Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije je u okviru Programa za dodelu bespovratnih sredstava za podsticaj investicija kompaniji NCR dodelilo 1,5 miliona evra za nova radna mesta, rečeno je prilikom otvaranja.Kako je istaknuto, NCR je svetski tehnološki lider u pružanju visokokvalitetne i stručne podrške kompanijama iz različitih industrija među kojima su vodeće firme iz oblasti finansija, turizma, ugostiteljstva, telekomunikacija, zabave, igara na sreću, javnog sektora i telekomunikacija u više od 100 zemalja.

Centar NCR-a u Beogradu, u kome trenutno ima 200 zaposlenih, pružaće podršku na devet jezika: holandskom, engleskom, francuskom, nemačkom, grčkom, mađarskom, italijanskom, španskom i turskom.

Otvaranju centra prisustvovao je predsednik Srbije Boris Tadić koji je poručio da su nova radna mesta najveći zahtev čitavog sveta.

„Borimo se za egzistenciju svakog čoveka u najtežim oklonostima. Nećemo odustati od strateških ciljeva. Strateški cilj su nova radna mesta, očuvanje integriteta i evropska perspektiva. Sve je to povezano“, rekao je Tadić.

Tadić je izrazio nadu da će srpski radnici svojim delom dokazati da je izbor NCR da otvori centar u Srbiji bio dobar, ali i da će ta firma proizvoditi u Srbiji.

Tadić je ocenio da investitiori imaju loše rakcije na pomen Srbije zbog devedesetih godina prošlog veka, odnosno da je njihovo poimanje Srbije posledica nasleđa najgore dekade – devedesetih godina 20. veka.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Nebojša Ćirić kazao je da će centar NCR u Beogradu pružati usluge korisnicima iz velikog dela Evrope i severne Afrike.

On je pozvao predstavnike američke kompanije da budu ambasadori Srbije jer nema boljeg promotera od onoga ko se lično uveri u porednosti određenog tržišta.

Dolazak NCR-a u Srbiju je, prema rečima Ćirića, veliki uspeh jer je, posle dužeg vremena Srbija uspela da privuče kompaniju koja pruža usluge iz oblasti visokih tehnologija.

Potpredsednik NCR za Evropu Džef Mek Kroski(Jeff McCroskey) kazao je da je ta kompanija odabrala Srbiju zbog obrazovanih radnika koji govore više jezika, zatim solidne infrastrukture i podrške vladajuće strukture.

On je kazao da je godišnji obrt te kompanije, koja posluje u više od 100 zemalja, veći od 5,4 milijarde dolara.

On je na konferenciji za novinare u Privrednoj komori Srbije kazao da Poreska uprava radi na razvoju elektronskih servisa za privredu i građane i dodao da je u toku proba projekta za podnošenje elektronskih prijava za porez na dodatu vrednost.

Vidojević je kazao da je u projekat uključeno 160 poreskih obveznika koji imaju elektronske serftifikate i registrovani su za elektronsko poslovanje kod Poreske uprave.

Namera je da se svi poreski obveznici uključe u sistem elektronskog prijavljivanja i plaćanja poreza, istakao je on, ali je dodao da je za sada samo oko 4.000 preduzeća ima elektronske sertifikate.

Poreska uprava će razviti i ostale servise za elektronsko poslovanje poreskih obveznika, što će omogućiti podnošnenje prijava za sve vrste poreza, uvid u stanje na poreskom računu, elektronsko plaćanje i dobijanje elektronskih potvrda o izmirenim obavezama.

Direktor Centra PKS-a za informatiku i elektronsko poslovanje Đuro Vojnović kazao je da bi uvođenje elektronskog plaćanja poreza i poslovanja privredi uštedelo stotine miliona evra godišnje.

Na konferenciji povodom početka akcije promocije legalnosti softvera je rečeno da svi korisnici koji nisu sigurni da li u svom preduzeću imaju legalan softver mogu od danas mogu da potraže uputstva kako to da provere na portalu Poreske uprave i preko njihovog kontakt centra.

Prema podacima analitičarske kuće IDC, Srbija je u 2009. sa nivoom piraterije od 74 odsto na samom dnu Evrope. Veći nivo od Srbije ima samo Albanija.

Radosavljević je rekao da u Poreskoj upravi očekuju da će zahvaljujući pokrenutim akcijama u naredne dve do tri godine smanjiti nivo  piraterije u Srbiji na 50 odsto. Prosek u Evropskoj uniji je 35 odsto.

U prvih jedanaest meseci 2010. obučeni inspektori Poreske uprave za proveru legalnosti računarskih programa i baza podataka obavili su 1.990 provera. U toku je formiranje posebne jedinice za tu namenu koja će od januara 2011. pokrivati celu teritoriju Srbije.

„Svesni smo da situacija u Srbiji nije laka i da se teško odvajaju sredstva za razvoj nauke i tehnologije, ali zato želimo da ispitamo sve mogućnosti podrške toj oblasti i buduće bliske saradnje sa Vladom Srbije“, izjavio je generalni direktor HP grupe za personalne sisteme za centralnu i istočnu Evropu. On je u razgovoru sa potpredsednikom Vlade i ministrom za nauku i tehnološki razvoj Božidarom Đelićem rekao da ima bogato iskustvo u javnom sektoru na polju edukacije koje bi rado podelila sa stručnjacima u Srbiji i doprinela razvoju te oblasti. Đelić je predstavio Katleru planirane investicije u naučnu i tehnološku infrastrukturu, koje podrazumevaju i izgradnju naučno-tehnološkog parka na Zvezdari i druge investicije u oblasti informacionih tehnologija (IT). „Srpska naučna zajednica će kroz značajne investicije postati relevantan partner ne samo svojim kolegama u Evropi i svetu već i tehnološkim kompanijama poput HP“, rekao je on. Đelić je dodao da će nakon sastanka raditi aktivno sa HP-om na izradi Memoranduma o razumevanju kojim će se ozvaničiti zajednički projekti u domenu obrazovanja i nauke. Jedna od najvećih svetskih tehnoloških kompanija HP u Srbiji, kako se ističe, posluje dugi niz godina i do sada je već sarađivala sa javnim sektorom, posebno u okviru projekta elektronske sednice Vlade, koju je pomogla

„Posle godinu dana rada na projektu, konačno će nam biti dostupni vredni podaci“, rekao je on na konferenciji na kojoj je predstavljen Informacioni sistem.

Informacioni sistem se sastoji od zvanične statistike, istraživanja trgovine i trgovinske mreže, novih indikatora o stepenu razvijenosti i organizovanosti trgovine i podatak o teritorijalnoj rasprostranjenosti objekata i individualnih podataka o trgovcima.

Informacioni sistem je dostupan na www.informacionisistemtrgovine.gov.rs.

Informacioni sistem je predat na upravljanje Zavodu za statistiku pošto su Milosavljević i Dragan Vukmirović, direktor te institucije, potpisali protokol o primopredaji.

Vukmirović je rekao da je Informacioni sistem, između ostalog, primena elektronske vlade. „Takav sveobuhvatni informacioni sistem ne poseduje nijedno drugo ministarstvo u Vladi, a retko se sreće i u svetu“, istakao je