Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić pozvao je danas italijanske investitore da ulažu u Srbiju, ističući brojne pogodnosti zemlje, među kojima povoljan poreski sistem, kvalifikovanu radnu snagu, finansijske podsticaje za ulaganja, kao i sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom i drugim zemljama.

Dinkić je, u obraćanju italijanskoj privrednoj delegaciji koja je u poseti Srbiji, naveo da ovde trenutno posluje oko 500 kompanija iz Italije, koje zapošljavaju oko 20.000 ljudi i koje su u 2012. imale obrt od 2,5 milijardi evra.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući investiciji „Fiat“-a ove godine godišnji obrt italijanskih kompanija dostići će 4 mlrd EUR.

Dinkić je podsetio da su do sada najveće italijanske investicije u Srbiji bile u automobilskoj industriji, tekstilnoj, prehrambenoj i industriji nameštaja, kao i u sektoru finansija.

Ministar je napomenuo da je prošle godine spoljnotrgovinska razmena sa Italijom bila oko 2,4 milijarde evra i da je Italija drugi izvozni partner Srbije, a na trećem mestu po uvozu.

Za prva dva meseca ove godine, kako je rekao, Srbija je udvostručila izvoz u Italiju, prvi put u istoriji ostvarila suficit s tom zemljom i očekuje nastavak tog trenda do kraja godine, tako da zemlja ostvari ili blagi suficit ili uravnoteženu razmenu, a izvoz „Fiat“-a značajno će doprineti tome.

Dinkić je naveo da će u 2013. Italija izbiti na prvo mesto kao glavno izvozno tržište Srbije, a iza nje će biti Nemačka.

Ministar je podsetio da se u ovoj godini očekuje privredni rast Srbije od dva odsto, kao i da izvoz poraste za najmanje 25%, što će značajno podići pokrivenost uvoza izvozom, a tome će doprineti i investicije iz Italije.

Pozivajući italijanske privrednike da ulažu u Srbiju, on je podsetio da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja ima sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Turskom, zemljama CEFTA i EFTA, što zajedno čini tržište od milijardu stanovnika.

Dinkić je napomenuo da Srbija sa Rusijom ima odlične odnose i da će sa njom realizovati deo investicija u infrastrukturu, među kojima je i izgradnja Južnog toka, što otvara šansu da zajedničke kompanije Italije i Srbije budu angažovane na tim projektima.

U oblasti energetike, postoje i velike mogućnosti za ulaganje u obnovljive izvore energije, pri čemu hidropotencijal nije dovoljno iskroišćen, tako da ima prostora za italijanska ulaganja na srpskim rekama, rekao je Dinkić.

On je dodao da je u saobraćajnoj infrastrukturi prioritet za Srbiju izgradnja autoputa ka zapadnom delu zemlje, odnosno ka crnogorskoj granici, kao i izgradnja regionalnih puteva.

Ministar je podsetio na finansijske podsticaje koje vlada daje investitorima, koji podrazumevaju davanje od 2.000 do 10.000 evra po radnom mestu za male investicije do 30 mil EUR, za one između 30 mil i 50 mil EUR podsticaji su do 17% ukupnog ulaganja, a za investicije veće od 50 miliona do 20% ulaganja.

Dinkić je napomenuo i da Srbiji predstoje značajni radovi na izgradnji infrastrukture za navodnjavanje i odvodnjavanje, u čemu je ostvarena dobra saradnja sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i sada postoji potreba za modernizacijom fabrika za opremu za navodnjavanje i poljoprivrednu opremu.

- Naš cilj je da se u Srbiji dobro osećate i da nađete ekonomski interes za ulaganja, ali i da Srbija ima od toga ekonomske koristi – rekao je Dinkić, napominjući da italijanski investitori koji su već u Srbiji povećavaju investicije i proširuju proizvodnju.

Ambasador Italije u Srbiji Armando Varikjo izjavio je da Italija ima veliki interes da se Srbija razvija, jer predstavlja faktor stabilnosti u ovom regionu, napominjući da Srbija za italijanske privrednike predstavlja prirodnu platformu za nastupanje ka drugim tržištima, kao što su rusko ili tursko.

On je podsetio da je Italija jedna od najznačajnijih zemalja koja pruža podršku evropskim integracijama Srbije i izrazio „najlepše želje za početak pregovora za pristup Srbije EU“.

Varikjo je istakao da je svestan da to nije lako i da je „evropska klima izgubila polet“, ali da „samo put napred ka evropskim integracijama može da doprinese budućem razvoju“.

Grčki investitor koji je nedavno dobio podršku opštine Leskovac da zakupi kompletnu gradsku Zelenu zonu, kako bi na prostoru od 100 hektara uzgajao alge, neće moći da realizuje svoju nameru, piše portal „Biznis&Finasije“.

Odluku lokalne samouprave nisu odobrili predstavnici Programa evropskog partnerstva sa opštinama (EU PROGRES), koji se sprovodi sa ciljem da se poboljšaju životni uslovi i klima za ulaganja u južnoj i jugozapadnoj Srbiji, a čiji su najveći donatori EU i Vlada Švajcarske.

Prema obrazloženju nadležnih za realizaciju ovog programa, projekat Zelene zone u Leskovcu je pokrenut sa idejom da ona postane jedan od najvažnijih centara za organizovano prikupljanje, preradu i distribuciju poljoprivrednih proizvoda u jugoistočnoj Evropi, što zahteva prisustvo mnogobrojnih investitora iz raznorodnih delatnosti. U izgradnju infrastrukture u Zelenoj zoni do sada je uloženo 1,2 mil EUR, od kojih je pola miliona uložio EU PROGRES, za savremenu komunalnu opremu.

Prema rečima Marka Vujačića, zamenika menadžera EU PROGRESA, grčki investitor će dobiti mogućnost za ulaganje, ali ne pod uslovima koje je tražio, već na način kako je to predviđeno i za ostale zainteresovane ulagače.

Ponude je poslalo više domaćih i stranih kompanija, među kojima i „Bonta Italiane“, „Leneks“, „Healthy fruit“ i „Art food“, koje žele da otvore svoje pogone i angažuju više stotina kooperanata. Zelena zona će biti opremljena kao svojevrsni industrijski kompleks, a visina dosadašnjeg ulaganja svrstava ovaj projekat među deset najznačajnijih u Leskovcu.

Program evropskog partnerstva sa opštinama (EU PROGRES( je razvojni program koji pokriva najveću teritoriju u Srbiji, 25 opština sa juga i jugozapada zemlje, i rezultat je kontinuiranih napora dva ključna donatora – Evropske unije i Vlade Švajcarske da pruže podršku Vladi Srbije.