Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) nastojaće ove godine da održi lidersku poziciju Srbije u regionu po visini stranih ulaganja, izjavio je danas Tanjugu direktor Agencije Božidar Laganin, uz napomenu da se po tom osnovu očekuje priliv u našu zemlju oko milijardu i po evra.

Laganin je rekao da je tu projekciju priliva stranih investicija dala Narodna banka Srbije (NBS), a u fokusu stranih investitora će i dalje biti automobilska i elektronska industriju, kao i sektor infromaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji.
On je kazao da su to sektori koje je do sada prepoznala Vlada Srbije kao perspektivne i zbog toga ih podržala kroz program podsticanja direktnih stranih investicija.

„Naša ambicija je da i u 2012. uprkos svim izazovima odgovorimo adekvatno na novonastalu ekonomsku situaciju i uspemo da ‘prebacimo’ 1,5 milijardi evra“, istakao je direktor SIEPA.
Srbija je uprkos ekonomski teškoj 2011. ostvarila izuzetan rezultat, naglašava Laganin, jer je imala veći priliv stranih ulaganja od svih zemalja bivše Jugoslavije zajedno.
On nije isključio da smo možda imali veći priliv stranih investicija i od Rumunije, koja ima tri puta veće tržište od našeg i članica je Evropske unije, s obzirom da se još ne zna konačna vrednost stranih ulaganja u Srbiju prošle godine.
Laganin je naveo da je, prema podacima NBS, priliv u 2011. zaključno sa oktobrom iznosio oko 2,3 milijarde dolara, ali da još uvek nedostaju podaci naše carine i da su dosta veliki prilivi ostvareni u uvozu, prvenstveno mašina i opreme potrebnih za rad kompanija.
On je kazao da je dobar deo opreme za Fijat automobile Srbije stigao u drugoj polovini prošle godine, što još nije evidentirano.
„Godina iza nas je potvrdila da je moguće i u otežanim uslovima ostvariti dobre rezultate“, istakao je Laganin dodajući da treba imati u vidu da svetska ekonomska kriza utiče na kompanije, kojima je Srbija atraktivna zbog nižih troškova i povoljnije investiocnog okruženja.
Strane kompanije su u 2011. započele u našoj zemlji, kako je naveo Laganin, blizu 90 investicionih projekata, a najveći prilivi su zabeleženi iz zemalja članica EU – Austrije, Nemačke, Italije, Grčke…

Laganin je rekao da su sve strane investicije u 2011, svaka na svoj način, značajne za našu zemlju, ali je ipak izdvojio dolazak „Benetona“, „Boša“, kompanije „Svarovski“ i „Kupertajersa“ koji će uskoro početi proizvodnju u Kruševcu.
„Strane kompanije koje posluju u Srbiji, a pogotovo one koje proširuju poslovanje, naši su najbolji ambasadori… jer se dobar glas daleko čuje“, naglasio je Laganin.
On je kazao da je u prethodnom periodu došlo do investicionog zastoja sa kompanijama iz SAD zbog odsustva naše saradnje sa Američkom korporacijaom za osiguranje privatnih ulaganja u inostranstvu (OPIK) iz Vašingtona.
Razlog za to su bili procesi koji su vodjeni izmedju Agencije za privatizaciju Srbije i biznismena Srbe Ilića u vezi sa preduzećem „Srbijaturist“, što je sada rešeno, rekao je direktor SIEPA izrazivši očekivanje da će u prvoj polovini ove godine biti odblokirana saradnja sa američkim investitorima i nastup naših firmi na američkom tržište, kao i da će se povećati obim ekonomske saradnje Srbije i SAD.
Laganin je napomenuo da je ova godina izborna, što će svakako uticati na privlačenje stranih investicija u Srbiju i istakao da će SIEPA nastaviti sve svoje aktivnosti na pružanju podrške stranim investitorima u obezbedjivanju svih administrativnih zadataka, različitih dozvola i odobrenja na svim nivoima.

(Biznis)

Američka kompanija „Kuper tajers“ uplatila je juče 13 miliona evra za kupovinu kruševačke fabrike auto guma (FAG) koja je bila sastavni deo „Trajal korporacije“ i na taj način zvanično postala vlasnik fabrike

Kako je kazao zamenik direktora „Trajal korporacije“ Nebojša Đenadić, novac od prodaje fabrike auto guma biće uložen u nabavku obrtnih sredstava i isplatu starog duga prema dobavljačima.

Oko 3,3 miliona evra iskoristićemo za investicije, dok će ostatak novca biti upotrebljen za namirivanje prema dobavljačima iz prethodnog perioda, zatim za obrtna sredstva, isplatu duga prema Republičkom fondu za zdravstveno osiguranjem kao i za višak zaposlenih precizirao je Đenadić.

Prema njegovim rečima, predstavnici američke kompanije koji su juče bili u „Trajal korporaciji“, još sinoć su postavili svoje obezbeđenje u FAG, dok je u toku razduživanje radnika.

PR „Trajal korporacije“ Lenka Marković kaže da će referenti iz kadrovske službe sutra biti u predstavništvu „Kupera“ u Kruševcu gde će sa radnicima raskidati radni odnos.

Prema ranijim izjavama Zorana Jeftića poverenika sindikata Nezavisnost u „Trajal korporaciji“, američki „Kuper“ će u fabrici auto guma zadržati 375 radnika od 493, a zaposliće još 38 iz drugih fabrika „Trajala“. Takođe, prema njegovim rečima, plan je da „Kuper“ do juna izabere još 100 radnika.

- Naš je cilj bio da podržimo proizvodne delatnosti, prvenstveno metalski sektor, da sačuvamo radna mesta, da održimo kapacitet proizvodnje i da im olakšamo poslovanje, iz prostog razloga postoji nešto što se zove “repo” lanac” – rekao je Ćirić komentarišući jučerašnju odluku Vlade da usvoji paket kreditne podrške privredi u 2012. godini, koji je “težak” oko sedam milijardi dinara.
Kada posao imaju fabrike vagona ili jedan IMR iz Rakovice ili neke druge kompanije, one za sebe vezuju i veći broj nekih drugih kompanija, malih, srednjih i u nekim slučajevima i velikih kompanija, objasnio je Ćirić.

- Sve zajedno to donosi veliki broj radnih mesta, koje ćemo uspeti da sačuvamo, donosi proizvodnju trajnih potrošačkih dobara. Znači, vladin paket mera nije namenjen sektoru usluga, već sektoru proizvodnje i mislim da je to jako važno – istakao je ministar ekonomije i regionalnog razvoja.

I pored nemogućnosti Vlade da u budžetu za 2012. godinu odvoji novac za subvencionisane kredite za likvidnost i investicije, ipak će ove godine biti više od milijardu dinara za podsticanje proizvodnih investicija, koje će biti plasirane preko Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), rekao je Ćirić.
Članovi Vlade Srbije prepoznali su značaj tih investicija u proizvodnji, koje znače dolazak novih tehnologija, otvaranje novih radnih mesta, kazao je resorni ministar, ocenjujući da su skoro sve te investicije – izvozno orjentisane.
- Mislim da će to imati pozitivnog efekta i da sačuvamo radna mesta s jedne strane, a s druge strane da otvorimo neka nova radna mesta – ocenio je Ćirić i podsetio da se ugovori o investicijama, potpisani prošle godine, sada počinju da se realizuju, kao što su recimo investicije “Svarovskog”, “Boša”, “Kupertajersa”…
- Prošla godina je vrlo jasno pokazala da politika koju vodi Vlada Srbije, na kraju da rezultat. Imali smo i pozitivan rast, koji je bio značajno veći od privrednog rasta recimo Slovenije i Hrvatske. Ove godine u tim zemljama očekuju nulti ili neki mali rast ili čak i recesiju. Mi očekujemo rast od 1,5 odsto – najavio je Ćirić, podsetivši da je Srbija prošle godine privukla najviše stranih direktnih investicija u odnosu na druge zemlje regiona.

(Biznis)

Potpredsednica vlade za privredu i regionalni razvoj Verica Kalanović izjavila je da će u ovoj godini biti prioritetne aktivnosti usmerene na privlačenje investicija u našu zemlju i otvaranje novih radnih mesta, kao i razvoj infrastrukture i podizanje standarda građana u svim delovima Srbije

Svi programi koji su dali rezultate u prethodnom periodu biće nastavljeni u 2012, rekla je Kalanovićeva za Tanjug navodeći da će se pregovarati i sa svim zainteresovanim investitorima, kojima treba stvoriti uslove da dođu i ostanu u Srbiji.

Potpredsednica vlade je istakla da će se u narednom periodu baviti aktivnim merama za zapošljavanja kako bi se održao ili povećao postojeći nivo zaposlenosti ovoj godini.

„Ova godina će biti izborna i prosto ne možemo da sklonimo u stranu činjenicu da Srbija u izbornoj godini, gotovo po pravilu, gura pod tepih najveće probleme“, istakla je Kalanovićeva dodajući da bi trebalo promeniti tu lošu praksu.

Ona je naglasila da je „potpuno jasno da će u periodu pred izbore biti velikih reči i obećanja – da će se za tri meseca završiti ono što nije urađeno u prethodne tri godine“.

Kalanovićeva je rekla da se ona time neće baviti već mnogim malim projektima koji čekaju na realizaciju, kao i problemima običnih ljudi.

„Ne smemo da zaboravimo ni da će 2012. biti godina u kojoj će još uvek ‘buktati’ ekonomska kriza i da će se privreda i veliki broj građana boriti sa njenim posledicama“, navela je ona.

Potpredsednica vlade je napomenula da Srbija još uvek nema previše atraktivan poslovni ambijent za ulaganje zbog birokratije i sporog izdavanja građevinskih dozvola i da su trenutno Hrvatska, Rumunija i Mađarska privlačnije investitorima.

Kalanovićeva je kazala da je program za podršku direktnim investicijama domaćim i stranim kompanijama i zapošljavanje novih ljudi dao dobre rezultate navodeći da je u okviru njega u prethodnih pet godina investirano oko milijardu evra.

„Sve dok budemo zaostajali u poslovnom ambijentu, na primer, od Rumunije ili Hrvatske, mi ćemo se sa njima boriti tom mrvicom – podsticajima“, rekla je Kalanovićeva.

(Biznis) Preduzeće „Koridori Srbije“ najavilo je da će ove godine u izgradnju autoputeva kroz Srbiju biti uloženo oko 400 miliona evra i da će prioritet biti Koridori 10 i 11, kao i priprema za gradnju autoputa između njih od Pojata do Preljine Srbija je u ove godine dobila autoput kroz Vojvodinu završetkom deonica u dužini oko 88 kilometara od Horgoša do Novog Sada, kao i završetkom izgradnje novog mosta preko Dunava kod Beške, rekao je za Tanjug direktor „Koridora Srbije“ Mihajlo Mišić, podsetivši da su dve deonice od po 10 kilometara kod Novog Sada i Subotice izgrađene još 2009. Mišić je kazao da se tokom 2011. gradio autoput na oko 180 kilometara trase Koridora 10 po najvišim evropskim i domaćim standardima. On je naveo da je ova godina uprkos svim teškoćama bila uspešna, jer je na severu zemlje kompletno završeno 88 kilometara autoputa odnosno izgrađen poluautoput. Mišić je naveo da je na tom pravcu radio domaći konzorcijum, pa su se pare uložene u izgradnju autoputa slivale u našu privredu. Evropski koridori podrazumevaju izgrađen autoput sa šest traka, a trasa Koridora 10 kroz našu zemlju se proteže na više od 800 kilometara na pravcima Šid – Beograd, Kelebija – Subotica, Horgoš – Beograd, Beograd – Niš – makedonska granica i Niš – Dimitrovgrad. Ove godine, prema rečima Mišića, biće nastavljena izgradnja „Ipsilon“ kraka na Koridoru 10 od graničnog prelaza Kelebija do Subotice u dužini od 22 kilometra, čime će biti kompletiran severni krak Koridora 10 kroz našu zemlju. Mišić je kazao da će u 2012. biti nastavljena izgradnja obilaznice oko Beograda, nastavljena izgradnja istočnog kraka od Niša do Dimitrovgrada i južnog od Grabovnice kod Leksovca prema Mekedoniji do Levosoja, s obzirom da je ranije već izgrađen autoput od Levosoja do graničnog prelaza Tabanovci. Na istočnom kraku Koridora 10 intenzivno se radi na trasi od Pirota do granice sa Bugarskom, a na ostalim deonicama su pri kraju tenderske procedure ili se izvode pripremni radovi. Na južnom kraku od Leskovca se izvode radovi samo između Vranja i Bujanovca na deonici Donji Neradovac – Srpska Kuća, dok su za ostale deonice pri kraju tenderi za izbor izvođača radova, osim za deonicu od Srpske Kuće do Levosoja za koju se očekuje sprovođenje tenderske procedure. „U 2012. godini očekujemo značajni završetak izgradnje pojedinih deonica na trasi ka bugarskoj granici i započinjanje ozbiljnijih radova na južnom kraku Koridora 10 ka makedonskoj granici, kao i na autoputu Beograd – Južni Jadran (Koridor 11), kazao je Mišić. Autoput na trasi Koridora 10 kroz Srbiju, prema njegovim rečima, biće potpuno završen najkasnije do kraja 2015. godine. Trasa tzv. Koridora 11 kroz Srbiju u dužini oko 380 kilometara proteže se od rumunske ganice kod Vršca do Boljara na crnogorskoj granici i tu se trenutno izvode radovi na deonici od Uba do Lajkovca i izgradnji obilaznice oko Vršca. Mišić je dodao da će se ove godine raditi na završetku projektne dokumentacije za izgradnju autoputa koji treba da poveže koridore 10 i 11 odnosno Pojate – Preljina – Požega, kao i za trasu od Obrenovca