Diplome sa akreditovanih studijskih programa u Srbiji ubuduće će skoro automatski biti priznavane bilo gde u Evropi. To je samo jedna od prednosti koju će naše visoko školstvo imati od kako je Komisija za akreditaciju postala punopravni član Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA).

Kroz ovo članstvo, visoko školstvo Srbije moći će da prati najnovija dešavanja iz Evrope i primenjuje njihove standarde, imaćemo pristup glavnim partnerima ENQA kao što su Evropska asocijacija univerziteta, organizacija „Biznis Evropa“ i Unija evropskih studenata…

Koliki je uspeh u pitanju, pokazuje i to da je od zemalja u regionu, jedino Hrvatska postala punopravni član, kao i da je ovo jedna od stavki koju Srbija mora da ispuni za ulazak u EU.

Da bi ispunjavala obaveze kao punopravni član, Komisija će morati da učestvuje u skupštini ENQA i drugim sastancima, a za to nema novca jer je 210 miliona dinara od akreditacije fakulteta prisvojilo Ministarstvo prosvete.

- Krajnje racionalno smo poslovali, plaćeni su recenzenti i službenici, a onda su nam novim zakonskim rešenjima sve te pare uzete i finansiranje Komisije je prešlo na budžet. Po Zakonu o visokom obrazovanju, Komisija za akreditaciju mora biti nezavisna – kaže Endre Pap, predsednik Komisije.

Nemačka će sa 2,2 mil EUR podržati Srbiju da se na efikasan i stručan način pripremi za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji (EU) u oblastima poljoprivrede, ekonomije, finansijskih usluga i regionalnog razvoja.

Sporazum o dodeli tih sredstava, kroz projekat tehničke saradnje „Podrška procesu evropskih integracija u Srbiji“, potpisali su danas u Vladi Srbije direktor nacionalne kancelarije za ervopske integracije Milan Pajević i vođa tog projekta u Srbiji Andrej Horvat, u prisustvu i nemačkog ambasador Hajnca Vilhelma.

Teme obuhvaćene projektom čine 15 od ukupno 35 poglavlja pravnih tekovina EU.

Korisnik sredstava je Kanceraija za evropske integracije Srbije, a partneri u realizaciji su Ministarstvo finansija i privrede i Ministarstvo poljoprivrede.

Projekat sprovodi Nemačko udruženje za međunarodni saradnju (GIZ) uz podršku saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke.

Predviđeno je da projekat traje do 2015. godine

Evropska unija finansira sa 2,5 mil EUR implementaciju evropskog zakonodavstva u oblasti kontrole industrijskog zagađenja, sprečavanja hemijskih udesa i unapređenja upravljanja životnom sredinom u Srbiji, rečeno je 24. maja na konferenciji povodom tog projekta.

Projekat će trajati dve godine, a glavni cilj je da se pomogne Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine u usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa pravnim normama EU koje se tiču životne sredine.

Kako je ukazano, evropsko zakonodavstvo se već duži period bavi problemima zagađenja koja dolaze iz najvećih industrijskih postrojenja, kao i njihovim integrisanim sprečavanjem i kontrolisanjem.

Državni sekretar Ministarstva energetike Vladan Zdravković istakao je da srpski zakoni u toj oblasti moraju postavljeni na evropski nivo i „tu nema dileme“, ali i dodao da domaća privreda „neće biti ostavljena na cedilu“.

Imamo sluha za privredu i nova regulativa se radi u dogovoru sa njom, kako bi se srpskim preduzećima omogućilo da se na vreme pripreme, kazao je Zdravković obraćajući se skupu u PKS kome su prisustvovali predstavnici više od sto kompanija koje imaju obaveze u toj oblasti.

Šef sektora u Delegaciji EU u Srbiji Endru Hedi rekao je da u uslovima krize postoji mišljenje da ova pitanja nisu prioritet, jer puno koštaju i da ih treba ostaviti za neka druga vremena, što je kako je istakao, greška.

Pomoćnik ministra energetike Rade Ostojić kazao je da je ovaj projekat nastavak nekoliko projekata kao što su upravljanje hemikalijama i posebnim tokovima otpada, kao i jačanja inspekcije u toj oblasti.

Evropska unija i Vlada Nemačke finansiraće izgradnju Fabrike za prečisćavanje otpadnih voda u Kruševcu, vrednu 23,8 mil EUR, od čega je 95% donacija, saopštilo je danas Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije.

- Stekli su se uslovi da se potpiše ugovor između Grada Kruševca, odnosno vodovoda i predstavnika Nemačke razvojne banke (KfW), vredan 23,8 mil EUR – rekao je predstavnik Ministarstva životne sredine Zoran Lakićević, nakon sastanka s predstavnicima Grad Kruševca, Delegacije EU i nemačke banke.

Lakićević je precizirao da će se tim sredstvima finansirati dve najveće komponente: sistem kolektora i kanalizacione mreže dug 37 km, za šta je potrebno oko 10 mil EUR, i poštrojenje za preradu otpadnih voda, koje košta oko 13 mil EUR.

- Ova sredstva su 95% donatorska sredstva, a obaveza Grada odnosno jeste da kroz kredit od 15 godina, uz kamatnu stopu od dva odsto i periodom počeka od tri godine, obezbedi pet odsto ove vrednosti – kazao je Lakićević.

On je podsetio da je sprovođenje tog projekta rezultat dva ugovora koje su u decembru prošle godine potpisali Srbija i KfW za progra otpadnih voda i kanalizacija u Srbiji, te da je ukupna vrednost sredstava koja su tada ugovorena 61 mil EUR, a da su, osim Kruševcu, namenjena još Užicu i Vranju.

To je, prema njegovim rečima, odličan primer kako se finansiraju projekti vezani za prečišćavanje i odvođenje otpadnih voda i u dosadašnjoj praksi jedinstven u Srbiji.

Kruševački Vodovod, prema rečima direktora Slobodana Lazića, već godinu i po sprovodi aktivnosti vezane za buduću Fabriku za preradu otpadnih voda, a u tom periodu je urađena studija izvodljivosti koja je prihvaćena od Vlade Nemačke, a u procedri je tender koji je KFV banka raspisala za izradu glavnog projekta za izgradnju te fabrike.

Lazić je rekao da je Fabrika za prečsišćavanje otpadnih voda veoma značajna jer će fekalna i atmosferska kanalizacija, koje sada sirove odlaze u Rasinu i Zapadnu Moravu, biti više od 95% prečišćena, što će znatno doprineti zaštiti životne sredine.