Za subvencionisane stambene kredite, za koje će građani morati da daju pet odsto učešća, ove godine su iz budžeta predviđene 1,2 milijarde dinara. Vlada je uredbu usvojila pre dve nedelje, a za sada su samo tri banke potpisale ugovor sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje kredita (NKOSK), ali se očekuje da će većina njih učiniti tokom iduće nedelje, kada će biti poznati uslovi kreditiranja.

Nezvanično saznajemo da će banke ponuditi kamatnu stopu koja je uredbom maksimalno i propisana – od 4,5 odsto plus šestomesečni euribor, što je oko 6,1 odsto.

Saša Jovanović iz NKOSK kaže da su za sada tri banke potpisale ugovor o kreditiranju: Komercijalna, Inteza i Sosijete ženeral. U toku jučerašnjeg dana to je trebalo da uradi i Unikredit banka. Eurobanka EFG će to učiniti do kraja nedelje. Erste banka analizira program i razmatra varijante ponude, kao i Hipo Alpe-Adrija.

- Za klijente koji razmišljaju o kupovini stana, iznos potrebnog učešća uglavnom predstavlja prepreku, tako da smanjenje učešća sa deset na pet odsto može biti stimulans za određenju grupu klijenata koji su upravo iz tog razloga odložili kupovinu stana u 2011.

Takođe, niža kamatna stopa doprinosi manjoj rati kredita, za petnaestak evra mesečno, ako poredimo isti iznos kredita, na primer 50.000 evra za model iz prošle i model subvencije za ovu godinu – kaže za „Blic“ Nenad Lučić, ekspert za razvoj proizvoda Folks banke.
Uredbom je predviđeno da maksimalni iznos kredita može da bude 100.000 evra, uz najduži rok otplate od 30 godina, pri čemu korisnici kredita pet godina otplaćuju dotaciju države, a 25 godina pozajmicu banke.

Kredit će moći da uzmu i bračni parovi koji su stariji od 45 godina, s tim da u trenutku vraćanja poslednje rate starosna granica korisnika može da bude 70 godina.

Nepokretnost koja je predmet kupovine mora da bude novoizgrađeni objekat ili da je u postupku izgradnje. Uredbom se zabranjuje davanje u zakup nepokretnosti za čiju je kupovinu dobijen novac iz budžeta, do otplate kredita.

Finansijski ugovor u iznosu od 100 miliona evra o realizaciji druge tranše Apeks zajma Evropske investicione banke (EIB) od 250 miliona evra za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, potpisan je danas između EIB kao zajmodavca, Republike Srbije kao zajmoprimca i Narodne banke Srbije kao agenta.

Tim zajmom biće raspoloživa dodatna sredstava pod povoljnim uslovima za finansiranje privrednog razvoja i kreditiranje malih i srednjih preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije (od 250 do 3.000 zaposlenih), što će doprineti privrednom rastu u uslovima finansijske krize i otvaranju novih radnih mesta u Srbiji, saopštila je NBS.
Na taj način pruža se podrška izvozno orijentisanim preduzećima, automobilskoj industriji, medijima, kao i prioritetnim projektima, a sredstva se odobravaju sa ročnošću do sedam godina, periodom počeka do dve godine, uz promenljivu ili fiksnu kamatnu stopu u zavisnosti od izbora krajnjih korisnika.

Sredstva druge tranše zajma realizovaće se preko posredničkih finansijskih institucija koje odabere EIB, sa kojima će NBS, kao agent Republike Srbije, zaključiti finansijske ugovore.
Od sredine 2002. godine EIB je Srbiji odobrila ukupno 565 miliona evra kroz četiri Apeks zajma, od kojih su tri u iznosu od 315 miliona evra u potpunosti realizovana kroz 462 kredita, čime je otvoreno 3.811 novih radnih mesta.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i „Sosijete ženeral banka“ u Srbiji zaključile su ugovore u iznosu od 160 miliona evra u cilju jačanja kreditne podrške realnoj ekonomiji zemlje, kroz kreditiranje srpske privrede i individualnih klijenata, saopštila je danas EBRD.

„Sosijete ženeral banka“, koja je u stopostotnom vlasništvu francuske „Sosijete ženeral grupe“, šesta je po veličini banka u Srbiji i nudi široku lepezu usluga preduzećima i stanovništvu, sa posebnim naglaskom na mala i srednja preduzeća (MSP).
Taj finansijski paket uključuje iznos od 150 miliona evra namenjen podršci strategiji rasta „Sosijete ženeral Srbija“ u naredne tri godine. Sredstva kredita strukturisanog u tri tranše biće korišćena za dalje kreditiranje srpskih preduzeća, fizičkih lica, kao i za moguće kreditiranja opština.

Kreditom se obezbedjuju sredstva „Sosijete ženeral banci“ za podršku u realizaciji strateških ciljeva u smislu povećanja kreditiranja MSP, unapredjenja usluga za stanovništvo i širenja poslovne mreže, kao i povećanja kreditranja u domaćoj valuti.
Iznos od 10 miliona evra odobren je „Sosijete ženeral banci“ na ime kreditne linije za konkurentnost malih i srednjih preduzeća, kao deo programa „Finansijski okvir za podršku privatnom sektoru zapadnog Balkana“.
Sredstva iz kreditne linije za konkurentnost MSP namenjena su podršci domaćim preduzećima, čije su investicije usmerene na poboljšanje kvaliteta proizvoda, standarde bezbednosti, zdravlja i zaštite životne sredine, što će srpskim MSP pomoći u uskladjivanju poslovanja sa standardima EU.

Evropski fond za jugoistočnu Evropu (EFSE) i Banka Inteza Beograd su potpisali novi ugovor o kreditu u iznosu od 25 miliona evra kako bi se povećala dostupnost finansiranja za preduzetnike i mala preduzeća, uključujući preduzetnike u ruralnim područjima i individualne poljoprivredne proizvođače u Srbiji.

Sredstava iz zajma EFSE-a će se koristiti za finansiranje investicija i obrtnog kapitala za preduzetnike i mala preduzeća u Srbiji putem dugoročnih kredita u

iznosu do 100.000 evra.

Banka će nameniti značajan deo ovog kredita malim i srednjim preduzećima u ruralnim područjima  i individualnim poljoprivrednim proizvođačima, te time

mobilizovati kapital za ovaj segment srpske ekonomije koji još uvek ima značajnu potrebu

Pristup dugoročnom finansiranju je i dalje ograničen u Srbiji uglavnom zbog kratkog roka dospeća depozita klijenata. Uz pomoć EFSE kreditne linije Banka Inteza će proširi izvore finansiranja i svoj portfolio kredita za mala preduzeća.

Ovo je drugi put da EFSE odobrava Banka Inteza kredit za refinansiranje kredita za preduzetnike i mala preduzeća nakon odobrenja kredita od 25 miliona evra kredita u martu 2010.

BEOGRAD – Klijent banke ima pravo da nakon potpisivanja ugovora i uplate kredita odustane od pozajmice, dozvoljenog prekoračenja računa, ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, ugovora o lizingu – u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora, bez navođenja razloga za odustanak.

Banka takođe klijentu ne može naplatiti troškove izdavanja kartice i PIN-a ako je klijent odustao od kartice, objavljeno je na sajtu kamatica.com gde su prezentovane odredbe najnovijeg Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji stupa na snagu 5.decembra ove godine.
Ako dođe do zloupotrebe platne kartice od strane trećeg lica vlasnik kartice može da snosi trošak od najviše 15.000 dinara.

Kako je objašnjeno u obračun efektivne kamatne stope ulaze i troškovi u vezi sa sporednim uslugama koje su uslov za korišćenje kredita, a koje snosi korisnik – troškovi upisa hipoteke, fiskna provizija na ime naknada za obradu zahteva za osiguranje, troškovi održavanja tekućeg računa…
Među najinteresantnijim novinama su i da će gašenje računa kod banke biti besplatno, kao i izdavanje potvrda o ugašenom i zatvorenom kreditu.
Naknada za podizanje kredita, i dinara i deviza se ukida u potpusnosti a svi obračuni za nove kredite i lizing biće po srednjem kursu NBS.
U slučaju da klijent bude oštećen, prvi korak u pokušaju rešavanja problema koji nastane u odnosu sa nekom finansijskom institucijom treba da bude direktno obraćanje službenom licu te institucije.
Ukoliko problem nije rešen, drugi korak trebalo bi da bude pismeno obraćanje finansijskoj instituciji, a pismeni prigovor se šalje preporučenim pismom, sa povratnicom kako bi se imao dokaz o prijemu prigovora.
Analitičari ovog portala savetuju da se obavezno zadrži kopija prigovora.
Nakon ovog koraka, finansijska institucija ima obavezu u roku od mesec dana da dostavi pismeni odgovor, a prigovor se ne naplaćuje bez obzira da li je osnovan ili ne.
Ukoliko odgovor u ovom roku nije dostavljen, ili je klijent nezadovoljan predloženim rešenjem, može se obratiti Centru za korisnike finansijskih usluga NBS.
NBS razmatra prigovor i ukoliko utvrdi potvrdu zakona izriče mere.
Ukoliko to nije slučaj na zahtev korisnika ili banke se organizuje postupak posredovanja – medijacije, kojom se problem pokušava rešiti u razgovorima tri strane – lice koje se žalilo, finansijske institucije na čije je usluge upućen prigovor i NBS.
Ako ni ovaj korak ne dovede do rešavanja problema, NBS će dati savet u smislu procene opravdanosti zahteva, a građaninu preostaje kao krajnja opcija pokretanje sudskog postupka.
Ako je klijent na primer putem lizinga uzeo automobil, odustajanje je bez naknade i tada klijent vraća auto, ali to kako tvrde analitičari predstavlja poteškoću lizing kućama.
Kupac je dužan da automobil vrati lizing kući u roku od 14 dana a na lizing kući je da se snađe šta će sa korišćenim novim automobilom.
Kupac je u obavezi da lizing kući nadoknadi štetu nastalu umanjenjem vrednosti novog automobila, ali lizing kuća zapravo u ovom slučaju dobija korišćeni automobil koji joj ne treba, i dug od klijenta koji se predomislio i koji tek treba naplatiti.

Dobra vest za sve dužnike čiji su stambeni krediti vezani za promene Euribora stigla je juče iz Evropske centralne banke, koja je smanjila baznu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, i ona sada iznosi 1,25 odsto. Ova promena automatski se odrazila na Euribor, koji je juče iznosio 1,776, dok je pre nedelju dana njegova vrednost bila 1,793.

- Očekujemo snižavanje Euribora, a to će uticati na kamatnu stopu na kredite s valutnom klauzulom indeksirane u evrima, ali samo kod pozajmica s promenljivom kamatom – kažu u Sosijete ženeral banci.
Promene rata naniže mogu da očekuju svi građani čiji su krediti, odnosno promenljive kamatne stope vezane za Euribor.

- Odluka ECB će dovesti do pada kratkoročnih kamata u evrima na međunarodnom međubankarskom tržištu. Građani koji imaju kredite vezane za Euribor će izdvajati manje novca za plaćanje finansijskih obaveza – ističu i u Rajfajzenu.
I ekonomista Goran Nikolić smatra da će Euribor dalje padati, a nije nemoguće ni da će ECB dodatno sniziti baznu kamatu imajući u vidu procenu OECD o rastu BDP evrozone od 0,3 odsto.

Međunarodna finansijska korporacija (IFC) i kompanija “Farmakom“ potpisale su danas ugovor o kreditu od 120 miliona evra, što je najveća vrednost jednog zajma ove godine u regionu, a domaćoj kompaniji omogućiće otvaranje četiri nova rudnika, zapošljavanje više od 500 ljudi i nove investicije u poljoprivredu.

Predstavnik IFC Gi Elena rekao je na konferenciji za novinare da je ta članica grupacije Svetske banke obezbedila kredit od 40 miliona evra i predvodila druge banke da obezbede dodatna sredstva, kao što je Erste banka Austrija, koja je angažovala 30 miliona evra, Komercijalna banka 35 miliona, Banka Inteza 10 miliona i Čačanska banka pet miliona evra.
Elena je naveo da su ukupni krediti obezbeđeni sa rokom otplate od osam godina, grejs periodom od dve godine i godišnjom kamatom od 6,5 odsto.

Odgovarajući na pitanje novinara, kako se IFC odlučio na odobravanje zajma u situaciji kada u Evropi vlada kriza javnih dugova, Elena je rekao da je saradnja sa „Farmakomom“ počela pre nego što se to desilo u zapadnoj Evropi i da je u pitanju poverenje stečeno u saradnji sa tom domaćom kompanijom.
Generalni direktor koncerna “Farmakom“ Miroslav Bogićević najavio je da će kredit biti upotrebljen za otvaranje četiri nova rudnika i to Suva ruda kod Raške, Rujevac i Ravnaja kod Loznice i Rajićeva gora na Kopaoniku, napominjući da se „Farmakom“ bavi eksploatacijom ruda – olova, cinka, antimona, srebra i zlata.
Bogićević je napomenuo da ta domaća kompanija planira eksploataciju rudnika na teritoriji Republike Srpske i Bosne i Hercegovine.
“Farmakom“ namerava da sredstva od kredita upotrebi za otvaranje više od 500 radnih mesta, uz već 200 radnika koliko je primila početkom ove godine, i da unapredi svoje poslovanje u oblasti poljoprivrede, zaštite životne sredine i osavremeni korporativno upravaljanje, rekao je Bogićević.
Srbija je postala članica IFC 2000. godine i do kraja avgusta ove godine ta članica Svetske banke investirala je u našoj zemlji oko 384 miliona dolara.