(Biznis)

Elektroprivreda Srbije (EPS) počela je izvoz struje u iznosu od oko 10 miliona kilovatčasova (kWh) struje dnevno, izjavio je juče generalni direktor EPS-a Dragomir Marković

Izvoz struje je omogućen zahvaljujući poboljšanju hidrološke situacije u zemlji i većoj proizvodnji struje u hidroelektranama, rekao je Marković novinarima.

On je naveo da hidroelektrane na Đerdapu dnevno proizvode oko 23 miliona kWh struje, što je veliko poboljšanje u odnosu na prethodni period i solidna proizvodnja za ovo doba godine.

Cena po kojoj EPS izvozi struju je niža od cene koja je važila zimus, ali je zadovoljavajuća, rekao je Marković, ali nije precizirao koliko tačno iznosi izvozna cena struje.

(Biznis)

Potpredsednica Vlade Srbije za privredni i regionalni razvoj Verica Kalanović izjavila je juče da država mora da nastavi da podržava i podstiče investicije kojima se otvaraju nova radna mesta i povećava izvoz

Kako kažu iz Kabineta potpredsednice Vlade, Kalanovićeva je prilikom obilaska radova na građi nove fabrike domaće kompanije „Fudlend“ u selu Igroš, kod Brusa, kazala da će ta investicija omogućiti razvoj potkopaoničkog kraja.

„Ovo je pravi primer uspešne domaće kompanije koja je svojim kvalitetnim proizvodima osvojila ne samo srpsko tržište, već i tržišta Evrope, Amerike i Rusije“, kazala je ona.

Kalanovićeva je podsetila da je država kroz program podsticanja investijama preko SIEPA pomogla kompaniju „Fudlend“ 2006. godine, a izgradnju nove fabrike u Igrošu podržala je kroz ulaganje u infrastrukturu.

Prema ranijim podacima, kompanija za preradu voća i povrća „Fudlend“ uložila je oko tri milione evra u izgradnju nove fabrike, koja bi trebalo da bude završena u maju i angažuje prve radnike u avgustu.

Nova fabrika imaće površinu od oko 5.000 kvadratnih metara i omogućiće kompaniji „Fudlend“ da poveća preradu voća i povrća sa trenutnih 3.000 na 12.000 tona godišnje.

(Biznis)

Proizvodnja vodećih voćnih kultura u Srbiji u 2011. godini bila je u proseku 10 do 15 odsto veća nego godinu pre, a povećanje se beleži i kod produkcije povrća

Rod jagode iznosio je 36.161 tonu, maline 89.602 tone, trešnje 28.557 tona, višnje 90.596 tona, kasije 32.656 tona, jabuke 256.676 tona, šljive 581.874 tona.

Lanjska proizvodnja grožđa iznosila je 324.919 tona, što je na višegodišnjem proseku uz vrlo visok kvalitet u 2011.

Stručnjaci ukazuju da su veoma loše vremenske prilike u periodu oprašivanja voća, dugotrajne suše u julu i avgustu i štete od grada u pojednim rejonima uslovili su prosečno rodnu 2011. godinu.

Sve važnije voćne vrste zabeležile su nešto veći rod tokom 2011. u odnosu na prethodnu godinu, njihove cene su bile dosta visoke, a jedino su maline i kasne vrste šljiva imale nižu cenu.

Kada je reč o povrtarskim kulturama, ostvareni rod najvažnijih kultura – krompira i pasulja iznosio je 891.513 tona, odnosno 39.508 tona.

Vrednost izvoza voća i povrća u 2011. iznosila je 675,6 miliona dolara. U izvozu svežeg voća dominirala je jabuka sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 65,6 miliona dolara.

Kao i ranijih godina, najveća količina srpske jabuke izvezena je u Rusku federaciju, i to za ukupno 57,3 miliona dolara.

Kod smrznutog voća, tradicionalno dominira malina sa izvozom u vrednosti od 183,6 miliona dolara. Roba je najviše plasirana u zemlje EU – Nemačku, Veliku Britaniju, Austriju, Dansku, Kanadu, kao i Japan.

(Biznis)

Udruženje „Hladnjače Srbije“ pozdravilo je juče potpisivanje ugovora o prodaji 50.000 tona srpske maline austrijskoj kompaniji CWS Best Food, ističući da je tržište otkupa voća u Srbiji potpuno otvoreno

„Radujemo se dolasku svake kompanije, posebno onih koje dolaze iz zemalja gde se prodaje naše voće, koje imaju tradiciju i ugled u ovom poslu, jer zdrava konkurencija je u interesu svih učesnika, a naročito samih proizvođača maline“, kažu u udruženju.

Udruženje „Hladnjače Srbije“ izrazilo je spremnost da razgovara sa CSW Best Food oko prodaje sadašnjih neugovorenih količina malina u srpskim fabrikama, naročito „pošto je sadašnja cena malina ispod ugovorene cene za novu sezonu“.

„Pošto su u isto vreme to firme koje treba da zamrznu i prerade velike količine ugovorene maline, to je prilika i da se obe strane uvere u sposobnost i profesionalnost prerađivača sa jedne strane i finansijsku sposobnost i tržišnu poziciju CSW Best Food sa druge strane“, naglasili su malinari.

Udruženje „Hladnjače Srbije“, koje čine neki od najvećih prerađivača i izvoznika malina, međutim navodi i da nije „upoznato sa dosadašnjom delatnošću firme CWS Best Food na Evropskom tržištu.

„Pošto smo i ranije bili svedoci velikih obećanja i očekivanja smatramo da je vrlo važno da se ta firma predstavi srpskoj poslovnoj javnosti sa svojim finansijskim i tržišnim mogućnostima kako bi izbegli štetu koja može da nastane ukoliko se ugovor ne realizuje“, upozoravaju iz te unije.

U razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa svetom, Srbija je za deset meseci zabeležila suficit od 1,24 milijarde dolara, što je za čak 42,9 odsto više nego u istom periodu lane, objavila je danas Privredna komora Srbije.

Od januara do oktobra 2011. Srbija je izvezla poljoprivredne proizvode u vrednosti od 2,19 milijardi dolara, što je rast od 31,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 22,3 odsto.
Istovremeno, vrednost uvoza iznosi 949,3 miliona dolara ili za 18,5 odsto više u odnosu na isto vreme prošle godine, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu zemlje od 5,8 odsto. Stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 230,8 odsto.

Savetnik predsednika PKS za poljoprivredu Vojislav Stanković ukazao je da su najvažniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu za deset meseci bili – žuti kukuruz u vrednosti od 336,8 miliona dolara, rafinirani šećer od šećerne repe (108,5 miliona dolara) i zamrznuta malina ,,roland“ (86,7 miliona dolara).
Merkantilna pšenica je izvezena u vrednosti od 76,7 miliona dolara i jestivo ulje od suncokreta u vrednosti od 69,2 miliona dolara, dodao je on.
Posmatrano po odsecima, u izvozu dominiraju robne grupe: žita i proizvodi na bazi žita u vrednosti od 598,3 miliona dolara, sa učešćem od 6,1 odsto u ukupnom robnom izvozu i voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 533,6 miliona dolara i učešćem od 5,4 odsto u ukupnom robnom izvozu.
Stanković je naveo da, na uvoznoj strani, medju agrarnim proizvodima dominira tradicionalno grupa ,,nekonkurentnih“ proizvoda koji se ne gaje u našoj zemlji – sirova kafa za koju je plaćeno 78,3 miliona dolara, sveže banane (32,5 miliona dolara) i sveže i slatke pomorandže (21 miliona dolara).
Po ostvarenoj vrednosti u uvozu, najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 232,7 miliona dolara (čije je učešće u ukupnom uvozu oko 1,4 odsto) i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 152,1 miliona dolara, čije je učešće u ukupnom uvozu od 0,7 odsto.
Spoljnotrgovinska razmena proizvodima agrarnog porekla bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, izjavio je Stanković.
On je precizirao da zemlje članice Evropske unije učestvuju sa oko 48 odsto u izvozu Srbije sa proizvodima agrarnog porekla, a drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, gde je Srbija plasirala oko 46 odsto ukupno ostvarene vrednosti izvoza agrarnih proizvoda.

Srbija je u prvih deset meseci ove godine ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 1,28 milijardi dolara, što je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Srbija je u zemlje CEFTA od januara do oktobra najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila struju, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojene metale, kao i povrće i voće.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 2,69 milijardi dolara, a uvoz je bio 1,41 milijardi, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 191,4 odsto.

U 2010. godini Srbija je takođe ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma od 1,36 milijardi dolara, što je i tada  uglavnom bio rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta na koje Srbija više izvozi nego što uvozi. Prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.
Potpisnice CEFTA sporazuma o međusobnoj slobodnoj trgovini su Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Albanija, Moldavija i UNMIK-a, u ime Kosova.