(Biznis)

Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je juče u Staroj Pazovi nove mere za pomoć malim i srednjim preduzećima, uključujući preusmeravanje dela subvencija koje se dodeljuju stranim investitorima na mala i srednja preduzeća, kao i angažovanje Narodne kancelarije predsednika Republike

Nakon što je obišao preduzeće „Umprom“ u Staroj Pazovi Tadić je rekao da se sa velikim problemima jedno takvo preduzeće susreće u periodu osnivanja i na početku funkcionisanja, te da treba raymisliti i o smanjenju doprinosa u prvoj godini poslovanja.

Ističući da su mala i srednja preduzeća izuzetno važna, jer predstavaljaju kapilarnu strukturu društva i to društvo čine koherentim i nose čitavu privredu, a ne samo ekonomiju porodice, Tadić je rekao da se razmatraju nove mere kako bi im se pomoglo da uspešnije posluju.

„Jedan deo subvencija koji ide stranim investitorima mogao bi da bude preusmeren na mala i srednja preduzeća. A moj lični doprinos bio bi da neke institucije, kao što je Narodna kancelarija, stavimo na raspolaganje“, rekao je Tadić.

On je naveo da bi Narodna kancelarija u budućnosti mogla da ima sasvim novu ulogu i bude posrednik da olakšava osnivanje preduzeća.

On je apelovao na uspešna mala i srednja preduzeća i njihove direktore da preduzetnički duh prenesu i na druge, da ispune svoju misiju i ohrabre ljude sa idejama u Trgovištu, na primer, i u drugim delovima Srbije.

„Moramo ličnim primerom da uputimo ljude kako da se izvuku iz problema i kako da pokrenu proizvodnju“, istakao je predsednik Srbije.

Kako je dodao, u novom vremenu potrebni su novi odgovori, potrebno je naći rešenje, kako ne podići lestvicu više od onoga što može da se preskoči.

„Potrebno je delovati pametno, odmereno i ambiciozno“, zaključio je on.

Izvor: Tanjug

BAS program Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pomogao je za četiri i po godine razvoj 214 malih i srednjih preduzeća, sa ciljem da poveća njihovu konkurentnost i kvalitet poslovanja, izjavila je danas direktor BAS programa Bojana Vukosavljević.
Donator sredstava za BAS programe od juna 2006. do novembra 2011. je vlada Kraljevine Holandije sa ukupno tri miliona evra, navela je Vukosavljevićeva i objasnila da, kada se odobri projekat za podršku preduzetnicima, on može biti podržan donacijom u iznosu do 50 odsto neto troškova, a najveći iznos te donacije je do 10.000 evra.
Trenutno na realizaciju nekog od BAS programa EBRD-a ceka oko 100 zahteva malih i srednjih preduzeća iz Srbije, napomenula je ona.
Gledano statistički, od dosadašnjih 214 projekata u isto toliko malih i srednjih preduzeća, 34 odsto su vlasništvo žena ili je žena vodeći menadžer, navela je Vukosavljevićeva i dodala da je najviše projekata (42 odsto) realizovano na popravci upravljanja kvalitetom, a na drugom mestu je poboljšanje organizacione strukture i efikasnosti poslovanje (32 odsto).
Kada su u pitanju proizvodne grane 33 odsto su preduzeća koja se bave proizvodnjom hrane, a na drugom mestu sa 22 odsto su preduzetnici iz metalsko – mašinskog sektora, dok su u oblasti usluga 19 odsto preduzetnici koji se bave veletrgovinom i maloprodajom.
BAS program EBRD-a podržava ravnomerni regionalni razvoj, tako da je najviše projekata realizovano u Beogradu (29 odsto), zatim u centralnoj Srbiji (28 odsto) i Vojvodini (21 odsto).

Iako je Srbija iz fondova Evropske unije koji su namenjeni istočnoevropskim zemljama u poslednje dve godine povlačila više novca nego ranije, sagovornici „Novca” kažu da domaća mala i srednja preduzeća jedva koriste 20 odsto tih mogućnosti. Osnovni problemi su nizak kapacitet firmi za samostalno konkurisanje za projekat i nedostatak kadrova sposobnih da naprave biznis plan po evropskim standardima. Za sada potpuno su iskorišćeni jedino krediti koje EU odobrava preko Narodne banke Srbije, a za koje se konkuriše kod poslovnih banaka po jednostavnijoj proceduri.

Veliki problem je nedostatak stručnih ljudi koji mogu da napišu projekat, sada je pravo vreme da se sprovede edukacija

Prema podacima beogradske Kancelarije za evropske integracije, od 2007. do 2013. godine za kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU iz evropskog fonda je izdvojeno 11,5 milijardi evra. Od tog novca Srbiji je namenjeno 1,4 milijarde, što je oko 200 miliona evra godišnje. U istom periodu za zemlje koje su članice EU za projekte je odvojeno čak 30 puta više novca, oko 350 milijardi evra.

Ovaj fond nije zamišljen kao direktna pomoć firmi, već treba da doprinese razvoju određenog sektora. Međutim, firme posredno imaju koristi. Kada se raspišu tenderi za Instrumente za pretpristupnu pomoć (IPA), kompanije iz Srbije mogu da konkurišu, primera radi, za nabavljanje opreme, radove ili konsultantske usluge i u zemljama regiona, a ne samo u Srbiji.

Naš sagovornik smatra da je veliki problem ako preduzeće u svojim redovima nema ljude koji su u stanju da stupe u kontakt sa evropskim firmama. I prikupljanje papira potrebnih za tender komplikovanije je nego što zvuči, a dodatno otežava što je sva dokumentacija na engleskom jeziku.

Sektorski gledano, u Srbiji se najmanje evropskog novca koristilo za razvoj obrazovanja, a ništa bolje nisu prošli ni poljoprivrednici niti zanatlije i sitni preduzimači.

„Obrazovanje nije iskoristilo ni 20 odsto evropskih sredstava, a zanatlije i sitni preduzimači nisu bili organizovani. Nije imao ko da im pripremi projekte da bi uopšte konkurisali. Dešavalo se i da državne nadležne institucije informišu zanatlije nedelju dana pred konkurs, što nije ni blizu dovoljno da pripreme sva dokumenta. Veliki problem u Srbiji je nedostatak stručnih ljudi koji mogu da napišu projekat. Sada je pravo vreme da se sprovede edukacija, da ne bi bilo kasno“, poručuju iz Unije poslodavaca Srbije (UPS).

Slovenci su, primera radi, za tri meseca u svim opštinama obučili ljude da naprave projekat koji bi odgovarao evropskim standardima.

Evropska investiciona banka (EIB) je procenila da Srbija pre krize nije bila dovoljno aktivna kada je reč o zajmovima, ali su u 2009. aktivnosti buknule i dato je 49 različitih zajmova za saobraćaj i 33 za finansijski sektor.

„Srbiji je ove godine odobren zajam od 60 miliona evra, a prioriteti su saobraćaj, infrastruktura i školski program. Novac se mora usmeriti na modernizaciju kako bi se uklopili sa standardima EU”, rekao je Andreas Beikos iz EIB-a na nedavno održanoj konferenciji u Beogradu.

Preduzeća iz Srbije već tri godine mogu direktno da konkurišu za dva programa EU, za sve komponente Sedmog okvirnog programa za istraživanje i razvoj (FP7) i prve dve komponente Okvirnog programa za konkurentnost i inovativnost (CIP).

„Da bi uspešno konkurisala za sredstva FP7 i CIP, domaća preduzeća bi trebalo da procene realno svoje mogućnosti. Šanse su daleko veće ako firme imaju partnere iz Evrope. Prilikom apliciranja treba strogo poštovati sve uslove i zahteve Evropske komisije i sve procedure tokom realizacije projekta. Budući da je reč o novcu evropskih poreskih obveznika, projekti koji ‘prolaze’ su oni koji doprinose razvoju čitave Evrope, a ne samo lokalnom ili regionalnom razvoju u okviru određene zemlje”, kaže Nataša Kecman iz Biroa za saradnju sa EU pri Privrednoj komori Srbije (PKS).

Kako sada stvari stoje, već nekoliko godina unazad, pojedine evropske države i institucije, ostavljaju sredstva na upravljanje Narodnoj banci Srbije (NBS), da bi preko poslovnih banaka tim novcem kreditirala mala i srednja preduzeća i preduzetnike (MSPP).

Srbija je od Evropske investicione banke tražila četvrti po redu zajam, ovoga puta od 250 miliona evra, za kreditiranje MSPP-a i lokalne samouprave, izvozno orijentisanih i preduzeća u oblasti autoindustrije i medija. EIB je za projekte MSPP već odobrila tri „Apeks globalna zajma” ukupne vrednost oko 310 miliona evra.

Iz Revolving fonda Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) do avgusta je korišćeno oko 56,3 miliona dolara za nabavku opreme i mašina za proizvodnju, izgradnju objekata i za smeštaj proizvodnih kapaciteta. Preduzeće koje aplicira za ovaj novac treba da pokrije 20 odsto vrednosti projekta iz sopstvenih izvora, dok za obrtna sredstva može da koristi najviše 20 odsto odobrenog kredita. Suma na koju preduzeće može da računa kreće se od 20.000 do 200.000 evra, s kamatom koja obuhvata tromesečni euribor ili libor plus 3,25 odsto, a rok otplate je do pet godina.

Kreditna linija Italije omogućava srpskim malim i srednjim preduzećima i komunalnim preduzećima da najmanje 70 odsto novca utroše za nabavku opreme, rezervnih delova, tehnologije i industrijskih licenci italijanskog porekla, dok najviše 30 odsto kredita može da se upotrebi za kupovinu obrtnih sredstava i robe u Srbiji. Svota na koju mogu da računaju je između 50.000 do 100.000 evra, s fiksnom kamatom od 4,9 odsto. Otplata bi počela posle dve godine na rok od osam godina. Ovaj novac će biti na raspolaganju preduzećima još četiri godine, a uskoro će Italija odobriti i nova sredstva od 30 miliona evra.
Za finansiranje novih investicija i obrtnih sredstava u nišavskom regionu pogodan je Program lokalnog ekonomskog razvoja na Balkanu (LEDIB), za koji je Danska još pre dve godine odvojila oko dva miliona evra.

Više od 150 malih i srednjih preduzeća iz cele Srbije bilo je uključeno u Projekat podrške razvoju preduzetništva i inovativnosti koji je sredstvima EU realizovan od septembra 2008. do avgusta 2010. godine.

Njih 20 je dobilo intenzivnu tehničku podršku od međunarodnih i domaćih stručnjaka, u oblastima za koje je zajednički utvrđeno da su od najvećeg značaja za određeno preduzeće.  Projektom je pokriven ceo spektar tema – organizaciona struktura firme, strategija razvoja, marketing i marketinške kampanje, finansije, umrežavanje i generalni menadžment.

Pored rada sa firmama na terenu, aktivnosti projekta su bile fokusirane i na primenu vladine Strategije razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća 2008-2013. tokom prve dve godine realizacije, u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj (naslednicom Republičke agencije za razvoj MSP).

Takođe, zahvaljujući angažmanu ovog projekta, formirana je kancelarija Evropske mreže preduzetništva (Enterprise Europe Network – EEN) sa sedištem u prostorijama Nacionalne agencije za regionalni razvoj (NARR).

Ova kancelarija, koja je u potpunosti funkcionalna od početka 2010, olakšava protok bespovratnih finansijskih sredstava iz fondova EU (CIP i FP7 programi) u sektor MSP, čime se podstiče pristup domaćih preduzeća novim tržištima i tehnologijama.

Kurs tri koraka do uspešnog biznisa još jedan objedinjeni kurs koji obuhvata tri pojedinačna ali tematski usko povezana kursa, što će Vam omogućiti kompletniju edukaciju i učiniti Vas spremnijim da odgovorite svim zahtevima koji će Vam biti postavljeni prilikom realizacije neke poslovne ideje.

Prvi korak je izrada kvalitetnog Biznis plana koji će Vam omogućiti da sagledate sve mogućnosti koje Vam se pružaju, da otkrijete eventualne rizike te da ih svedete na minimum ili otklonite pre nego se oni stvarno pojave. Dobro urađen Biznis plan Vam omogućava da obezbedite neophodna finansijska sredstva od investitora ili banaka i tu dolazite do drugog neminovnog koraka.

Drugi korak do realizacije jesu Finansije i izvori finansiranja iz razloga što izbor pravih izvora kapitala za biznis može biti podjednako važna odluka kao i izbor prave forme vlasnistva ili lokacije. U ovom delu kursa ćete dobiti uvid i pregled svih izvora finansiranja od poslovnih banaka do Fonda za razvoj i ostalih medjunarodnih i lokalnih finansijskih institucija i programa što će Vam omogućiti da lakše dođete do neophodnih finansijskih sredstava za realizaciju poslovne ideje.

Treći korak je ustvari veliko finale u realizaciji Vaše poslovne ideje to jest njenog što boljeg plasmana. Taj, možda i najvažniji korak je Marketing koji će vam omogućiti da poboljšate odnos sa dobavljačima i kupcima, povećate svoju prodaju i profit i razlikovati se od konkurencije stvarajući sopstveni brend na tržištu.

cforms contact form by delicious:days

Mala i srednja preduzeća koja učestvuju sa čak 75 odsto u stvaranju bruto domaćeg proizvoda i upošljavaju oko milion ljudi, u godini krize likvidnosti mogu da računaju na oko milijardu evra kredita iz više izvora. Zahvaljujući prošlogodišnjem zajmu Evropske investicione banke u Srbiji je  otvoreno 2.090 radnih mesta. Osim zajmova uz subvenciju države za likvidnost i investicije od 90 milijardi dinara, ovim firmama, koje čine srž privrednog života, na raspolaganju je i oko 45 miliona evra povoljnih zajmova iz različitih inostranih kreditnih linija, dok su iz Fonda za razvoj predviđene 24 milijarde dinara.   Nastavite čitanje