(Biznis)

Ministar ekonomije Srbije Nebojša Ćrić izjavio je juče da će prioritet Vlade Srbije u železari u Smederevu biti da obezbedi nesmetani nastavak proizvodnje i redovne plate zaposlenima

Ćrić je novinarima kazao da je prioritet Vlade i da se nastave odnosi sa kupcima i dobavljačima kako ne bi došlo do prekida u snabdevanju koksom i rudom gvozđa.

„Ohrabrujuće je da postoji interesovanje za železaru u Smederevu, ali je važno i da strateški partner bude iz industrije čelika i neko ko može da garantuje opstanak i nove investicije“, kazao je Ćriić.

Prema njegovim rečima, postoje razgovori i nekoliko kompanija je zainteresovano za železaru ali je još rano da se govori o kadrovskim rešenjima i o tome ko bi mogao biti novi vlasnik železare.

Ćirić je kazao da u obrtnom kapitalu odnosno potraživanjima železare ima 70 miliona dolara što se može iskoristiti za održavanje proizvodnje.

Srpski ministar ekonomije je kazao i da ne postoje dugovanja železare prema bankama ili dobavljačima.

„Proizvodnja vuče određene gubitke, ali nasleđenih obaveza nema“, kazao je Ćirić.

Ukupni troškovi za plate 5.500 radnika čine četiri odsto ukupnih troškova železare, kžao je Ćirić i dodao da uštede treba praviti u nabavci sirovina, a ne platama radnika.

Vlada Srbije preuzela je 31. januara vlasništvo u smederevskoj železari od američke kompanije „Ju-Es stil“ za jedan dolar.

(Biznis) Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je juče da 2012. godine očekuje veći priliv stranih investicija u Srbiju nego u ovoj godini Cvetković je kazao da su u toku razgovori sa više zainteresovanih investitora, ali da veliki broj kompanija ne želi da im se objave imena dok ne donesu konačcnu odluku. On je kazao da je namera o ulaganjima italijanske kompanije „Danijeli“ od 450 miliona evra objavljena posle oko pet meseci razgovora i dodao da će biti još takvih ulaganja. „Sve aktivnosti vezane za privlačenje investitora i reformu sistema biće nastavljene u narednoj godini“, kazao je Cvetković. Premijer je kazao i da će u budžetu Srbije za 2012. godinu biti zadržani podsticaji za investicije po otvorenom radnom mestu kao „filozofija“, ali da je konkretna raspodela novca stvar Ministarstva ekonomije. Cvetković je kazao i da će prema predlogu budžeta Srbije za 2012. godinu deficit biti oko 1,5 milijardi evra i da će za subvencije biti izvdojeno oko 600 miliona evra. „Deficit budžeta koji izaziva kritike je u suštini glavna fiskalna antirecesiona mera“, istakao je on dodajući da najveći deo u deficitu predstavljaju investicije u infrestrukturu i podrška privredi. Predsednik Vlade je dodao i da će Srbija ovu godinu završiti sa rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od dva odsto, inflacijom nešto većom od osam procenata, stabilnim kursom i makroekoenoskom stabilnošću.

(Biznis)

Delagacija Vlade Srbije, koju je predvodila potpredsednik Verica Kalanović, posetila je juče fabriku „Magnohrom“ u Kraljevu, gde je posle četiri godine počela proizvodnja vatrostalnog materijala u rotacionim pećima i tom prilikom je najavljena proizvodnja oko 200 vagona u „Fabrici vagona Kraljevo“ za potrebe Republike Srpske

„Rotaciona peć za sinterovanje magnezita u ‘Magnohromu’ ponovo radi“, naglasila je Kalanovićeva posle obilaska fabrike sa ministrom ekonomije Nebojšom Ćirićem, direktorom Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Božidarom Laganinom i bivšim ministrom ekonomije Mlađanom Dinkićem.
Kalanovićeva je naglasila da je Ministarstvo ekonomije bilo na dobrom putu kada je odlučilo da uloži u revitalizaciju „Magnohroma“ i rudnike magnezita na Zlatiboru i Gornjem Milanovcu, kao i da zaposli ljude u fabrici.
„Magnohrom“ ima veliku šansu da proizvodnju sinterovanog magnezita i vatrostalnih opeka plasira u mnoge evropske zemlje i na domaće tržište i to u mnogo većoj količini nego do sada, rekla je ona.
Dinkić, koji je u „Magnohrom“ došao na poziv menadžmenta, podsetio je da je u maju 2010. započeta priprema za realizaciju ponovne proizvodnje u „Magnohromu“, posle neuspešne privatizacije i to najpre za pokretanje rotacione peći za proizvodnju sinter – magnezita.
U sklopu novog koncepta razvoja privrede, Vlada Srbije mora mnogo više da ulaže u korišćenje domaćih prirodnih bogatstava, naglasio je Dinkić i dodao da je Srbija jedna od retkih zemalja u Evropi koja ima rudu magnezita, a sinter – magnezit spada među najtraženije sirovine u industriji, zbog čega vlada mora još više da ulaže u proizvodnju te rude i gotovih proizvoda iz „Magnohroma“.
Iz razgovora sa rukovodstvom „Magnohroma“ Dinkić je preneo da se u ovoj godini planira izvoz vredan oko sedam miliona evra, što je četiri puta više od ukupnih prihoda fabrike u prošloj godini.

(Biznis)

Postoje realne šanse da Srbija do kraja 2011. godine postane članica Svetske trgovinske organizacije (STO), istakla je državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije Vesna Arsić
- Multilateralni i bilateralni pregovori idu u dobrom pravcu, ostalo je se reše još neka pitanja, ali se nadamo da neće biti dodatnih zahteva zemalja s kojima još pregovaramo – rekla je Arsić na skupu o prednostima i troškovima prijema Srbije u STO.
Trenutno se, kako je objasnila, u multilateralnim pregovorima rešavaju pitanja vezana za genetski modifikovane organizme i zaštitu prava intelektualne svojine.
- Potpisali smo bilateralne sporazume s Japanom, Norveškom i Hondurasom, okončali pregovore sa Kanadom, Švajcarskom, Korejom i Evropskom unijom, a još pregovaramo sa SAD, Ekvadorom, Salvadorom, Panamom, Brazilom i Ukrajinom – navela je Arsić i naglasila da Srbija u pregovorima s drugim zemljama ima princip da ne dogovara niži nivo zaštite svojih proizvoda od onoga koji ima roba zemalja Evropske unije.
- Pristupanje Srbije STO je prioritet Vlade Srbije jer zemlji donosi velike koristi, ali i preduslov za članstvo u Evropskoj uniji – istakla je Arsić.
Pregovori o pristupanju Srbije STO-u počeli su u februaru 2005. godine, a od zemalja jugoisticne Evrope samo Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina nisu članice te međunarodne organizacije.
STO trenutno ima 153 članice i jedina je organzicija koja reguliše pravni okvir za međunarodnu trgovinu. Među članicama STO se obavlja 80 odsto svetske trgovine, 90 odsto finansijskih transakcija, 92 odsto telekomunikacionih i informacionih tehnologija i 97 odsto prava intelektualne svojine.
Koristi za Srbiju od pristupanja STO-u jesu dobijanje statusa povlašćene nacije, nacionalni tretman roba, niske carine i otvoreni sektori trgovine na tržištima svih zemalja članica.
Dodatne koristi su ispunjavanje obaveze o usklađenosti s međunarodnim pravima, stabilnost spoljnotrgovinskog sistema i stvaranje privlačnijeg poslovnog okruženja za investitore, što doprinosi privednom rastu.
Prosečno trajanje postupka učlanjenja u STO je oko šest godina.
Kina je pregovarala 15 godina i pet meseci, a Rusija pregovara sa članicama STO od 1993. godine.

(Biznis)

U Srbiji je za poslednje tri godine izgrađeno 50 hotela čime je smeštajni kapacitet povećan za 1.600 soba. Kako je kazao državni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije Goran Petković, to je rezultat brojinih privatnih investicija što je doprinelo da u Srbiji ima najviše hotela sa tri ili četiri zvezdice
To je bitan napredak jer su ranije preovlađivali hoteli sa dve zvezdice.
- Značajna investicija započela je i na Staroj planini, kao rezultat javno-privatnog partnerstva države i španskih kompanija, a završavaju se mnoge privatne investicije za uređivanje ili završetak izgradnje hotela – rekao je Petković i dodao da još nema preciznih podataka za investicije u turizmu u 2010. godini.
On je rekao da su u Vojvodini u centru pažnje područje Gornjeg Podunavlja – okolina Sombora i Apatina, Sremski Karlovci i Fruška gora, jer su za ta područja napravljeni „master planovi“.
- Podržaćemo svaku dobru ideju i pomoći dovođenje investitora, počev od atraktivnijih lokacija – kao što je Palić, do naizgled neatraktivnih – kao što je Novi Bečej koji sa svojim Tiskim kejom i neobičnim ponudama izaziva pažnju investitora – rekao je Petković i dodao da koordinacija u Srbiji ne ide najbolje, a investitori se žale na lošu infrastrukturu i da pojedine administrativne procedure predugo traju.
- Kada god investitor izrazi ozbiljnu nameru da investira negde u Srbiji, država se ozbiljno angažuje da bi mu pomogla u prevazilaženju administrativnih prepreka – rekao je Petković i ocenio da bi ukidanje suvišnih propisa trebalo da olakša stanje.

(BIZNIS)

Od početka primene programa subvencionisanih dinarskih kredita za građane, banke su primile 111.369 zahteva za gotovinske kredite, a za sada je odobreno 88.377 takvih kredita, u ukupnoj vrednosti od 139,83 miliona evra.
Prema poslednjim podacima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, banke su primile 2.584 zahteva za dinarske potrošačke kredite, a odobreno je 2.024 takvih kredita u vrednosti od 3,23 miliona evra.
Od toga je odobreno pet kredita za turistička putovanja u vrednosti od 4.965 evra, za poljoprivrednu mehanizaciju odobreno je 24 kredita u ukupnoj vrednosti od 59.444 evra, a za kupovinu nameštaja 761 kredit u vrednosti od 852.654 evra.
Za kupovinu tepiha banke su odobrile 23 kredita u vrednosti od 21.786 evra, dok je za podne obloge odobreno 11 kredita u vrednosti od 15.796 evra.
Za kupovinu građevinskog materijala odobreno je 1.014 kredita u vrednosti od 2,14 miliona evra, za kupovinu sanitarnih uređaja 20 kredita u vrednosti od 25.899 evra, a za belu tehniku odobreno je 150 kredita u vrednosti od 95.696 evra.
Za kupovinu računarske opreme, odnosno računara, monitora i zvučnika odobreno je 16 subvencionisanih kredita, u ukupnoj vrednosti od 8.094 evra.
U vrhu po broju primljenih i realizovanih zahteva za kredite su Banka Inteza i Komercijalna banka, zatim Sosijete ženeral banka, Poštanska štedionica, Unikredit banka i Rajfajzen.