Da bi Beograd trebalo da otvori svoje predstavništvo pri evropskim institucijama u Briselu smatra 73 odsto Beograđana, pokazali su rezultati istraživanja Agencije za evropske integracije. Koristi od toga bi bile višestruke, navode u Agenciji: od boljeg pristupa evropskim finansijskim fondovima za lokalne samouprave, preko razmene iskustava i rešenja u oblastima poput saobraćaja, infrastrukture ili socijalne politike, pa do promocije grada kao kulturne i turističke destinacije.

Danko Runić sa Vensanom Dežerom

U Agenciji kažu da rezultat istraživanja pokazuje potrebu Beograđana da daju glas u procesu evropskih integracija, da su svesni da se nešto može učiniti i da su moguće promene ako se ostane na kursu prema EU.

- Brojni su razlozi zbog kojih je neophodno da Beograd ima predstavništvo. Odluke koje se tamo donose imaju veliki uticaj na živote svih stanovnika Evrope. Kroz dobro osmišljen rad predstavništva, moguće je oblikovati te odluke da idu i u korist našim razvojnim planovima i prioritetima. Niz reformi se sprovodi upravo na lokalnom nivou, pa je neophodna direktna komunikacija. Beograd ima konkretne interese i očekivanja od strategije EU za dunavski region, bilo da se radi o gradnji luke i rečnom saobraćaju, preradi otpadnih voda ili očuvanju biodiverziteta – kaže Danko Runić, direktor Agencija za evropske integracije.

On kaže da bi Beograd prisustvom u Briselu bio na izvoru informacija u vezi sa fondovima na raspolaganju lokalnim samoupravama, ali i u kontaktu sa drugim fondacijama i organizacijama tamo. Prisustvo u centru EU doprinelo bi i pronalaženju alternativnih izvora finansiranja za projekte, čime bi se rasteretio gradski budžet i omogućio brži razvoj grada.

- Beograd bi mogao da jača saradnju sa drugim evropskim gradovima i regijama, a efekti bi bili višestruki: od preslikavanja najboljih praksi u oblastima poput saobraćaja ili infrastrukture, do otvaranja mogućnosti za mlade da posete gradove širom Evrope. Jedan od prioriteta bio bi i unapređenje slike o Beogradu kao turističkom centru. Važan zadatak predstavništva je i privlačenje investicija, promocija grada kao atraktivne destinacije za ulaganje, ali bi se zagovarali i interesi naših privrednika i nevladinih organizacija pred evropskim institucijama – priča Runić.

Kako kaže, nakon što Srbija postane kandidat za članstvo u EU, steći će se i uslovi da Beograd dobije predstavništvo u Briselu. Zato je, kaže, Agencija i inicirala izradu studije izvodljivosti o njegovom otvaranju.

- Prema iskustvima iz regiona, predstavništva u Briselu u proseku imaju troje zaposlenih. Od presudnog značaja za rad tamo je da to budu profesionalci, iskusni lobisti, da dobro poznaju okruženje u Briselu, tečno govore engleski i francuski. Ali važno je i ko bi se u Beogradu tim poslovima bavio jer će, bez podrške u prestonici, izostati rezultati. Zato uveliko obučavamo zaposlene u gradskoj upravi – ističe Runić.

Prema njegovim rečima, predstavništva čeških i slovačkih gradova, kao i gradova iz baltičkog regiona, postigla su u Briselu puno uspeha, naročito na polju investicija, i da svi oni mogu poslužiti kao dobar primer Beogradu.

Evropska unija je dodelila Srbiji bespovratnu pomoć od 178,5 miliona evra za Nacionalni program za 2011. godinu.

Kako je danas najavila Elektroprivreda Srbije (EPS), finansijski sporazum o pomoći potpisaće u petak, 22. jula, u Termoelektrani „Nikola Tesla B“ u Obrenovcu šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer i potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić.

Bespovratna sredstva će biti utrošena za projekte koji će pomoći Srbiji da realizuje reforme neophodne za buduće članstvo u EU.

U okviru sporazuma su odobrena 23 projekta ukupne vrednosti 178,5 miliona evra, koliko je EU namenila Srbiji u 2011. iz pretpristupnih fondova (IPA).

Zaključno sa tim sporazumom, ukupna donacija EU Srbiji dostiže 2,2 milijarde evra.

Iz bespovratne pomoći će za jačanje vladavine prava biti upotrebljeno 12 miliona evra, za reformu javne uprave 26 miliona a za prevazilaženje ekonomske krize i unapredjenje konkurentnosti privatnog sektora 18,5 miliona.

Među priorotetima će biti i zaštita životne sredine i od 39 miliona evra namenjenih projektima na tom sektoru EU 15 miliona donira za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Termoelektrani „Nikola Tesla B“.

Delegacija Evropske unije u Srbiji potpisala je danas ugovore sa 56 gradova i opština o donaciji šest miliona evra za 38 projekta razvoja lokalnih uprava.

Ukupna vrednost tih projekata je 6,8 miliona evra, od čega šest miliona daje EU, a ostatak je učešće lokalnih samouprava, rekao je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić na ceremoniiji potpisivanja.

Prema njegovim rečima, reč je o srednjim projektima vrednosti između 100.000 i 300.000 evra, koji su namenjeni poboljšanju stanja i obuhvataju širok spisak oblasti, od jačanja razvoja turizma, preko jačanja energetike do poboljšanja ruralnih područja.

Na konkurs „eksčejndž 3″ stiglo je 105 prijava, od čega je 91 bila ispravna. Neki projekti će, kako je saopšteno, biti rađeni sa gradovima iz zemalja EU.

U Srbiji je prošle godine realizovano 1,2 milijarde evra međunarodne pomoći, što je najviši iznos od 2000. godine, izjavio je danas potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić.

To je ostvareno uglavnom zahvaljujući koncesionalnim kreditima u ukupnom iznosu od 722,21 milion evra, saopštila je Vlada Srbije nakon sastanka Đelića i direktorke Kancelarije za evropske integracije Milice Delević sa predstavnicima ambasada i međunarodnih agencija koje su do sada bile donatori Srbiji.

Srbija bespovratnu pomoć dobija uglavnom od EU, a najznačajniji bilateralni donatori su SAD, Nemačka, Švedska i Norveška.

(BIZNIS)

Srbija bi mogla da ostvari značajne prihode od nautičkog turizma na Dunavu i ima planove kako da se poveća broj brodova i posetilaca – kazao je državni sekretar za turizam u Ministarstvu za ekonomiju Goran Petković.
Kako je istakao, to je jedna od najotpornijih grana turizma i za Srbiju predstavlja idealnu šansu, jer se nalazi u sredini toka Dunava sa velikom atrakcijom – Đerdapskom klisurom na putu ka drugoj velikoj atrakciji, a to je je dunavska delta ili ‘evropska Amazonija’, na tromeđi Rumunije, Moldavije i Ukrajine.
- Broj brodova koji prolaze Dunavom stagnirao je u kriznoj 2009. godini, ali je bilo i pozitivnih rezultata. U Novi Sad je, na primer, prispelo 160 brodova, što je za oko osam odsto više nego u 2008. godini. Porast beleže i Kostolac i Lepenski vir, koji će postati aktraktivni tek sledeće godine, kada ponovo bude otvoren lokalitet Lepenski vir i arheološko nalazište – kazao je on i dodao da veliki potencijal ima i Beograd, gde se očekuje da prošlogodišnjih 411 pristajanja može i treba brzo da se vrati na više od 500 pristajanja, koliko je bilo u 2008. godini, a realno je da ta cifra ide i do 800 pristajanja.

Nastavite čitanje

Tanjug

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je danas u Nišu da je „Evropa pokazala da drži reč, iako i ona prolazi kroz ekonomsku krizu“.
Đelić i šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer potpisali su u Nišu finansijski sporazum Vlade Srbije i Evropske komisije u vezi s Nacionalnim programom za Republiku Srbiju o predpristupnoj pomoći za 2010. godinu.  Nastavite čitanje

Izvor: FoNet

Krajem maja biće potpisan sporazum o korišćenju sredstava iz programa IPA 2010, na osnovu čega će Srbiji će biti odobreno još 170 miliona evra evropske bespovratne pomoći, za 26 projekata.

Nastavite čitanje