Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i „Sosijete ženeral banka“ u Srbiji zaključile su ugovore u iznosu od 160 miliona evra u cilju jačanja kreditne podrške realnoj ekonomiji zemlje, kroz kreditiranje srpske privrede i individualnih klijenata, saopštila je danas EBRD.

„Sosijete ženeral banka“, koja je u stopostotnom vlasništvu francuske „Sosijete ženeral grupe“, šesta je po veličini banka u Srbiji i nudi široku lepezu usluga preduzećima i stanovništvu, sa posebnim naglaskom na mala i srednja preduzeća (MSP).
Taj finansijski paket uključuje iznos od 150 miliona evra namenjen podršci strategiji rasta „Sosijete ženeral Srbija“ u naredne tri godine. Sredstva kredita strukturisanog u tri tranše biće korišćena za dalje kreditiranje srpskih preduzeća, fizičkih lica, kao i za moguće kreditiranja opština.

Kreditom se obezbedjuju sredstva „Sosijete ženeral banci“ za podršku u realizaciji strateških ciljeva u smislu povećanja kreditiranja MSP, unapredjenja usluga za stanovništvo i širenja poslovne mreže, kao i povećanja kreditranja u domaćoj valuti.
Iznos od 10 miliona evra odobren je „Sosijete ženeral banci“ na ime kreditne linije za konkurentnost malih i srednjih preduzeća, kao deo programa „Finansijski okvir za podršku privatnom sektoru zapadnog Balkana“.
Sredstva iz kreditne linije za konkurentnost MSP namenjena su podršci domaćim preduzećima, čije su investicije usmerene na poboljšanje kvaliteta proizvoda, standarde bezbednosti, zdravlja i zaštite životne sredine, što će srpskim MSP pomoći u uskladjivanju poslovanja sa standardima EU.

Evropski fond za jugoistočnu Evropu (EFSE) i Banka Inteza Beograd su potpisali novi ugovor o kreditu u iznosu od 25 miliona evra kako bi se povećala dostupnost finansiranja za preduzetnike i mala preduzeća, uključujući preduzetnike u ruralnim područjima i individualne poljoprivredne proizvođače u Srbiji.

Sredstava iz zajma EFSE-a će se koristiti za finansiranje investicija i obrtnog kapitala za preduzetnike i mala preduzeća u Srbiji putem dugoročnih kredita u

iznosu do 100.000 evra.

Banka će nameniti značajan deo ovog kredita malim i srednjim preduzećima u ruralnim područjima  i individualnim poljoprivrednim proizvođačima, te time

mobilizovati kapital za ovaj segment srpske ekonomije koji još uvek ima značajnu potrebu

Pristup dugoročnom finansiranju je i dalje ograničen u Srbiji uglavnom zbog kratkog roka dospeća depozita klijenata. Uz pomoć EFSE kreditne linije Banka Inteza će proširi izvore finansiranja i svoj portfolio kredita za mala preduzeća.

Ovo je drugi put da EFSE odobrava Banka Inteza kredit za refinansiranje kredita za preduzetnike i mala preduzeća nakon odobrenja kredita od 25 miliona evra kredita u martu 2010.

BEOGRAD – Klijent banke ima pravo da nakon potpisivanja ugovora i uplate kredita odustane od pozajmice, dozvoljenog prekoračenja računa, ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, ugovora o lizingu – u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora, bez navođenja razloga za odustanak.

Banka takođe klijentu ne može naplatiti troškove izdavanja kartice i PIN-a ako je klijent odustao od kartice, objavljeno je na sajtu kamatica.com gde su prezentovane odredbe najnovijeg Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji stupa na snagu 5.decembra ove godine.
Ako dođe do zloupotrebe platne kartice od strane trećeg lica vlasnik kartice može da snosi trošak od najviše 15.000 dinara.

Kako je objašnjeno u obračun efektivne kamatne stope ulaze i troškovi u vezi sa sporednim uslugama koje su uslov za korišćenje kredita, a koje snosi korisnik – troškovi upisa hipoteke, fiskna provizija na ime naknada za obradu zahteva za osiguranje, troškovi održavanja tekućeg računa…
Među najinteresantnijim novinama su i da će gašenje računa kod banke biti besplatno, kao i izdavanje potvrda o ugašenom i zatvorenom kreditu.
Naknada za podizanje kredita, i dinara i deviza se ukida u potpusnosti a svi obračuni za nove kredite i lizing biće po srednjem kursu NBS.
U slučaju da klijent bude oštećen, prvi korak u pokušaju rešavanja problema koji nastane u odnosu sa nekom finansijskom institucijom treba da bude direktno obraćanje službenom licu te institucije.
Ukoliko problem nije rešen, drugi korak trebalo bi da bude pismeno obraćanje finansijskoj instituciji, a pismeni prigovor se šalje preporučenim pismom, sa povratnicom kako bi se imao dokaz o prijemu prigovora.
Analitičari ovog portala savetuju da se obavezno zadrži kopija prigovora.
Nakon ovog koraka, finansijska institucija ima obavezu u roku od mesec dana da dostavi pismeni odgovor, a prigovor se ne naplaćuje bez obzira da li je osnovan ili ne.
Ukoliko odgovor u ovom roku nije dostavljen, ili je klijent nezadovoljan predloženim rešenjem, može se obratiti Centru za korisnike finansijskih usluga NBS.
NBS razmatra prigovor i ukoliko utvrdi potvrdu zakona izriče mere.
Ukoliko to nije slučaj na zahtev korisnika ili banke se organizuje postupak posredovanja – medijacije, kojom se problem pokušava rešiti u razgovorima tri strane – lice koje se žalilo, finansijske institucije na čije je usluge upućen prigovor i NBS.
Ako ni ovaj korak ne dovede do rešavanja problema, NBS će dati savet u smislu procene opravdanosti zahteva, a građaninu preostaje kao krajnja opcija pokretanje sudskog postupka.
Ako je klijent na primer putem lizinga uzeo automobil, odustajanje je bez naknade i tada klijent vraća auto, ali to kako tvrde analitičari predstavlja poteškoću lizing kućama.
Kupac je dužan da automobil vrati lizing kući u roku od 14 dana a na lizing kući je da se snađe šta će sa korišćenim novim automobilom.
Kupac je u obavezi da lizing kući nadoknadi štetu nastalu umanjenjem vrednosti novog automobila, ali lizing kuća zapravo u ovom slučaju dobija korišćeni automobil koji joj ne treba, i dug od klijenta koji se predomislio i koji tek treba naplatiti.

Dobra vest za sve dužnike čiji su stambeni krediti vezani za promene Euribora stigla je juče iz Evropske centralne banke, koja je smanjila baznu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, i ona sada iznosi 1,25 odsto. Ova promena automatski se odrazila na Euribor, koji je juče iznosio 1,776, dok je pre nedelju dana njegova vrednost bila 1,793.

- Očekujemo snižavanje Euribora, a to će uticati na kamatnu stopu na kredite s valutnom klauzulom indeksirane u evrima, ali samo kod pozajmica s promenljivom kamatom – kažu u Sosijete ženeral banci.
Promene rata naniže mogu da očekuju svi građani čiji su krediti, odnosno promenljive kamatne stope vezane za Euribor.

- Odluka ECB će dovesti do pada kratkoročnih kamata u evrima na međunarodnom međubankarskom tržištu. Građani koji imaju kredite vezane za Euribor će izdvajati manje novca za plaćanje finansijskih obaveza – ističu i u Rajfajzenu.
I ekonomista Goran Nikolić smatra da će Euribor dalje padati, a nije nemoguće ni da će ECB dodatno sniziti baznu kamatu imajući u vidu procenu OECD o rastu BDP evrozone od 0,3 odsto.

Međunarodna finansijska korporacija (IFC) i kompanija “Farmakom“ potpisale su danas ugovor o kreditu od 120 miliona evra, što je najveća vrednost jednog zajma ove godine u regionu, a domaćoj kompaniji omogućiće otvaranje četiri nova rudnika, zapošljavanje više od 500 ljudi i nove investicije u poljoprivredu.

Predstavnik IFC Gi Elena rekao je na konferenciji za novinare da je ta članica grupacije Svetske banke obezbedila kredit od 40 miliona evra i predvodila druge banke da obezbede dodatna sredstva, kao što je Erste banka Austrija, koja je angažovala 30 miliona evra, Komercijalna banka 35 miliona, Banka Inteza 10 miliona i Čačanska banka pet miliona evra.
Elena je naveo da su ukupni krediti obezbeđeni sa rokom otplate od osam godina, grejs periodom od dve godine i godišnjom kamatom od 6,5 odsto.

Odgovarajući na pitanje novinara, kako se IFC odlučio na odobravanje zajma u situaciji kada u Evropi vlada kriza javnih dugova, Elena je rekao da je saradnja sa „Farmakomom“ počela pre nego što se to desilo u zapadnoj Evropi i da je u pitanju poverenje stečeno u saradnji sa tom domaćom kompanijom.
Generalni direktor koncerna “Farmakom“ Miroslav Bogićević najavio je da će kredit biti upotrebljen za otvaranje četiri nova rudnika i to Suva ruda kod Raške, Rujevac i Ravnaja kod Loznice i Rajićeva gora na Kopaoniku, napominjući da se „Farmakom“ bavi eksploatacijom ruda – olova, cinka, antimona, srebra i zlata.
Bogićević je napomenuo da ta domaća kompanija planira eksploataciju rudnika na teritoriji Republike Srpske i Bosne i Hercegovine.
“Farmakom“ namerava da sredstva od kredita upotrebi za otvaranje više od 500 radnih mesta, uz već 200 radnika koliko je primila početkom ove godine, i da unapredi svoje poslovanje u oblasti poljoprivrede, zaštite životne sredine i osavremeni korporativno upravaljanje, rekao je Bogićević.
Srbija je postala članica IFC 2000. godine i do kraja avgusta ove godine ta članica Svetske banke investirala je u našoj zemlji oko 384 miliona dolara.

(Biznis)

„Sosijete ženeral“ banka od juče je počela da odobrava komercijalne stambene kredite sa grejs periodom od 12 do 24 meseci, u kome klijenti plaćaju samo kamatu

Banka je do sada odobravala grejs period kod kredita sa subvencijom države, a sada je dostupan i klijentima koji apliciraju za komercijalni stambeni kredit.
Ova opcija je dostupna kod svih tipova stambenih kredita, bilo da je reč o kombinovanom, kreditu sa promenljivom ili fiksnom kamatom.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira da investira oko 600 miliona evra u Srbiji u ovoj godini, kazali su agenciji Beta u tom međunarodnom kreditoru.

„Plan je da ulagaja u Srbiji ove godine dostignu prošlogodišnji rekordni nivo, kada je investirano 590 miliona evra u 24 projekta. Do 1. avgusta ove godine EBRD je uložila 220 miliona evra u 12 projekata u srpskoj privredi“, naveli su u toj banci.

EBRD je istakla da se planira kredit od 200 miliona evra za Železnicu Srbije, a razmatra se i pozajmica od 45 miliona evra za Elektroprivredu Srbije (EPS) namenjena gradnji mini hidroelektrana.

„Uvereni smo da ćemo dostići nivo ulaganja iz 2010. godine uz investicije u finansijskom sektoru, poljoprivredi i korporativnom sektoru“, naveli su u EBRD.

EBRD je u Srbiji, kazali su, usredsre]ena na razvoj saobraćajne infrastrukture, jačanje malih i srednjih preduzeća i promovisanje korišećenja obnovljivih izvora energije.