Prema odluci Socijalno-ekonomskog saveta, minimalna cena radnog sata biće povećana od 1. aprila sa 102 na 115 dinara.

„Utvrđivanje minimalne cene rada od 115 dinara po času nije u sladu sa Zakonom o radu, ne odražava realno stanje u privredi Srbije i ugrožava tekuću likvidnost privrede“, piše u saopštenju „Poslodavca“.

To udruženje je predlažilo da se povećanjem neoporezivog dela zarade obezbedi ravnomerno opterećenje privrede i državnog budžeta, kako bi se usled povećanja minimlane cene rada sprečilo dalje otpuštanje zaposlenih.

Udruženje „Poslodavac“ nije član Socijalno-ekonomskog saveta a među njegovim članicama su Srbijagas, MK grupa, Jugoimport SDPR, IMT grupa, Privredna komora Beograda, Centroproizvod, Jat, Mona, Jugohemija, kompanije iz sastava Delta grupe.

Protiv povećanja „minimalca“ izjasnila se i Unija poslodavaca Srbije, članica Socijalno-ekonomskog saveta.

U Savetu su i predstavnici Vlade i dva reprezentativna sindikata, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost“, koji ukazuju da odluka o novoj ceni rada, usvojena 12. marta, mora da bude primenjena i da važi do marta iduće godine.

„Iznervirala me je konferencija za štampu Unije poslodavaca Srbije, koja je prvo potpisala sporazum o povećanju najniže zarade, a posle izašla s tim da su efekti jako loši. To govori o krajnjoj neozbiljnosti Socio-ekonomskog saveta i socijalnih partnera“, rekla je predsednica ASNS-a Ranka Savić.

Ona je istakla da je nesporno da će poslodavci tim povećenjem biti u još gorem položaju. „ASNS, naravno, podržava povećanje minimalne zarade jer ne možemo stalno da ostvarujemo uštede preko leđa radnika. Država može da oslobodi privredu ogromnih nameta, da im olakša, a da minimalna zarada što manje utiče na poslovanje i rad poslodavaca“, navela je ona.

Prema njenim rečima, povećanjem minimalne zarade ostvaruje se ukupno povećanje od 12,75 odsto po radnom mestu, a efekat na neto zarade je 540 miliona evra, a na bruto zarade 750 miliona evra. „S obzirom na to da je dogovoreno da se i poreski odbitak poveća na 10 dinara, efekat na privredu biće 700 miliona evra“, dodala je Ranka Savić.

On je naglasio da bi danas usaglašenu verziju sporazuma predstavnici Socijalno-ekonomskog saveta trebalo da potpišu za sedam dana, narednog četvrtka. 

Ljajić je rekao da će minimalna prosečna zarada iznositi oko 17.700 dinara i dodao da ona nije dovoljna za pokrivanje osnovnih troškova života.

“Načelno postignutim sporazumom Vlada Srbije preuzela je najveći broj obaveza, čak 17, a po sedam obaveza imaće ostali socijalni partneri, predstavnici sindikati i poslodavaca. U 17 taksativno nabrojanih obaveza Vlade sadržane su i konkretne mere koje će Vlada preduzeti za ublažavanje posledica krize i za ekonomski oporavak. Između ostalog, tim merama je predviđeno da država u prioritetne sektore uloži 35,4 milijarde dinara, da Fond za razvoj odbori 17,7 milijardi dinara kredita, dok će domaćim i stranim poslodavcima biti isplaćeno 4,6 milijardi dinara za otvaranje novih radnih mesta”, precizirao je Ljajić.

Ministar rada i socijalne politike je za Emg.rs izjavio da će država obezbediti novac za povezivanje radnog staža zaposlenima u neuspešno privatizovanim preduzećima, čiji poslodavci nisu uplaćivali doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje od 1. januara 2004. do 31. decembra prošle godine.

“Jedna od tačaka sporazuma je i da će svi zaposleni ubuduće moći da overavaju zdravstvene knjižice. Uz to, nakon isteka važećeg pristupiće se potpisivanju novog opšteg kolektivnog ugovora. To će to biti krovni dokument, dok će se finansijski elementi regulisati granskim kolektivnim ugovorima, što je praksa i u većini evropskih zemalja”, istakao je Ljajić.

Sporazumom su, prema njegovim rečima, predviđena i sredstva kojima bi do kraja godine trebalo da bude osnovana Razvojna banka, dok će do sredine maja biti utvrđena celovita agrarna politika, čiji će osnovni cilj biti povećanje prinosa, veći stepen finalizacije poljoprivrednih proizvoda i razvoj stočarstva, posebno u nerazvijenim područjima.

“Sve mere su manje-više oročene, kako bi mogla da se prati njihova realizacija”, istakao je Ljajić.

On je naglasio i da će sporazumom biti “vrlo jasno naznačeno” do kog nivoa lokalne samouprave mogu da povećavaju cene firmarina i drugih lokalnih taksi, navodeći da su se privrednici žalili da se zbog smanjenih transfera iz republičkog budžeta dešavalo da su firmarine u nekim siromašnim opštinama veće nego u Beogradu.

To bi, kako je rečeno na sednici Upravnog odbora tog udruženja, značilo da bi u bruto zaradama to poslodavca „koštalo“ dodatnih izdvajanja u iznosu od 293,48 dinara. 

U ovom udruženju, kako je istaknuto, smatraju da je najbolje naći izbalansirano rešenje – koje zadovoljava poslodavce, jer je za njih svaki evro više dodatno optrećenje, ali i državu koja je računala na ovu vrstu prihoda u budžetu.

Prema rečima predsednika udruženja Miodraga Kostića, u ovoj godini se očekuje da još 200.000 ljudi ostane bez posla, pa je zbog toga važno da se očuva svako radno mesto, a ovaj predlog bi tu misiju poslodavaca znatno olakšao.

„Nadam se da će Poslodavac sa potvrđivanjem reprezentativnosti uzeti učešće u Vladi zajedno sa sindikatima i da za ovaj predlog dobijemo obostrano prihvatanje“, kazao je Kostić.

Udruženje „Poslodavac“ je 4. marta Ministarstvu rada i socijalne politike podnelo zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti i tada je brojalo 42.457 poslodavaca, koji upošljavaju 526.410 osoba. U međuvremenu je članstvo zatražilo još 376 poslodavaca u čijim firmama radi 25.450 zaposlenih.

Pred članovima UO udruženja na stolu je bilo još nekoliko predloga. Jedna od mogućih opcija bila je i da minimalna cena rada iznosi 98 dinara, da neoporezivi deo zarade iznosi 8.406 dinara, ali bi u tom slučaju za poslodavca to bio dodatni trošak po zaposlenom od 584,44 dinara.

Postojao je i predlog da minimalna cena rada iznosi 100 dinara, ali bi država u tom slučaju morala da pristane na to da neoporezivi deo zarade iznosi 12. 500 dinara.