(Biznis)

Potpredsednik prehrambrene kompanije „Nestle“ Loran Freks izjavio je juče da „Nestle“ planira investicije u dve svoje fabrike u Srbiji i izvoz proizvoda iz Srbije na tržište Evropske unije (EU)

„Srpsko tržište je od strateške važnosti, što potvrđuju i planovi da ulažemo u razvoj postojećih proizvoda, kao i u proizvodnju Nestle brendova koji se trenutno uvoze u Srbiju“, kazao je Freks.

Kako navode u ovoj kompaniji, Freks je u razgovoru sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem istakao da je „Nestle“ prepoznala potencijal srpske privrede, naročito u prehrambenom sektoru.

Kako je dodao Freks, na to ukazuju i investicije u Srbiji, uključujući i nedavno preuzimanje „Centroproizvoda“ iz Surčina.

„Početak izvoza sladoleda na tržište Evropske unije dokazuje konkurentnost Nestleovih fabrika u Srbiji, a isti model planiramo da primenimo i na proizvode iz fabrike u Surčinu“, kazao je Freks i dodao da „Nestle“ planira jačanje saradnje sa lokalnim dobavljačima.

Potpredsednik „Nestlea“ i direktor za Evropu Loran Freks tokom poseta Srbiji obišao je i „Nestelovu“ fabriku sladoleda u Staroj Pazovi i pogone „Centroproizvoda“, koji je švajcarska prehrambena kompanija zvanično preuzela u decembru 2011. „Nestle“ je najeveća svetska prehrambena kompanija, koja ima oko 280.000 zaposlenih, od čega 950 ljudi zapošljava u jadranskom regionu, koji obuhvata i Srbiju.

Kompanija „Nestle“ je u 2010. godini imala prihod od prodaje od 110 milijardi švajcarskih franaka.

(Biznis)

Evropska komisija je juče predložila formiranje evropske radne kjnjižice kako bi podsticala rad zaposlenih na teritoriji Evropske unije i kako bi se pojednostavilo priznavanje stručnih kvalifikacija

Taj predlog je deo mera namenjen modernizaciji evropske uprave o profesionalnim kvalifikacijama, izjavio je juče evropski komesar za unutrašnje tržište Mišel Barnije.

Takva radna knjižica bi bila u obliku elektronskog sertifikata kako bi zaposleni mogli da pošalju poslodavcima svoje podatke u bilo koju državu unutar EU, naveo je Barnije.

Predlog podrazumeva i uspostavljanje posebnih šaltera za pristup takvim informacijama, kao i zahtev o elementarnim kvalifikacijama za određena zanimanja kao što su lekari opšte prakse, stomatolozi, medicinsko osoblje, veterinari i arhitekte.

Biće omogućeno i uvođenje automatskog priznavanje nečije stručnosti, kako bi neki zaposleni znao u kojoj zemlji EU se priznaje njegova stručnost.

„To će uticati i privredni rast u EU“, dodao je Barnije.

Evropska unija finansira u ovom trenutku dva projekta u Kruševcu u vrednosti većoj od 10 miliona evra, izjavio je juče šef Delegacije EU u našoj zemlji Vensan Dežer

On je rekao da je u lokalni sisitem vodosnabdevanja uloženo više od osam miliona evra, dok je 2,7 miliona evra izdvojeno za proširenje kapaciteta vaspitno-popravnog doma.

Dežer je održao sastanak sa šefova misija država članica EU u Srbiji, a nakon toga razgovarao i sa privrednicima Kruševca.

„Ovde smo kako bismo istražili da li postoje prilike za ulaganje i mogu da kažem da Kruševac može mnogo toga da ponudi u domenu turizma, poljoprivrede i braunflid investicija“, istakao je Dežer.

Susret sa privrednicima Dežer je ocenio kao veoma koristan jer je razgovarano kako da se prevaziđu problemi kruševačkih preduzeća na evropskom tržistu, kao i o procedurama plaćanja.

Četiri firme za preradu voća i povrća otvoriće u Leskovcu pogone koji će zaposliti 400 radnika, ali i više hiljada kooperanata. Prva među njima je italijanska “Bonta Italijane” u kojoj se proizvode prelivi za slatkiše od svih vrsta voća, čiji je pogon juče počeo da radi.

Pogon italijanske firme otvoren je u severnoj industrijskoj zoni, u blizini fabrike “Falke”. U ovom pogonu posao je dobilo 10 radnika i oko 200 kooperanata, a vlasnik Maura Kapre najavio je za narednu godinu otvaranje dva i po puta većeg pogona na toj lokaciji. U isto vreme gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić najavio je dolazak još tri strana investitora sa sličnom proizvodnjom koji će izgraditi pogone na obližnjoj zelenoj zoni.
“Bonta Italijana” je pogon u kome se ručno i na prirodan način spravljaju prelivi od borovnica, višanja, pečuraka, kupina, ribizli i drugog voća po 500 različitih receptura. Smešten je na površini od 1.000 kvadrata, a investitor je zemljište dobio od gradskih vlasti na zakup od 99 godina. U prvu fazu gradnje i opremanja uložio je preko 50 miliona dinara. Celokupna proizvodnja se izvozi u Italiju i druge zemlje EU.

- Za “Bonta Italijane” sam odabrao Leskovac zbog ubrzanih administrativnih procedura. Srbija još nije ušla u EU, ali ako Leskovac nastavi ovakvim tempom, Evropa će biti u Leskovcu mnogo pre nego što Srbija postane članica EU – kazao je Kapre, koji je juče svim zaposlenima dao slobodan dan zbog slave Sveti Arhanđel.
Kocić je rekao da ova naizgled nevelika investicija ima veliki značaj zato što je to prva inostrana firma koja je došla u Leskovac, ali i zato što se sirovinska baza nalazi u leskovačkim vrtovima i voćnjacima. On je dodao da je to samo početak proizvodnje zdrave hrane u Leskovcu, koja će se najvećim delom odvijati na lokaciji zelene zone, odnosno gde je planirana gradnja distributivnog centra voća i povrća sa juga Srbije, za čije opremnaje su domaća ministarstva i strani donatori izdvojili nekoliko miliona evra.
- U toj zoni će na proleće tri strana investitora započeti gradnju svojih pogona i direktno će biti zaposleno 400 Leskovčana, a indirektno na desetine hiljada kooperanata, koji će sa distributivnog centra prodavati svoje proizvode prerađivačima zdrave hrane – kazao je Kocić.
Prema njegovom navodima, nemačka firma “Leneks”, koja planira zapošljavanje 102 radnika i koja je je od SIEPA dobila 6.000 evra po svakom radnom mestu, izgradiće hladnjaču i preradne kapacitete za voće i povrće.
- “Helti fruit” će svoju proizvodnju preseliti iz Arilja u Leskovac, a “Art fud” iz Italije, koji je takođe dobio podsticajna sredstva, planira gradnju pogona na proleće – naveo je leskovački gradonačelnik, dodajući da je još nekoliko sličnih firmi iz Nemačke i Italije zainteresovano za investiranje u toj zoni.
Zelena zona u Leskovcu prostire se na oko 100 hektara. U toku su radovi na komunalnom opremanju i izgradnji infastrukture. Izgrađene su dve trafostanice, kao donacija EPS. Iz Programa “Progres” koji finansiraju EU i Švjacarska dobijeno je 458.000 evra, 50 miliona dinara iz domaćeg programa podrške građevinskoj industriji, a iz drugih fondova EU šest miliona evra.

Evropska unija će i dalje podržavati srpska preduzeća u jačanju konkurentnosti i integracijama na evropskom i globalnom tržištu, najavio je danas šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, ocenivši da je naša zemlja plodno tle za privlačenje stranih investitora.

Na otvaranju skupa „Susret s kupcima“ u beogradskom Ekspo centru, on je naveo da je EU uložila oko 60 miliona evra u projekte podrške razvoju malih i srednjih preduzeća u Srbiji.
Trenutno su u toku tri projekta koja se sprovode uz pomoć EU, vredna 14,4 miliona evra, čiji je cilj da se podrži razvoj konkurentnosti i inovativnosti malih i srednjih preduzeća u Srbiji.
Ocenjujući da srpske vlasti čine prave korake u privlačenju stranih ulagača i da Srbija za to ima dobre preduslove, Dežer je dodao da treba još dosta učiniti na smanjenju birokratije i pojednostavljenju procedura izdavanja dozvola.
On je ukazao da je, radi podizanja nivoa konkurentnosti srpskih preduzeća, potrebna tešnja saradnja između univerziteta i privrede i da je trenutno u toku jedan takav projekat vredan 8,5 miliona evra, koji se sprovodi uz pomoć Svetske banke.
Dežer je izrazio očekivanje da će na „Susretu sa kupcima“ srpske firme uspeti da ostvare poslovnu saradnju sa 35 svetskih kompanija koje izlažu na toj dvodnevnoj manifestaciji.

U Pirotskom okrugu je sve više proizvođača organske hrane za koju vlada veliko interesovanje na domaćem i inostranom tržištu. Krompir, crni luk, pasulj, boranija, tikvice a odnedavno čičoka i šljiva proizvedeni na staroplaninskim njivama završavaju i na trpezama Francuza i Rusa. Proizvodnja se organizuje u okviru Zemljoradničke zadruge „Arbinje“ iz Pirota koja svojim kooperantima olakšava početak proizvodnje, ali i omogućuje izvoz na tržište EU.

Direktor zadruge „Arbinje” Nebojša Veličković kaže da je zadruga osnovana pre četiri godine sa ciljem da se bavi organskom proizvodnjom u Pirotskom okrugu i da imaju svoje kooperante u Pirotu, Babušnici, Beloj Palanci i Dimitrovgradu.
- U okrugu se organskom proizvodnjom za sada bavi dvadesetak naših zadrugara koji imaju serifikate. Počeli smo sa krompirom, crnim lukom i pasuljem, a jedno vreme je bio i uzgoj tikvica. U selu Pokrovenik se čuvaju mangulice, a u planu je i čuvanje ovaca i koza. Preko jedne francusko-srpske firme plasiramo organski krompir i luk u Francusku, a imamo ugovor sa jednom firmom o preradi i konzerviranju voća i povrća za Rusiju. Velika je potražnja za ovim proizvodima, koji su odnosu na konvencionalne skuplji od 15 od 30 odsto. Postoji sigurno tržište, posebno u većim centrima. U našem kraju uslovi za ovu vrstu proizvodnje hrane su idealni jer je zemljište nezagađeno, a posebno su dobre neobrađene njive na Staroj planini – kaže Veličković.
Predrag Stojanović u selu Izatovci na Staroj planini već tri godine organski proizvodi krompir, crni luk i pasulj, a od ove godine i šljivu. Stojanović je ove godine proizveo osam tona krompira i dve tone pasulja. Planira da iduće godine poveća proizvodnju i površine od sadašnjih 14 hektara.
- Naše područje je još uvek nezagađeno i proizvodnja zdrave hrane je budućnost našeg kraja. Dobijamo subvencije države koje su veće nego za običnu proizvodnju. Subvencije po hektaru obične proizvodnje iznose 14.000, a za organsku proizvodnju 43.000 dinara. Pomaže i opština Pirot oko troškova plaćanja sertifikacije – kaže Stojanović.
Predsednik Saveta Mesne zajednice sela Dojkinci i jedan od najvećih proizvođača organskog krompira Dragan Najdanović kaže da je tražnja za organski proizvedenim krompirom ogromna.
- Tereni na kojima se proizvodi organski krompir su potpuno nezagađeni jer njive nisu decenijama obrađivane i nisu videle pesticide niti bilo kakve hemikalije. Koristi se isključivo stajsko đubrivo, i to samo u propisanim količinama. Prošle godine smo krenuli sa dve-tri parcele po 50 ari, a već ove samo ja imam na više od hektar površine. Prve godine proizvodnje sa samo 30 ari uspeo sam da proizvedem 4,5 tona krompira. Preko zadruge „Arbinje“ i jedne srpsko-francuske firme prošle godine smo celokupnu proizvodnju izvezli u Francusku. Cene krompira koji je organski proizveden i za to poseduje odgovarajuće sertifikate veće su za 30 procenata od komercijalno proizvedenog krompira – kaže Najdanović.
Slađana i Dobrivoje Tomanović iz Temske kraj Pirota imaju registrovano domaćinstvo i bave se organskom proizvodnjom. Imaju zasad čičoke, u narodu poznatije kao stogodišnji slatki krompir, a organski proizvode i pasulj. – Ovo je prva godina i za sada smo zadovoljni. Posadili smo je u aprilu i očekujemo dobar prinos. Za narednu godinu planiramo povećanje proizvodnje – kaže Dobrivoje.
Njegova supruga dodaje da od organske proizvodnje može da se živi, ali da je to dug proces da bi se došlo do sertifikata.
- Za sada još uvek nemamo razrađeno tržište, ali je interesovanje za čičoku veliko. Naša cljna grupa su dijabetičari, jer ovakvog proizvoda nema na tržištu – kaže Slađana.

Autor Vladimir Veljković, Izvor Južne vesti PIROT – Sastanak predstavnika Euroregiona Nišava održan je u Slivnici u Bugarskoj. Tema sastanka bilo je definisanje priorotetnih projekata kojima će lokalne samouprave konkurisati kod EU. Prema ranijem dogovoru oblasti iz kojih će biti projekti su – vanredne situacije, eko i etno turizam, zelena energija i energetska efikasnost kao i vanredne situacije. Euroregion Nišava čine sve četri opštine Pirotskog upravnog okruga i pet opština Sofijske oblasti. Na sastanku je prihvaćena ponuda Evropske asocijacije pograničnih evroregiona da se početkom oktobra organizuje zajednička poseta predstavnika srpskih I bugarskih opština najstarijem i jednom od najuspešnijih evroregiona Gronau, kao i posetu Briselu. Sledeći sastanak Evroregiona Nišava biće održan 15. septembra u Pirotu. Očekuje se da na tom sastanku u potpunosti budu definisani projektu koji će biti predstavljeni u Briselu evropskim parlamentarcima.