BEOGRAD – Za promenu izolacije i prozora na domaćinstvu od 150 kvadrata potrebno je oko 3.000 evra. Zbog velikih troškova, a kako bi se povećala energetska efikasnost, država, odnosno Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja subvencionisaće kredite koje građani budu uzimali za te namene.

- Država je sada odlučila da te kredite subvencioniše i imamo dva različita modela. Prvi, manje verovatan, jeste da kredit, koji iznosi od 2.000 do 4.000 evra sa 50 odsto finansira banka, a da 50 odsto novca ide iz Fonda za zaštitu životne sredine. Drugi model je da država “pokrije” kamatu na kredit koje će građani uzimati od banaka, kolika god ta kamata bila. To će na kraju biti kao da ste uzeli pozajmicu od prijatelja – kaže Đurić za “Blic”.

On navodi da je Ministarstvo za tu namenu opredelilo dva miliona evra i da će taj iznos biti povećan ako akcija bude uspešna. Đurić objašnjava da će se novac prebacivati bankama jer nema načina da Fond novac prebacuje direktno građanima.
- Prosečna cena izolacije za domaćinstvo od 100 do 150 kvadrata je oko 3.000 evra, a kamata na taj iznos je oko 1.500 evra. Krediti za povećanje energetske efikasnosti, odnosno zamena izolacije i spoljne stolarije, znače manje račune za struju. Građanima će se taj novac kroz račun za struju ili neki drugi ogrev vratiti za nekoliko godina – kaže Đurić.
On veruje da će ovi subvencionisani krediti građanima biti dostupni za oko mesec dana.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saopštila je danas da će kreditom u iznosu od 8,5 miliona evra podržati izgradnju novog hotela i poslovnog centra na mestu starog mlina, pored mosta „Gazela“ u Beogradu, a ukupna investicija za taj projekat će iznositi oko 55 miliona evra.

EBRD, kako se navodi, podrzava rekonstrukciju istorijske lokacije u Starom gradu u Beogradu investicijom za finansiranje ponovnog razvoja jednog od najpoznatijih gradskih znamenitosti – starog mlina. Novi hotel i poslovni centar na mestu starog mlina gradiće „Prigan Holding“, deo „Soravia grupe“, sa sedistem u Austriji, kome je EBRD odobrio kredit za te namene.
Glavni izvršni direktor „Soravia grupe“ – Hano Soravia je tim povodom izjavio da je to važna i velika investicija u Srbiji, koja pokazuje da se poverenje u zemlju vraća.

„EBRD je srećna sto moze da podrži ponovni razvoj zgrade starog mlina, što će doprineti revitalizaciji Starog grada u Beogradu i povećati ponudu kvalitetnog smeštaja i poslovnog prostora na ovoj strateškoj lokaciji“, rekla je Silva Gnaser-Pots, direktor tima za nekretnine i turizam pri EBRD.

Stari mlin će u potpunosti biti obnovljen, uz renoviranje orginalnih delova koji će služiti kao centralni deo novog kompleksa, a ta zgrada će biti transformisana u moderan hotel sa 240 soba, konferencijskim salama, spa centrom i restoranima, ukupne površine od 15.000 kvadratnih metara.

Dodatna poslovna kula sa ukupnom površinom prostora od 3.900 kvadratnih metara biće izgrađena na susednoj lokaciji, a novi kompleks će imati 150 parking mesta.

Ovaj projekat će, kako je predočeno u saopštenju, odgovoriti na trenutni nedostatak hotelskog smeštaja i poslovnog prostora u Beogradu, posebno u Starom gradu gde su smešteni državni organi i mnoge korporacije. Radovi bi trebalo da počnu do juna ove godine, a otvaranje hotela se očekuje 2013, na proleće.

Od kada je započela sa svojim aktivnostima u Srbiji, EBRD je odobrila više od 2.4 milijarde evra kredita u različite sektore vezane za ekonomiju zemlje, od kojih je samo u 2010. godini bilo blizu 600 miliona evra, navedeno je u saopštenju.
EBRD je u vlasništvu 61 zemlje i dve vladine organizacije.

Objavljeno u kategoriji:- FINANSIJE

DIMITROVGRAD, Član Upravnog odbora preduzeća Koridor 10 Nenad Ivanišević najavio je danas da će 29. novembra biti potpisan Ugovor sa Evropskom investicionom bankom (EIB) za dobijanje kredita od 195 miliona evra kojim će biti finansirana izgradnja autoputa od Proseka kod Niša do Crvene rijeke, u dužini od 23,5 kilometara.

Ivanišević je rekao novinarima, poslije otvaranja radova na izgradnji autoputa od Dimitrovgrada do Pirota, da je ove godine u Srbiji završena većina poslova planiranih za izgradnju Koridora 10.

Navodeći da se autoput na Koridoru 10 trenutno radi na sjeveru zemlje od Novog Sada do Horgoša i Kelebije, na istoku obilaznica oko Dimitrovgrada i od tog grada do Pirota, on je najavio da će uskoro početi radovi od Vranja do Bujanovca na dionici Donji Neradovac – Srpska kuća.

Ivanišević je istakao da se takođe radi i na obilaznici oko Beograda – tunel Straževica i da su ugovoreni radovi za izgradnju dijela od tog tunela do Orlovače kao i od Batajnice do Dobanovaca.

On je rekao da su završeni i pretkvalifikacioni postupci za izgradnju autoputa na jugu na dionicama od Grabovnice kod Leskovca do Grdelice i od Vladičinog Hana do Donjeg Neradovca.

Ivanišević je naveo da je eksproprijacija zemljišta na trasi Koridora 10 kroz Srbiju na dionicama koje još nisu izgrađene uglavnom završena i dodao da bi taj proces trebalo da bude u potpunosti gotov do proljeća 2011. Tanjug

Tanjug |

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je danas da se sa Evropskom investicionom bankom (EIB) privode kraju pregovori o četvrtoj tranši „apex kredita“ u iznosu od oko 250 miliona evra, za preduzeća koja veći deo proizvoda izvoze i zapošljavaju nove radnike.
Četvrta tranša zajma EIB biće upotrebljena za podsticaj izvoza i zasad je u Pirotu razgovarano sa „Tigrom“ o kreditu za proširenje kapaciteta za proizvodnju obuće, a sredstva iz tog aranžmana biće upotrebljena i za industriju auto-delova i za potrebe srpskih medija, izjavio je Đelić Tanjugu, na marginama Desetog ekonomskog samita Republike Srbije.
Potpredsednik vlade je podsetio da je prethodna, treća tranša „apex kredita“ EIB korišćena za poboljšanje likvidnosti preduzeća i za povećanje izvoza.
Unutrašnji problem Srbije je rast nezaposlenosti i porast siromaštva stanovništva, ukazao je Đelić i najavio usvajanje zakona o socijalnoj zaštiti, za one koji su već u ozbiljnim teškoćama i tim propisom biće planirano oko četiri milijarde dinara u budžetu za narednu godinu.
Istovremeno, naredne godine se planira pokretanje projekata mikrokreditiranja, po uzoru na model nobelovca Junusa Muhameda, koji je u Beogradu promovisao model socijalnog preduzetništva za najsiromašnije, rekao je Đelić.
Ističući da će budžet za 2011. godinu biti izuzetno teško isplanirati, zato što su potrebe veoma velike, on je dodao da će u socijalnom dijalogu vlade, sindikata i poslodavaca biti definisane nove mere za povećanje zaposlenosti i suzbijanje siromaštva.
Vlada će pomagati i aktivnim merama zapošljavanja, pogotovo u porodicama gde je više članova ostalo bez posla, da bi mogli da rade nešto što je korisno za društvo, od radova na izgradnji infrastrukture do zaštite životne sredine.
„Veoma je važno da u mesecima koji dolaze pokažemo veliku odlučnost u borbi protiv povećanja nezaposlenosti i bilo kakvog povećanja siromaštva“, naglasio je Đelić i ukazao da su građani Srbije pokazali izuzetnu dozu strpljenja i razumevanja za posledice krize i mere koje su morale da budu preduzete.