Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev odobrio je sporazum prema kojem će Srbija dobiti 308 miliona evra kredita za izgradnju dela autoputa ka Jadranu od Ljiga do Preljine, na koridoru 11.

Kako je u ponedeljak prenela ruska novinska agencija Interfaks, odluka predsednika Alijeva objavljena je u službenom glasniku, a rok otplate kredita je 15 godina sa grejs periodom tri godine i fiksnom kamatom od četiri odsto.
Radovi na izgradnji te deonice koridora 11 počeli su polaganjem kamena temeljca kod sela Dići nadomak Ljiga 20. aprila.

Rok za završetak izgradnje deonice autoputa Beograd-Južni Jadran duge 40 kilometara je 3,5 godine.
Trasu čine tri deonice – Ljig-Boljkovci, Boljkovci-Takovo i Takovo-Preljina, glavni izvođač radova je azerbejdžanska firma Azvirt, dok će gotovo polovinu posla obavljati domaća građevinska operativa.
Ambasador Azerbejdžana u Srbiji Eldar Hasanov je izjavio na svečanosti početka radova da njih izvodi jedna od najpoznatijih azerbejdžanskih kompanija i da će radovi biti završeni na vreme i u skladu sa svetskim standardima.

(Biznis)

Protokolom o uslovima ruskog kredita za železničku infrastrukturu u Srbiji u iznosu od 800 miliona dolara predviđena godišnja kamata od 4,1 odsto i otplata u roku od 10 godina, sa grejs periodom od četiri godine, rečeno je u Ministarstvu finansija

„Ruska strana je Vladi Srbije dostavila protokol o kreditu, ali on neće moći da bude verifikovan u Skupštini Srbije pre jeseni. Do tada će biti pripremljeni projekti koji će biti finansirani ruskim kreditom“, rekao je državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević.

Rok za povlačenje odobrenih pojedinačnih kredita za određene projekte u okviru ruske pozajamice biće pet godina, tako da će period mirovanja otplate teći od trenutka kad novac bude povučen.

Radosavljević je objasnio da će najvećim delom kredita biti finansirana modernizacija železničke pruge na Koridoru 10 i pruga Beograd-Bar na terioriji Srbije.

„Završetak radova je planiran u roku od tri do četiri godine“, rekao je Radosavljević Beti.

(Biznis)

U „Unikredit“ banci rekli su juče da su u ponudu uveli dinarski gotovinski kredit sa osiguranjem koji, pored toga što ne nosi rizik od promene kursa, klijente štiti od nepredviđenih okolnosti

Dinarski gotovinski kredit sa osiguranjem „Unikredit banke“ kreiran je da klijentima obezbedi maksimalnu sigurnost i kontinuitet u otplati u slučajevima da ostanu bez posla ili su usled zdravstvenih problema onemogućeni da obavljaju poslovne aktivnosti.

U konkretnom slučaju, ukoliko korisnik kredita ostane bez posla, osiguravajuća kuća će pokrivati njegovu ratu do 12 meseci u kontinuitetu, maksimalno do tri puta u toku perioda otplate kredita.

Pored gubitka posla, osiguranje pokriva i privremenu sprečenost za rad kao posledicu nesrećnog slučaja, trajni invaliditet od 50 do 100 odsto nastao kao posledica nesrećnog slučaja ili teže bolesti.

Ovaj kredit se odobrava bez učešća i depozita, u minimalnom iznosu od 50.000 dinara, na period otplate od 12 do 120 meseci. Nominalna kamatna stopa se formira kao zbir vrednosti tromesečnog belibora i margine koja se kreće od 3,99 odsto godišnje.

Ukoliko bi se klijent opredelio za kredit u iznosu od 350.000 dinara, i period otplate od 10 godina, efektivna kamatna stopa bi iznosila 17,33 odsto na godišnjem nivou, dok bi mesečna rata iznosila oko 5.664 dinara mesečno.

BEOGRAD – Za promenu izolacije i prozora na domaćinstvu od 150 kvadrata potrebno je oko 3.000 evra. Zbog velikih troškova, a kako bi se povećala energetska efikasnost, država, odnosno Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja subvencionisaće kredite koje građani budu uzimali za te namene.

- Država je sada odlučila da te kredite subvencioniše i imamo dva različita modela. Prvi, manje verovatan, jeste da kredit, koji iznosi od 2.000 do 4.000 evra sa 50 odsto finansira banka, a da 50 odsto novca ide iz Fonda za zaštitu životne sredine. Drugi model je da država “pokrije” kamatu na kredit koje će građani uzimati od banaka, kolika god ta kamata bila. To će na kraju biti kao da ste uzeli pozajmicu od prijatelja – kaže Đurić za “Blic”.

On navodi da je Ministarstvo za tu namenu opredelilo dva miliona evra i da će taj iznos biti povećan ako akcija bude uspešna. Đurić objašnjava da će se novac prebacivati bankama jer nema načina da Fond novac prebacuje direktno građanima.
- Prosečna cena izolacije za domaćinstvo od 100 do 150 kvadrata je oko 3.000 evra, a kamata na taj iznos je oko 1.500 evra. Krediti za povećanje energetske efikasnosti, odnosno zamena izolacije i spoljne stolarije, znače manje račune za struju. Građanima će se taj novac kroz račun za struju ili neki drugi ogrev vratiti za nekoliko godina – kaže Đurić.
On veruje da će ovi subvencionisani krediti građanima biti dostupni za oko mesec dana.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saopštila je danas da će kreditom u iznosu od 8,5 miliona evra podržati izgradnju novog hotela i poslovnog centra na mestu starog mlina, pored mosta „Gazela“ u Beogradu, a ukupna investicija za taj projekat će iznositi oko 55 miliona evra.

EBRD, kako se navodi, podrzava rekonstrukciju istorijske lokacije u Starom gradu u Beogradu investicijom za finansiranje ponovnog razvoja jednog od najpoznatijih gradskih znamenitosti – starog mlina. Novi hotel i poslovni centar na mestu starog mlina gradiće „Prigan Holding“, deo „Soravia grupe“, sa sedistem u Austriji, kome je EBRD odobrio kredit za te namene.
Glavni izvršni direktor „Soravia grupe“ – Hano Soravia je tim povodom izjavio da je to važna i velika investicija u Srbiji, koja pokazuje da se poverenje u zemlju vraća.

„EBRD je srećna sto moze da podrži ponovni razvoj zgrade starog mlina, što će doprineti revitalizaciji Starog grada u Beogradu i povećati ponudu kvalitetnog smeštaja i poslovnog prostora na ovoj strateškoj lokaciji“, rekla je Silva Gnaser-Pots, direktor tima za nekretnine i turizam pri EBRD.

Stari mlin će u potpunosti biti obnovljen, uz renoviranje orginalnih delova koji će služiti kao centralni deo novog kompleksa, a ta zgrada će biti transformisana u moderan hotel sa 240 soba, konferencijskim salama, spa centrom i restoranima, ukupne površine od 15.000 kvadratnih metara.

Dodatna poslovna kula sa ukupnom površinom prostora od 3.900 kvadratnih metara biće izgrađena na susednoj lokaciji, a novi kompleks će imati 150 parking mesta.

Ovaj projekat će, kako je predočeno u saopštenju, odgovoriti na trenutni nedostatak hotelskog smeštaja i poslovnog prostora u Beogradu, posebno u Starom gradu gde su smešteni državni organi i mnoge korporacije. Radovi bi trebalo da počnu do juna ove godine, a otvaranje hotela se očekuje 2013, na proleće.

Od kada je započela sa svojim aktivnostima u Srbiji, EBRD je odobrila više od 2.4 milijarde evra kredita u različite sektore vezane za ekonomiju zemlje, od kojih je samo u 2010. godini bilo blizu 600 miliona evra, navedeno je u saopštenju.
EBRD je u vlasništvu 61 zemlje i dve vladine organizacije.