Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira da investira oko 600 miliona evra u Srbiji u ovoj godini, kazali su agenciji Beta u tom međunarodnom kreditoru.

„Plan je da ulagaja u Srbiji ove godine dostignu prošlogodišnji rekordni nivo, kada je investirano 590 miliona evra u 24 projekta. Do 1. avgusta ove godine EBRD je uložila 220 miliona evra u 12 projekata u srpskoj privredi“, naveli su u toj banci.

EBRD je istakla da se planira kredit od 200 miliona evra za Železnicu Srbije, a razmatra se i pozajmica od 45 miliona evra za Elektroprivredu Srbije (EPS) namenjena gradnji mini hidroelektrana.

„Uvereni smo da ćemo dostići nivo ulaganja iz 2010. godine uz investicije u finansijskom sektoru, poljoprivredi i korporativnom sektoru“, naveli su u EBRD.

EBRD je u Srbiji, kazali su, usredsre]ena na razvoj saobraćajne infrastrukture, jačanje malih i srednjih preduzeća i promovisanje korišećenja obnovljivih izvora energije.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saopštila je danas da će kreditom u iznosu od 8,5 miliona evra podržati izgradnju novog hotela i poslovnog centra na mestu starog mlina, pored mosta „Gazela“ u Beogradu, a ukupna investicija za taj projekat će iznositi oko 55 miliona evra.

EBRD, kako se navodi, podrzava rekonstrukciju istorijske lokacije u Starom gradu u Beogradu investicijom za finansiranje ponovnog razvoja jednog od najpoznatijih gradskih znamenitosti – starog mlina. Novi hotel i poslovni centar na mestu starog mlina gradiće „Prigan Holding“, deo „Soravia grupe“, sa sedistem u Austriji, kome je EBRD odobrio kredit za te namene.
Glavni izvršni direktor „Soravia grupe“ – Hano Soravia je tim povodom izjavio da je to važna i velika investicija u Srbiji, koja pokazuje da se poverenje u zemlju vraća.

„EBRD je srećna sto moze da podrži ponovni razvoj zgrade starog mlina, što će doprineti revitalizaciji Starog grada u Beogradu i povećati ponudu kvalitetnog smeštaja i poslovnog prostora na ovoj strateškoj lokaciji“, rekla je Silva Gnaser-Pots, direktor tima za nekretnine i turizam pri EBRD.

Stari mlin će u potpunosti biti obnovljen, uz renoviranje orginalnih delova koji će služiti kao centralni deo novog kompleksa, a ta zgrada će biti transformisana u moderan hotel sa 240 soba, konferencijskim salama, spa centrom i restoranima, ukupne površine od 15.000 kvadratnih metara.

Dodatna poslovna kula sa ukupnom površinom prostora od 3.900 kvadratnih metara biće izgrađena na susednoj lokaciji, a novi kompleks će imati 150 parking mesta.

Ovaj projekat će, kako je predočeno u saopštenju, odgovoriti na trenutni nedostatak hotelskog smeštaja i poslovnog prostora u Beogradu, posebno u Starom gradu gde su smešteni državni organi i mnoge korporacije. Radovi bi trebalo da počnu do juna ove godine, a otvaranje hotela se očekuje 2013, na proleće.

Od kada je započela sa svojim aktivnostima u Srbiji, EBRD je odobrila više od 2.4 milijarde evra kredita u različite sektore vezane za ekonomiju zemlje, od kojih je samo u 2010. godini bilo blizu 600 miliona evra, navedeno je u saopštenju.
EBRD je u vlasništvu 61 zemlje i dve vladine organizacije.

(Biznis)

Predstavnici Evropske banaka za obnovu i razvoj (EBRD) su procenili da će u Srbiji u 2011. biti nastavljen umereni privredni oporavak, za šta je potrebno poboljšanje poslovne klime i veće učešće privatnog sektora

Na predstavljaju Izveštaja EBRD-a o tranziciji za 2010. u Narodnoj banci Srbije (NBS) vodeći ekonomista te banke Piter Sanfi je rekao se očekuje lagan rast srpske privredu u ovoj godini od 1,6 odsto, dok bi u 2011. on mogao da dostigne 2,9 odsto.
EBRD, kako je istakao, pozdravlja napredak Srbije u pripremama za pristupanje Evropskoj uniji, oživljavanju privatizacije i spremnost Vlade da sprovede sveobuhvatnu reformu javnog sektora.
„Da bi se obezbedila makroekonomska stabilnost i dalje poboljšavala poslovna klima u Srbiji Vlada mora da da nastavi proces harmonizacije zakonodavstva sa pravnim okvirom EU i realizuje program dogovoren sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF)“, istakao je Sanfi.
Ključni prioriteti strukturne reforme Srbije su, kako je dodao vodeći ekonomista EBRD za jugoistočnu Evropu, da se obebedi veće učešće privatnog sektora u privredi i infrastrukturi, zatim bolja regulativa za finsijske institucije i razvoj tržišta kapitala.
Te mere će, istakao je Sanfi, pomoći će Srbiji da održi makroekonomske uslove za dalji privredni oporavak i održiv rast“, rekao je Sanfi.
U ovogodišnjem izveštaju EBRD-a o tranziciji istaknut je značaj poboljšanja poslove klime u Srbiji, odnosno uklanjanja prepreka za lakše poslovanje, što bi, zajedno sa dobijanjem statusa kandidata za članstvi u EU doprinelo privlačenju stranih direktnih investicija.
Naglašen je i značaj zaštite konkurencije u Srbiji, jedne od devet oblasti kojima ta banka meri napredak 29 zemalja.
Prognoze EBRD-a su da će prilivi kapitala u Srbiji, kao i u drugim tranzicionim zemljama, biti manji nego pre izbijanje ekonomske krize, zbog čega je propručeno traženje alternativnih izvora rasta.
U izvestaju EBRD-a navedeno je da kreatori ekonomske politike treba da podrže izvoz suzbijanjem korupcije, jačanjem vladavine prava, efikasnijim organizovanjem carinskih procedura i smanjenjem trgovinskih barijera koje otežavaju pristup izvoznim tržištima.
„Više pozajmica u lokalnoj valuti učiniće da privrede budu manje ranjive na kursne razlike“, istakao je pisanoj u izjavi za medije glavni ekonomista EBRD-a Erik Berglof.
EBRD u Izveštaju o tranziciji napredak država meri u kategorijama privatizacije velikih preduzeća, privatizacije malih preduzeća.
upravljanje i restrukturiranje preduzeća, liberalizacija cena, trgovina i spolnjotrgovinska razmena, regulativa konkurencije, bankarstvo, tržišta kapitala i opšte infrastrukturne reforme.
U izveštaju za 2010. ukazano je na snažu potrebu da se nauče lekcije iz krize i da se sprovode reforme koje će obezbediti dugoročni rast.
Berglof je ocenio da je nemoguće da se region vrati u vreme pre krize bez reformi.
U izveštaju se podseća da je EBRD u maju 1010. godine pokrenula inicijativu da pomogne vladama u regionu da se poveća lokalno finansiranje u domaćoj valuti i da se smanji upotreba deviza u domaćem finansijskom sistemu.

Izvor: Emg.rs

Od početka rada u Srbiji, 2001, Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila oko 2,4 milijardi evra različitim sektorima srpske privrede, kroz više od 120 projekata, izjavila danas šefica Kancelarije EBRD-a u Srbiji Hildegard Gaček.

Hildegard Gaček je na predstavljanju izveštaja EBRD-a o tranziciji navela da je ove godine ta međunarodna finansijska institucija Srbiji odobrila skoro 500 miliona evra, kroz 15 projekata, a dok je prošle godine odobreno 425 miliona evra, kroz 14 projekata.

Ona je najavila da bi, posle određenih zakonskih izmena, EBRD naredne godine trebalo da počne da izdaje dinarske obveznice u Srbiji, a tako prikupljena sredstva bi kroz zajmove bila ponuđena srpskim preduzećima. Ona kaže da bi to bio jedan od instrumenata koji bi ojačao dinarsko tržište kapitala i dodala da bi Srbija, posle Rusije, Poljske i Rumunije, trebalo da bude četvrta zemlja u kojoj će EBRD izdavati obveznice.

Prema njenim rečima, prioritet EBRD-a je podrška gradnji infrastrukture u Srbiji, posebno Koridora 10. Ta institucija aktivna je i u finansijskom sektoru, pošto je pružila podršku značajnom broju banaka, ali i u energetskom sektoru i u poljoprivredi.

Izvor: Emg.rs

Evropska banka za obnovu i razvoj i Banca Intesa potpisale ugovor vredan 33 miliona evra namenjen kreditiranju preduzeća koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom.

“U nameri da olakšaju pristup sredstvima koja su neophodna za finansiranje poljoprivredne proizvodnje i da promovišu korišćenje robnih zapisa u Srbiji, Banca Intesa i EBRD su zaključili ugovor kojim EBRD preuzima deo rizika, do 10 miliona evra, za plasmane koje Banca Intesa odobrava preduzećima koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom”, navedeno je u saopštenju.

Kreditiranje je zasnivano na novom instrumentu finansiranja koji podrazumeva skladištenje žitarica kao pokriće za odobrenje kredita.

Izvor: Tanjug

BAS program Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pomogao je za četiri i po godine razvoj 214 malih i srednjih preduzeća, sa ciljem da poveća njihovu konkurentnost i kvalitet poslovanja, izjavila je danas direktor BAS programa Bojana Vukosavljević.
Donator sredstava za BAS programe od juna 2006. do novembra 2011. je vlada Kraljevine Holandije sa ukupno tri miliona evra, navela je Vukosavljevićeva i objasnila da, kada se odobri projekat za podršku preduzetnicima, on može biti podržan donacijom u iznosu do 50 odsto neto troškova, a najveći iznos te donacije je do 10.000 evra.
Trenutno na realizaciju nekog od BAS programa EBRD-a ceka oko 100 zahteva malih i srednjih preduzeća iz Srbije, napomenula je ona.
Gledano statistički, od dosadašnjih 214 projekata u isto toliko malih i srednjih preduzeća, 34 odsto su vlasništvo žena ili je žena vodeći menadžer, navela je Vukosavljevićeva i dodala da je najviše projekata (42 odsto) realizovano na popravci upravljanja kvalitetom, a na drugom mestu je poboljšanje organizacione strukture i efikasnosti poslovanje (32 odsto).
Kada su u pitanju proizvodne grane 33 odsto su preduzeća koja se bave proizvodnjom hrane, a na drugom mestu sa 22 odsto su preduzetnici iz metalsko – mašinskog sektora, dok su u oblasti usluga 19 odsto preduzetnici koji se bave veletrgovinom i maloprodajom.
BAS program EBRD-a podržava ravnomerni regionalni razvoj, tako da je najviše projekata realizovano u Beogradu (29 odsto), zatim u centralnoj Srbiji (28 odsto) i Vojvodini (21 odsto).