Četiri firme za preradu voća i povrća otvoriće u Leskovcu pogone koji će zaposliti 400 radnika, ali i više hiljada kooperanata. Prva među njima je italijanska “Bonta Italijane” u kojoj se proizvode prelivi za slatkiše od svih vrsta voća, čiji je pogon juče počeo da radi.

Pogon italijanske firme otvoren je u severnoj industrijskoj zoni, u blizini fabrike “Falke”. U ovom pogonu posao je dobilo 10 radnika i oko 200 kooperanata, a vlasnik Maura Kapre najavio je za narednu godinu otvaranje dva i po puta većeg pogona na toj lokaciji. U isto vreme gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić najavio je dolazak još tri strana investitora sa sličnom proizvodnjom koji će izgraditi pogone na obližnjoj zelenoj zoni.
“Bonta Italijana” je pogon u kome se ručno i na prirodan način spravljaju prelivi od borovnica, višanja, pečuraka, kupina, ribizli i drugog voća po 500 različitih receptura. Smešten je na površini od 1.000 kvadrata, a investitor je zemljište dobio od gradskih vlasti na zakup od 99 godina. U prvu fazu gradnje i opremanja uložio je preko 50 miliona dinara. Celokupna proizvodnja se izvozi u Italiju i druge zemlje EU.

- Za “Bonta Italijane” sam odabrao Leskovac zbog ubrzanih administrativnih procedura. Srbija još nije ušla u EU, ali ako Leskovac nastavi ovakvim tempom, Evropa će biti u Leskovcu mnogo pre nego što Srbija postane članica EU – kazao je Kapre, koji je juče svim zaposlenima dao slobodan dan zbog slave Sveti Arhanđel.
Kocić je rekao da ova naizgled nevelika investicija ima veliki značaj zato što je to prva inostrana firma koja je došla u Leskovac, ali i zato što se sirovinska baza nalazi u leskovačkim vrtovima i voćnjacima. On je dodao da je to samo početak proizvodnje zdrave hrane u Leskovcu, koja će se najvećim delom odvijati na lokaciji zelene zone, odnosno gde je planirana gradnja distributivnog centra voća i povrća sa juga Srbije, za čije opremnaje su domaća ministarstva i strani donatori izdvojili nekoliko miliona evra.
- U toj zoni će na proleće tri strana investitora započeti gradnju svojih pogona i direktno će biti zaposleno 400 Leskovčana, a indirektno na desetine hiljada kooperanata, koji će sa distributivnog centra prodavati svoje proizvode prerađivačima zdrave hrane – kazao je Kocić.
Prema njegovom navodima, nemačka firma “Leneks”, koja planira zapošljavanje 102 radnika i koja je je od SIEPA dobila 6.000 evra po svakom radnom mestu, izgradiće hladnjaču i preradne kapacitete za voće i povrće.
- “Helti fruit” će svoju proizvodnju preseliti iz Arilja u Leskovac, a “Art fud” iz Italije, koji je takođe dobio podsticajna sredstva, planira gradnju pogona na proleće – naveo je leskovački gradonačelnik, dodajući da je još nekoliko sličnih firmi iz Nemačke i Italije zainteresovano za investiranje u toj zoni.
Zelena zona u Leskovcu prostire se na oko 100 hektara. U toku su radovi na komunalnom opremanju i izgradnji infastrukture. Izgrađene su dve trafostanice, kao donacija EPS. Iz Programa “Progres” koji finansiraju EU i Švjacarska dobijeno je 458.000 evra, 50 miliona dinara iz domaćeg programa podrške građevinskoj industriji, a iz drugih fondova EU šest miliona evra.

(Biznis)

Mala i srednja preduzeća (MSP) od danas mogu preko pošte da izvoze svoje proizvode po pojednostavljenoj proceduri, kazao je generalni dirketor PTT Srbije Goran Ćirić

Prilikom potpisivanja Memoranduma Pošte i Uprave carina Srbije o saradnji, on je kazao da će za izvoz paketa težine do 30 kilograma u vrednosti do 1.000 evra biti potrebno da se popuni samo jedan elektronski dokument, preko interneta ili u bilo kojoj pošti.
„PTT je ovom uslugom omogućio da se za 300.000 malih i srednjih preduzeća u Srbiji smanje administrativne prepreke i poveća izvozni potencijal“, kazao je Ćirić.
Direktor PTT Srbije Ćirić i direktor Uprave carina Srbije Predrag Petronijević potpisali su danas Memorandum o razumevanju i unapređenju poslovne saradnje čime je ispunjen i poslednji preduslov za realizaciju nove izvozne usluge „post-eksport“.
Ćirić je najavio i širenje saradnje između PTT i Uprave carine.
Petronijević je kazao da će ta usluga biti dostupna na šalterima svih 1.500 jedinica pošte u Srbiji i da će mreža PTT omogućiti da ta usluga bude dostupna svim preduzećima u zemlji pod jednakim uslovima.
Rečeno je da će, posle prijema u pošti, paket iste večeri biti na carini.
Postoje četiri zone za isporuku paketa, a cena usluge zavisi od mesta isporuke. Isporuka paketa od 30 kilograma u zemlje bivše Jugoslavije koštaće 5.890 dinara, a u SAD ili u Australiju 18.950 dinara.

Srbija je u prvih devet meseci 2011. ostvarila suficit u razmeni sa zemljama iz Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA) od 1,15 milijardi dolara, rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.

U 2010. je Srbija ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma od 1,36 milijardi dolara, uglavnom, takođe, rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle onog Evropske unije (EU).
CEFTA, je sporazum je sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske, Makedonije, Albanije, Moldavije i Misije UN na Kosovu i Metoniji (UNMIK) u ime privremenih institucija samouprave u pokrajini.

Sjedinjene Američke Države (SAD) su u okviru produžetka Generalnog sistema preferencijala potvrdile da je Srbija na listi zemalja kojima je dozvoljen preferencijalni režim izvoza u tu zemlju do avgusta 2013, saopštila je danas Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA).

 Nakon odluke Senata i Kongresa SAD, kompanijama iz Srbije omogućen je bescarinski izvoz više od 4.000 proizvoda u SAD do 31. jula 2013. godine, navodi se u saopštenju agencije SIEPA.Kako se ističe, „Kongres je potvrdio i da će svim uvoznicima robe iz zemalja sa liste Generalnog sistema preferencijala biti isplaćena potraživanja za carine retroaktivno i za celu 2011. godinu“.

Direktor agencije SIEPA Božidar Laganin ocenio je da je to dobra vest koja će dodatno ohrabriti američke uvoznike srpske robe, ali i domaće izvoznike da intenzivnije izvoze na to tržište.

„Ovim se formalno zatvara krug tržišta koja zajedno broje oko milijardu stanovnika, na koja se srpski proizvodi izvoze bez ili sa minimalnim carinama, pa je ovo dobra vest i za zainteresovane investitore“, kazao je Laganin, navodi se u saopštenju.

On je naveo da „kompanije iz Srbije i njihovi uvoznici u SAD nisu koristili ove olakšice u dovoljnoj meri“ i naglasio da će se SIEPA truditi da u narednim godinama poveća prisutnost domacih kompanija na teritoriji SAD, što kroz sajamske nastupe, što kroz direktne kontakte preduzeća sa potencijalnim partnerima.

Globalni sistem preferencijala je sredstvo trgovinske politike, koje predviđa da putem primene carinskih povlastica razvijene zemlje – davaoci preferencijala podstiču izvoz, industrijalizaciju i povećanje stope ekonomskog rasta zemalja u razvoju – korisnika preferencijala.

Preferencijalna trgovina podrazumeva da se u SAD mogu uvoziti proizvodi iz više od 140 zemalja bez carina ili sa minimalnom carinom.

Bescarinski izvoz (ukupno 4.650 proizvoda) odnosi se na najveći broj industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, sa izuzetkom većine tekstilnih proizvoda, odeće i obuće, satova, ručnog putnog pribora, radnih rukavica, kožne odeće, čelika i proizvoda o čelika, stakla i proizvoda od stakla i elektronske robe.

Roba treba da zadovolji i kriterijum porekla, odnosno mora da bude proizvedena u Srbiji sa najmanje 35 odsto vrednosti i da bude direktno isporučena iz Srbije.

Ko naš, futoški kupus nije probao, još ima šanse. S osmehom povrtar Mile Majkić iz Futoga izgovara ovu rečenicu i nastavlja užurbano da pakuje i poslednji deo pošiljke za Holandiju. Ovaj povrtar je vlasnik najvećih rezervoara sa kiseljenje kupusa, sa kapcitetom od 450 tona. Ali, on je samo jedan među 30.000 Futožana koji uzgaja i kiseli kupus. U svakom domaćinstvu je kupusište uz obavezne podrume sa buradima punjenim rasolom.

Majkić iz svojih rezervoara izbacuju glave kupusa jer za nekoliko dana mora biti na trpezi skandinavskih kupaca, koji su ga naručili još prošle godine.

Majkić ne brine za prodaju. Godinama, pored Holandije, njegov kupus se jede u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Rusiji, Turskoj… Fond za razvoj Vojvodine mu je pomogao da napravi najveće bazene za kiseljene kupusa. Iz njih će ove godine u Evropu otići 600 tona.
Veći deo Majkićevog najsavremenijeg pogona je pod zemljom. Zidovi kaca obloženi su specijalnim epoksidnim smolama otpornim na kiselinu kako bi se poštovao najnoviji evropski standar ISO22000.
- Evropa voli naš kupus – veli Majkić koji za kilogram kupusa dobija 55 evrocenti, dok se u Nemačkoj prodaje za dva i po evra.
Potražnja je velika. Iako svi Futožani uzgajaju kupus, ne mogu da zadovolje potrebe potrošača. Sa povrtarima iz susednog Begeča veruju da će naredne godine udvostručiti sadnju futoškog kupusa.
Veliki uspeh na evropskom tržištu pokvarila je pojava lažnog futoškog kupusa. Isporučuje se iz okoline Varaždina i Bijeljine. Na taj falsifikat, Futožane su upozorili strani kupci.
- Futošku sortu smo zaštitili kao srpski brend, ali u inostranstvu smo nemoćni, ali pokušavamo da i u Evopi zaštititmo proizvod – kaže Goran Puača, predsednik Udruženja „Futoški kupus“.

(Biznis)

Srbija u oblasti izvoza ima najveće šanse u oblasti agrarne, odnosno poljoprivredno-prehrambene industrije, izjavio je juče predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin

Ističući da bi u ekonomskoj politici trebalo pospešivati izvozno orijentisane firme, Bugarin je rekao da je izvoz jedno od najboljih mogućih rešenja za srpsku privredu.
On je naglasio da je, zbog razvoja velikih infrastrukturnih projekata, Srbiji potrebna razvojna banka, čije se formiranje očekuje do kraja godine i da je neophodna suštinska reforma javnog sektora.
Predsednik PKS je rekao da je održan sastanak sa potpredsednicom Vlade Srbije Vericom Kalanović na kojem je definisan set mera koji će biti predočen vladi, a koji će omogućiti da se što bezbolnije prođe drugi talas ekonomske krize.
Komentarišući predlog nobelovca Roberta Mandela da se u Srbiji uvede fiksni kurs valute, Bugarin je ukazao na Mandelovo upozorenje da Srbija ima visoku inflaciju.
Prema Bugarinovim rečima, inflacija ne bi smela da bude „dvocifrena“, nego bi morala prethodno da se svede na realno definisane okvire što, uz stabilizaciju i niži kurs, predstavlja preduslov za uvođenje takozvanog fiksnog kursa.
Bugarin je ocenio da bi bilo pogrešno prodavati Telekom, pogotovu sada, a da se država nije dovoljno potrudila da nađe ozbiljnog strateškog partnera kako bi se prodao JAT, kompanija koja već godinama generiše ogromne gubitke.
Govoreći o Beogradskom sajmu, Bugarin je rekao da postoji politička odluka, odnosno dogovor i ideja da kao vlasnici Sajma zajednički posluju grad Beograd i PKS.
To je prirodan oblik vlasničkog pozicioniranja u sajamskim kompanijama u svetu i najprirodnije partnerstvo od koga koristi imaju država, grad, sajam i srpska privreda, dodao je Bugarin.