Da bi Beograd trebalo da otvori svoje predstavništvo pri evropskim institucijama u Briselu smatra 73 odsto Beograđana, pokazali su rezultati istraživanja Agencije za evropske integracije. Koristi od toga bi bile višestruke, navode u Agenciji: od boljeg pristupa evropskim finansijskim fondovima za lokalne samouprave, preko razmene iskustava i rešenja u oblastima poput saobraćaja, infrastrukture ili socijalne politike, pa do promocije grada kao kulturne i turističke destinacije.

Danko Runić sa Vensanom Dežerom

U Agenciji kažu da rezultat istraživanja pokazuje potrebu Beograđana da daju glas u procesu evropskih integracija, da su svesni da se nešto može učiniti i da su moguće promene ako se ostane na kursu prema EU.

- Brojni su razlozi zbog kojih je neophodno da Beograd ima predstavništvo. Odluke koje se tamo donose imaju veliki uticaj na živote svih stanovnika Evrope. Kroz dobro osmišljen rad predstavništva, moguće je oblikovati te odluke da idu i u korist našim razvojnim planovima i prioritetima. Niz reformi se sprovodi upravo na lokalnom nivou, pa je neophodna direktna komunikacija. Beograd ima konkretne interese i očekivanja od strategije EU za dunavski region, bilo da se radi o gradnji luke i rečnom saobraćaju, preradi otpadnih voda ili očuvanju biodiverziteta – kaže Danko Runić, direktor Agencija za evropske integracije.

On kaže da bi Beograd prisustvom u Briselu bio na izvoru informacija u vezi sa fondovima na raspolaganju lokalnim samoupravama, ali i u kontaktu sa drugim fondacijama i organizacijama tamo. Prisustvo u centru EU doprinelo bi i pronalaženju alternativnih izvora finansiranja za projekte, čime bi se rasteretio gradski budžet i omogućio brži razvoj grada.

- Beograd bi mogao da jača saradnju sa drugim evropskim gradovima i regijama, a efekti bi bili višestruki: od preslikavanja najboljih praksi u oblastima poput saobraćaja ili infrastrukture, do otvaranja mogućnosti za mlade da posete gradove širom Evrope. Jedan od prioriteta bio bi i unapređenje slike o Beogradu kao turističkom centru. Važan zadatak predstavništva je i privlačenje investicija, promocija grada kao atraktivne destinacije za ulaganje, ali bi se zagovarali i interesi naših privrednika i nevladinih organizacija pred evropskim institucijama – priča Runić.

Kako kaže, nakon što Srbija postane kandidat za članstvo u EU, steći će se i uslovi da Beograd dobije predstavništvo u Briselu. Zato je, kaže, Agencija i inicirala izradu studije izvodljivosti o njegovom otvaranju.

- Prema iskustvima iz regiona, predstavništva u Briselu u proseku imaju troje zaposlenih. Od presudnog značaja za rad tamo je da to budu profesionalci, iskusni lobisti, da dobro poznaju okruženje u Briselu, tečno govore engleski i francuski. Ali važno je i ko bi se u Beogradu tim poslovima bavio jer će, bez podrške u prestonici, izostati rezultati. Zato uveliko obučavamo zaposlene u gradskoj upravi – ističe Runić.

Prema njegovim rečima, predstavništva čeških i slovačkih gradova, kao i gradova iz baltičkog regiona, postigla su u Briselu puno uspeha, naročito na polju investicija, i da svi oni mogu poslužiti kao dobar primer Beogradu.

Saradnjom na regionalnim projektima i podizanjem konkurentnosti Balkana koji će našim firmama obezbediti prodor na treća tržišta, a stranim investitorima region učiniti primamljivim može se doprineti boljem životu za sve građane u regionu, rekla je Maja Piščević, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera, najavljujući samit 100 biznis lidera jugoistočne Evrope.

- Uklanjanje političkih prepreka ne garantuje saradnju, već je potrebna i privredna saradnja – rekao je Radun.

ŠABAC – Italijanska kompanija „Veskovini grup“ kupila je sedam hektara zemljišta u industrijskoj zoni u Šapcu, na kojem će graditi fabriku za izradu mehaničkih delova namenjenih automobilskoj industriji. Vrednost ugovora koji su u gradskoj upravi potpisali Valentina Lovrin Jevtić, direktorka JP za upravljanje građevinskim zemljištem, i suvlasnik italijanske kompanije Federiko Veskovini je 500 hiljada evra.

- Selekcija je počela – 21 radnik je već na obuci u Italiji kako bi u septembru naredne godine bili spremni za posao u fabrici u Šapcu, čija će gradnja početi u oktobru ove godine. Planirano je da se mašine prevezu u Šabac i da do jula ili avgusta 2012. počne preliminarna proizvodnja kako bi do 2013. sve sektore postavili na svoja mesta – kaže Federiko Veskovini.

Ukupna investicija vredna je između 10 i 12 miliona evra, a kako italijanski investitor ističe, ulaganje će se širiti u zavisnosti od pristizanja školovanog kadra.
Potpisivanje ugovora o kupovini zemljišta Valentina Lovrin Jevtić okarakterisala je kao završetak višemesečnih pregovora između grada i preduzeća „SBE Srbija“, čiji je vlasnik „Veskovini grupa“.
- Kupljena parcela je zasad delimično opremljena. Preostaje da se uradi kišna i fekalna kanalizacija, kao i gasovodna mreža, što smo dužni da izgradimo do juna 2012. godine – precizirala je Valentina Lovrin Jevtić.
Pored pogona u Italiji, ova kompanija ima proizvodne objekte u Japanu i na Tajvanu. Očekuje se da u prvoj fazi u novoj fabrici u Šapcu bude zaposleno 75 radnika. Inače, u Šapcu vlada veliko intesovanje za novu fabriku.

Na poslednjem sajmu zapošljavanja više od 200 zainteresovanih je predalo prijave za posao na štandu italijanske firme „SBE Srbija“, koja je tada iskazala potrebu za 106 radnika mašinske struke profesionalnog zvanja radnik na mašinama za hladno kovanje, odnosno za metalostrugare i metaloglodače.

VALJEVO – Nova valjevska industrijska zona biće spremna za potencijalne investitore do kraja ovog meseca, a gradske vlasti očekuju da firme koje će u industrijskoj zoni kupiti ili zakupiti prostor otvore od 500 do 1.000 novih radnih mesta. Grad predviđa i stimulacije za investitore, pre svega za one koji planiraju otvaranje proizvodnih pogona.

Industrijska zona u krugu nekadašnje fabrike za proizvodnju nameštaja i ambalaže „Stefil” nalazi se u prigradskom naselju Gorić, pored magistralnog puta za Beograd i pruge Beograd–Bar, na tri kilometra od centra grada. Grad, koji je vlasnik 14 hektara zemljišta i 30.000 kvadrata proizvodnih hala i magacina, sa kompletnom infrastrukturom, od struje i vode do kanalizacije i telekomunikacija, industrijsku zonu promoviše sloganom „dolina mogućnosti”.
Kako kaže pomoćnik gradonačelnika Valjeva Radivoje Milutinović, prostor „Stefila” sada je idealan za započinjanje braunfild investicija, odnosno investicija gde objekti i infrastruktura za biznis već postoje. Nakon što je usvojen i plan detaljne urbanističke regulacije, kako navodi, postupak za izdavanje dozvola investitorima biće brz i efikasan.
– Predstoji da odbornici Skupštine grada svojom odlukom potvrde stavljanje industrijske zone u funkciju, pa da počnemo s prodajom ili izdavanjem zemljišta u zakup. Ponuđena je široka lepeza parcela, od najmanjih koje mogu da zauzimaju 30 ari, do mogućnosti da se njihovim grupisanjem dobiju površine i od pet hektara. Dobar deo preparcelacije upravo je urađen u skladu sa željama zainteresovanih domaćih preduzeća koja su spremna da otvore pogone u ovoj industrijskoj zoni – kaže Milutinović, i precizira da je nova valjevska industrijska zona, s obzirom na postojanje nekadašnjih proizvodnih hala „Stefila”, najpogodnija za industriju, građevinarstvo i proizvodno zanatstvo.
Radivoje Milutinović precizira da će gradske vlasti u narednim danima definisati precizne uslove po kojima će dati u zakup ili prodati zemljište u industrijskoj zoni, ali ističe da će presudan faktor biti broj radnika koji investitori budu nameravali da zaposle.
– U programu prodaje, odnosno zakupa prostora u industrijskoj zoni, biće utvrđene i stimulativne mere za one investitore koji se budu orijentisali prvenstveno na proizvodne kapacitete. Predviđene su i stimulacije proporcionalne broju novozaposlenih radnika. Očekujemo da će firme kupci ili zakupci otvoriti od 500 do 1.000 novih radnih mesta – kaže pomoćnik gradonačelnika.
Otvaranjem industrijske zone završava se i višegodišnja agonija „Stefila”, kompanije koja je pre 20 godina zapošljavala preko 1.000 Valjevaca, nameštaj i ambalažu izvozila na tržišta od Nemačke do Rusije, ali je zbog ogromnih dugova prema državi i zaposlenima u poslednjoj deceniji na kraju završila „na dobošu”.

(BIZNIS)

Kroz Program podsticaja i subvencija investitorima, država je u protekle četiri godine potrošila 47 miliona evra. Rezultat 114 investicija i 17.200 zaposlenih
Gotovo najniži porez na dobit u regionu i subvencije za nova radna mesta, aduti su kojima Srbija privlači investitore.
U njima je posao našlo 17.200 radnika. Privrednici kažu da Srbija nudi najbolje uslove za nova ulaganja u regionu, ali da i dalje muku muče sa birokratijom.
Gotovo najniži porez na dobit u regionu od deset odsto i subvencije za nova radna mesta od 2.000 do 10.000 evra, aduti su kojima Srbija privlači investitore.
- Mnogo znače poreske olakšice. Našim političarima kažem da bi bilo dobro da se oni tako brinu o proizvođačima kad otvaraju radna mesta, kao što sprska Vlada brine o stranim investitorima kad ulažu u Srbiju – kazao je Franjo Bobinac iz „Gorenja“.
Rikardo Ili iz italijanske „Grupe Ili“ kaže da postoje problemi sa izvozom vina u neke zemlje na Balkanu, ali da se to ne odnosi na Srbiju.
- Što se tiče propisa, iako ima problema, normalno je za zemlju u razvoju. To je verovatno rezultat dobre saradnje Italije i Srbije – naveo je Ili.
Toplica Spasojević iz ITM grupe istakao je da je država napravila paket kojem je teško odoleti ali da lošu sliku daju kursne razlike, visoke kamate, komplikovani propisi, ispekcijske službe.
Slabi rezultati seče propisa razlog su, kažu privrednici, što je Srbija, na listi konkurentnosti svetskog ekonomskog foruma, pre dve godine bila na 85. mestu, a ove godine je pala na 96. mesto.
- Kod nas postoje mesta gde se može podići efikasnost korišćenja resursa. Od bržeg završavanja broja investicionih projekata u infrastukturi, giljotine propisa, ali neće dati efekta ako ne budu došle privatne investicije i od toga napravile radna mesta – rekao je Dušan Vujović iz Svetske banke.
Dobra vest je da je Srbija na granici da dobije bolju ocenu kreditnog rejtinga. Ipak, od ocene na papiru važnije je da taj bolji rejting investitori osete u praksi.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) najavila je danas da će u narednom periodu u Srbiji promovisati model „poslovnih anđela“, kroz projekat razvoja investicionih potencijala u inovativne projekte u Srbiji, pomoću kojih će domaći preduzetnici sa dobrim idejama moći da se povežu sa stranim investitorima.

Savetnik u SIEPA Andrija Bednarik je na skupu u Privrednoj komori Srbije (PKS) kazao je da će biti odabrane najbolje ideje, koje će u novembru biti predstavljene stranim investitorima uz podršku SIEPA.

Bednarik je objasnio da su „poslovni anđeli“ – poslovni ljudi i kompanije, koje žele da investiraju u dobre ideje i da će se u okviru projekta SIEPA ulaganja kretati od 50.000 do milion evra.

On je istakao da nije tačno da je teško naći stranog investitora, kao što se to obično priča, već je teže naći dobre ideje i timove koji će da ih realizuju.

Prema rečima Bednarika, model „poslovnih anđela“ još je nerazvijen u Srbiji, a u njegovoj primeni najdalje je odmakla Slovenija.

Projekat su podržali PKS, Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta, Mreže poslovnih anđela Srbije, Nemačke i Slovenije, Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GTZ) i druge institucije.

Izvor: B&F

Stanica koja radi na sunce i vetar, u mreži kompanije Telenor, puštena je danas u rad u mestu Pločica, u Opštini Kovin. Ovaj ekološki pilot projekat prva je u nizu „zelenih“ investicija kompanije Telenor u oblasti napajanja telekomunikacione mreže. Uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, u projektu su učestvovali domaći stručnjaci, koji su projektovali hibridno postrojenje na sunce i vetar, i izvođači, koji su montirali složene uređaje. Nastavite čitanje

Kurs tri koraka do uspešnog biznisa još jedan objedinjeni kurs koji obuhvata tri pojedinačna ali tematski usko povezana kursa, što će Vam omogućiti kompletniju edukaciju i učiniti Vas spremnijim da odgovorite svim zahtevima koji će Vam biti postavljeni prilikom realizacije neke poslovne ideje.

Prvi korak je izrada kvalitetnog Biznis plana koji će Vam omogućiti da sagledate sve mogućnosti koje Vam se pružaju, da otkrijete eventualne rizike te da ih svedete na minimum ili otklonite pre nego se oni stvarno pojave. Dobro urađen Biznis plan Vam omogućava da obezbedite neophodna finansijska sredstva od investitora ili banaka i tu dolazite do drugog neminovnog koraka.

Drugi korak do realizacije jesu Finansije i izvori finansiranja iz razloga što izbor pravih izvora kapitala za biznis može biti podjednako važna odluka kao i izbor prave forme vlasnistva ili lokacije. U ovom delu kursa ćete dobiti uvid i pregled svih izvora finansiranja od poslovnih banaka do Fonda za razvoj i ostalih medjunarodnih i lokalnih finansijskih institucija i programa što će Vam omogućiti da lakše dođete do neophodnih finansijskih sredstava za realizaciju poslovne ideje.

Treći korak je ustvari veliko finale u realizaciji Vaše poslovne ideje to jest njenog što boljeg plasmana. Taj, možda i najvažniji korak je Marketing koji će vam omogućiti da poboljšate odnos sa dobavljačima i kupcima, povećate svoju prodaju i profit i razlikovati se od konkurencije stvarajući sopstveni brend na tržištu.

cforms contact form by delicious:days

(BIZNIS)

Licitacija za davanje u zakup deset hektara zemljišta na lokaciji Donje Međurovo u Nišu biće održana 14. aprila, najavljeno je iz Uprave za imovinu grada Niša.
Prema Generalnom planu Niša, na toj lokaciji predviđena je izgradnja proizvodnih i prodajnih objekti, servisa i skadišta, a investitorima će biti ponuđena cela parcela, a ako ne bude uslova da se na taj način izabere najpovoljniji ponuđač, na istoj licitaciji biće ponuđeno davanje u zakup manjih blokova. Nastavite čitanje

Press

Na jučerašnjoj licitaciji Niš je na 99 godina dao u zakup građevinsko zemljište na pet atraktivnih lokacija. Od toga će se u nišku kasu sliti 1,5 miliona evra.
Niš će uskoro postati jedno od najvećih gradilišta u Srbiji, jer će se na pet lokacija graditi objekti raznovrsne namene. Na jučerašnjoj uspešnoj licitaciji u zakup na 99 godina izdato je građevinsko zemljište u raznim delovima grada. Ukupan prihod koji se po ovom osnovu slio u gradsku kasu veći je od 150 miliona dinara. Nastavite čitanje