Izvor: Tanjug

Direktorka Fonda za razvoj Slađana Backović izjavila je danas da će kreditiranje preko Razvojne banke biti dobro za velike i bonitetne klijente, ali je izrazila bojazan da će problem nastati kod kreditiranja sektora malih i srednjih preduzeća (MSP) u Srbiji.

„Razlika između Fonda i Razvojne banke je u tome što je Razvojnom bankom predviđeno i indirektno finansiranje preko poslovnih banaka. Takav nacin finansiranja je dobar za velike i bonitetne klijente, sa dobrim sredstvima obezbeđenja, kojima nije problem da dobiju kredit. Bojim se da će problem nastati kod malih preduzetnika, mikroklijenata, malih pocetnika, dakle sektora MSP i kod start-ap (start-up) kredita za početnike“, navela je Backović.

Ona je podsetila da je Fond za razvoj za sada jedina finansijska instuticija koja ima ovaj vid finansiranja.

„Upravo je to znacajan segment privrede koji će teže dolaziti do povoljnijih kredita,a to je Fond radio dobro, brzo, efikasno i pod povoljnim uslovima“, smatra Backović.

Prema njenim rečima, ako Razvojna banka obezbedi dodatna sredstva predviđena njenim formiranjem biće korisna za privredu Srbije.

„Dobar koncet Razvojne banke bio bi ukoliko se omoguci indirektno i direktno finanisiranje. Indirektno finansiranje preko poslovnih banaka važilo bi za velike infrastrukturne projekte, velike sisteme, znacajne drzavne projekte…“, kazala je Backović.

„Direktno finansiranje treba predvideti za mala preduzeća, preduzetnike, mikro-preduzeća, sa posebnom paznjom na preduzeća koja posluju u nerazvijenom delu Srbije. U uslovima krize poslovne banke nisu imale dovoljno sluha za kreditiranje privrede, naročito za mikro privredne subjekte, tako da smatram da je zadržavanje ovakvog direktnog finansiranja korisnim“, navela je Backović.

Ona je dodala da, dok Razvojna banka, ne zaživi, Fond će poslovati u nepromenjenom obliku.

Program Fonda je usvojen na UO Fonda krajem decembra prošle godine i očekuje se da on bude odobren i usvojen na nekoj od narednih sednica Vlade Srbije.

Osnivanjem Razvojne banke, Fond za razvoj, koji trenutno obavlja istu funkciju zbog kojeg se banka osniva, prestaće da postoji, a biće ugašena i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, čije će nadležnosti takođe preći pod delokrug Banke.

(Tanjug)

Predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojević izjavio je juče da je dobro što je Vlada Srbije usvojila paket mera pomoći privredi i ocenio da je mehanizam kreditiranja preko Fonda za razvoj bolji od subvencionisanog kreditiranja preko banaka

Spasojević je rekao da je koncept da se ide preko Fonda za razvoj a kasnije i da se sredstva plasiraju preko Razvojne banka bolji nego da se ide na pomoć bankama sa subvencionisanim kamatama.

„Mislim da na ovaj način možemo bolje da kontrolišemo pravce razvoja i usmeravanja novčanih sredstava nego preko banke“, rekao je Spasojević navodeći da ipak treba biti zadovoljan iznosom od sedam milijardi dinara koliko je predviđeno za programe podrške imajući u vidu situaciju sa ekonomskom krizom u evro-zoni.

„Što se tiče iznosa od sedam milijardi dinara pomoći, on je mogao da bude i veći, ali imajući u vidu velike probleme sa deficitom u budžetu, treba da budemo u ovom momentu zadovoljni postignutim“, kazao je on i dodao bi u daljem dijalogu sa vladom u nekoliko narednih meseci trebalo razgovarati o prioritetima daljeg razvoja zemlje.

Spasojević, koji je i predsednik ITM Grupacije, mišljenja je da će vlada iskoristiti svoje mogućnosti da usmeri ova sredstva prema oblastima koje su najvažnije u ovom trenutku a to je novo zaposljavanje, investiicije, izvoz ali i aktiviranje nekih kapaciteta koji su nam neophodni.

On je istakao i da je veliki zagovornik da se budžetska sredstva distribuiraju preko nacionalnih institucija kao što su Fond za razvoj i Razvojna banka.

Prema njegovim rečima, postoje dobri mehanizmi unutar tih institucija, osim što bi možda trebalo uvesti i „neke kontrolne da to ne bude unutarpartijska, već nacionalna stvar“.

„Mslim da mi posedujemo kapacitete za tu bolju kontrolu i po meni je bolje da se fokusiramo na to, nego da distribuiramo pomoć preko banaka koje su u stranom vlasništvu i imaju svoje prioritete“, ocenio je Spasojević.

On je naglasio da je to što će vlada usmeravati budžetska sredstva, preko svojih institucija, dobar način i za početak rada Razvojne banke.

„Sada smo svi svesni, onoga što smo govorili poslednjih nekoliko godina, da je Srbiji potrebna Razvojna banka. Ako imamo u vidu da velike zemlje imaju razvojnu banku, što ne bi imali i mi kojima je razvoj neophodan“, kazao je Spasojević.

NIŠ, Niški privrednici lakše dolaze do kredita za podsticaj preduzetništva, jer Fond za razvoj već mjesec i po dana radi u tom gradu. Blizina Fonda omogućava da se brže i lakše realizuju ideje, kažu preduzetnici.
Od 40 najnerazvijenijih lokalnih samouprava u Srbiji, više od polovine je na jugu zemlje. Kako bi država pomogla oživljavanju i ravnomjernijem razvoju svih krajeva, pojedine republičke institucije su odlukom Vlade izmještene iz glavnog grada.

Oni koji žele da rekonstruišu postojeći objekat ili izgrade novi, modernizuju ili tek započnu proizvodnju, a nemaju dovoljno novca, mogu da dobiju kredit Fonda za razvoj.
Po pristupačnim kamatama investicioni krediti se odobravaju na pet godina, sa grejs periodom od godinu dana. Za podnosioce iz nerazvijenih opština, kredit se može vraćati osam godina sa počekom od 24 meseca.
I zaposleni u “Niš autu” moći će da relizuju dva velika investiciona projekta jer su od Fonda za svaki dobili po 105 miliona dinara. Uskoro će početi proizvodnju bukovih ploča za enterijere i dobiti novu liniju za preradu voća i povrća, te čekuju zaposlenje još 66 ljudi.
“Biće nam olakšana sama komunikacija, podnošenje izvještaja Fondu kao i sama komunikacija sa stručnim službama i pravdanje sredstava”, rekao je Obrenko Jović, generalni direktor “Niš auta”.

Blizina Fonda oživljava ideje
U zajednici preduzetnika Niša kažu da će blizina Fonda omogućiti da brže i lakše realizuju pojedine ideje, kakva je berza sirovina koja bi mogla da pokrene porodične fabrike.
“Dolaskom Fonda za razvoj svi koji imaju poslovnu viziju mogu da ostvare svoje želje. U prethodnom periodu Fond nam je bio daleko i finansijski i kilometrima, a sada ćemo imati sve ono što je početak nečega, a to su finansijska sredstva, koja su trenutno najjeftinija u zemlji”, kaže Bratislav Vukadinović, predsjednik Zajednice preduzetnika Niša.
U Fondu za razvoj planiraju da u Kraljevu, Zrenjaninu, Novom Pazaru i Zaječaru otvore filijale kako bi privrednicima informacije bile što pristupačnije.
“Male firme i ne znaju koje uslove ima Fond, ne znaju da koriste sajtove, ne znaju možda da koriste tehniku koja je dostupna velikim firmama, koje imaju dobar menadžment”, kaže Slađana Backović, direktor Fonda za razvoj.
Projekti za pokretanje malih biznisa trebalo bi da smanje stopu nezaposlenosti koja je na jugu Srbije 20 puta veća nego u pojedinim beogradskim opštinama. RTS

Sedište Fonda za razvoj otvoreno u Nišu, čime se nastavlja proces dekoncentracije vlasti, rekao Mlađan Dinkić. U prvoj polovini 2011. godine, biće otvorene filijale te institucije u Kraljevu, Novom Pazaru, Zaječaru, Užicu i Zrenjaninu.

Potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić i direktorka Fonda za razvoja Slađana Backović otvorili su u Nišu sedište Fonda za razvoj, čime se nastavlja proces dekoncentracije vlasti u Srbiji, a u prvoj polovini 2011. godine biće otvorene filijale te institucije u Kraljevu, Novom Pazaru, Zaječaru, Užicu i Zrenjaninu.
Izjava Mlađana Dinkića
Dinkić je objasnio da je dekoncentracija vlasti potrebna, zato što četiri petine građana Srbije živi van Beograda. Sve državne institucije su skoncentrisane u prestonici, dok na primer, na jugu Srbije, postoje mesta gde je stopa nezaposlenosti 20 puta veća nego u razvijenim regionima, a plate čak i do tri puta niže nego u Beogradu, ukazao je ministar.

Ministar je najavio i da će na današnjoj sednici Upravnog odbora Fonda za razvoj biti doneta odluka da se kreditni potencijal te institucije poboljša za još 4,2 milijarde dinara i podsetio da je u celoj 2010. godini preduzetnicima odobreno ukupno 22 milijarde dinara kredita.

Takođe, na sednici Upravnog odbora, biće doneta odluka da se preduzetnicima iz Kraljeva koji su korisnici kredita Fonda za razvoj odobri grejs period od godinu dana zbog posledica zemljotresa.

On je podsetio da je ove godine već otvorena filijala Nacionalne agencije za regionalni razvoj u Zaječaru, čime je započet proces dekoncentracije vlasti u Srbiji, i da je posle Niša, na redu izmeštanje Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza u Užice, dok će u Kragujevac biti premeštena Nacionalna služba za zapošljavanje.

Konkurs za zapošljavanje

Dinkić je rekao da će biti objavljen konkurs za zapošljavanje 20 do 30 ljudi u centrali u Nišu, napominjući da je konkurs otvoren za sve građane Srbije, pa bili oni iz Užica, Beograda ili Niša.

Odgovarajući na pitanje novinara da li mu je neko zamerio zašto se zapošljavaju novi ljudi u državnoj administraciji, Dinkić je rekao da takve zamerke nije čuo i da ljudi treba da dobijaju posao.

Zamoljen da prokomentariše podatak o povećanju broja onih koji kasne u otplati kredita i izvršnih odluka nadležnog suda po tom osnovu, ministar ekonomije je bankarima poručio da budu fleksibilniji prema svojim klijentima.

„Bankarima poručujem da ne seku granu na kojoj sede“, rekao je Dinkić i napomenuo da izuzetak od toga treba da budu oni koji neopravdano kasne sa izvršavanjem svojih obaveza po kreditnom zaduženju.

Otvaranju sedišta fonda u Nišu, pored Dinkića, prisustvovali su i ministarka za NIP Verica Kalanović, ministar trgovine Slobodan Milosavljević, predstavnici banaka, privrede, lokalne samouprave tog grada, ali i celog regiona, predstavnici univerziteta.

Niš je prošle godine obezbedio 26 miliona dinara za zapošljavanje 130 pripravnika, a ove godine će za te namene biti obezbeđeno još 32 miliona dinara, uz pomoć kojih treba da se zaposli 150 pripravnika, izjavio je niški gradonačelnik Miloš Simonović.
Simonović je sa saradnicima posetio preduzeće „Lovopromet“ koje koristi sredstva za zapošljavanje pripravnika iz gradskog programa.
Posle isteka pripravničkog staža, 60 odsto pripravnika je prošle godine zasnovalo radni odnos s poslodavcem, rečeno je novinarima tokom obilaska.
Za posao mogu da konkurišu kandidati sa srednjom, višom i visokom školskom spremom, bez obzira na godine starosti.
Javni poziv za poslodavce za ovu godinu biće objavljen 14. juna.

Izvor: RTS  Onaj ko odluči da otvori fabriku u Nišu, Zaječaru, Kraljevu, Novom Pazaru, ili u nekom od nerazvijenih područja, dobiće od države od četiri do deset hiljada evra za svakog radnika kojeg zaposli.
Sedište Republičkog Fonda za razvoj biće preseljeno u Niš, a Nacionalne agencije za regionalni razvoj u Zaječar. Nastavite čitanje

Mala i srednja preduzeća koja učestvuju sa čak 75 odsto u stvaranju bruto domaćeg proizvoda i upošljavaju oko milion ljudi, u godini krize likvidnosti mogu da računaju na oko milijardu evra kredita iz više izvora. Zahvaljujući prošlogodišnjem zajmu Evropske investicione banke u Srbiji je  otvoreno 2.090 radnih mesta. Osim zajmova uz subvenciju države za likvidnost i investicije od 90 milijardi dinara, ovim firmama, koje čine srž privrednog života, na raspolaganju je i oko 45 miliona evra povoljnih zajmova iz različitih inostranih kreditnih linija, dok su iz Fonda za razvoj predviđene 24 milijarde dinara.   Nastavite čitanje