Nova strategija razvoja energetike, kojom je planirano da Srbija u narednih 10 godina ima na raspolaganju nove elektrane, snage oko 3.000 megavata, privodi se kraju i prva verzija će uskoro biti završena, izjavio je pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović.

- Starategija razvoja energetike Srbije odnosiće se na period od 2015. do 2025. godine, sa projekcijama razvoja do 2030. godine – rekao je Trifunović.

Kad bude završena prva verzija strategije, sledi javna rasprava, usvajanje u Vladi, a do kraja godine i u Skupštini, rekao je Trifunović za list „kWh“.

- Strategija je značajna zbog investicija, a neki od prioritetnih projekata koji su njome definisani su izgradnja TE „Kostolac B3″, koji bi mogao da bude na mreži 2018. ili 2019. godine, kao i reverzibilna HE „Bistrica“, a što se tiče hidrokapaciteta, najizvesnija je gradnja HE na Ibru sa Italijanima, malih HE iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i „TE-TO Novi Sad“ koji je u finalnoj fazi definisanja projekta – naveo je Trifunović.

- Razmatraju se TENT B 3 i „Kolubara B“. Iako nije u sastavu EPS-a, ima interesovanja za TE „Štavalj“, Kovin, ali i Despotovac. I reverzibilnu hidroelektranu „Đerdap 3″ vidimo kao ozbiljan projekat. Imamo manjak električne energije u regionu, a plan je da za 10 godina Srbija ima novih 2.000 megavata, plus 1.092 megavata iz obnovljivih izvora – naglasio je pomoćnik ministra energetike.

Strategija će, kako je istakao, odgovoriti šta je prioritet i važno je da ona prati kako će se industrija razvijati, a preovlađuje princip održive energetike, zadovoljenje EU direktiva u oblasti obnovljivih izvora, energetske efikasnosti, velikih ložišta i industrijskih emisija.

- Taj dokument mora da bude koncept održive energetike, kako za stanovništvo, tako i za industriju. Ostaćemo bez oko 1.150 megavata i moramo da ih zamenimo, a tu su i novi kapaciteti i obnovljivi izvori. Nisu zanemarene ni mere energetske efikasnosti, jer do 2018. godine treba da uštedimo devet odsto u finalnoj bruto potrošnji. To je nacionalna obaveza – kazao je Trifunović.

- Očekujemo odgovor iz Energetske zajednice kada će doći do povlačenja svih termo-kapaciteta manjih od 300 megavata. Imamo opciju da to bude najranije 1. januara 2018. godine ili najkasnije krajem decembra 2023. godine – istakao je Trifunović.

Reč je o prvoj strategiji razvoja koja će imati procenu uticaja na zaštitu životne sredine, a biće urađen i Program njenog ostvarivanja, objasnio je on i dodao da će strategija uzeti u obzir sve aspekte energetske politike, od regulativa, investicija, energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i imaće jasno definisan vremenski horizont.

Deseta Regionalna konferencija o bezbednom i profitabilnom investiranju u energetiku „Balkan-novi evropski izvori energije“ održana je 20. marta 2013. u Sava centru Beograd, uz podršku i pokroviteljstvo Ministarstva za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine Srbije.

Više od 300 učesnika, među kojima su bili prisutni visoki predstavnici institucija iz Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Svetske banke, ministri resornih ministarstava, najznačajnije institucije i kompanije koje su nosioci razvoja različitih oblasti energetike, IT, finansijskog sektora i vodeći mediji, saopštio je organizator.

U plenarnom delu konferencije ministarka za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine Republike Srbije prof. dr Zorana Mihajlović je rekla da Balkan zaslužuje više pažnje, jer je najkraći, najprofitabilniji i najsigurniji put između istoka i zapada, s obzirom na geostrateški položaj. Istakla je da Srbija nije prebogata energentima, jer uvozimo gas i naftu, ali da treba iskoristi geografski položaj naše zemlje, pogotovo kada je reč o tranzitu energeneta, ali i za skladištenje gasa i nafte, navedeno je u saopštenju.

Prema rečima ministarke Mihajlović, u Srbiji je obezbeđena sva potrebna legislativa neophodna za realizaciju ulaganja u obnovljive izvore energije. Ona se osvrnula na Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije. Mihajlović je dodala da je realno da Srbija do 2020. od ukupne potrošnje energije, 27% dobija iz obnovljivih izvora, bez obzira na sumnjičavost pojedinaca. Profesor Zorana Mihajlović je istakla da energetska politika treba da se razvija u pravcu povezivanja svih zemalja na Balkanu, što se može ostvariti boljom saradnjom zemalja na Balkanu.

U plenarnom delu se obratio i Mehmet Kemal Bozay, ambasador Turske, a više od 30 učesnika u panelima su na osnovu svog znanja i praktičnog iskustva dali predloge, sugestije i smernice u cilju podsticanja novih poslovnih prilika, koje bi usmerile investicije u preko potrebne i atraktivne projekte i obezbedile konkurentnost energetskog tržišta regiona.

Konferencija je završena svečanom dodelom nagrada „Brand Leader Award“. „Brand Leader Award“ se dodeljuje na osnovu niza standardizovanih kriterijuma koji podrazumevaju inovativnost, visok stepen tržišne prepoznatljivosti i pozicioniranja autentičnog proizvoda.

Nagrada se dodeljuje devet godina u cilju afirmacije najistaknutijih kompanija, institucija, pojedinaca i medija koji kontiniuranim pozitivnim razvojem i inovativnim strategijama postavljaju više standarde i unapredjuju tržište, te daju izvanredan doprinos u popularizaciji privrednog potencijala i kreiranja konkuretnog tržišnog imidža regiona.

„Mass Media International“ i stručni kolegijum 10. Regionalne konferencije o bezbednom i profitabilnom investiranju u energetiku „Balkan – novi evropski izvor energije“, je na osnovu opštih kriterijuma i uzimajući u obzir uticaj i doprinos unapređenju energetske efikasnosti, kao i jačanju ugleda energetskog sektora u regionu, doneo odluku da „Brand Leader Award“ dodeli najzaslužnijim, najvrednijim i najinovativnijim pojedincima, kompanijama i institucijama.

Nagrađeni su: Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH za poseban doprinos i podršku u razvoju potencijala energetske efikasnosti u Srbiji, PD „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ kao lider u modernizaciji energetskih kapaciteta, Javno preduzeće „Elektromreža Srbije“ za visoko kvalitetno funkcionisanje prenosnog sistema u Srbiji i doprinos u regionu.

Takođe, nagradu su dobili „Siemens“ Beograd za afirmaciju tehnologija u obnovljivim izvorima energije i formiranju novih proizvodnih kapaciteta, „Henkel Ceresit“ za investiranje, razvoj i proizvodnju gradjevinskog materijala za energetsku efikasnost, Institut Mihajlo Pupin – Automatika za poseban doprinos u oblasti automatskog upravljanja procesima u složenim tehničkim sistemima, kompanija „Fermax“ za primenu savremenih materijala i novih tehnologija u energetskoj efikasnosti.