U razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa svetom, Srbija je za deset meseci zabeležila suficit od 1,24 milijarde dolara, što je za čak 42,9 odsto više nego u istom periodu lane, objavila je danas Privredna komora Srbije.

Od januara do oktobra 2011. Srbija je izvezla poljoprivredne proizvode u vrednosti od 2,19 milijardi dolara, što je rast od 31,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 22,3 odsto.
Istovremeno, vrednost uvoza iznosi 949,3 miliona dolara ili za 18,5 odsto više u odnosu na isto vreme prošle godine, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu zemlje od 5,8 odsto. Stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 230,8 odsto.

Savetnik predsednika PKS za poljoprivredu Vojislav Stanković ukazao je da su najvažniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu za deset meseci bili – žuti kukuruz u vrednosti od 336,8 miliona dolara, rafinirani šećer od šećerne repe (108,5 miliona dolara) i zamrznuta malina ,,roland“ (86,7 miliona dolara).
Merkantilna pšenica je izvezena u vrednosti od 76,7 miliona dolara i jestivo ulje od suncokreta u vrednosti od 69,2 miliona dolara, dodao je on.
Posmatrano po odsecima, u izvozu dominiraju robne grupe: žita i proizvodi na bazi žita u vrednosti od 598,3 miliona dolara, sa učešćem od 6,1 odsto u ukupnom robnom izvozu i voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 533,6 miliona dolara i učešćem od 5,4 odsto u ukupnom robnom izvozu.
Stanković je naveo da, na uvoznoj strani, medju agrarnim proizvodima dominira tradicionalno grupa ,,nekonkurentnih“ proizvoda koji se ne gaje u našoj zemlji – sirova kafa za koju je plaćeno 78,3 miliona dolara, sveže banane (32,5 miliona dolara) i sveže i slatke pomorandže (21 miliona dolara).
Po ostvarenoj vrednosti u uvozu, najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 232,7 miliona dolara (čije je učešće u ukupnom uvozu oko 1,4 odsto) i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 152,1 miliona dolara, čije je učešće u ukupnom uvozu od 0,7 odsto.
Spoljnotrgovinska razmena proizvodima agrarnog porekla bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, izjavio je Stanković.
On je precizirao da zemlje članice Evropske unije učestvuju sa oko 48 odsto u izvozu Srbije sa proizvodima agrarnog porekla, a drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, gde je Srbija plasirala oko 46 odsto ukupno ostvarene vrednosti izvoza agrarnih proizvoda.

Srbija je u prvih deset meseci ove godine ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 1,28 milijardi dolara, što je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Srbija je u zemlje CEFTA od januara do oktobra najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila struju, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojene metale, kao i povrće i voće.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 2,69 milijardi dolara, a uvoz je bio 1,41 milijardi, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 191,4 odsto.

U 2010. godini Srbija je takođe ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma od 1,36 milijardi dolara, što je i tada  uglavnom bio rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta na koje Srbija više izvozi nego što uvozi. Prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.
Potpisnice CEFTA sporazuma o međusobnoj slobodnoj trgovini su Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Albanija, Moldavija i UNMIK-a, u ime Kosova.

Četiri firme za preradu voća i povrća otvoriće u Leskovcu pogone koji će zaposliti 400 radnika, ali i više hiljada kooperanata. Prva među njima je italijanska “Bonta Italijane” u kojoj se proizvode prelivi za slatkiše od svih vrsta voća, čiji je pogon juče počeo da radi.

Pogon italijanske firme otvoren je u severnoj industrijskoj zoni, u blizini fabrike “Falke”. U ovom pogonu posao je dobilo 10 radnika i oko 200 kooperanata, a vlasnik Maura Kapre najavio je za narednu godinu otvaranje dva i po puta većeg pogona na toj lokaciji. U isto vreme gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić najavio je dolazak još tri strana investitora sa sličnom proizvodnjom koji će izgraditi pogone na obližnjoj zelenoj zoni.
“Bonta Italijana” je pogon u kome se ručno i na prirodan način spravljaju prelivi od borovnica, višanja, pečuraka, kupina, ribizli i drugog voća po 500 različitih receptura. Smešten je na površini od 1.000 kvadrata, a investitor je zemljište dobio od gradskih vlasti na zakup od 99 godina. U prvu fazu gradnje i opremanja uložio je preko 50 miliona dinara. Celokupna proizvodnja se izvozi u Italiju i druge zemlje EU.

- Za “Bonta Italijane” sam odabrao Leskovac zbog ubrzanih administrativnih procedura. Srbija još nije ušla u EU, ali ako Leskovac nastavi ovakvim tempom, Evropa će biti u Leskovcu mnogo pre nego što Srbija postane članica EU – kazao je Kapre, koji je juče svim zaposlenima dao slobodan dan zbog slave Sveti Arhanđel.
Kocić je rekao da ova naizgled nevelika investicija ima veliki značaj zato što je to prva inostrana firma koja je došla u Leskovac, ali i zato što se sirovinska baza nalazi u leskovačkim vrtovima i voćnjacima. On je dodao da je to samo početak proizvodnje zdrave hrane u Leskovcu, koja će se najvećim delom odvijati na lokaciji zelene zone, odnosno gde je planirana gradnja distributivnog centra voća i povrća sa juga Srbije, za čije opremnaje su domaća ministarstva i strani donatori izdvojili nekoliko miliona evra.
- U toj zoni će na proleće tri strana investitora započeti gradnju svojih pogona i direktno će biti zaposleno 400 Leskovčana, a indirektno na desetine hiljada kooperanata, koji će sa distributivnog centra prodavati svoje proizvode prerađivačima zdrave hrane – kazao je Kocić.
Prema njegovom navodima, nemačka firma “Leneks”, koja planira zapošljavanje 102 radnika i koja je je od SIEPA dobila 6.000 evra po svakom radnom mestu, izgradiće hladnjaču i preradne kapacitete za voće i povrće.
- “Helti fruit” će svoju proizvodnju preseliti iz Arilja u Leskovac, a “Art fud” iz Italije, koji je takođe dobio podsticajna sredstva, planira gradnju pogona na proleće – naveo je leskovački gradonačelnik, dodajući da je još nekoliko sličnih firmi iz Nemačke i Italije zainteresovano za investiranje u toj zoni.
Zelena zona u Leskovcu prostire se na oko 100 hektara. U toku su radovi na komunalnom opremanju i izgradnji infastrukture. Izgrađene su dve trafostanice, kao donacija EPS. Iz Programa “Progres” koji finansiraju EU i Švjacarska dobijeno je 458.000 evra, 50 miliona dinara iz domaćeg programa podrške građevinskoj industriji, a iz drugih fondova EU šest miliona evra.

(Biznis)

Mala i srednja preduzeća (MSP) od danas mogu preko pošte da izvoze svoje proizvode po pojednostavljenoj proceduri, kazao je generalni dirketor PTT Srbije Goran Ćirić

Prilikom potpisivanja Memoranduma Pošte i Uprave carina Srbije o saradnji, on je kazao da će za izvoz paketa težine do 30 kilograma u vrednosti do 1.000 evra biti potrebno da se popuni samo jedan elektronski dokument, preko interneta ili u bilo kojoj pošti.
„PTT je ovom uslugom omogućio da se za 300.000 malih i srednjih preduzeća u Srbiji smanje administrativne prepreke i poveća izvozni potencijal“, kazao je Ćirić.
Direktor PTT Srbije Ćirić i direktor Uprave carina Srbije Predrag Petronijević potpisali su danas Memorandum o razumevanju i unapređenju poslovne saradnje čime je ispunjen i poslednji preduslov za realizaciju nove izvozne usluge „post-eksport“.
Ćirić je najavio i širenje saradnje između PTT i Uprave carine.
Petronijević je kazao da će ta usluga biti dostupna na šalterima svih 1.500 jedinica pošte u Srbiji i da će mreža PTT omogućiti da ta usluga bude dostupna svim preduzećima u zemlji pod jednakim uslovima.
Rečeno je da će, posle prijema u pošti, paket iste večeri biti na carini.
Postoje četiri zone za isporuku paketa, a cena usluge zavisi od mesta isporuke. Isporuka paketa od 30 kilograma u zemlje bivše Jugoslavije koštaće 5.890 dinara, a u SAD ili u Australiju 18.950 dinara.

Srbija je u prvih devet meseci 2011. ostvarila suficit u razmeni sa zemljama iz Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA) od 1,15 milijardi dolara, rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.

U 2010. je Srbija ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma od 1,36 milijardi dolara, uglavnom, takođe, rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle onog Evropske unije (EU).
CEFTA, je sporazum je sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske, Makedonije, Albanije, Moldavije i Misije UN na Kosovu i Metoniji (UNMIK) u ime privremenih institucija samouprave u pokrajini.