Na najprestižnijim takmičenjima vina u Londonu (Decanter, IWC, IWSC) je zabeležila istorijski uspeh osvojivši osam medalja za svoja vina – „Trijumf Selection 2010″, „Trijumf Barrique 2009″, „Harizma 2011″, „Regent Reserve 2008″, „Rodoslov 2006″, rečeno je na konferenciji za novinare koju je organizovala vinarija iz Topole povodom mnogobrojnih kompanijskih uspeha u proteklom periodu.

Osim nagrada na međunarodnim takmičenjima, još dva velika priznanja uručena su „Vinariji Aleksandrović“ – priznanje za izvoznika godine 2012. u kategoriji osvajanja novog tržista Kine (SIEPA) i nagradu za menadžera godine dodeljenu Božidaru Aleksandroviću.

„Vinarija Aleksandrović“ je prva u istoriji srpskog vinarstva koja će izvoziti u Kaliforniju, najpoznatije podneblje vina na severnoameričkom kontinentu. Ugovor o izvozu je već potpisan i prve boce kreću za deset dana na krajnje odredište. Vina „Aleksandrović“ se već izvoze u zemlje zapadne Evrope, Rusije i Kine, a služe se i u restoranima na Menhetnu, navedeno je u saopštenju vinarije.

I kao vrhunac uspeha koji zaokružuje celu priču prezentovan je dugo iščekivani „Trijumf Gold“, vino napravljeno po originalnoj kraljevskoj recepturi iz tridesetih godina prošlog veka. „Trijumf Gold“ je satkan od dva jubileja – osamdest godina od kada je „Trijumf“ napravljen u kraljevom dvoru i dve decenije od kada se proizvodi u „Vinariji Aleksandrović“, prema recepturi kraljevskog podrumara Živana Tadića.

Nebojša Preković

Aranđelovčanin Nebojša Preković prošao je put u rukometu od pionira do juniora u „Šamotu“, rasadniku reprezentativaca Srbije u ovom atraktivnom sportu. Kao senior branio je boje i beogradskog „Sinđelića“. Na preporuku prijatelja obreo se 1985. godine u francuskom prvoligašu „Ivri“, s kojim je godinu dana kasnije proslavio šampionsku titulu! Rukometom se uspešno bavio dve decenije, kada mu je druga ljubav – moda, trasirala uspešan biznis u tekstilnoj delatnosti.

- Još dok sam aktivno igrao rukomet u Parizu, često sam razmišljao šta dalje, kada završim sportsku karijeru – priča Nebojša za Ekonometar.

Moda me je oduvek interesovala, pa sam 1995. godine u Parizu osnovao tekstilnu firmu sa desetak zaposlenih radnika. Posao je dobro krenuo na izradi ženske „teške“ konfekcije, pa je broj radnika porastao na 80. Firma uspešno posluje i danas i proizvodi blejzere, komplete, suknje i pantalone. U firmi postoji i biro za kreiranje i dizajn modela – ističe naš sagovornik.

U rodnom Aranđelovcu Nebojša je sagradio 2003. godine najmoderniju fabriku za proizvodnju ženske „teške“ konfekcije, sa istim proizvodnim programom kao u Parizu, čije je ime „Šumadija production“. Zaposleno je stotinak, uglavnom radnica, čija je prosečna plata 30.000 dinara. U poslu mu pomaže mlađi brat Zoran. Svu količinu proizvoda, 50.000 komada godišnje, plasira preko pariskih kompanija „Karo11 1,2,3″ i „Resk“, koje vrše distribuciju za francusko i svetsko tržište.

- Kvalitet i originalnost, među najvažnijim su preduslovima za stvaranje uspešnog modnog brenda. Posećujem sajmove, izložbe i druga zbivanja u svetu mode, jer čovek uvek treba da uči i primenjuje nova iskustva najpoznatijih svetskih robnih marki. Ove sezone veoma su traženi odevni predmeti u pastelnim bojama – priča Preković.

Kao strani investitor u rodnom gradu, Preković od države nije dobio u proteklih deset godina nikakvu pomoć, a uložio je u kompletnu fabriku 2,5 miliona dinara. Vlasnici naših malih i srednjih preduzeća, na kojima danas počiva privreda, zaslužuju mnogo veću brigu i razumevanje države, napominje Preković.

- Neka nam pruži bar deo onoga što dobijaju strani državljani – investitori. Onda bismo mogli da povećamo proizvodnju, investicije i zaposlenost – veli naš sagovornik.

- Da država ne vodi domaćinsku politiku, najbolje svedoči aranđelovački primer sa propalim gigantima modne konfekcije „Rudnik“ i „Avala – Beko“.

- Evo vidite, samo 200 metara od moje fabrike pogoni te dve fabrike propadaju i prepušteni su zubu vremena. U njima je radilo više od hiljadu vrednih radnica. Pitam se zašto se ti pogoni ne izdaju zainteresovanim privrednicima, pa i meni, kako bi ponovo pokrenuli proizvodnju u njima. Posao bi dobile iste radnice koje su besposlene ili rade na crno – pita se Nebojša i napominje da bi za izvoznike dobrodošao i fiksni kurs evra.

Izložbeni salon – prodavnica

Ženski komplet „Šumadija–production“ u prodavnicama Pariza može se pazariti za 200, a pantalone za 40-50 evra.

- Cene su takve zbog velike konkurencije trgovaca tekstilom iz Kine. Kinezi pokrivaju bar 80% francuskog tržišta tekstilnom robom. Oni to mogu zbog izuzetno jeftine radne snage. Planiram da uskoro u izložbenom salonu fabrike u Aranđelovcu otvorim prodavnicu, u kojoj će pripadnice lepšeg pola moći da kupe najnovije modele po povoljnim cenama – ističe Nebojša.

Ekonomski patriotizam

- Ja sam svoj patriotizam pokazao na delu jer sam ovu proizvodnju mogao da pokrenem u bilo kojoj zemlji u okruženju. Ipak, želeo sam da uložim u svoju zemlju i svoj rodni kraj. Država ovde mora mnogo više da stimuliše strane ulagače, pre svega naše ljude iz dijaspore koji imaju pare i hteli bi da ulažu. Mislim na porez i olakšice na obaveze koji se plaćaju za prijavljene radnike. Bez obzira na sve, pozivam naše ljude u dijaspori da svoj novac ulažu ovde – ističe Preković.

Nebojša je oženjen Francuskinjom i ima tri ćerke.

„Fiat automobili Srbija“ će do kraja godine izvesti u Rusiju prvi kontigent od 10.000 novih modela „fiat 500L“, proizvedenih u fabrici u Kragujevcu, izjavio je u utorak (11. juna 2013. godine) prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić.

- Tu kvotu smatramo samo početkom, i nadamo se da ćemo je povećati – rekao je Vučić u intervjuu za italijansku novinsku agenciju Ansa, pred posetu Italiji ističući značajne prednosti izvoza u Rusiju, zahvaljujući sporazumu o slobodnoj trgovini između Beograda i Moskve.

Vućić je podsetio da se „500L“, pored Evrope i Rusije, izvozi i u SAD, gde je ovih dana isporučen prvi kontigent automobila.

U intervjuu Ansi, Vučić je takođe izrazio nezadovoljstvo zbog nedavnog incidenta u fabrici u Kragujevcu, kada su, kako navodi italijanska agencija, radnici fabrike, nezadovoljni uslovima rada, platama i ukidanjem pauze za pušenje, šrafcigerima oštetili više od 30 novih vozila.

- Realnost je da u Srbiji mora više da se radi. Stidim se toga što se desilo u Kragujevcu – rekao je Vučić dodajući da Srbi treba da nauče da kod kuće rade isto kao što rade kada odu u inostranstvo.

Vučić je napomenuo da je, zahvaljujući „Fiatu“ i drugim italijanskim malim i velikim kompanijama, kao što su „Benetton“, „Calzedonia“ i „Geox“, izvoz Srbije u Italiju premašio izvoz u Nemačku.

- Očekujemo da će značajan broj italijanskih preduzeća koja sada posluju u drugim zemljama doći u Srbiju. Pružamo stabilne i primamljive uslove, počevši sa jednostavnijom birokratskom procedurom i bržim izdavanjem potrebnih dozvola – poručio je vicepremijer, dodajući da ne očekuje da će pogoršanje ekonomske krize uticati na italijanske investicije u Srbiji.

Hladnjača „Lenada“ u Pirotu će ove sezone otkupiti i izvesti 1.500 tone višanja, što je duplo više nego prošle sezone, izjavio je Tanjugu direktor hladnjače Vladica Krsmanović.

Takođe, hladnjača će otkupiti i oko 500 tona šljive, kao i 200 tona malina. Najveće količine višanja biće otkupljene od oproizvođača sa jugoistoka Srbije.

Hladnjača „Lenada“ je među proizvođačima poznata po tome što se sva roba isplaćuje odmah nakon prijema u pogon.