Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković najavila je danas da će najkasnhije za dve nedelje predstaviti rešenje za problematične kredite u švajcarskim francima i napomenula da neće dozvoliti da joj se bilo ko meša u posao.

„Kada budem obavila sve razgovore, onda ćemo predložiti rešenje. Kada je moglo ovoliko da se čeka, može se strpeti još malo“, rekla je Tabaković u emisiji „Kažiprst“ B92.

„Ne može da se uvede neki proizvod, u ovom slučaju franci, a da se ne sagledaju posledice. Ja tražim od svih da ne gledaju svoj interes i da snosimo odgovornost… U tuđe dvorište neću da gledam, ali ne dam ni da mi se niko meša u posao“, poručila je Tabaković.

Govoreći o pismu koje je uputila Vladi Srbije, Tabaković je rekla da je NBS bila dužna da objasni razloge zbog kojih je inflacija iznad navedene gornje granice i da se Vlada upozna sa merama koje su preduzete i koje će morati da budu
učinjene.

Prema njenim rečima, treba obezbediti nisku i stabilnu inflaciju u srednjem roku, ali i izneti očekivanja kada će se inflacija vratiti u okvire dozvoljenog odstupanja od cilja.

Narodna banka i Vlada Srbije su na istom poslu, rekla je Tabaković.

„Mi želimo da omogućimo narodu bolji standard, da narod bolje živi. Narodna banka Srbije je tu da pokriva gubitke“, istakla je ona.

Poljoprivrednici iz Srbije mogu da očekuju jeftine pozajmice za kupovinu opreme iz kreditne linije o kojoj se razgovara sa Razvojnim fondom Abu Dabija, izjavio je danas pomoćnik ministra finansija i privrede Nenad Mijailović.

On je za Televiziju Pink kazao da će to biti krediti sa počekom od tri godine i rokom otplate od 10 godine, a čija će namena biti kupovina opreme, staklenika i sistema za navodnjavanje.

Mijailović je kazao da će se jedan deo povoljnog kredita Razvojnog fonda Abu Dabijam koristiti za finansiranje izgradnje primarne i sekundarne mreže za navodnjavanje na čitavoj teritoriji Srbije.

On je kazao i da će ukupna investicija kompanije Al Dahre iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u srpsku poljoprivredu biti 200 miliona evra.

„Prvi element predugovora je da će to ulaganje biti sprovedeno kroz zajedničko preduzeće Al Dahre, Republike Srbije i grada Beograda. Dakle, to zajedničko preduzeće realizuje kasnije sve te elemente predugovora“, istakao je Mijailović.

Sto miliona evra, dodao je on, biće dato za imovinu kombinata u kojima je raskinuta privatizacija.

„Ne govorimo o državnom zemljištu, već o imovini kombinata“, precizirao je Mijailović. Kako je dodao, preostalih sto miliona evra biće uloženo u sisteme na navodnjavanje i kupovinu neophodne agrotehnike.

„Sva državna poljoprivredna zemlja koju su ovi kombinati koristili u zakupu će biti ponudjena vojvođanskim paorima, dakle ta zemlja nije predmet ovog predugovora. Reč je o 16.000 hektara zemlje koja će biti ponuđena u zakup poljoprivrednicima u Vojvodini“, objasnio je Mijailović.

Predugovor Srbije sa Al Dahrom potpisan je 13. januara u Abu Dabiju, a predvidja osnivanje zajedničke kompanije koja bi potpisivala ugovore o zakupu i kupovini zemljišta i imovine osam poljoprivrednih kombinata u Srbiji.

Razgovori o konkretnim rešenjima za korisnike stambenih kredita u švajcarskim francima tek predstoje. Nekoliko rešenja je u opticaju, a jedno je, kako „Blic“ saznaje, veoma izgledno – produženje roka otplate i promena strukture rate koja se odnosi na glavnicu i kamatu.

Tim povodom, Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, juče je imao razgovor s Jorgovankom Tabaković, guvernerkom Narodne banke Srbije.
- Tražimo rešenje koje će biti prihvatiljivo i za banke i za klijente – ističe Dugalić za „Blic“.

Očekuje se da će predlog rešenja biti ponuđen za desetak dana. Kako je najavila Slavica Kovačević, rukovodilac Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, bankarski sektor pokušava da nađe najprihvatljivije rešenje za problem vraćanja kredita izazvan kursnim razlikama.

- Razmišlja se i da rešenje bude sveobuhvatno i da, sem kredita nominovanih u švajcarskim francima, budu obuhvaćeni i krediti u evrima. Način na koji će biti rešen problem otplate stambenih kredita biće tražen zajedno s Narodnom bankom Srbije i Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita – kaže Slavica Kovačević.

Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke, za „Blic“ kaže da je nekoliko predloga u opticaju.
- Najrealniji je produžetak perioda otplate, ali i da se krediti iz franaka prebace u evre, uz trošak konverzije valuta koji bi podnele same banke – ukazuje Čupić.
U svakom slučaju, razgovori tek predstoje. Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih korisnika „Efektiva“ kaže da je jedna od ideja i da se raskinu ugovori.
- Ovih dana podnećemo kolektivnu tužbu kojom želimo da dokažemo su krediti u francima imali nepoštenu ugovornu odredbu kada je reč o indeksiranju u toj valuti – najavljuje Gavrilović.

Vršilac dužnosti direktora Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita Saša Jovanović rekao je danas da je već pet banaka u ovom trenutku potpisalo ugovore sa Nacionalnom korporacijom, kao i da u vrlo kratkom roku očekuje da i ostale banke potpišu ugovore.

„Već pet banaka je u ovom trenutku potpisalo ugovore sa Nacionalnom korporacijom. Prošle godine je dosta više banaka radilo na subvensionju kredita tako da u vrlo kratkom roku očekujemo da i ostale banke potpišu ugovore“, rekao je za RTS Jovanović.
On je podsetio da je krajem prošle godine Vlada Srbije na preporuku Ministarstva finansije i privrede usvojila Uredbu o merama podrške gradjevinskoj industriju kroz dugoročno stambeno kreditiranje u 2013.

Jovanović je naveo da Uredba ima za cilj da se pomogne gradjevinskoj industriji kroz indirektno kreiranje tražnje.
„Želim da napomenem da i držva iz budžeta izdvaja 10 odsto od kupoprodajne cene, odnosno, traženog iznosa kredita i plasira jedan kredit koji je bezkamatni sa grejs periodom od maksimalno 25 godina. To su uslovi daleko povoljniji i od komercijalnih kredita koje plasiraju banke“, rekao je Jovanović.
On je istakao da su detaljno analizirani svi korisnici stambenih subvencionisanih kredita 2012. godine koji su pokazali da je prosečno učešće korisnika kredita bilo 17 odsto.
„Da bi što više porodica u Srbiji moglo da koristi ove subvencionisane stambene kredite, a tražnja je orgomna, moramo da podignemo uslove, odnosno obavezno učešće korisnika kredita sa pet na 10 odsto i smanjimo učešće države“, rekao je Jovanović.
On je naveo da očekuje oko 2.500 subvencionisanih kredita što je više nego što je odobreno prošle godine.
„Očekujemo da svi koji se odluče za kupovinu stanu tokom cele 2013. godine uspeju da upadnu u program“, rekao je Jovanović.

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić trebalo bi da 11. januara u Moskvi sa ruskim kolegom Antonom Siluanovim potpiše ugovor o kreditu od 800 miliona dolara za Železnice Srbije, a tema razgovora biće i realizovanje kredita od milijardu dolara za podršku srpskom budžetu.

Ministar finansija Ruske Federacije Anton Siluanov pozvao me je da 11. januara potpišemo ugovor o kreditu od 800 miliona dolara koji su naše vlade ranije potvrdile, a namenjen je Železnicama Srbije“, kazao je Dinkić ranije u intervjuu Tanjugu.
Takođe, tema razgovora sa Siluanovim prilikom posete Moskvi biće i realizovanje kredita od dodatnih milijardu dolara za podršku srpskom budžetu, najavio je ministar.

- Mi ćemo tada krenuti da dogovaramo uslove tog kredita, tako da će ono što smo računali kao budžetsku podršku sada biti i ostvareno- naveo je Dinkić.
Razgovor s ruskim ministrom finansija biće prilika, kako je rekao Dinkić, i da se organizuje sastanak s predstavnicima Uralvagonzavoda, koji je zainteresovan za kupovinu smederevske Železare.
Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić izjavio je ranije Tanjugu da bi krajem februara trebalo da sve bude spremno za realizaciju infrastrukturnih projekata u Srbiji koji će biti finansirani iz ruske kreditne linije vredne 800 miliona dolara.
Odluka Vlade Rusije da odobri Srbiji kredit je dobra vest, pregovori su trajali pune dve godine, pre svega zbog toga što je ruska strana imala zahteve vezane za projektnu dokumentaciju koji su bili veći nego što su bili naši projekti, izjavio je Mrkonjić krajem prošle godine.
- Mi smo spremni da već u martu počnemo izgradnju pre svega drugog koloseka prema Pančevu- rekao je ministar.
On je naveo tada da će radovi početi na izgradnji nekoliko deonica na Koridoru 10, na magistralnoj pruzi od Rume do Preševa, da je vrednost radova oko 55 miliona dolara, sa materijalom oko 80 miliona, a ukupna dužina deonica biće oko 111 kilometara.
- Dalje u tom kreditnom aranžmanu su i pruga Valjevo-Loznica, ukupna vrednost je oko 270 miliona dolara i remont pruge Beograd-Bar, vrednosti oko 200 miliona dolara- naveo je Mrkonjić.
On je dodao da je u toku nabavka dizel motornih vozova za srpske železnice, da je njihova vrednost oko 75 miliona dolara, da je deset već stiglo, a još petnaestak treba da stigne iz tog aranžmana, i to je, kazao je, sve što zatvara paket ruskog kredita.
Vlada Rusije je krajem novembra prošle godine odlučila da Srbiji odobri petogodišnju kreditnu liniju za infrastrukturne projekte vrednu 800 miliona dolara uz godišnju kamatu od 4,1 odsto.
Inače, Srbija je od Rusije milijardu dolara kredita tražila još 2008, a sporazum o dodeli potpisan je u aprilu 2010. Prva tranša od 200 miliona dolara puštena je te 2010. i bila je namenjena popunjavanju budžetskog deficita Srbije.
Preostalih 800 miliona dolara Rusija je bila spremna da pusti samo za infrastrukturne projekte, uz uslov da Srbija dostavi tehničko-ekonomsku opravdanost, ali je Srbija odugovlačila sa pripremom projektne dokumentacije.

Subotičko gradsko veće usvojilo je odluke kojim se otvara put za ranije najavljenu mogućnost preuzimanja otplate kredita kod gradskog Stambeno-kreditnog pronatalitetnog fonda za one gradjane koji su ostali bez posla, a sredstva bi bila vraćena u fond nakon što korisnik kredita ponovo pronadje posao.

Predloženim izmenama i dopunama osnivačkog akta Stambeno-kreditnog pronatalitetnog fonda grada Subotice osniva se Stambeno-kreditni fond grada Subotice i, kako se navodi u tekstu odluke, dopunjuju “humanitarni odnosno društveno korisni ciljevi i zadaci Fonda”.
“U uslovima ekonomske krize, po načelu solidarnosti, uvodi se pomoć licima – korisnicima stambenog kredita koji su usled nastale nezaposlenosti onemogućeni da uredno otplaćuju anuitete stambenih kredita uzetih kod poslovnih banaka.Putem privremenog preuzimanja obaveze otplate anuiteta pomoglo bi im se da prevazidju krizu” – navodi se u tekstu predloga usvojenom na sednici veća u sredu.

Kako je predstavljeno, ukoliko ovaj predlog podrži većina u Skupštini grada, privremeno preuzimanje obaveze otplate odobrilo bi se korisniku stambenog kredita samo pod uslovom da ispunjava propisane uslove, najduže dve godine, uz obavezu vraćanja uplaćenih sredstava Fondu, a nakon isplate celokupnog iznosa stambenog kredita poslovnoj banci.
Kako je krajem oktobra Tanjugu najavio gradonačelnik Subotice Modest Dulić, da bi se pomoglo korisnicima stambenih kredita ovog fonda koji su ostali u medjuvremenu bez posla, primeniće se model iz hrvatskog Zakona o davanju jemstva za stambene kredite.
Dulić je tada izjavio da procenat problematičnih kredita obuhvaćenih ovim fondom, odnosno onih koji kasne u otplati 90 i više dana, iznosi 3,17 odsto, odnosno sa otplatom kasni 92 od ukupno 2.903 korisnika kredita ovog fonda.
Inače, prosečna mesečna rata ovog kredita iznosi 208,87 evra.
Dulić je ranije precizirao da Fond trenutno raspolaže sa 6-7 miliona dinara, i da se stalno puni vraćanjem rata kredita, a da bi za ovu meru bilo potrebno još 15 do 20 miliona dinara.