(Biznis)

Vojvođanski Fond za razvoj poljoprivrede juče je u Novom Sadu potpisao ugovore sa 134 nova korisnika šest kreditnih konkursa, ukupne vrednosti oko milion evra

To su krediti za nabavku novih sistema i opreme za navodnjavanje, plastenika i staklenika i opreme za njih, zatim pčelinjih rojeva, košnica i opreme za pčelarstvo, kao i za nove voćnjake i vinograde i nabavku osnovnog stada u ovčarstvu i kožarstvu.

Direktor Fonda Jožef Sabo rekao je da su krediti namenjeni pretežno malim poljoprivrednim gazdinstvima veličine tri do pet hektara i da su u ovom momentu to najpovoljniji kreditni uslovi za poljoprivrednike.

„Konkurisalo je 250 korisnika, a 134 je juče potpisalo ugovore.

Nastavljen je trend uvećanog konkurisanja, zbog politike niskih kamatnih stopa i dugog grejs perioda, otplatnih anuiteta i pojednostavljene dokumentacije“, rekao je Sabo.

Najavio je da će tokom aprila biti raspisane i nove kreditne linije Fonda, jer ukupan potencijal za ovu godinu iznosi oko tri miliona evra.

„Naše kamate se kreću od 1,2 do dva odsto na godišnjem nivou, jer smo fond neprofitnog karaktera i ne živimo od kamata. Grejs period je od šest meseci do tri godine, a rok otplate je i do pet godina, jer su kreditne linije prilagođene nameni“, rekao je Sabo.

Prema njegovim rečima, najznačajnije je što je povraćaj kredita veći od 95 odsto, tako da Fondu može da redovno raspisuju nove konkurse.

Ministarstvo finansija Srbije potpisalo je danas sa Nemačkom razvojnom bankom KfW ugovor o rešavanju problema vodosnabdevanja i kanalizacije u šest opstina u Srbiji u vrednosti 25 miliona evra.

Ministar ekonomije Nebojša Ćirić je nakon potpisivanja ugovora kazao da će tim programom biti obezbedjena kvalitetna voda za piće i redovno vodosnabdevanje u Lekovcu, Vranju, Pirotu, Aleksincu, Jagodini i Trsteniku.

Za novi program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji KfW je obezbedila kredit od 17,5 miliona evra, a donacija nemačke vlade je 7,5 miliona evra.

Prethodnim programom je obezbedjen novac za sedam opština, tako da će sa ta dva programa oko dva miliona gradjana u Srbiji imati bolje sisteme vodosnabdevanja i kanalizacije.

Ćirić je najavio još dva takva programa za vodosnabdevanje u osam opština i kanalizacionu mrežu u tri opštine, ukupne vrednosti 90 miliona evra.

(Biznis)

„Prokredit“ banka najavila je juče da će poljoprivrednim proizvođačima odobravati povoljne dinarske i indeksirane kredite za nabavku repromaterijala za predstojeću setvu, uz rok otplate do 36 meseci

Krediti su namenjeni za obezbeđivanje dodatnih finansijskih sredstava za nabavku semena, mineralnog đubriva, goriva i drugog repromaterijala, kako bi planirani radovi bili obavljeni uspešno i u najoptimalnijim agrotehničkim rokovima.

Posebna pogodnost za sve proizvođače je i mogućnost da kredite čija je ročnost do 12 meseci, zajedno sa pripadajućom kamatom, otplate u samo jednoj rati na kraju perioda otplate kredita.

Prilikom nabavke repromaterijala od prodavca, odnosno partnera banke svi poljoprivrednici će moći da koriste i dodatnu povoljnost – troškove kamate na kredit u potpunosti preuzima prodavac, dok zemljoradnik otplaćuje samo kupovnu cenu nabavljenog materijala.

Osim ove opcije, banka sa određenim brojem dilera i prodavaca repromaterijala ima dogovor da oni preuzmu deo troškova kamate, tako da poljoprivrednici otplaćuju samo jedan njen deo.

U toj banci objašnjavaju da se uslovi, a time i kamatne stope kredita za prolećnu setvu dosta razlikuju u zavisnosti od ročnosti kredita, iznosa, kao i dilera, odnosno prodavca od kog poljoprivrednici kupuju repromaterijal.

Kamatne stope na agro kredite „Prokredita“ kreću se od 0,70 odsto na mesečnom nivou za dinarske kredite, odnosno 0,80 odsto mesečno za kredite indeksirane u evrima.

Direktor Sektora za privredu „Prokredit“ banke Vojislav Ignjatov istakao je da je ta banka u potpunosti svesna činjenice da je velikom broju gazdinstva u našoj zemlji potrebna podrška kako bi u optimalnim agrotehničkim rokovima završili setvu, te zbog toga očekuju veliko interesovanje poljoprivrednika za kredite za setvu.

Ignjatov je napomenuo i da svaki poljoprivrednik u „Prokredit“ banci ima svog ličnog bankarskog savetnika, koji poznaje i na najbolji način razume finansijske potrebe svakog od njih.

Na konferenciji za novinare, ona je rekla da je već na rapolaganju 15 miliona evra kredita koji će biti odobravani pod veoma povoljnim uslovima, na osam godina sa počekom od dve godine i efektivnom kamatnom stopom (EKS) od 4,85 odsto.

Mole je precizirala da će iznos kredita koji će moći da uzmu mala i srednja preduzeća (MSP) biti od 50.000 evra do milion evra, a javna komunalna preduzeća od 150.000 evra do dva miliona evra.

Prema njenim rečima, krediti imaju formu „vezanog kredita“ i od odobrene sume 70 odsto je „vezano za kupovinu opreme i dobara italijanskog porekla“, dok je preostalih 30 odsto za plaćanje lokalnih troškova, kao što su nabavka opreme, sirovina, usluga.

- Ubeđeni smo da ćemo ovakvom podrškom pomoći u jačanju privrednog sektora i doprineti otvaranju novih radnih mesta – rekla je ona i napomenula da se kreditna linija sprovodi zajedno sa Vladom Srbije.

Mole je podsetila da je Italija prvu kreditnu liniju za pomoć malim i srednjim preduzećima u Srbiji odobrila 2005. godine, ističući da je ta kreditna linija još aktivna zbog postojanja revolving fonda u kojem se trenutno nalazi 6,5 miliona evra.

- Iz te kreditne linije do sada je odobreno 137 kredita u vrednosti od 47 miliona evra, uključujući i revolving fond. Ti krediti su doprineli otvaranju 638 novih radnih mesta – istakla je ona.

Mole je rekla da je u realizaciji prve kreditne linije učestvovalo pet poslovnih banaka, a da će druga biti sprovodjena preko devet poslovnih banaka.

Sa bankama je, kako je istakla, razgovarano o sistemu analize projekata i pitanju smanjenja garancija koje će tražiti. Prema njenim rečima, pored komercijalnih kriterijuma, biće gledani i održivost i ekološki kreiterijumi.

Mole je istakla da će komunalna preduzeća za dobijanje kredita morati da koriste evropska pravila, koja važe za IPA fondove.

Za subvencionisane stambene kredite, za koje će građani morati da daju pet odsto učešća, ove godine su iz budžeta predviđene 1,2 milijarde dinara. Vlada je uredbu usvojila pre dve nedelje, a za sada su samo tri banke potpisale ugovor sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje kredita (NKOSK), ali se očekuje da će većina njih učiniti tokom iduće nedelje, kada će biti poznati uslovi kreditiranja.

Nezvanično saznajemo da će banke ponuditi kamatnu stopu koja je uredbom maksimalno i propisana – od 4,5 odsto plus šestomesečni euribor, što je oko 6,1 odsto.

Saša Jovanović iz NKOSK kaže da su za sada tri banke potpisale ugovor o kreditiranju: Komercijalna, Inteza i Sosijete ženeral. U toku jučerašnjeg dana to je trebalo da uradi i Unikredit banka. Eurobanka EFG će to učiniti do kraja nedelje. Erste banka analizira program i razmatra varijante ponude, kao i Hipo Alpe-Adrija.

- Za klijente koji razmišljaju o kupovini stana, iznos potrebnog učešća uglavnom predstavlja prepreku, tako da smanjenje učešća sa deset na pet odsto može biti stimulans za određenju grupu klijenata koji su upravo iz tog razloga odložili kupovinu stana u 2011.

Takođe, niža kamatna stopa doprinosi manjoj rati kredita, za petnaestak evra mesečno, ako poredimo isti iznos kredita, na primer 50.000 evra za model iz prošle i model subvencije za ovu godinu – kaže za „Blic“ Nenad Lučić, ekspert za razvoj proizvoda Folks banke.
Uredbom je predviđeno da maksimalni iznos kredita može da bude 100.000 evra, uz najduži rok otplate od 30 godina, pri čemu korisnici kredita pet godina otplaćuju dotaciju države, a 25 godina pozajmicu banke.

Kredit će moći da uzmu i bračni parovi koji su stariji od 45 godina, s tim da u trenutku vraćanja poslednje rate starosna granica korisnika može da bude 70 godina.

Nepokretnost koja je predmet kupovine mora da bude novoizgrađeni objekat ili da je u postupku izgradnje. Uredbom se zabranjuje davanje u zakup nepokretnosti za čiju je kupovinu dobijen novac iz budžeta, do otplate kredita.

Finansijski ugovor u iznosu od 100 miliona evra o realizaciji druge tranše Apeks zajma Evropske investicione banke (EIB) od 250 miliona evra za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, potpisan je danas između EIB kao zajmodavca, Republike Srbije kao zajmoprimca i Narodne banke Srbije kao agenta.

Tim zajmom biće raspoloživa dodatna sredstava pod povoljnim uslovima za finansiranje privrednog razvoja i kreditiranje malih i srednjih preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije (od 250 do 3.000 zaposlenih), što će doprineti privrednom rastu u uslovima finansijske krize i otvaranju novih radnih mesta u Srbiji, saopštila je NBS.
Na taj način pruža se podrška izvozno orijentisanim preduzećima, automobilskoj industriji, medijima, kao i prioritetnim projektima, a sredstva se odobravaju sa ročnošću do sedam godina, periodom počeka do dve godine, uz promenljivu ili fiksnu kamatnu stopu u zavisnosti od izbora krajnjih korisnika.

Sredstva druge tranše zajma realizovaće se preko posredničkih finansijskih institucija koje odabere EIB, sa kojima će NBS, kao agent Republike Srbije, zaključiti finansijske ugovore.
Od sredine 2002. godine EIB je Srbiji odobrila ukupno 565 miliona evra kroz četiri Apeks zajma, od kojih su tri u iznosu od 315 miliona evra u potpunosti realizovana kroz 462 kredita, čime je otvoreno 3.811 novih radnih mesta.