalnu službu za zapošljavanje i 12 odsto poreza državi.

Poslodavac će ta četiri doprinosa ubuduće plaćati na jedan račun, tako da će taj proces za njega biti jeftiniji, jer je to do sada činio na četri odvojena računa, pa je i bankarska provizija bila veća, rekao je Radosavljević i dodao da će čitav proces u banci trajati nekoliko sekundi.

Prema njegovim saznanjima, koje je dobio iz Udruženja banaka Srbije, među bankama nema protivljenja ovakvoj odluci države.

Radosavljević je istakao da ko god se protivi ovakvoj odluci i budućoj praksi, taj ne plaća redovno svoje obaveze prema zaposlenima i državi.

On je dodao da je Poreska uprava prošle godine podnela više od 13.000 krivičnih prijava protiv poslodavaca zbog toga što nisu redovno uplaćivali doprinose zaposlenima, ali su radnici trpeli štetu zbog toga što pravosudni postupak traje dugo.

Radosavljević je naveo da će novi spisak dužnika najavljen krajem marta sigurno imati efekta i biće veći od onog u januara.

Posle objavljivanja poreskih dužnika početkom ove godine, u januaru su povećani prihodi budžeta za oko devet odsto.

Napominjući da su proračuni Ministarstva finansija da će budžetski prihodi za januar, februar i mart ove godine iznosi oko 138 milijardi dinara, Radosavljevih je izrazio očekivanje da će oni u praksi biti veći do 140 milijardi dinara zahvaljaujući merama države za povećanje poreske dicipline

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) podseća građane koji sami plaćaju doprinos za penzije da od uplate za februar važe nove osnovice osiguranja koje su za 3,49 odsto više od dosadašnjih.

Po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica iznosi 35 odsto prosečne republičke zarade iz prethodnog tromesečja, što je 19.498 dinara, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 278.540 dinara.
Doprinos za penzijsko-invalidsko osiguranje je 22 odsto, što znači da će se mesečni izdatak kretati u rasponu od 4.289 do 61.278 dinara, a ovi iznosi primenjivaće se za uplate doprinosa za februar, mart i april ove godine.

U saopštenju PIO fonda, navodi se da se građani mogu opredeliti za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju.

Najniža mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje od 1. novembra će biti povećana na 18.817 dinara, objavljeno je u najnovijem „Službenom glasniku“.

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano je da najniža osnovica iznosi 35 odsto prosečne republičke zarade iz prethodnog tromesečja, a najviša je pet prosečnih plata i od sutra će iznositi 268.810 dinara.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje podsetio je građane koji sami plaćaju doprinos za penzije da od uplate za novembar važe nove osnovice osiguranja koje su za 1,97 odsto više od dosadašnjih, zbog uskladjivanja sa kretanjem zarada u prethodnom kvartalu.

Građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju.

Doprinos za penzijsko-invalidsko osiguranje je 22 odsto, što znači da će se mesečni izdatak za građane koji sami plaćaju doprinos za penzije kretati od 4.139 do 59.138 dinara.

Ti iznosi primenjivaće se za uplate doprinosa za novembar i decembar 2011. i januar 2012.